Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, dragi gosti, ja ću odmah na početku da se složim da je bilo dosta spornih privatizacija sa mojim prethodnim kolegom koji je govorio po redovnom postupku, da su Arapi mogli uložiti više, nego pasoš.
Nas pasoš košta 3.700 dinara, to je negde protivvrednost 30 evra. Za vreme mandata vlade, mog prethodnog govornika, tri šećerane su prodate za tri evra. Sada ne razumem šta je veći greh, izdati pasoš za 30 ili 35 evra ili potencijalnim investitorima, ili finansijskom direktoru svoje stranke prodati tri šećerane za tri evra? Neka naši poštovani gledaoci odluče sami šta je spornije i šta je skuplje, a šta jeftinije.
Takođe se slažem, a izgleda da taj fruškogorski vazduh koji zajedno udišemo utiče na bistru misao, slažem se da ne valjaju specijalni aranžmani, ali moram da podsetim na specijalni aranžman koji se zove „Sartid“, koji je sproveden, čini mi se, u vreme „Sablje“, za vreme dok je moj prethodni govornik bio premijer, kada je napravljen jedan specijalni aranžman gde su svi dugovi pripali državi, a čini mi se da se radilo o preko milijardu maraka, to gospodin Martinović sigurno zna, a „Železara Smederevo“ je prodata za 26 miliona po specijalnom aranžmanu, iz stečaja sa umešanosti Kolesara i Janjuševića, specijalnih savetnika u vladi, koju je između ostalog vodio i moj prethodni kolega, poljoprivrednik.
Što se tiče besplatnih akcija koje su dobili 4,5 miliona građana Srbije, ako se ne varam, moram napomenuti da oni koji se ne sećaju, da je to bio sastavni deo jedne izborne krađe.
To je urađeno neposredno pred jedne predsedničke izbore, da bi partija na čijoj listi je bio i moj prethodni govornik, dobila izbore, odnosno njihov predsednički kandidat, lansirana ideja o besplatnim akcijama koje će vredeti 1.000 evra za četiri i po miliona građana, ali da bi proverili da li ta prava ostvaruju, morali su da provere neposredno pred izbore da li su na biračkom spisku.
Najbolja provera da li su u biračkom spisku je bila izaći na izbore, a kada već izađeš na izbore, onaj ko ti nudi 1.000 evra, može da vidi na neke načine, da iskontroliše za koga si ti glasao, pa je sam onaj ko je lansirao tu ideju, tvrdio od novina do novina, u vestima je tvrdio da je predsedničkom kandidatu te stranke obezbedio od 100 do 700.000 glasova u zavisnosti kome je kada koju izjavu davao.
Toliko u vezi akcija koje su bile besplatne, o pravima koja su građani nasledili na besplatne akcije i novčanu naknadu, koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Dakle, nimalo transparentno, nimalo pošteno od bivše vlasti da se jedna privatizacija na tako grub način zloupotrebi u svrhu jedne predizborne kampanje, jednog izbornog postupka, jednog kandidata i da nas upravo oni koji su na takav način profitirali politički, imaju najviše prigovora na neke sporne privatizacije.
Hajde da pričamo o spornoj privatizaciji koja se zove zgrada Ušće. U vreme te privatizacije je moj kolega koji je govorio pre mene bio savezni ministar unutrašnjih poslova, a Savezno pravobranilaštvo je upozorilo Saveznu vladu u kojoj je bio on, u čijem sastavu je učestvovao, u čijem radu je učestvovao i upozorilo na nezakonitosti koje se tiču zemljišta i sporne privatizacije zgrade Ušće, koja je prodata na konkursu na kome nije bilo konkursne komisije, već je imenovana naknadno i prodata je firmi koja u decembru mesecu, koja apsolutno nije učestvovala u konkursu koji je bio u junu i julu mesecu.
