Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. i član 109.
Član 107. stav 1. kaže dostojanstvo Skupštine, koje je povređeno posle dobacivanja sa mesta gospodina Živkovića.
Član 109. kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, to je bio gospodin Petrović, ili na drugi način ugrožava slobodu govora. Takođe, stoji - ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze. S obzirom da je on sve to učinio, očekujem da posle provere u stenogramu, kada se uverite da je do te povrede došlo, posegnete za članom 109. i izreknete opomenu. Nisam za to da se opomene izriču poslaniku opozicije, s obzirom na to da smo svi nekada bili opozicija, ali pošto se radi o teškoj povredi, obzirom da se radi o uvredi, obzirom da je uvreda izrečena osobi koja je starija nekoliko decenija od njega, obzirom da je uvreda upućena narodnom poslaniku, koji je narodni poslanik od 1998. godine, ipak vam preporučujem da to vaše pravo iskoristite, ali se neću ljutiti, nemam ništa protiv da ga ne iskoristite i da još jednom pokažete visoku toleranciju prema opoziciji koja želi sebe da prikaže u ovoj Skupštini kao tešku političku žrtvu.
Dakle, mislim da je to sve za opomenu, kad se uverite u ovo što mi govorimo, ali se neću ljutiti ako preskočite to vaše pravo, s obzirom da neko želi da isprovocira i da sebe prikaže kao tešku političku žrtvu, mada se ne radi o političkoj žrtvi. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ste i vi svi čuli da je moj kolega poljoprivrednik, u vinogradarsko-kalemarskom maniru, optužio nosioce vlasti da sa javnim beležnicima dele novac od javno-beležničke nagrade u iznosu od 80% onima koji su ih postavili, a 20% notarima.
Dakle, ukoliko ne govorim istinu, svakako treba proveriti stenogram i mislim da je moj kolega prethodni upravo upotrebio taj izraz i te rečenice da notari prihod dele sa onima koji su ih postavili, odnosno 80 prema 20%, a 80% za one koji su ih postavili. Dakle, to je krivično delo korupcije.
U saznanju da je izvršeno krivično delo, moj kolega je trebao da podnese krivične prijave protiv svih onih koji su učestvovali u toj koruptivnoj radnji. Ukoliko to krivično delo ne postoji, onda postoji krivično delo koje se zove krivično delo lažnog prijavljivanja krivičnog dela. Molim gospodina Martinovića da ovo uzme k znanju i da kao pravnik sastavi krivičnu prijavu u vezi krivičnog dela lažnog prijavljivanja krivičnog dela, ukoliko moj kolega prethodnik nije prijavio krivično delo za koje je optužio noseće vlasti da dele sa javnim beležnicima prihode od javno-beležničke nagrade.
Što se tiče Predloga zakona, to ću svakako podržati, mada sam najčešće diskutovao o ovim izmenama i dopunama zakona, koji je donet još 2011. godine, čak je usvojen jedan moj amandman koji je prolongirao primenu zakona za šest meseci u odnosu na ono što je Vlada predložila, jer sam onda znao i pretpostavljao da će sprovođenje nečeg novog u Srbiji, kao što se pokazalo, ići veoma teško, da će to naići na mnoge otpore, ali nisam verovao da će toliki otpori biti, posebno ne kod advokata koji su imali određene primedbe.
Pozdravljam to što je u dobroj meri ministar pravde našao zajednički jezik sa advokatima. Podržavam čak i neke zahteve advokata, koji su umereni, a u korist građana. Podržavam mišljenje Zaštitnika građana, nadam se da ste svi dobili i pročitali, koji je o Zakonu o javnim beležnicima i u situaciji koja je nastala dao svoje mišljenje 31. oktobra, ali me čudi da su te primedbe, koje se odnose na zakon i na javne beležnike uopšte, usledile sa predlozima koje je Vlada usvojila dan ranije. Znači, 30-og je Vlada ispravila to na šta je Zaštitnik građana na Zakon o javnom beležništvu skrenuo pažnju 31. oktobra svojim mišljenjem.
Imam primedbe i voleo bih da ministar pravde ispita visinu tarife, posebno za poljoprivrednike. Pravo je čudo da moj prethodni kolega o tome nije diskutovao, posebno o davanju hipoteke zato što to poljoprivrednici rade svake godine, kako bi zanovili poljoprivrednu proizvodnju, nabavili repromaterijal, obnovili mehanizaciju. Oni svake godine zalažu svoju imovinu, kako bi mogli da obnove setvenu godinu. S tim u vezi, to nije klasična hipoteka koju daš jednom u 10 godina. Oni je daju svake godine. Imao sam amandmane te vrste i u takvim slučajevima treba razmisliti i da se u tim situacijama, koje nastaju zbog obnove poljoprivredne proizvodnje, gde se često daju hipoteke, a nekada i više puta u toku godine, izađe u susret poljoprivrednim proizvođačima, da te izjave koje overavaju, da tarifa bude niže nego za građane koji to rade za kredite, rade jednom u pet godina zato što je poljoprivredna profesija posebna, zato što se teško dolazi do novca, zato što se novac obrne jednom u toku godine, a nekad u toku više godina, zato što svake godine morate da sejete i sadite, dok za tu svrhu nemate dovoljno novca, vi za taj repromaterijal morate da založite deo imovine svake godine. Dakle, za njih je na određen način to preskupo i treba razmisliti da se u takvim situacijama ta javno-beležnička tarifa, u svim drugim opravdanim situacijama, smanji.
