Gospodine predsedavajući bio sam strpljiv, mada sam imao prednost. Reklamirao sam povredu Poslovnika. Mislim da ste ovaj put povredili Poslovnik, ali neću tražiti da se o tome glasa iz prostog razloga što znate kada god kršite Poslovnik po štetu pozicije, a u korist opozicije ne tražim da se o tome glasa i dozvoljavam da se oni blago favorizuju.
Smatram da je replika po članu 104. i 106. data prvo gospodinu Milivojeviću, a da za to nije bilo nikakvog osnova, jer on nije mogao govoriti u ime poslaničke grupe ukoliko nije u međuvremenu postao šef poslaničke grupe ili ovlašćeni predstavnik po ovoj tački dnevnog reda. To je prva replika i gotovo poslednja replika koju ste dali gospodinu Stefanoviću zato što u skladu sa članom 104. gospodin Babić nije uvredljivo spomenuo poslaničku grupu da bi se on javio za reč.
Takođe povređen je član 106. i član 107. gde se mora govoriti o temi. Ovde je govoreno o diplomama, o hrastu kao da ne znamo ko je taj projekat napisao, ko je zaboravio taj hrast kada je radio projekat. Govoreno je o svemu sem o temama koje su na dnevnom redu. Bilo je i uvredljivih izraza, odstupanja od tema, dobacivanja, neartikulisanih krikova onih koji su tvrdili da smo izvršili lobotomiju. Da smo slučajno i otvorili neke lobanje verujem da ne bismo ništa našli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa mojim uvaženim kolegama da je ova tema veoma bitna. U nekim drugim okolnostima najverovatnije da bih prihvatio težnju predlagača amandmana da se za zaštitu životne sredine osnuje posebno ministarstvo. Međutim, ono što mene brine je što je to došlo vrlo skoro, posle ozbiljne ćutnje jedne poslaničke grupacije koja se u izbornoj kampanji zalagala, odnosno čiji se predsednički kandidat i tadašnji aktuelni predsednik zalagao u izbornoj kampanji za nove genetske modalitete u proizvodnji hrane. Dakle, ukoliko se to desilo u kampanji iz koje je rezultirao i ovaj parlament, ja sam onda ozbiljno zabrinut u istinske namere predlagača amandmana, da ovo uradi zbog zaštite životne sredine.
Takođe, dobro pamtim i sećam se mnogih stvari koje su se dešavale u Fondu za zaštitu životne sredine. Sećam se silnog novca potrošenog za uvoz polovnih automobilskih guma koje je tada aktuelni ministar, iz kojih klupa sada i dolazi ovaj predlog, uvozio da bi se one reciklirale u našoj zemlji i to se debelo plaćalo iz Fonda za zaštitu životne sredine. O tome je govorio najupečatljivije ministar finansija, još uvek aktuelni, i ministar koji je bio u prošloj Vladi, gospodin Dinkić. Dakle, uvozili su silne gume, inostrani otpad, da bi se reciklirale ovde i da bi se to platilo od ove naše sirotinje iz državnog budžeta.
Podržao bih ovo da nije bilo zloupotrebe iz Fonda za zaštitu životne sredine, čega se bojim, da nije bilo plaćanja medija koji su na desetine miliona uzeli iz Fonda za zaštitu životne sredine da bi reklamirali određenu političku partiju koja je tada bila na vlasti. Dan-danas se po štampi mogu naći cifre koje su astronomske, koje se mere desetinama miliona dinara, koje su fiktivno isplaćivane iz tog Fonda za zaštitu životne sredine, da bi se, umesto zbrinjavanja životne sredine, zbrinjavali novinari, nemam ništa protiv, ali da bi se glasačima predočilo kako je neko najbolji i najlepši na svetu. Danas ti mediji, ako pratite izveštaj ove sednice, naravno da izveštavaju samo o aktivnostima bivše vlasti. S obzirom da su iz Fonda za zaštitu životne sredine ti mediji uzeli velike pare, da one nisu otišle u Ministarstvo za zaštitu životne sredine, da nisu otišle za zaštitu životne sredine, već su otišle u stranačku propagandu, nije ni čudo što ti mediji dan-danas nastupaju na način na koji nastupaju, s obzirom da su dobili i te kako puno novca.
Moram da kažem, da bih prihvatio predlagača amandmana i njegovu inicijativu, vrlo rado, da se svojevremeno pobunio protiv inicijative predsedničkog kandidata za modalitete u proizvodnji genetski modifikovane hrane, kako je to rečeno u kampanji. Takođe bih podržao inicijativu da je bivši režim ustao i nije dao dozvolu za izgradnju fabrike za reciklažu olovnih akumulatora na regionalnom vodozahvatu u Inđiji. Znači, gore je fabrika za reciklažu akumulatora gde otpadne vode idu u upojni kanal, a dole je regionalni vodozahvat Inđija koji je izbrisan iz prostornog plana bez dozvole Vlade, a to je bila zakonska obaveza, izbrisan iz prostornog plana samo da bi se udovoljilo stranom investitoru koji je, gle čuda, na vodozahvatu koji snabdeva više od 50 hiljada ljudi vodom, izgradio fabriku za reciklažu. Tada bih verovao, a i sada bih još bolje, čak slepo verovao inicijativi predlagača, da se, kako je to Savez ekoloških organizacija, Ekološki pokret iz Novog Sada, gospodin Aleksić rekao, da su se digli kao što se digao on i njegova organizacija u zaštitu od mogućeg genocida nad potrošačima vode, s obzirom da je ovo izuzetno štetno po zdravlje.