Dakle, jedne firme su učestvovale, a sasvim sa drugom je sklopljen ugovor i u to vreme je moj kolega bio član Savezne vlade koja je upozorena na tu nezakonitost. Možemo da pričamo o Šećerani Kovačica, Šećerani Bač, Šećerani Pećinci, „Sartid“ sam već pomenuo, možemo da pričamo o „Kongrapu“, možemo da pričamo o „B92“, o privatizaciji na koji je način izvršena, ko je privatizovao, „Azotari“ Pančevo, „Zorki“, „Azotari“ Šabac, „Luka Beograd“, „C marketu“, Nacionalnoj štedionici, Veterinarskom zavodu, „Galenici“, „Zastavi“, „Elektrozastavi“ Surdulica, „Tehnohemija“, „Srbolek“, „Jugoremediji“.
„Jugoremedija“ je prodata licu koje je u trenutku kada je bila osnivač, to lice je bilo na Interpolovoj poternici. To se čini mi se desilo 2002. godine u Zrenjaninu, dakle, za vreme mandata Vlade čiji je premijer kasnije bio i kolega koji je govorio pre mene. „Srbolek“, „Šinvoz“, „Keramika Kanjiža“, „Centrosrem“, „Ukus“, itd, razne afere koje su drmale po pitanju privatizacije.
Preko ove privatizacije je ustanovljen jedan divlji predatorski kapitalizam koji ima svoje dobitnike u tranziciji svoje gubitnike. Jedni su narodu pred te izbore pričali bajke, a sebi dizali dvorce, sem prodaje preduzeća, prodavali su maštu, iluzije, maglu. Meni ne bi bilo krivo što su prodavali maglu, meni je krivo što je narod bio neprestano mušterija. Dakle, živeli su kao u bajci, narod je živeo kao u basni, letovali su na Himalajima, jurili se jahtama. Ja nisam upoznao radnika koji ima čamac ispod Fruške Gore na Dunavu, koji je imao…

Ja govorim o privatizaciji.
Nisam upoznao radnika koji se okoristio privatizacijom, koji je letovao na Fruškoj Gori, a imao čamac na Dunavu, ali sam zato upoznao mnoge dobitnike tranzicije koji su imali jahte, zimovali, letovali na belosvetskim letovalištima, penjali se na neverovatne stvari. Dok su ljudi gladovali, oni su stezali kaiš oko sve praznijih stomaka.
U vezi svih ovih privatizacija ću nastaviti, ali hoću da se osvrnem na Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa. Svakako ću ga podržati, posebno što se tiče energetike, ali preporučujem ministru koji je ministar za energetiku i rudarstvo, da moramo da vodimo računa i o proizvodnji električne energije, o obnovi kapaciteta u Kolubari, da moramo voditi računa i o proizvodnji električne energije, ne samo transport iz poljoprivrede, jer se kroz stočarstvo može proizvesti dosta takozvane električne energije.
Pomoću te energije možemo preraditi poljoprivredne proizvode, koje prave seljaci i onda ne moramo raspravljati ko je šta pošto prodao, već ćemo raspravljati najverovatnije o budućnosti ko je šta stvorio, ovi ispred nas, osim prodaje, u stvaranju nisu učestvovali. Ja se nadam da će ova Vlada imati više pameti.
Kad smo već kod toga, kod javnog interesa, voleo bih da se on proglasi regionalno za više opština i više regiona, da se proglasi javni interes za podizanje industrijskih zona, da na takav način lakše dođemo do investitora zbog eksproprijacije zemljišta, zato što je gotovo nemoguće obezbediti za velike investicije industrijsku zonu od sto hektara, jer se radi o dosta sitnim posedima koji se bez javnog interesa i eksproprijacije ne mogu raditi.
S tim u vezi, ja ću navesti industrijsku zonu „Stublenica“, koja će uskoro biti građena i mislim da tu treba proglasiti javni interes, da bi se izvršila eksproprijacija i još neophodnog dela zemljišta. Tu se radi o industrijskoj zoni koju će izgraditi Kinezi na 120 hektara koje će u budućnosti zaposliti znatan broj ljudi, daleko više nego što postoje potrebe za radnom snagom na teritoriji Uba. Dakle, zaposliće neke radnike iz okoline. S tim u vezi, premijer je i sklopio neke sporazume, dogovore u Kini. Dakle, voleo bi da taj javni interes bude proglašen i po pitanju ovih industrijskih zona.