Što se tiče mišljenja Zaštitnika građana, delimično ga uvažavam. Drago mi je što ga je uvažilo i Ministarstvo, s tim što je Ministarstvo to uradilo dan ranije, pre nego što je Zaštitnik građana skupio hrabrost da to objavi. Pozdravljam to što su se na određenim pozicijama našli Zaštitnik građana i Ministarstvo pravde.
Od onih sam koji za razliku od vas, dame i gospodo narodni poslanici, nije imao samo reči pohvale za Zaštitnika građana, jer je on u svom mišljenju zaboravio građane. Dakle, on je stao na stranu advokata, i to pozdravljam. Advokati su deo građanskog društva. Sa punim pravom on ima pravo da zaštiti određene građane, ali je pri tome u svom mišljenju zaboravio da je vrlo selektivno ocenio prava građana. Šta je sa pravima građana, sa žrtvama, sa pravima građana koji su oštećeni prilikom vršenja krivičnih dela od određenih lica, koji su zbog štrajka advokata pušteni na slobodu? Dakle, takvo delo prema istim ili drugim građanima mogu da ponove. Voleo bih da je Zaštitnik građana, pored ovog mišljenja, koje se uglavnom odnosilo na Ministarstvo pravde, našao za shodno da u svom mišljenju pribeleži i to da je ugroženo pravo građana da se određeno delo kazni pritvorom, jer počinilac može da počini novo krivično delo nad njim ili nad nekim drugim. Dakle, pravo žrtve i pravo oštećenih je ovim ugroženo i Zaštitnik građana se morao njima baviti.
Pitam – šta je sa teškom povredom ljudskih prava, pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost? Pravo na slobodu, gospodine ministre, je jedno od osnovnih prava i najveće pravo jednog čoveka, jedne individue. Dakle, nijednog trenutka, Zaštitnik građana se nije pitao šta je sa pravima pritvorenika, kojima pritvor traje i 50 dana duže od predviđenog zato što nemaju advokata koji treba da bude prisutan, kako bi se ukinula mera pritvora. Pravo na slobodu je jedno od osnovnih prava i Zaštitnik građana, koji se trebao dići da je taj pritvor potrajao pet minuta duže od predviđenog, je trebao da digne i sebe i svoje pomoćnike, tim pre, što i on i pomoćnici imaju platu od 310 do preko 350 hiljada dinara mesečno. Sloboda bilo kog građanina i pritvorenika, koji još uvek nije kriv, to je faza istrage, trebala je da bude svetinja za Zaštitnika građana i za onoga čija je sloboda ugrožena, odnosno ukinuta.
Očigledno da je Zaštitnik građana, čije je mišljenje ovde pred nama, selektivan. On je ovde u sred Skupštine izjavio da ga moja prava ne interesuju, da bi ja bio poslednji čija bi on prava štitio. Zahvalio sam mu se tom prilikom i rekao – kada me on bude štitio, onda sam sigurno gotovo. Sem svoje neke visoke plate i političkih izjava koje daje, ne verujem i ne vidim da Zaštitnik građana na isti način tretira sve građane i advokate, a među advokatima, moram da kažem, ima preko 50% onih koji bi radili i njihovo pravo na rad je takođe ugroženo. Dakle, kao građani, kao advokati, kao neko ko ima pravo na rad, njegova prava su takođe ugrožena, a time se vrli Zaštitnik građana nije bavio i bojim se da se on bavi zaštitom svojih ne malih prava i svoje velike plate, na koju su, gospodine ministre, Zaštitnik građana i još neki predstavnici regulatornih tela, uzeli 600 funti mesečno da bi napisali, od međunarodne donacije, Nacrt zakona o uzbunjivačima. Osamnaest meseci su uzimali novac da bi napisali jedan veoma loš nacrt i to je dodatak na platu od 310 do 350 hiljada dinara.
Takav Zaštitnik građana treba da se za toliku platu dobro oznoji i da se stara o pravima građana. Što se tiče ovih zakona, ja ću svakako podržati, bez obzira što se zakon po ne znam koji put menja. Dakle, Vlada naroda iz naroda za narod, treba da vlada u ime naroda a ne samo da vlada nad narodom. Ja ću da podržim ovo.
Što se tiče mog kolege prethodnika, molim ministra pravde, s obzirom da je ovde govoreno mnogo o određenom ubistvu, molim da proveri ove fotografije. Radi se o priredbi koju je moj prethodnik zajedno sa republičkim ministrom unutrašnjih poslova, priredio u korist Jedinice za specijalne operacije krajem 2002. godine, a kao što znate, u toku je istraga i Zaštitnik građana treba o tome da se pozabavi i vi gospodine ministre, s obzirom da je u toku istraga o političkoj pozadini ubistva.