Takođe bih prihvatio ovu inicijativu da se neko pobunio protiv davanja novca za zbrinjavanje elektronskog otpada, uništavanje u jednoj firmi u Pančevu, a tu dokumentaciju ću vrlo dati na uvid i predlagaču amandmana, doneću mu je uskoro, gde su silne pare date, a u elektronski otpad su čak ubacivani i transformatori, da bi to bilo što teže, a to je rađeno, naravno, u firmi koja je bila veoma bliska bivšem ministru koji se starao za zaštitu životne sredine.
Sve bih ovo podržao, podržao bih inicijativu za hrast, da projekat koji je negirao taj hrast i koji je trasirao trasu tog auto-puta nije rađen za vreme bivše vlasti. Ona je svojim projektom želela da uništi hrast. Posle su se neki ljudi digli i ta zaštita je bila u redu. Sve bih ja ovo prihvatio da nije bilo teških zloupotreba u zaštiti životne sredine.
Još na kraju da dodam da smo ovu istu dilemu imali i u Vladi Zorana Đinđića, jer prva Vlada, koliko se ja sećam, nije imala Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Tek prilikom rekonstrukcije smo ustanovili da neki strani projekti ne mogu da se realizuju jer nismo imali izdvojeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ovo kažem istine radi, da je i tada postojala ta dilema. I sada bih ovu dilemu ja podržao da nije bilo grube zloupotrebe u prošlom periodu, baš od strane poslaničke, odnosno tadašnje većine, sadašnje poslaničke grupe iz koje ovaj predlog dolazi.
Sve što se tiče zaštite životne sredine ja, kao predsednik Narodne seljačke stranke, moram podržati, jer ona veoma mnogo znači za poljoprivredu, ali strepim da ovo nije bilo toliko iskreno, s obzirom da znam za mnoge brojne zloupotrebe koje su čak i dokumentovane, o kojima su ovde govorili ministri, o kojima je pisala štampa, koje su vršene zadnje četiri godine, da su silni novci, umesto za zbrinjavanje životne sredine i poboljšanje zdravlja ljudi, otišli, mimo tog fonda, za štampu, propagandu, da se nekome, kao na ovom ogledalcu, pokaže da je on najlepši, najbolji na svetu, a taj neko je propagirao genetski modifikovanu hranu između dva kruga, 18. maja u izbornoj kampanji u jednom svom nastupu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da, uprkos mnogim replikama, uprkos čak i nekim uvredljivim izrazima, smo se ipak složili da je ovo jedan tehnički zakon, koji treba da omogući da što pre izaberemo, odnosno da se što pre rekonstruiše Vlada koja nije pala, nego se ide u rekonstrukciju, tim pre što ja kao predsednik Narodne seljačke stranke kažem da ću glasati za ovaj zakon, naravno, pre svega što novi ministar poljoprivrede mora da dejstvuje, s obzirom da su problemi u poljoprivredi bremeniti, da su bile dve sušne godine, da je izmišljenom aferom aflatoksin, gde su određene količine kukuruza, koji nije postojao u skladištima, sa namerom da se taj manjak prikrije, navučena averzija prema našoj zemlji i ona je došla na vrlo loš glas i od jednog od vodećih izvoznika kukuruza u svetu postala vrlo problematična i to je rezultiralo veoma niskim cenama.
Pošto naše stočarstvo nije moglo da zadovolji neku cenu, cene su pale i ispod cena na budipeštanskoj berzi. Dakle, one su postale veoma mizerne i seljaci, koji se bune, sa pravom se bune. Oni treba da znaju šta je uzrok tih niskih cena, uprkos suši i niskim prinosima. Naše stočarstvo nije moglo da obezbedi odgovarajuću cenu kukuruza i drugih poljoprivrednih proizvoda i s toga želim, pre svega kao poljoprivredni proizvođač, da se što pre rekonstruiše Vlada i da novi ministar poljoprivrede rešava te probleme. S toga ću ovu moju diskusiju skratiti i zahvaliti svima na pažnji. Hvala.

Više se ne bih javljao, ali stvarno mislim da ja ništa nisam tvrdio, niti nekoga optuživao. Ono što je činjenica, to je da su prilikom poslednje kontrole, pre dva meseca, utvrđeni veliki manjkovi kukuruza koji je, navodno, pre toga proglašen aflatoksičnim. Dakle, samo tu činjenicu sam izneo, što je rezultiralo vrlo niskim izvoznim rejtingom naše zemlje, a sve je uticalo na pad cena poljoprivrednih proizvoda, pre svega kukuruza i šteta koju je naša zemlja pretrpela je više od 120 miliona evra. Nikoga nisam optuživao,  niti ću optuživati, već sam rekao da novi ministar poljoprivrede mora da rešava te probleme. Toliko, hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, pozdravljam to što je predsednik tolerantan. Reklamiram član 106. i član 107.
Član 106. stav 1. kaže da govornik može govoriti samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Član 107. kaže da je zabranjeno korišćenje uvredljivih izraza. Samo se vi smejte gospodine Jovanoviću.