Što se svih ovih zakona o privatizaciji tiče, posle ove neviđene grabizacije, pitanje je šta je ostalo, moramo voditi računa da nešto radimo. Kad seljak hoće da jede neku slatku voćku on mora prvo da zasadi, ne samo vinograd, već mora da zasadi i voćku, da bi jeli ukusan hleb moramo da posejemo pšenicu i problem Srbije u prethodnom periodu je bio što su svi brali, otresali, što su svi žnjeli, što su svi drpali, a niko nije sejao i niko nije sadio.
Navešću primer Hrvatske. Hrvatska je uhapsila bivšeg premijera, Hrvatska je uhapsila gradonačelnika svog glavnog grada, uhapsila je premijera Sanadera. Mislim da je naš problem što mi nismo uhapsili bivšeg premijera, jednog, dva, tri.

Po pitanju privatizacije, završavam.
To nismo uradili zato što oni koji su trebali da budu uhapšeni su postavili tužioce za vreme svog mandata, reformom i deformom pravosuđa i s tim u vezi uhapšen je gradonačelnik Bandić, a kod nas ovi mnogi „Bandići“, „Bandići“ i banditi nisu uhapšeni i s tim u vezi sam potpuno nezadovoljan. Hvala.

Mislim da me je moj prethodni kolega, uz svo uvažavanje prema profesiji koja je slična mojoj,  pogrešno razumeo.
Govorio sam o periodu, gde je on nedvosmisleno potvrdio da je prodat gotovo ceo društveni kapital za 2,7% milijardi evra. Dakle, toliki je prihod koji je Agencija za privatizaciju prihodovala do 2012. godine.
Ostali prihodi su bili iz direktne pogodbe koje je on osporavao. Taj prihod, čini mi se, bio još tri milijarde, ali se radilo o direktnim pogodbama prethodnih vlada, dakle, direktnim dogovorima, koje je on osuđivao.
U to vreme je ostalo 400 do 500 hiljada radnika bez posla. Tragedija je još veća, jer kad ih izbacite sa prihodovane strane, prebacite ih na rashodovnu stranu. Dakle, oni na određen način postaju teret.
U isto vreme, broj radnika u javnom sektoru je porastao na 781 hiljadu. Dakle, to je ono što je ostalo. Zemlja je zadužena gotovo do gornjeg limita. Novoj vlasti je ostalo samo da se zadužuje da bi se razduživala po pitanju kamata i servisiranja obaveza koje su nastale u vreme kada se zemlja enormno zaduživala, a ništa se nije gradilo, već, naprotiv, sve je prodavala, gubila su se radna mesta i radnici su ispadali iz privrednog lanca.
Dakle, nedvosmisleno je potvrdio sve moje navode da se to dešavalo u vreme u kome sam opisao, od 2000. do 2012. godine. Dakle, sve je upropašćeno. Mogli smo slobodno da pevamo „Mirno spavaj, nano, sve je propalo“. Dakle, to su rezultati Vlade, između ostalog, i one koju je on vodio.
Što se drugog tiče, ja ne znam ko je bio osnov za repliku. Nijednom nisam spomenuo njegovo prezime. Spominjao sam neke Bandiće, Bandiće, Bandiće i nisam kriv što se neko u tome prepoznao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se svojim seljačkim poreklom ponosim. Samim tim, ne smatram da se ono „zeka“ nešto prepoznao. Znam na šta misli. Idite u ratno tužilaštvo.  Ja se neću baviti biznisom vaše žene, ali nema veze, znam šta ste mislili. Mislite da nisam dovoljno hrabar.