Dakle, ja vas molim kad se već o tome razgovaralo, predaću vam ove fotografije…

Vraćam se na temu, dakle samo podržavam ovaj zakon, a fotografije ću predati ministru pravde pa neka on pogleda da li su autentične. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ništa nisam tvrdio.
S obzirom da su mi dostavljene određene fotografije, moja je obaveza bila da to proverim tako što sam ministru pravde predao te fotografije i nisam tvrdio da su one autentične.
Moj prethodnik je najverovatnije svojim govorom potvrdio autentičnost fotografija koje su nastale, po onome što sam ja dobio krajem 2002. godine, nekoliko meseci pre ubistva premijera u Kuli, gde je…

Izvinite, ja samo kažem…

Gospođo predsedavajuća, vi imate te fotografije, ja sam ih dobio.
Moja je obaveza bila da ih predam ministru pravde, jer se krajem 2002. godine navodno održala, uz organizaciju vlasti, republički savez, uz prisustvo saveznog i republičkog ministra unutrašnjih poslova i budućih potpredsednika Vlade, se održala zabava u korist Jedinice za specijalne operacije, koja je kasnije osumnjičena i određeni pripadnici osuđeni za ubistvo premijera za koga sam ja glasao.
S tim u vezi, ja nikakve insinuacije nisam imao, samo sam fotografije prosledio ministru pravde na dalje postupanje, da on oceni da li se radi o originalnim fotografijama ili se radi o foto montaži.
Moj prethodnik je izgleda potvrdio sve navode koje sam dobio uz te fotografije i još nešto na kraju da kažem, on mene može da pokuša da vređa koliko god hoće. Mene da uvredi može samo bolji od mene, gori nikad. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu delimično da razumem zabrinutost opozicionih poslanika za njihov amandman, odnosno za rešenje koje smo predložili u zakonu.
Odmah na početku moram da kažem da nema ništa lepše od toga za tužilačke pomoćnike da se prime osobe koje na pravosudnom ispitu taj ispit polože sa najvišim ocenama. Dakle, ne da imaju prednost, nego da se moraju zaposliti. Ništa lepše nema od toga da se nečiji trud, znanje nagradi time da neko bude primljen na posao, a ne samo da mu se to shvata kao neka određena vrsta prednosti koja može da se iskoristi a ne mora.
Mi smo kao predlagači zakona to stečeno znanje najvišom ocenom ocenili kao uslov da se neko mora posle prijema sa najvišim ocenama na pravosudnom ispitu, da se taj prijem u tužilačke pomoćnike mora izvršiti, da se takav kandidat mora primiti na neodređeno radno vreme, što do sada nije bio slučaj. Mislim da treba da nagradimo, posebno mlade ljude.
Razumem zabrinutost zbog političkih mogućnosti, zabrinutost zbog funkcionisanja Ministarstva pravde, zbog ministra pravde od onih koji su u svoje vreme to debelo zloupotrebljavali.
Navešću primere. Bivši ministar pravde, gospođa Snežana Malović, je polagala pravosudni ispit pred svojim kumom. Iz toga cenim da se oni boje da ono što su oni radili da se ne ponovi i na ovoj drugoj strani, pa smo stoga i predložili da se tužilački pomoćnici primaju zbog najviših ocena, a ne zbog poznanstava,pa ću reći da je kum bivše ministarke pravde kod koga je po hitnom postupku organizovano to polaganje pravosudnog ispita, bio gospodin koji je uhapšen u aferi „Indeks“, profesor sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu.
S toga, ja cenim zabrinutost opozicije koja zna šta je radila, šta se dešavalo ranije, pa se oni iz tog razloga pribojavaju da se to ne bi ponovilo, ali ne može da se ponovi s obzirom da smo mi kao poslanici predložili da se prijem vrši zbog najboljeg znanja a ne zbog zvanja.
Takođe ću navesti zašto su oni zabrinuti. Recimo, zbog poznanstva eventualnih ministara pravde sa određenim ljudima koji mogu da izvrše prijem, pa, recimo, tužilac za ratne zločine. On primi bivšu ministarku pravde, ali ne sa mesta ministra pravde, već sa mesta iz stranke. Dakle, bila je zaposlena u DS. Posle toga je direktno iz stranke otišla na rad u Tužilaštvo za ratne zločin. S toga su oni zabrinuti da bi i ova vlast mogla da uradi nešto slično, da po političkoj liniji nekog direktno iz stranke premesti u tužilaštvo, što je bio slučaj.
Međutim, ovim zakon se garantije da to nije moguće i ovim članom se upravo govori da se u tužilačke pomoćnike moraju primiti osobe sa najvećim ocenama prilikom polaganja pravosudnog ispita.