Kaže – govor, koji ko zna ko je napisao, šta mislite da ste govorili svojom glavom. Ako to nije uvredljivo, ne znam šta je onda uvredljivo. Prevedite na srpski jezik to što ste pročitali, da li bi bilo uvredljivo da tražim da se sada govor gospodina Jovanovića prevede na pakistanski?
Zatim - tabloidi znaju ko će biti uhapšen, kriminalizacija Daćiča, uništili ste 20 godina života, obraćajući se ministru koji ima 30 godina. Ne znam kako neko ko je imao 10 godina devedesetih je mogao da uništi te živote. Onda je govorio o Nati Mesarović itd.
Rekao je da je najverovatnije budući ministar finansija pobegao od politike koju je vodio ministar ili mi. Samo da podsetim, on je otišao 2001. godine, prvi put je u Americi bio 2001. godine. Upisao je 2003. godine univerzitet u Americi. Od koje i čije politike je to pobegao, s obzirom da sam bio član DOS-a od 2000. do 2003. godine?
Dakle, to što je gospodin pre mene govorio je bilo vrlo uvredljivo i mislim da je u pitanju visinska razlika. Nije lako kada odete tamo negde 3000-4000 metara nadmorske visine, pa jednom zimujete, jednom letujete i kada vas letovanje košta 80.000 evra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo reklamiram posle novog izlaganja član 106, 107, pa i 109, posebno ovo o korišćenju uvredljivih izraza iz člana 107. Poslanik je dopustio sebi da se čak uvredljivo i preteći obrati ministru sa rečenicom – je l' vam jasno. Takođe, veoma je uvredljivo, bar za mene, s obzirom da potičem odande, kad neko kaže – bolje da idem na Karakorum nego na Romaniju. Mi koji smo poreklom iz Republike Srpske smo veoma uvređeni. Zašto je to Pakistan bolji od Romanije? Zašto je bolje popeti se za 80.000 evra na neku planinu, zašto doživeti toliku visinsku razliku? Zašto trošiti toliki novac koji je zarađen, naravno, na poslovima sa robnim rezervama?
Dakle, prethodni govornik je imao više koristi od Vlade nego ja sam, koji je zarađen tako što je data „Fidelinka“, dat je robni žig, dato je obezbeđenje, dato je 15.000 tona pšenice, 15 miliona kilograma, prodata je po 23 dinara, sad se vraća, kupuje se po 15, vraća robnim rezervama. Takav biznis je doneo 120 miliona dinara, preko milion evra. Tako da, dobro znam čime je plaćeno pakistansko zimovanje ili letovanje, nazovite to kako hoćete, čime je plaćena ta visinska razlika u kojoj vredi uživati. Ali, nikako ne mogu da se složim da je Karakorum bolji od Romanije.
Mislim, da se dotični gospodin popenje na Romaniju, da mi to ne bi dozvolili. Ako bi uspeo krijući da se popne, sigurno se ne bi vratio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se zalagao za temeljnu rekonstrukciju Vlade. Čak sam rekao da neću glasati za Vladu ukoliko ona ne doživi temeljnu rekonstrukciju. Danas mislim da to nije naš glavni problem. Danas mislim da pre Vlade treba menjati opoziciju, odnosno bivšu vlast, odnosno stranku koja je bila nosilac te vlasti.
Mislim da je veoma loše za građane da ne promene na prvim sledećim izborima opoziciju, one koji će oponirati ovakvoj vlasti, kako oni kažu, veoma loše. Ja u Vladi nemam nikog, mogu da budem objektivan. Nisam nikad vršio vlast, nisam bio član upravnog odbora ni na republičkom, čak ni na opštinskom nivou. Obično sam završavao kao predstavnik građana i pokušavam da budem realan.
Mogu da se složim sa opozicijom da stanje nije dobro, da je Srbija bogata zemlja, bogata i plodna zemlja u kojoj žive siromašni i gladni ljudi.
Mogu da se složim sa njima, zato što je to njihova zasluga. Jedan lider je rekao da postoje bogate zemlje, koje imaju svo zlato i dijamante, prirodna bogatstva, ali su siromašna i njihovi građani su siromašni, takođe je rekao da postoje države koje nemaju ništa od toga, ali su bogati i njihovi građani su bogati i zato što su ljudi organizovani, i sve je do organizacije.
Taj čovek je bio lider stranke koja je danas u debeloj opoziciji i koja više ne liči na samu sebe.
Sa mnogo toga se mogu složiti, ali kada sam došao ovde posle debele pauze, 2012. godine, zatekao sam javni dug zemlje, znači samo posle nekoliko godina, ostavili smo javni dug koji je bio pet ili šest milijardi, a kada sam se vratio, javni dug je bio preko 17 milijardi. I ne samo to, dug privrede je bio 15 milijardi, a trgovinski deficit je bio jedan prema dva. Na jedan evro izvoza, imali smo dva evra uvoza. Zatekli smo dug građana od pet milijardi, ukupan spoljni dug zemlje, privreda i država je bio 36 milijardi dolara, zatekli smo deficit koji je bio gotovo dve milijarde.
Zatekli smo i obaveze koje su ove godine trebale sa kamatama da iznose 3,5 milijarde. Samo kamate su ove godine 900 i nešto milijardi, i to su kamate na onaj dug u vreme kada se trošilo i kada je bilo široko, kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog, kada su se krediti povlačili da bi se svojim članovima i svojim bližnjima namestili poslovi. Građani od toga nisu imali nikakve koristi i gore od duga je struktura duga. Većina duga je bila sa visokim kamatama, kratkoročni krediti, sa obavezama koje dospevaju preko tri milijarde, a dogodine sa kamatama treba da otplatimo 4,5 milijardi dugova koje ste ostavili.