Nije baš bilo hrabro uzeti 525 hiljada evra i da tri godine budete vinogradar. Nije baš bilo pošteno imati ugovor sa narodom o restituciji, a onda ući u parcelu i zasaditi vinograd, navodno ga zasaditi, u parceli koja je oteta od porodice Jakšić 1946. godine i nikad im nije vraćena. Sada tu parcelu, s obzirom da ste preprodali firmu, mora država Srbija da plati 500 hiljada evra, da obešteti pravne sledbenike te porodice. Nije bilo hrabro biti suvlasnik sa tajkunom vinarije. Nije bilo hrabro biti suvlasnik sa firmom sa Devičanskih Ostrva. Nije bilo hrabro fakturisati sadni materijal Vinarije Živković sopstevenoj firmi koja se zove „Empresa“. Nije bilo hrabro izbeći služenje vojnog roka. Mnogo toga nije bilo hrabro, ali ja neću reći da ćete se vi prepoznati u rečenici „zeka“.
Što se tiče pokojnog Zorana Đinđića, vaša politika ne liči na njegovu. I lav može obučavati miša, ali će miš uvek biti samo miš.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo smišljen amandman ukoliko to posmatramo iz praktičnog ugla. Dakle, u Predlogu zakona licima koja omogućavaju sportistima da koriste doping bila bi izjednačena kazna kao i licima koja omogućavaju uživanje opojnih droga. Sama reč – uživanje znači da to neko koristi radi svog užitka. Ako to neko koristi da bi u sportu nekome dao da koristi doping u sportu na nesportski način napravio bolje rezultate, a time komercijalizovao svoj uspeh koji se može meriti milionima, što od direktnih prihoda, što od indirektnih reklama, onda pretpostavljam da je predlagač amandmana mislio na tu okolnost, mada je nije istakao u obrazloženju, da je jedno ako to neko omogućava licu da uživa droge, a sasvim drugo je da ukoliko neko to omogućava sportisti da napravi bolji rezultat, da na prevaru uzme medalju, novac, slavu itd.
Mislim da je teži prekršaj ovo drugo i da ovo povećanje kazni ima smisla, ali takođe imam razumevanja i za predlagača zakona i iz tih razloga ne mogu jedino da glasam za ovaj amandman, ali o njemu treba u budućnosti razmišljati. Da li izmenom ovog zakona ili nekim drugim zakonom, recimo, Zakonom o krivičnom zakoniku, izmenama Krivičnog zakonika da se ovo delo kada je u pitanju sport malo više i sportski rezultat malo više goni, nego kad je uživanje droge u pitanju?
Navešću primer Majkla Felpsa, mislim da se tako zvao plivač. Ne znam šta bi bilo sa njegovim kažnjavanjem i kažnjavanjem lica koje mu je to omogućilo, s obzirom da je on uhvaćen u korišćenju marihuane i s obzirom da ni pravila kada su sportisti u pitanju i doping nisu ista, da jedni važe za jedne sportiste, a da sasvim druga pravila važe za američke sportiste, pa s tim u vezi on je dobio kaznu od svega dva ili tri meseca i to u letnjoj pauzi kada nije bilo takmičenja.
Kada je u pitanju bio Viktor Troicki, on je dobio disciplinsku kaznu sasvim druge vrste, pa pretpostavljam da i po članu ovog zakona stranci će na način biti izuzeti. Šta ukoliko neko ko je sportisti omogućio da koristi ova sredstva i koji treba da podlegne kazni ovog zakonodavstva, šta ako taj neko izvadi američki pasoš i kaže da je on Amerikanac i da za njega ove zakonske odredbe ne važe? Šta ako strani ambasadori kažu da mi ovaj zakon ne možemo primeniti, recimo, na američkim sportistima ili na Amerikancima koji svojim sportistima omogućavaju da na teritoriji naše zemlje dođe do boljeg rezultata?
S tim u vezi, mi već imamo to mešanje raznih ambasadora koji se ovde ponašaju kao lideri političkih partija i svi smo sinoć videli onu nacionalističku političku brljotinu koja je izazvana na isti takav način, pa se ja bojim da ovaj zakon, bez obzira što je izuzetno dobar, neće moći da se primenjuje na strance koji prave prekršaje u našim uslovima.