Cenim njihovu zabrinutost i zbog nekih drugih stvari, pa ću navesti i primer tužioca koji nikad nije izabran u Skupštini, a radi u Tužilaštvu za ratne zločine. On se zove Bruno Vekarić. Zakon kaže da za tužioce ne može biti izabrano ili imenovano lice koje nije prošlo makar jedan izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Neka mi neko dokaže da je gospodin Bruno Vekarić bilo kada prošao prvi izbor u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Tog izbora jednostavno nije bilo, ali se on zahvaljujući političkim vezama, zahvaljujući vezama upravo onih koje predlažu onim amandmanom da se izbriše da neko po znanju bude primljen obavezno na neodređeno vreme. Upravo zbog svojih ranijih brljotina, zbog onog što su radili, oni predlažu da mi ovo rešenje, koje pravedno, ukinemo i da ostavimo staro rešenje, da eventualno još uvek preko tužioca i sudija, koje imaju u pravosudnom sistemu, pokušavaju da zapošljavaju svoje ljude iz stranke, da oni zapošljavaju po političkoj liniji, da oni zapošljavaju po zvanju, a ne po znanju, zato što smo mi predložili daleko pravednije rešenje i mislim da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Po amandmanu ću.
Dame i gospodo narodni poslanici, razumem zabrinutost opozicionih poslanika koji su predložili da se ovaj član briše. Čisto radi naših gledalaca, da bude jasno i njima, predlagači amandmana su predložili da se izbriše član zakona koji smo mi kao grupa narodnih poslanika predložili u Zakonu o tužiocima.
Dakle, mi smo predložili da se u stalni radni odnos prime tužilački pomoćnici koji su pravosudni ispit položili sa najvećim ocenama. Ponovo podvlačim, nema ništa lepše već nagraditi nečiji trud i znanje time što takve osobe ne samo da će imati prednost, nego će biti primljene na rad u tužilaštvu. Mislim da je to najpravednije prema svima koji se trude u svojoj karijeri, u svom školovanju da svojim znanjem, svojim trudom, svojim znojem, svojom upornošću zauzmu određeni položaj, shodno svom znanju da steknu i zvanje.
Mislim da smo predložili jedno pravedno rešenje i čisto radi gledalaca da znaju, koji prate ovaj prenos, da su predlagači amandmana predložili da se takav naš predlog, odnosno takav član izbriše i da ti kandidati imaju prednost, ali ne moraju biti primljeni. Ja već govorim šta smo u ranijoj praksi imali, da bivša ministarka pravde polaže pravosudni ispit pred svojim kumom, koji je uhapšen u aferi „indeks“, da određeni tužilac u Tužilaštvu za ratne zločine bude izabran, imenovan, a da nikada nije prošao prvi izbor u Skupštini, što je zakonska obaveza, da se ne dešava više da u Tužilaštvu za ratne zločine bude primljen bivši ministar pravde, ali ne čak sa mesta ministra pravde, nego iz reda zaposlenih, jer je tada bila u redu zaposlenih osoba u DS, da radi tamo više meseci i da se na poslu pojavi maksimalno tri puta, ali da za tih nekoliko meseci prima platu od 120.000 dinara mesečno.
Da nam se ne bi dešavali takvi propusti, mi smo predložili jedno pravično rešenje da u tužilaštvu budu primljeni tužilački pomoćnici koji polože ispit sa najvišim ocenama i da u takvim situacijama te osobe ne samo da imaju prednost, već da se te osobe primaju na rad na neodređeno vreme. Time smo izbegli svaki mogući politički uticaj, svaki mogući nepotizam.
Evo, ja mogu da se kladim da ja nikog od rodbine u tužilaštvu nemam, ali smem da se kladim da predlagač amandmana ima nekog od rodbine u tužilaštvu. Ako to nije tako, ja ću dati ostavku, ali ako predlagač amandmana ima nekog ko je zaposlen u tužilaštvu, neka onda predlagač amandmana, jedan od njih, podnese ostavku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da podržim ova dva zakona - Zakon o razmeni tajnih podataka i informacija sa Španijom…

Ne, nema potrebe, ne mogu oni mene omesti, koliko se ja mogu skoncentrisati i govoriti.
Dakle, podržaću razmenu podataka i informacija za Španiju, s obzirom da već u praksi imamo slučajeve da naše organizovane kriminalne grupe veoma rado borave na teritoriji Španije, takođe i neki naši poznati privrednici, pod znacima navoda, vrlo rado novac koji su na razne načine stekli od sirotinje, pljačkajući siromašne, vrlo rado iznose u Španiju i tamo se uspešno kriju i po nekoliko godina. Dakle, to već imamo u praksi. Da se to ubuduće ne bi dešavalo, razmena informacija i podataka je veoma bitna.
Što se tiče ugovora o naoružanju, ne mogu da podržim diskusiju prethodnog kolege govornika, mog staleškog kolege iz poslaničkih klupa, ne mogu da podržim ono što je on govorio, s obzirom da ne verujem da je njegovo izlaganje proizvod njegovog voljnog iskustva koje je trajalo nula dana, a koje je trebalo da se desi tamo negde 1979-1980. godine. S obzirom da se to nije desilo, ja takvu diskusiju uzimam sa rezervom. Ali, ipak ću reći, da bi građani znali, da u Nišu nije eksplodirala naša municija. Eksplodirala je municija NATO pakta, tako da treba ugovor o zabrani kasetne municije potpisati, ali usloviti da ga potpišu i oni koji su tako rado bacili tu kasetnu municiju na teritoriju naše države, na naše građane, pa i grad Niš.