Struktura duga je bila jeziva, ali ono što je još gore na sav taj dug vi niste ostavili izvor za vraćanje duga. Privredna aktivnost je bila gotovo nikakva. Neću da kažem da je krivica samo do vas. Srbija je možda podelila sudbinu i bivših jugoslovenskih republika koje su postale svojom krivicom, razbijanjem jedne bolje države, postale svojom krivicom drugorazredne i trećerazredne kolonije. Srbija deli tu sudbinu, ali odgovornost bivše vlasti je nesumnjiva.
Ovde smo čuli svega i svačega. Uglavnom se govorilo o Vladi, rasprava o njenim rezultatima, a manje se govorilo o Predlogu Zakona, manje više se govorilo o predstojećoj rekonstrukciji, pokušale se naći mane onih koji moraju da vade fleke, koje su nesumnjivo ostale iza stranke bivšeg režima, koja je nedavno osvojila celih 3%.
Pošto su govorili o ministarstvima, ja ću spomenuti samo neke. Ako ima rezultata onda nesumnjivo ima u borbi protiv korupcije. Dakle, sigurno je da se manje krade. Čak i pripadnici stranke bivšeg režima gde čine vlast su se pomalo uplašili, pa manje kradu sada u unutrašnjosti, a čini mi se čak i u Vojvodini, da se manje krade, ili im je malo prpa zbog borbe protiv korupcije.
Dakle, to nesumnjivo da ima rezultate. Rezultati su slabiji od onog što sam ja očekivao, ali pošto je ministar pravde tu, on može to da objasni. Borba protiv korupcije ovde ima jedan nedostatak, to je što je pravosuđe i tužilaštvo konačno postalo nezavisno od vlasti ali samo od sadašnje. Od bivše vlasti tužilaštvo nije nezavisno, barem ne u celini, i ja to odgovorno tvrdim. Zato su optužnice loše, zato se veoma sporo postupa. Dakle, imamo pravosuđe koje je zavisno od bivše vlasti, barem u polovini slučajeva, i ono opstruira neku bolju i efikasniju borbu protiv korupcije koja bi usledila.
Što se tiče Ministarstva poljoprivrede, žao mi je što ministar poljoprivrede nije tu, ali ja sam nudio ostavku ako je ta afera 100% tačna. Dakle, ja sam hteo svoju poslaničku legitimaciju da vratim, ukoliko se u javnim skladištima nađe onih 60 hiljada tona aflatoksičnog kukuruza. Ja sam tražio vanrednu kontrolu i nje je bilo. Tog kukuruza nije bilo koji je aflatoksičan i cela afera je smišljena da bi se prikrio taj manjak i uništio navodno zaraženi kukuruz kojeg uopšte nije bilo.
Dakle, taj propust bivše vlasti pokušali su da zataškaju oni koji su najverovatnije za taj novac kupovali stanove u Beču.
O subvencijama koje ste isplaćivali za vinograde koje ste potom uništavali, subvencije koje su isplaćivane za raznorazne seljake iz grada, o tome ne treba ni govoriti.
Hajde da govorimo malo o odbrani, ako ne kupimo avione izgubićemo pravo kontrole leta. To vam je svakako jasno da zemlja koja ubira prihode na osnovu toga, mora da ima i odgovarajuću avijaciju zbog određenih situacija. Stoga mislim da je nužno kupiti te avione. Ali nije bilo nužno kupiti Kartije Roud Star od pet hiljada evra, Kartije Roud Star zlatni, deset hiljada eura, a Sopard Hronograf četiri hiljade petsto evra, Brižet Gold Rouz 15 hiljada evra, Frenk Miler Turbion 40 hiljada evra. Ovo što sam nabrojao nisu marke aviona, ovo su marke satova bivšeg ministra odbrane, koji je imao platu hiljadu evra, a gle čuda ima satove koje su nosile kraljica Viktorija, Napoleon, Marija Antoaneta, Vinston Čerčil.
Hajde odaberite tu moralnu gromadu s kime bih ja mogao njega da ga uporedim. On je govorio o jahanju tigra, o jahanju krize. Naravno da on nije uzjahao tog tigra, ne zato što se bojao tigra, već zato što se bojao da tigar ne ogrize tu ruku sa tako skupocenim satom.
Dakle, ti satovi, letovanja od 14 hiljada evra i još nešto, vaš bivši ministar odbrane nije imao poverenja u državno školstvo, decu je školovao na internacionalnoj privatnoj školi u Beogradu. Školarina za jedno dete košta 20 hiljada evra godišnje, a on je plaćao za dva, a ja sad pitam, izvinite, predsedavajući…
(Predsedavajući: Molim vas, nemojte ulaziti, ostavite porodične probleme van ove teme.)
Nisu to porodični.
(Predsedavajući: Pa jesu.)
Nisu to porodični, to su Vladini problemi bili, izvinjavam se, evo neću više. Samo ću reći da su to bili problemi Vlade, nepoverenje u državni sistem školstva, o tome sam govorio. Znači, bez namere da spomenem uopšte ime pojedinca, a kamoli ime dece, ne pada mi na pamet.