Dakle, predlagač amandmana imao je dobru nameru, ali se bojim da, s obzirom da ovaj zakon mora da bude kompatibilan sa raznim međunarodnim preporukama, da u ovom trenutku to nije sprovodljivo, ali ostaje nama za razmišljanje da izmenama nekog drugog Krivičnog zakonika pooštrimo delo kada neko deli doping sportistima, jer nije isto koristiti nešto zbog uživanja i koristiti nešto zbog rezultata, zbog prevare, zbog boljeg prihoda, zbog boljeg prihoda od reklame, zbog slave, zbog zlatne medalje, srebrne itd. Jedno je uživati nešto, a drugo je koristiti se nečim nedozvoljenim da bi savladao nekog drugog i prigrabio slavu i novac koji ti ne pripada. Hvala.

Dakle, nisam govorio samo o međunarodnim sportistima, govorio sam o licima, pošto ovaj član govori – ko sportisti u cilju dopinga u sportu propiše ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo ili pomogne i na drugi način omogući sportisti da upotrebi doping sredstvo kazniće se zakonom od šest meseci do pet godina.
Govorio sam o licima koja omogućavaju stranim sportistima, a pri tome su i oni strani državljani. Izvade američki pasoš i kažu – ovi zakoni za mene ne važe.
Da li će se ovaj zakon primenjivati, s obzirom da su Amerikanci izuzeti od nekih doping testova bar tako kruže priče u sportskoj javnosti, i na strana lica, strance koji budu omogućavali našim ili stranim sportistima da koriste doping sredstva? Hvala.

Hvala.
Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, odmah na uvodu da kažem da se ne slažem sa mojim prethodnim kolegom, nije Vlada fontana želja, da ispunjava želje poslanika koji ministar treba da dođe, povodom kog zakona.
Vlada jednostavno ovlasti, ovog puta je ovlastila gospodina Ilića da zastupa ove zakone. Prema tome nas poslanika, neka pojedinačna želja se ne može ticati Vlade.
Kada bi to tako bilo onda bi nas 250 poslanika imalo 250 želja i svaki od nas bi birao ministra po nekoj svojoj želji, po nekom svom utisku, a već kad smo kod utiska mislim da nekima ne treba uzimati utisak, nego otisak.
Dakle, ukoliko želite da vidite pravu katastrofu onda treba da imate predsednika partije koji je bio premijer i koji je učestvovao u temeljnom upropašćavanju države.

Pričam o prirodnim katastrofama, gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedavajući, nije bilo veće elementarne nepogode, ako mi verujete.

Da li možete da upozorite kolegu, ometa me.

Dobro, ja verujem da, vi meni verujete da je to bila prava katastrofa. Dakle, zahvaljujem na upozorenju, međutim, kolega me ometa non-stop, on stalno stoji, drži tu podignutu ruku, staće mu krv, zabrinut sam za njegovo zdravlje.
Malo upozorite njega, a ne samo mene.
Što se tiče zakona posebno podržavam otvaranje graničnih prelaza sa Rumunijom. Dakle, Rumunija je jedna zemlja sa kojom imamo izuzetne istorijske odnose dakle miroljubive. Mislim da je to država sa kojom vredi sarađivati. Mislim da je to država sa kojom treba otvoriti ne granične prelaze, nego celu granicu.
To je država koja nikada sa nama nije ratovala. Država koja može sa nama ekonomski da sarađuje. Država koja može sa nama da dopunjuje određene privredne delatnosti i ja sam bio jedan od onih koji je podržavao ideju pokojnog premijera Zorana Đinđića da se napravi između 2000. i 2003. godine do njegove pogibije da se napravi savez sa Rumunijom i mislim da je to bilo korisno za obe zemlje, posebno kad imamo u vidu poljoprivredu, prerađivačku industriju i mislim da smo mi tada propustili neku određenu priliku.
Zahvaljujući onima koji danas baštine navodno Đinđićevu politiku koja apsolutno nema veze sa onim što je on hteo. Dokaz za to je ta saradnja sa Rumunijom koja nije nastavljena posle njegove smrti.
Ja podržavam što nova Vlada otvara granične prelaze. Doći će vreme da se otvori cela granica i da zahvaljujući tome što je Rumunija država sa kojom se mi privredno možemo nositi, država koja ima daleko više potrošača nego mi, država kojom mi ekonomski ako nastupimo možemo da razvijemo svoju ekonomiju koja mora da bude motor razvoja ove države.