Još jednom podvlačim, da se zna, nije eksplodirala kasetna municija Vojske Jugoslavije, Vojske Srbije. Na toj teritoriji je eksplodirala municija NATO pakta, ali ja bih svakako pozdravio da je neko to osudio, ali iz prethodnog govora kolege nisam čuo da je on to osudio, već je osudio to što mi nismo potpisali zabranu upotrebe kasetne municije, mada je mi nigde, ni na kome, nismo upotrebili, a na nama su je upotrebili više puta za onih nesretnih 78 dana samo u toku poslednjih ratova.
Podržavam to što naša zemlja potpisuje takav ugovor, s obzirom da oružje vrlo lako može doći u posed međunarodnih terorističkih grupa, kriminalnih grupa itd. Ovaj ugovor je veoma značajan da se izvrši dodatna kontrola oružja.
Što se tiče diskusije nekih bivših ministara odbrane, ja bih voleo da se ispitaju neke druge afere, a ne one koje je on navodio i koje ne postoje, dakle, da se ispita uvoz telekomunikacione opreme i sredstava veze iz Francuske, bez odgovarajućih zakonskih propisa, da se ispita nabavka skupocene medicinske opreme – skeneri, ultrazvučni aparati, magnetne rezonance, za povlašćene firme, bez odgovarajuće zakonske procedure.
Apelujem na ministra odbrane da se pozabavi i nabavkom lekova za zdravstvene vojne ustanove, koja se desila između 2008. i 2012. godine, s obzirom da je firma u vlasništvu fizičkog lica koje zida zgradu zajedno sa bivšim ministrom odbrane na pašnjaku pored Hrama Svetog Save. Postoji mogućnost korupcije. Postoji velika verovatnoća da je neko do skupocenih satova došao na poprilično sumnjiv način, da ne upotrebim neku grublju reč.
Na kraju, da kažem da se radi o čoveku za čijeg mandata smo od hiljadu tenkova došli do 272. Mi seljaci veoma cenimo vojsku, vojska voli seljake, seljaci vole vojsku. Podržavam našu vojsku.
Voleo bih da se ispita i ona afera „pancir“, afera „šlem“ ili kako se to već zvalo, afera „satelit“, kad je prijatelj bivšeg ministra odbrane, zajedno sa druga dva Crnogorca, kupio satelit, odnosno zakupio deo satelita koji će mu dostavljati snimke za 60 i nešto miliona evra, tako da te snimke dobijemo sa 24 sata zakašnjenja. U odluci su učestvovala dva Crnogorca, a nas je zastupao isto čovek koji je rođen u Crnoj Gori, da se ispita i taj slučaj gde smo zakupili satelit, to platili ogromnim parama.
Voleo bih da se ispita, takođe, i nabavka 69.000 šlemova, 69.000 pancira, 69.000 uniformi, s obzirom da smo mi u tom trenutku jedva imali dvadesetak hiljada ljudi koji su mogli biti bojno, ili vojno upotrebljivi, dakle oni koji su morali da nose šlem ili uniformu.
Za svakog vojnika kupljeno je po tri šlema. Tu, druge činjenice, sem propasti, nema. Šta će jednom vojniku tri šlema, tri pancira? Na to bi trebale da odgovore stranke bivšeg režima, ali ja podržavam da se svi mačevi ne pretope u plugove, da imamo i plugove i mačeve, da ono što plug zaradi, da mač sačuva. Mi, seljaci, smo uvek podržavali vojsku. Ne treba se obazirati na to da je o vojnim projektima „vrabac“ i „pegaz“ govorila vinsko-vinogradarska mušica, dakle, to uzmite sa rezervom.
Želim da kažem da će seljaci uvek podržavati vojsku, bez obzira što se u nevolji u gradovima obično od stanovništva koje ne razume vojsku, govorim o tom delu, Bog i vojnik pozivaju samo u nevolji. Kad nevolja prođe, Bog se zaboravlja, vojnik ne poštuje. Mi sa tom praksom moramo prekinuti. Mi moramo podići proizvodnju i svoju ekonomsku moć, podići vojnu moć, da budemo nesumnjiva regionalna sila na Balkanu, koja će biti sposobna za odvraćanje bilo koje sile, pa i one koja je do sada bacala kasetne bombe na nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, po pitanju ovih zakona odmah ću reći da ću glasati za ove zakone, jer su pravedni, daju šansu mladima da zamene stare, da sudije i tužioci koji su navršili 65 godina života, bez obzira na godine radnog staža, odu u penziju i da na njihovo mesto dođu mlađi, novi, politički neopterećeni, imajući u vidu da su sudije i tužioci, koji su stari po 65 godina, promenili nekoliko političkih poredaka, da su prošli kroz veoma turbulentna vremena, da su prošli kroz razne političke pritiske kojima i dalje mogu biti podložni, da su prošli kroz sankcije, da su prošli kroz bombardovanje, da su prošli kroz razne nevolje i da je u tom periodu određeni deo bio i podložan korupciji.