(Predsedavajući: Spomenuli ste školovanje dece, prema tome, meni je dovoljno.)
Pa dobro, ja se izvinjavam, morao sam da kažem da se to radilo na privatnoj školi, da je tu školarina jako velika, samo da dokažem da nije imao poverenja u državni školski sistem iako je bio ministar u toj Vladi. Evo da se to razume tako da ne bi neko sasvim drugačije razumeo moje reči i moje tvrdnje.
Dakle, plata je bila hiljada evra, samo ovo što sam nabrojao bez gradnje na onom pašnjaku prve klase pored Hrama Svetog Save, najverovatnije da će to biti, da je to tast, on obično peva o belim ovčicama, ovo su bele zgrade, ta investicija košta oko 400 hiljada evra.
Dakle, ja se divim kolegi Mićunoviću i dajem mu zapravo što je izbacio dva ministra odbrane iz sale, ali mu savetujem da izbaci i stranke bivšeg ministra odbrane.
Dakle, nemojte biti nervozni, ja ne tvrdim da je sve idealno, privrede nema, nismo je ni zatekli, ovo što smo obnovili – obnovili, nije idealno i ja razmišljam o tome kako glasati za Vladu, ona je imala svoje promašaje, ali ja mislim da u ovakvim okolnostima, složenim okolnostima, koje su ostavljene i nije moglo biti bolje.
Verujem da će ova vlada, koja ako bude izabrana, napraviti još bolje rezultate što se izbora tiče, ukoliko ih žele stranke koje sam govorio, najbolje da ih organizuje prvo u Vojvodini, tamo su najjači, pa da vidimo kako će proći, to im je moj savet, time će uhvatiti jedan dobar zalet na parlamentarne izbore, ukoliko žele to da poslušaju.
Bojim se da vreme iza nas je bilo veoma teško, a da su posledice dugoročne, jer oni koji su vodili državu su se organizovali samo da napune novčanike. Tim novčanicima su otprilike i razmišljali, nisu vodili računa o narodu, koji gotovo da nije imao šta da jede, sa tim narodom su delili dobro i zlo, tako što su sebi uzimali dobro, a narodu ostavili zlo i na to konačno treba staviti tačku. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI. Hvala.
Reč ima Borislav Stefanović, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108. - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.
Sve mislim da neko to pokušava da ospori, da preuzme vođenje Narodne skupštine i da, po svojoj subjektivnoj želji, propiše na koji način poslanici treba da govore, šta treba da govore, koje marke mogu da čitaju, koje marke ne mogu, šta u svojim govorima treba da rade.
Najbolje da moje govore dam unapred na recenziju. Međutim, ja ih ne pišem, pa ću uvek ubuduće morati to da napišem, da odnesem na recenziju u stranku koja se toliko buni, pa da mi oni odobre da ja govorim, o čemu imam pravo da govorim itd. Koliko se sećam, zdušno su se zalagali da, recimo, govornik ne odgovara za reči izgovorene za govornicom.

Ne, ja govorim samo da pokušavaju da preuzmu vođenje sednice.
Da ne bih dužio, ja ne tražim o ovome da se glasa, ali moram da primetim nešto o ovom pokušaju vođenja sednice, preuzimanja ovlašćenja predsedavajućeg. Mislim da je stvarno naše zdravstvo u vrlo lošem stanju kad slušam nastupe koje sam slušao malopre. Hvala.

I još nešto, ja nikome nisam pomenuo ime.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržao bih stav Vlade, imajući u vidu da najčešće, ono sa čim se građani sretnu, je Zakon o prekršajima, često bez ikakve krivice. Dovoljno je iz sela da odete u grad, pri tome da odete u neki grad koji je na vašoj opštini, da se negde parkirate, da uopšte ne znate da u tom gradu postoji neka odluka o parkiranju, ograničenju vremena parkiranja, da je ta odluka na snazi, da se zbog te odluke može doći kod sudije za prekršaje i da za taj prekršaj možete odgovarati a da niste bili svesni da ste bilo šta skrivili i da ste bez ikakve krivice došli u poziciju da budete kažnjeni. Zato ovo "protivpravno" više odgovara nego "skrivljeno", jer da bi nešto bilo skrivljeno, taj bi morao biti svestan te svoje krivice.
Kad smo već kod tog parkiranja, ima običaj da javna preduzeća prethodno već kazne počinioca koji nije ni znao da je počinio prekršaj, pa tako nama iz unutrašnjosti iz raznih gradova stižu za brisače već istaknute kazne, pa ako niste platili SMS od 30 dinara, ili niste znali da treba da platite, onda vam stigne, već za brisačima, kazna kojom vas je kaznilo neko javno preduzeće. Posle toga, ako ne platite kaznu kojom vas je kaznilo javno preduzeće, a ministar je tu pa pitam kako je to moguće, da li je to uopšte pravno, da neko zbog 30 dinara dozvoli nekom inkasantu da vas na licu mesta kazni sa, ne znam, 30 puta većim iznosom nego što dugujete za to parkiranje i osim toga što niste znali, osim toga što su vas kaznili inkasanti, onda kad dođete kod sudije, treba da bude da ste svesno, svojom krivicom počinili to delo.