Mi ekonomiju koju smo zatekli bila je u takvom stanju da nikakva saradnja ekonomska nije mogla da donese rezultat i jednostavno naša ekonomija je razvaljena i ubijena katastrofom koja nas je zadesila između 2000. i 2014. godine.
Godine 2012. prilikom preuzimanja vlasti videli smo da ne možemo ekonomski sarađivati sa tim državama, džaba nam prelazi i prolazi kada je stanje ekonomije bilo takvo da niste imali šta da izvezete i sa čim da sarađujete u prekograničnom prometu sa bilo kojom zemljom, pa tako i sa Ramunijom.
Što se sporazuma sa Makedonijom tiče, pozdravljam ovaj sporazum, posebno u vezi sa tim što je on predvideo i moguće zloupotrebe koje mogu nastati iz jednog dela Makedonije, a koja je poznata po aktivnostima koje se razvijaju na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije i delu Makedonije, da te vozačke dozvole ne budu zloupotrebljene, s tim u vezi pozdravljam što je zakonom predviđena izuzetno precizna provera ličnosti i dokumenata koje se prilažu u zemljama članicama, kako u Makedoniji, tako i u našoj zemlji.
Ukoliko dođe do pokušaja određene zloupotrebe, onda se proverom koja je propisana ovim zakonom, vrlo lako može proveriti, odnosno ustanoviti pravovaljanost određenih vozačkih dozvola i sa tim u vezi ovaj sporazum je detaljno propisao način na koji se te zloupotrebe mogu sprečiti.
Što se tiče ovih elementarnih nepogoda i katastrofa, u vezi Sporazuma sa Hrvatskom, mislim da ništa ne raduje kao što može da obraduje tuđa nesreća i mislim da ovog puta Hrvati se nisu obradovali samo našoj nesreći, jer je nesreća pogodila i njih, pa sa tim u vezi su pristali na ovakav sporazum koji ubuduće garantuje saradnju, a koja nije zakonom bila precizirana u vezi poplava koje su nas zadesile.
Kao pojedinac, imamo izuzetnu štetu od reke koja teče i kroz Hrvatsku i Republiku Srbiju, neko ko je imao izuzetnu štetu, želim da kažem da i stanje koje smo zatekli u vezi sa našom kanalskom mrežom, sa našim rečnim vodotokovima, u vezi sa naši mogućim akumulacijama za prihvatanje vode je bila neverovatna.
Dakle, neko ko je trebalo da sređuje vodotokove, on je išao po poplavljenim područjima i nudio sedative kokoškama.
Dakle, ja sam video među prvima iz bivšeg režima, kako je išao tamo negde u Trgovište i nije bio toliko zabrinut za zdravlje građana, za bezbednost građana, za bezbednost imovine i u sred tih nedaća, koje su tada zadesile Srbiju, on je bio zabrinut za zdravlje kokošaka i to izuzetno cenim, zato što je ponudio kao psiholog izuzetnu terapiju, a na brzinu je smislio jedan kokošiji sedativ i ponudio.
Ne znam šta vam je smešno, to je uradio prvi čovek ove države u mandatu do 2012. godine, lider jedne političke stranke, koja je sada daleko manja nego što je bila, ali su oni na takav način rešavali katastrofe, a o katastrofi koja nas je zadesila od 2000. godine, govori podatak da je iz ove zemlje izneto preko 50 miliona evra.
Nisu nas koštale toliko ni sankcije, ni bombardovanje, ni osiromašeni uranijum, ništa nas nije koštalo toliko, koliko nas je koštala elementarna katastrofa i nepogoda koja nas je zadesila od 2000. do 2012. godine.
Sa tim u vezi, mislim da nije u redu da neko ko baštini te stare vrednosti, ko želi ovde da izabere ministra, mislim da nije u redu birati ministra, kada su imali takvog eksperta, mislim da treba da požele da njega dovedemo ovde, da saslušamo i da ga pitamo u saradnji oko elementarnih katastrofa, kako je to čovek zamislio da treba zbrinjavati katastrofe na način, odeš i obiđeš poplavljena područja, uđeš u jedan kokošinjac i kažete – kokoške su živa bića, mislim da je ovde rešenje jedan mali kokošiji sedativ.