Dakle, nema ništa bolje, nego neke ljude, u čiju stručnost zbog okolnosti koju sam naveo možemo navesti blagu sumnju, zameniti neopterećenim ljudima, tim pre što Narodna skupština samo potvrđuje prvi izbor prilikom izbora tužioca i sudija, više nije u nadležnosti pravosuđa na ovaj način na koji bi ova nadležnost bila do dve hiljade i neke godine. Dakle, sudstvo, pravosuđe, tužilaštvo je nezavisno od ove vlasti. Dakle, u svakom smislu, od bivše, zbog one reforme i deforme pravosuđa, baš nisam siguran.
Mislim da je vreme da se mlađima da šansa i sa tim u vezi ja pozdravljam posebno odredbu koja govori da se oni ljudi, koji su položili pravosudni ispit, mladi ljudi sa najboljim ocenama da obaveznost zasnivanja radnog odnosa u tužilaštvu za njih bude obavezna. Dakle, da neko ko je bio najbolji, ko je imao najbolje ocene, ko radi kao pripravnik u tužilaštvu, da njegov prijem na rad na neodređeno vreme bude obavezan.
Dakle, ne treba više raditi ono što je radila stranka bivšeg režima. Samo da podsetim da su nama zaposleni iz političkih stranaka direktno išli u tužilaštvo na platu 120.000. Dakle, neko ko je bio zaposlen u političkoj stranci, zahvaljujući time što tvrdim da su tužilaštvo i pravosuđe nezavisni od sadašnje vlasti, ali nije od bivše, u izbornoj kampanji 2014. godine direktno je osoba iz radnog odnosa iz jedne stranke bivšeg režima prešla u tužilaštvo, što je očigledan dokaz politizacije tog tužilaštva i celog pravosudnog sistema. Mislim da je na takav način vraćena neka politička usluga koja je učinjena od te osobe koja je imala izuzetno velikog uticaja na tzv. reformu i deformu pravosuđa. Dakle, ta ista osoba, koja je imala izuzetan uticaj, je iz političke stranke u kojoj je bila zaposlena prešla na rad u tužilaštvu na platu od 120.000 dinara i za tih četiri-pet meseci se nijednom nije pojavila na poslu.
Tužilaštvo i pravosudni organi ne mogu biti korpa za političke otpatke, već moraju da uistinu budu jednaki prema svima. Oni ne smeju da budu podložni pritisku vlasti političkih stranaka, oni moraju biti otporni na to, ali očigledno je da naše pravosuđe i naše tužilaštvo još uvek podleže pritiscima onih za koje misle da su njihovom zaslugom obezbedili te stalne sudijske i tužilačke funkcije.
Nama to ne sme da se dešava. Pravosuđe ne sme da bude partijsko i naši građani danas treba da znaju da Skupština Republike Srbije i Vlada Republike Srbije ni na koji način ne mogu da utiču više na nezavisnost pravosuđa i s tim u vezi treba da znaju da se uglavnom o tome pita Veće tužilaca i Visoki savet sudstva. Dakle, mi nemamo direktne ingerencije, kao što je to nekad Skupština imala, na pravosuđe, tako da znaju da kad se neko ogreši o njih, kad neko nesavesno obavlja svoju tužilačku i sudijsku funkciju, da to nema veze sa novom vlašću, da to uglavnom ima veze sa reformom pravosuđa koja je izvršene pre dolaska nove vlasti, dakle, pre 2012. godine.
Znači, u potpunosti podržavam ove zakone o tužiocima i sudijama. Mislim da je realno da neko ko ima 65 godina nekom mlađem prepusti svoje radno mesto, odnosno da pravosuđe, tužilaštvo i sudije podmladimo na način da će doći neki novi ljudi koji će biti potpuno politički neopterećeni, otporni na političke i druge pritiske, a već sam naveo primere šta nam se sve dešavalo u praksi, pa čak i u izbornoj kampanji 2014. godine, gde je jedan tužilac primio direktno iz stranke na rad u tužilaštvo osobu koja je sa radnog mesta iz stranke otišla u tužilaštvo. To je direktan dokaz da su nam tužilaštvo, još uvek na određeni način, i pravosuđe politički instruisani.
Što se tiče legalizacije, takođe, podržavam taj zakon i apelujem na građane da legalizuju svoje objekte, da na takav način ispune neku svoju obavezu, a i da mogu da se tim objektima koriste u razne svrhe, komercijalne, dizanje kredita, itd.
Na kraju, želim svim građanima koji slave danas slavu, da čestitam slavu, da im poželim puno zdravlja, sreće, njima i njihovim gostima sve najbolje, da naredne godine budu berićetnije nego prethodne. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i kod svih predloga, uvek postoji dilema da li ćete da glasate za ponuđeni predlog ili nećete. Nisu u pitanju samo predlozi zakona, nego i predlozi amandmana.