Što se pravnih lica tiče, tek je tu situacija zamršena. Recimo, ako vam vozač pretovari kamion, vi možete kao pravno lice biti skrivljeno, jer ste krivi, iako niste mogli realno znati da li će vaš vozač pretovariti taj kamion ili neće, da li će učiniti neki saobraćajni prekršaj za koga odgovara i pravno i fizičko lice i ne znam kako bi to preduzeće moglo da bude okrivljeno odnosno, po predlogu ovog amandmana, skrivljeno.
Vrlo je zanimljivo za čega sve naši građani odgovaraju, ko ih sve kažnjava, posebno mi je ovo interesantno, kad ih kažnjava neko javno preduzeće u gradu. U nekim gradovima se taj parking naplaćuje, u nekim gradovima se taj parking ne plaća. U svakom gradu morate to da učinite sa mobilnog telefona ili da kupite neku karticu na nekom mestu i vi to jednostavno ne možete znati, da li će vam se desiti da, zbog toga što ste se usudili parkirate, a to je moda u zadnjih 10 godina, svoje vozilo na neko mesto, da završite kao okrivljeni kod sudije za prekršaje i da završite u zatvoru, da pri tome niste imali nikakvu krivicu. Čak se može desiti da vam istekne kredit, da niste bili svesni da morate da imate dovoljno kredita, kad ste otputovali na neku pijacu ili neki grad, može vam se desiti da zbog toga što niste imali dovoljno kredita, niste to mogli da uradite, možete da odgovarate, i ako niste krivi, što na vašem računu nije bilo dovoljno kredita da platite obaveze za parkiranje koje su od slučaja do slučaja, od grada do grada, propisane ili nisu propisane.
U nekom gradu na nekom parkingu može da se parkirate, već na sledećem ne možete i to je označeno nekim jako malim znakom, odnosno nekim malim, veoma malim, sitnim brojevima, da bi što više građana prilikom parkiranja došlo u zabludu i da bi bili izloženi drakonskom kažnjavanju, prvo javnog preduzeća, pa ako ne platite javnom preduzeću, onda rizikujete da kod sudije za prekršaje platite daleko veću sumu i zato mislim da termin koji je predložila Vlada, da ovo bude protivpravno delo, i to je veliko pitanje, ali da ne stoji ovo što su predlagači hteli da dodaju – skrivljeno. Znači, to lice bi zbog jednog parkinga, gde uopšte nije znalo ili ne poznavajući lokalne propise, poznavajući naše jedinice lokalne samouprave oni imaju toliko odluka, toliko rešenja kojima predlažu razno-razna kažnjavanja, da jednostavno ni pravna ni fizička lica apsolutno više ne mogu znati zbog čega sve mogu biti kažnjeni, pa recimo neko može da vam odvali tablu od firme, a vi sutra već možete prekršajno odgovarati, onda se propisuju neverovatne sume za isticanje firmi i tabli, pa ukoliko to ne platite, a to vam je zakonska obaveza da istaknete, ukoliko to ne platite lokalnoj samoupravi, onda završite kod sudije za prekršaje. Tako da, recimo, jedna tabla u jednoj maloj opštini, recimo mojoj Inđiji, košta 54.000 dinara vlasnika firme. Dakle, on mora da izmiri u drugoj zoni 54.000 dinara samo zato što ima zakonsku obavezu o isticanju firme. Neka opština, bilo koja, je donela odluku, ne isticanje kazni, ili da se propiše onome ko nije platio kaznu i prekršajna kazna, dakle niz tih propisa je za koje građani uopšte ne mogu znati, da prekršaj, ne samo čine iz nehata, već da jednostavno uopšte nisu svesni da za određene prekršaje je predviđeno u određenim sredinama kažnjavanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čak sam bio voljan da glasam za određene amandmane opozicije, ali sam primetio neke nelogičnosti. Recimo, da pravna lica, a ovde su svi kukali nad standardom građana itd, pa je, navodno, zakon izgubio socijalnu dimenziju, ali su određene kolege predložile da se za pravna lica kazne smanjuju i do deset puta. Recimo, kada lider njihove stranke na svoju firmu, bez javnog poziva, dobije 10 hiljada tona pšenice za svoje poslove, znači, bez javnog poziva, to proda po 23 dinara, kada dobije tu pozajmicu i kada to posle vrati, kada je pšenica 16,5 dinara, pa kada zaradi i kada mu je dužnička dobit 87,5 miliona dinara samo za tri meseca, kada učini, možda, takvu vrstu prekršaja, kada ne znamo da li su te robne rezerve bez javnog poziva to imali prava da daju ili ne, kada učini takav prekršaj, bude kažnjen sa, recimo, 200 hiljada dinara, ukoliko se taj prekršaj dokaže kao prekršaj.
Po meni je to lažno zalaganje za socijalnu dimenziju, odnosno kukanje nad sudbinom naroda koji jeste siromašan, a verujem da ove kazne većina naroda ne može da plati. Dakle, kada je prekršaj učinjen, najverovatnije da će se mnoge od tih kazni završavati zatvorom, pozajmicama itd. i da će biti veoma teško platiti bilo kakvu kaznu s obzirom na ekonomsku situaciju koju smo zatekli.
Ne mogu da razumem da najviše kukaju oni koji su, recimo, u Zakonu o bezbednosti saobraćaja predvideli da se registruju vučene tanjirače, drljače, berači, prskalice itd.