Dakle, neko ko je vodio takvu brigu na takav način o poplavljenim područjima, mislim da nije primereno da danas zamera na jednom veoma dobrom zakonu u saradnji sa Hrvatskom oko elementarnih nepogoda i katastrofa koje su nas zadesile i za koje se bojim da nas mogu zadesiti.
S tim u vezi, ja kao predsednik Odbora, moram da kažem da ćemo mi kao Odbor uskoro pokrenuti tačku dnevnog reda, koja će se odnositi na obnavljanje naše kanalske mreže, na čišćenje naše kanalske mreže, na jednom velikom projektu i na zbrinjavanju naših slivova i vodotokova za celoj teritoriji Republike Srbije.
S tim u vezi, valja da država odredi određene sredstva, jer voda može da bude velika korist, ali može da bude i šteta. Velika voda može da bude velika nevolja, ali ukoliko se velika voda na pravi način koristi, ukoliko se mudro postupa, ukoliko se ne bavimo nekim kokošijim sedativima, u svakom slučaju, ako se bavimo pravim poslovima, ako ne trošimo 50 milijardi na neke trice i kučine, ako to utrošimo u naše vodotokove, u slivove reka, ukoliko nađemo prostora za akumulaciju iz nužde, kada dođe velika voda da imamo to gde da ispustimo, a ukoliko imamo jasne planove, ukoliko obnovimo i zanovimo i očistimo kanalsku mrežu na teritoriji Vojvodine, u tom slučaju voda ne mora da bude nevolja, tu i takvu vodu i te vodotokove smo nasledili 2012. godine.
Sve je bilo zapušteno, država je surovo istrgnuta iz ruku siromašnih građana, novcem koji je otet od građana i novcem kojim je zadužena neka buduća generacija građana, ništa se nije izgradilo, nikakav plan nije postojao u odbrani od katastrofa, uglavnom smo se bavili sekundarnim stvarima, zaštitom kokošaka, zaštitom hrasta „lužnjaka“ kod obrenovačkog nasipa, gle čuda nisu obnovili nasip, nego su pored nasipa potrošili…

To je reka Sava koja teče iz Hrvatske i prolazi kroz Obrenovac.
Gospodine, ovde su pričali o svemu i svačemu.

Ja vas razumem i svakako poštujem taj vaš stav da kritike uglavnom uputite pripadnicima vladajuće većine. S tim u vezi, želim da podsetim da reka Sava protiče kroz Hrvatsku i Srbiju i da određene reke koje se ulivaju u Savu veoma utiču na katastrofe koje se dešavaju i u Srbiji i u Hrvatskoj.
Govorim o tome da u budućnosti ne treba da radimo, da učimo na tuđim greškama, jer je najbolje naučiti se na tuđim greškama i da ne ponavljamo greške tako što ćemo novac ulagati u zbrinjavanje hrasta lužnjaka trošiti više miliona, a pri tome nasip pored Save koji treba da štiti građane Obrenovca, dakle, potpuno zapustimo i ne uložimo ni jedan beli dinar.
O tome sam samo hteo da kažem, a poštujući veoma vas kao predsedavajućeg, poštujući vašu intenciju da ne zakinete ni na jedan način pravo opozicije da ne bi ulazili u spor želeći da uštedite vreme ovoj Skupštini. Poštujem vaš stav i prema tome ja se neću protiviti vašem stavu, podržaću sve ove zakone kao predsednik Narodne seljačke stranke, s obzirom da moja stranka i pripadnici moje stranke, ma koliko ih malo bilo, su u ovim elementarnim nepogodama najgore prošli. S tim u vezi, ja sam u obavezi da podržim posebno ovaj zakon o sprečavanju katastrofa koje ubuduće mogu da pogode Srbiju, bez obzira što se taj sporazum potpisuje i sa Hrvatskom.