Dakle, opredeljivanje oko toga da li ćete glasati ili ne ne zavisi samo u ubedljivosti onog ko govori. Čak nekada ne treba da znači da li je onaj koji je pre vas govorio govorio tačno ili je iznosio netačne podatke. To zavisi i od toga da li predlagač glasa za svoje amandmane.
Dakle, više puta, a vi ste mi svedoci, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam glasao za predloge opozicije, pa i za predloge amandmana ovih predlagača, ali se desilo gotovo neverovatno nešto, da na dan glasanja i u vreme glasanja sam predlagač nije glasao za svoje amandmane i ne samo da ne glasa, već ne bude ni prisutan, izađe iz sale, što samim tim govori o sumnji samog predlagača o kvalitetu amandmana koji je sam podneo.
Ako neko podnese amandman za koji ne želi da glasa i ne želi da prisustvuje u vreme glasanja kada se glasa za njegov amandman, takav predlog, ma kakav da je, više za mene nije ubedljiv. Dakle, nekoliko puta sam pokušao da argumentovano, a od strane opozicije, za neke amandmane da glasam, ali sam ustanovio da ovi predlagači ne glasaju sami za sebe.
Ovde se kao jedan od razloga spominju 90-te. Devedesete godine su za mene 1981, 1982, 1983, 1984, 1985, 1986, 1987, 1988. i 1989. To je za mene deveta decenija i to su za mene 90-te godine i bojim se da je predlagač amandmana malo pogrešio zato što obično kod naših ekonomista, a obično i kod političara, 90-te godine, odnosno 1989. godina je merilo za neku bolju budućnost. Obično ljudi kao da govore o nekim boljim godinama i šta bi želeli, želeli bi da imaju ekonomski razvoj i ekonomsku snagu kakva je bila do 1989. godine. Za mene su to 90-te godine i znam šta se proizvodilo, šta se izvozilo, ali posle 90-tih godina došle su 2000. Posle 2000. godine došle su neke desete godine.
Četrnaest godina je neko vladao i imao je priliku da popravi sve ekonomske parametre. On to nije učinio, samo je emitovao socijalna prava koja nije imao ko da plati. Pošto to nije imao ko da plati, taj izdatak se nadoknađivao prodajom kompletnog društvenog kapitala, a kada ni to nije bilo dosta, onda su, a među njima je i predlagač koji je ovaj amandman predložio, za ta emitovana prava, koja nije imao ko da plati, kada nije bilo dovoljno društvenog kapitala, kada se nije rasprodalo sve bud zašta, kada nije bilo dovoljno novca zbog toga onda se pribeglo zaduživanju, odnosno podizanju kredita i time su se samo problemi odlagali za budućnost i danas oni koji su gotovo usmrtili srpsku privredu, oni koji su je potpuno devastirali uz pomoć svojih stranačkih prijatelja, danas oni nariču i govore kako je to nekada bilo, kako su za sve krive 90-te, a uglavnom, kao što sam i naveo, 90-tih godina smo imali neki ekonomski razvoj i neku ekonomsku snagu koju smo izgubili, a više smo izgubili ne zbog sankcija. Dakle, u odnosu na sankcije i na bombardovanje, više smo izgubili od 2000. godine nego što smo izgubili 1991, 1992, 1993, 1994, 1995. godine, pa sve do 1999. godine. Mislim da smo 2000. godine doživeli pravi cunami, da smo doživeli ekonomsku katastrofu koja je praćena velikim izdacima koje nije imao ko da plati i stoga ne mogu da podržim ovaj amandman.
Ubuduće ću dobro razmisliti da li ću bilo koji amandman, bez obzira na ubeđivanja i na ubedljivost govornika, podržati od ovih predlagača, s obzirom da je Srbija i previše ozbiljna stvar da bi ponovo bila prepuštena njima. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, da naši gledaoci ne bi imali zabludu, ne radi se o ispravljenom tehničkom nedostatku amandmana, to niko nije ispravio. Dakle, koliko se ja razumem u Poslovnik i proceduru u Narodnoj skupštini, ispravku amandmana možete podneti do sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Dakle, ukoliko to niste uradili pre sednice odbora, ne možete na samoj sednici podnositi ispravku svog amandmana.
Ako je neko želeo da predloži tehnički ispravan amandman, on je imao priliku sve do sednice odbora.
Ja jesam zemljoradnik po profesiji, nisam seljak iz grada, nisam seljak na privremenom redu, nisam vinogradar kalemar, nisam baš boravio na visinama Fruške gore, ja sam malo niže, ali sam uspeo da pročitam Poslovnik i da ispoštujem proceduru Narodne skupštine.
Ukoliko predložite amandman koji nije tehnički ispravan, on se odbija. Ukoliko želite da tehnički ispravite taj amandman to morate da uradite pre sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
S obzirom da predlagač to nije učinio, ne može na samoj sednici da kaže – ja sam se malo prisetio, evo predlažem ispravku amandmana i sve je rešeno, samo je ostalo još vi da usvojite.