Dakle, to uglavnom koriste zemljoradnici, koje gotovo nema za šta da pas ujede, propisane kazne, naravno kad učine takvu vrstu prekršaja, a to se nigde u svetu ne registruje, i to moraju da registruju svake godine, za razliku od traktora. Dakle, ta vučena priključna mehanizacija, koja je manje opasna od one koja se nosi, ukoliko vas policija uhvati i ukoliko želi, može da vas novčanom kaznom kazni preko sudije za prekršaje oduzimanjem vozačke dozvole, dakle samim tim i prava na obavljanje delatnosti.
Znači, ukoliko se taj zakon primeni dosledno moraćete da zbog tog prekršaja, koji u stvari nije prekršaj, jer priključna mehanizacija niti ima pokazivače pravca, niti ima kočnice, niti ima bilo šta, ali je recimo, to u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, koji je usvojila bivša vlast, to postao prekršaj, sem novčane kazne, bićete kažnjeni i oduzimanjem vozačke dozvole, a samim tim i prava na obavljanje delatnosti. Dakle, više nećete moći da sednete za volan svog traktora, više nećete moći da zakačite tu istu prskalicu, tanjiraču, drljaču, ili berač, da obavite neke svoje poslove, odnosno delatnost, u ovom slučaju poljoprivrednu.
Ali, zato je predviđeno, recimo da se kazna za pravno lice, da je koleginica predvidela, smanji za 10 puta, ukoliko neko iskoristi situaciju. Ukoliko je neko dobar sa nekim iz robnih rezervi, i bez javnog poziva dobije 10 miliona kilograma pšenice na pozajmicu, pa onda kasnije, kao većinski vlasnik silosa u Kovinu dobije još pet miliona kilograma može da zaradi 87,5 miliona na takvoj vrsti agro poslova. Rezultat toga su onda niske cene, zemljoradnici stradaju, pšenica ide u bescenje i za takvu vrstu, ako je to prekršaj, za takvu vrstu prekršaja predviđena maksimalna kazna od 200 hiljada dinara.
Zalagati se, s jedne strane, za manje kazne fizičkih lica to razumem, ali zalagati se da se smanji kazna za pravna lica, već sam naveo situaciju koja se desila krajem marta i krajem maja, za mene je po malo licemerno, a ne želim da ulazim u ostalo, kako je vlasnik to pravnog lica stekao pravo da kroz takvu vrstu agro poslova, bez javnog poziva, stekne bez muke, bez znoja, 87,5 miliona dinara, za tri meseca, a da rezultat toga bude smanjenje cene pšenice sa 23 na 16,5 dinara, samo da bi neko zaradio na nečemu, što je po meni, težak prekršaj, zloupotreba državnih rezervi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 1. i stav 3. - narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi. Stav 3. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.
Dakle, prethodni govornik je reklamirao povredu Poslovnika sa zakašnjenjem, dakle, ne odmah po učinjenoj povredi. Nemam ništa protiv što ste mu dali reč, ali ubuduće da, s obzirom da Poslovnik treba da poštuju i pripadnici opozicije i pozicije, malo povedite računa da to ne bude uvek na našu štetu, a nemam ništa protiv toga da se opozicija favorizuje.
Dakle, s tim u vezi ne tražim da se u danu za glasanje izjašnjavamo o povredi Poslovnika. Ona je po meni učinjena, ali vi nemate baš neku odgovornost za to, s obzirom na okolnosti pod kojima je ova povreda nastala. Hvala.

Malo sam zbunjen. Javljam se po amandmanu na član 216. Tu se radi o neodazivanju službenog lica itd. To je amandman LDP. Glasaću za taj amandman, s obzirom na stav 2 – ako se službeno lice ovlašćenog organa koji je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ne odazove pozivu suda, da bude saslušano u svojstvu svedoka, a svoj izostanak ne opravda, sud može odustati od njegovog saslušanja. On nije samo svedok, on je podnosilac prijave.
Stav 3. kaže – odredba o dovođenju okrivljenog, član 187. shodno se primenjuje na dovođenje svedoka. Stav 2. mi je kontradiktoran. Da li je on podnosilac prijave ili svedok? Ako je svedok, onda na isti način može da bude priveden kao ja. Poznavajući stanje u našoj policiji, možda je u Beogradu to nešto malo bolje, poznavajući stanje u policiji u unutrašnjosti, svakako ću podržati ovaj amandman, bez obzira što dolazi iz redova opozicionih poslanika. Malo mi se ne sviđa ovo oko novčanih kazni, ali s obzirom da nema nekog drugog amandmana koji sadrži izmenu stava 2. koja je za mene neprihvatljiva zato što podnosilac prijave ne mora da dođe na saslušanje kao svedok, sud može odustati od njegovog saslušanja, doneti presudu suočenja, koliko sam shvatio.
Dakle, on kao podnosilac prijave može biti pozvan kao svedok, može da bude suočen sa nekim mojim svedocima i ja kao svedok mogu biti priveden, ali onaj ko je podneo prijavu ne može biti saslušan, odnosno ne mora biti saslušan u svojstvu svedoka i na njega se odredba o dovođenju ne odnosi, iako se odnosi, recimo, na svedoke koji mogu biti slučajni prolaznici. Dakle, ukoliko sam nešto video, neko me navede kao svedoka, čak i ako nisam video. Imao sam takvu praksu, ali kod osnovnih sudova.