U Sporazumu se otprilike govori o prinudnoj evakuaciji građana sa jedne teritorije na drugu. U potpunosti ne zanemarujem onu evakuaciju koja je sprovedena Olujom, Bljeskom, itd. I dalje mislim da je to bilo veoma loše, posebno po građane Republike Srbije, po građane Republike Hrvatske koji su proterani, ali to nas ne sprečava da obnavljamo odnose, s obzirom da prirodne katastrofe mogu da ugroze jedne i druge. S tim u vezi, zahvaljujem što ste me prekinuli samo dva puta, ali i dalje mislim da je ono bila katastrofa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi amandmana koji sam podneo na predlog ovog zakona ja sam shvatio u potpunosti nuždu koje ovo vreme donosi, s obzirom na dešavanja na međunarodnoj sceni.
Nije naša krivica kao države i kao društva što su se okolnosti u svetu zaoštrile i što određeni dobrovoljci, određeni „Psi rata“ u određenim zemljama prave stravične zločine. Naša odgovornost prema delu međunarodne zajednice, koja je i sama kriva za novonastale okolnosti, govorim o delu međunarodne zajednice, tim veća što smo mi na prostorima bivše Jugoslavije, koja je dok se raspadala bila u građanskom, a na određeni način u verskom ratu i bila izložena sličnim dešavanjima, zverskim rešavanjima života građana bivše SFRJ i, s tim u vezi, ja cenim plemenite namere predlagača zakona.
Ja sam u amandmanu dodao da državljanin Srbije, koji pa sam dodao „svojom voljom učestvuje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi“.
S obzirom da mnogi državljani Srbije rade na rizičnim područjima, mogu se naći kao pripadnici vojnih i paravojnih formacija, a da to ne žele svojom voljom da učine, već jednostavno mogu da biraju, ukoliko neka teroristička ili neka vojska na tom prostoru osvoji njihovo gradilište ili njihovu firmu u kojoj rade, u tom trenutku oni mogu da biraju ili odsecanje glave ili da pristupe takvim jedinicama. Ukoliko pristupe tim jedinicama, a to nisu učinili svojom voljom, već je to bilo pod prinudom, oni mogu biti predmet ovog zakona i mogu biti kažnjeni, a da pri tome nisu krivi ni odgovorni za pristupanje toj organizaciji, jer je to bilo prisilno.
Takođe sam dodao da pripadnici vojnih i paravojnih formacija strana u sukobu koje su proglašene terorističkim organizacijama od strane UN. Dakle, mislim da postoje paravojne formacije koje su službene i koje u nekim zemljama predstavljaju pomoćne vojne snage, to je slučaj u Americi i u Rusiji, pa pristupanje takvim paravojnim formacijama mogu, oni koji pristupe, doći u dodir sa kršenjem ovog zakona, što, po meni, nije baš pravedno. S tim u vezi, terorističke organizacije, terorističke grupe ne moraju biti paravojne i vojne formacije, pa sam predložio ovu vrstu amandmana.
Svestan da nam je potrebno veoma brzo donošenje ovog zakona i da on nije potpun, da u narednom periodu možemo doneti potpuniji zakon, za čega ću se ja zalagati.
S obzirom da je situacija kakva jeste, ja sam predložio da ipak na neki način omogućimo ljudima koji iz plemenitih namera budu želeli da učestvuju u nekim sukobima, jer može doći do masovnog kršenja ljudskih prava od strane vojnih diktatorskih jedinica u nekim državama, u takvim situacijama ne bi, po meni, trebalo kažnjavati one koji dobrovoljno uđu u sukob na teritoriji druge države.
Shvatam da vremena imamo malo, da naše međunarodne obaveze takođe stoje. Takođe sam svestan da je deo međunarodne organizacije i sam odgovoran za ono što se dešava. Kada se nama to dešavalo, ovakvog zakona na njihovim teritorijama nije bilo, što ne znači da mi ne treba da učimo na njihovim greškama i da usvojimo ovaj zakon.
Želeo bih da ovaj amandman bude usvojen. Ukoliko ne, ja sam spreman čak na određen način da ga pismeno povučem. Hvala.