Naravno da ne verujem da baš oni nisu znali da se te ispravke moraju podneti na vreme, već je to otprilike poruka, pokušaj poruke biračima - evo mi hoćemo da to uradimo, a ovi neće da prihvate. Dakle, mislim da je predlagač namerno predložio tehnički neispravan amandman da bi samo verbalno zastupao određene staleže, a u praksi se umesto u penzije novac odlije u neke subvencije za nepostojeće sadnje, za imaginarne sadnje na parcelama koje se zakupljuju devet meseci kasnije.
Na takav način se od penzionera uzme recimo 6.000 seljačkih penzija, pa onda prodate sve to, pa se onda zbog zemljišta koje treba izvršiti restituciju ne možete to da uradite, onda još 6.000 penzija treba isplatiti pravnim sledbenicima, pa na takav način samo na jednom odlivu izgubite 12.000 najmanjih zemljoradničkih penzija i onda dođete u Skupštinu kad uzmete 12.000 zemljoradničkih penzija, stavite u džep i zastupate penzionere kojima ste uzeli samo jednim aktom za tri godine nepostojeće sadnje na nepostojećoj parceli, koju ste zakupili devet meseci kasnije, kroz kako oni to kažu kombinaciju, kada ste ih oštetili za 12.000 penzija u vrlo kratkom roku dođete i zastupate penzionere čiji ste novac na takav način potrošili, prelili u svoje džepove i džepove svojih prijatelja.
Onda takvu subvenciju podelite sa tajkunom na ravne časti, dva dela njemu, jedan deo vama. Ako treba ja sam voljan da pokažem i taj račun odnosno raspodelu plena posle deobe 12.000 seljačkih penzija 2007. godine za prolećnu sadnju, koja je izvršena u novembru 2007. godine. Radi se o prolećnoj sadnji vinove loze na parceli koja je zakupljena u novembru 2007. godine, a navodno je sadnja izvršena u martu 2007. godine.
Pitam se kako se to sadi u proleće u novembru vinova loza i to na posedu koji ste zakupili od države devet meseci kasnije koji nije bio uopšte predviđen, nije bilo saglasnosti za investiciona ulaganja, već je parcela bila predlagana samo za ratarenje na pet godina. Ko još sadi vinovu lozu na pet godina? Koja to država daje subvencije na vinovu lozu koja se sadi na pet godina, da bi se dozvola izdala tek 2012. godine za sadnju vinove loze, a premija povukla još 2007. godine?
Na takav način izgubimo 12.000 penzija samo kod jednog čoveka, dakle samo na jednoj kombinaciji, a takvih kombinacija je bilo na hiljade. Zato smo sada u prilici da usput dok se trošili te pare emitovali su razna prava koja nije imao ko da plati i zato smo sada u prilici da ne uzimamo od penzionera, već da ne možemo dovoljno da dotiramo iz državne kase da bi penzije bile pune, da bi ostale iste i veće, s obzirom da je potrošeno ono što nije zarađeno na razne načine.
Već sam prikazao koje kombinacije. Zbog toga smo u prilici da moramo da smanjimo dotacije privremeno za penzionere zato što je neko daleko pre nas potrošio silne pare na silne kombinacije i pri tome unapred oštetio penzionere. Ako bi se tako nastavilo za godinu dana uopšte penzija ne bi bilo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po povredi Poslovnika, ali sam se složio da date opozicionom kolegi pravo prvenstva s obzirom da se uvek zalažem da opozicija ima malo veća prava. Ta prava, gospođo predsedavajuća, i o tim pravima moramo govoriti.
Reklamiram član 106. stav 3. – za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, podvlačim – ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Moram da skrenem pažnju na činjenicu da čim se javi neko iz vladajuće koalicije da govori po amandmanu prof. Pavićević ustane, maše Poslovnikom, usput maše i nekim papirima. Rizikujemo, maše permanentno, maše energično, maše ko Pera ventilator, što naš narod kaže. Rizikujemo da navučemo neku prehladu ovde. Na stranu prehlada, na takav način se ometaju govornici da smisleno govore, da iznose svoje misli jer nije lako govoriti ukoliko vam neko skoči odmah čim uzmete reč, skoči ispred vas, počne mahati papirima. U tom slučaju ste dekoncentrisani i ne možete jasno i smisleno da govorite, s obzirom da na takav način uspešno možete biti ometani.
Poštujem pravo opozicije čak da se izrugava Vladi, ali moramo voditi računa i o nekoj meri. Dakle, njihovo je pravo da vrše opstrukciju. Njihovo je pravo da vrše destrukciju. Njihovo je pravo da podnose amandmane, da li su smisleni ili besmisleni. Nema nikakvih razloga da to sada ocenjujemo, ali se mora poštovati dostojanstvo Narodne skupštine…

Rekao sam, član 106. stav 3.
Ne tražim da se o tome glasa. Samo da se vodi računa jer čovek stalno stoji ovako.
Zahvaljujem.