Znači, neko može da me privede zato što je neko naveo da sam ja nešto video i da mogu posvedočiti, ali onaj podnosilac prijave tj. ovlašćeno lice, u većini slučajeva policajac, on ne mora da dođe i sud može da donese, da odustane od njegovog saslušanja i da donese odluku.
Bez obzira što je to amandman opozicionih poslanika ja ću ga podržati, s obzirom da znam stanje u našoj policiji i znam zloupotrebe koje policajci mogu da pričine, posebno prema određenim licima koji im na neki način nisu simpatični, ili im nisu izvršili neku uslugu koju su oni očekivali da može biti izvršena. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, delimično se slažem sa ovim amandmanom da se kazne povećaju za ona lica koja učestvuju i prave greške u geodetskim radovima.
Posebno je za mene interesantan poslednji stav - izuzetno od stava 1. ovog člana: za izvođenje radova katastarskog klasiranja, montiranja i komasacione procene zemljišta odgovorno je lice iz člana 17. stav 6. ovog zakona. To su poljoprivredni stručnjaci koji će učestvovati u izvođenju bonitiranja, komasacione procene zemljišta itd. To su ta odgovorna lica.
U stavu 4. imamo tri meseca do jedne godine, a u stavu 4. tački 2) na tri godine, lice koje sa geodetskom licencom overilo svojim pečatom elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisniku u izvršnom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima.
Dakle, za strožije sam kazne, s obzirom da dolazim iz opštine gde se to uveliko radilo i opšte su poznati slučajevi te zamene zemljišta gde su u proceni učestvovali razni stručnjaci, pa smo zemljište pored autoputa menjali za najgora zemljišta u najzapuštenijem selu, dakle za nekih šiprag, gde bonitet zemljišta, svakako kvalitet zemljišta ne odgovara onom zemljištu koje je dobijeno.
Posebno je u opasnosti državna imovina koja u katastru, a Kać vam je najbolji primer kako se državno zemljište, ako se nađe na lepom i zgodnom mestu, pored autoputa i ako je još u blizini nekog grada, onda to poljoprivredno zemljište postaje meta raznih, kako se to popularno zove, tajkuna, raznih lica kojima apetiti za nedozvoljenom dobiti u poslovanju sa državom rastu iz godine u godinu. Dakle, opšte poznato je da se ta zamena vršila u Kaću.
Takođe, stigao je odgovor na jedno moje poslaničko pitanje, gde je zemljište u Inđiji pored autoputa, a koje bilo u državnom vlasništvu, zahvaljujući tako nekim procena, postalo predmet nezakonite zamene, odnosno za jedno zemljište koje daleko više vredi kao poljoprivredno i nalazilo se pored autoputa, dato je sasvim drugo zemljište i pri tome izigran Zakon o poljoprivrednom zemljištu.
Lica koja su to uradila nisu, naravno, ničim kažnjena, niti će biti kažnjena, s obzirom da se radi o čoveku koji uvek u poslovanju sa državom lepo zaradi. Zato se slažem, delimično, da se ove kazne dignu, ali koliko vidim u odgovoru na amandman slaže se sa tim da mora da bude neki raspon između najmanje i najveće kazne, pa se zato zalažem da se posebno ovo u stavu 6. - poljoprivredni stručnjaci koji prilikom bonitiranja i komasacione procene zemljišta da se kazne što je moguće strožije. S obzirom da, recimo, na 101 hektar zemljišta ukoliko je ono pored auto puta, ukoliko ga zamenite, ukoliko vam je predsednik opštine prijatelj, ukoliko to sve uradite, ukoliko vas svi pošalju, ukoliko svi zaposleni koji utiču na to budu poslati na odmor na Kopaonik, onda se može desiti da na taj 101 hektar, bivši finansijski direktor jedne stranke, koja sada ima 3%, zaradi između 20-30 miliona evra.
Dakle, bogaćenje onih koji su bili bogati i dalje se nastavlja i mogućnost da se to desi i ubuduće kroz razne zamene zemljišta, kroz razne geodetske radove, kroz katastre nepokretnosti je velika i javna je tajna da od kada nema zemljišnih knjiga u sudovima, od kada je sve to prešlo na katastar, da su uknjiženja, odnosno upisivanja u katastru na nekim mestima veoma sumnjiva.
Zato se slažem da ove kazne, po meni, i tri godine gubitka neke licence je veoma malo, s obzirom da oni koji se okoriste tim zemljištem, na način koji sam već opisivao, steknu imovinsku korist koja se, u slučaju koji sam ja ispitivao, svela na 20 do 30 miliona evra, dakle ukoliko se dobro ušemite, ukoliko sve to lepo uradite, ukoliko nađete nekog ko će vam proceniti da zemljište koje dajete je iste vrednosti kao ono što se dobija, ukoliko to neko uradi, onda država bude na šteti a privatno lice, odnosno razni preduzetnici budu ničim izazvani, dakle ničim zaslužni budu u materijalnoj koristi, koja se meri i desetinama miliona evra.
Naveo sam primer Kaća, naveo sam primer koji se desio u Inđiji, a gde sam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam podneo. Taj odgovor nije baš potpun, ali iz njega se vidi da je ono što sada tvrdim rađeno. Zalažem se da ovi stručnjaci koji budu radili u Geodetskom zavodu, a bude se ticalo poljoprivrednog zemljišta, budu najprimernije kažnjeni. Koliko vidim, na njih će se odnositi ova druga kazna od tri godine. Hvala.