Dame i gospodo narodni poslanici, ja prethodnog govornika ništa nisam razumeo i upozoravam sekretara Skupštine da mi sledeći put obezbedi prevod na srpski.

Moje prvo pitanje je takođe za ministra sporta - da li u Srbiji postoji stadion koji ispunjava sve strožije uslove FIFA i UEFA? Odnosno, da li ćemo moći da igramo međunarodne utakmice kao fudbalska reprezentacija i kao fudbalski klubovi u međunarodnim takmičenjima ukoliko te stadione ne zanovimo, izgradimo nove ili temeljno obnovimo, u skladu sa najnovijim standardima UEFA i FIFA?

Moje drugo pitanje se odnosi na Bojana Pajtića, ako smem da pitam. Bojan Pajtić je napravio dvorac u opštini Senta. Ja pitam nadležne organe, SBPOK, UBPOK ili kako se to već sad zove, da provere, pošto je u isto vreme u Senti pravljena hala, sportska sala, koja je koštala tri puta više od prvobitno ugovorene sume, da li je tu dolazilo do prelivanja novca i sa kojim novcem je Bojan Pajtić izgradio objekat koji vredi više stotina hiljada evra?

Nama je poznato da je taj vrli profesor, bivši predsednik vojvođanske Vlade, imao platu oko hiljadu maraka. Kako je uspeo, sa kojim sredstvima, da za godinu dana sagradi objekat koji vredi više stotina hiljada evra i koji ima par stotina metara kvadratnih ukoliko ima takva primanja, a objekat toliko vredi? Odnosno, da li je možda izgradnjom sportske hale koja je koštala tri puta više od prvobitno planirane i ugovorene, izgrađena i njegova zgrada, odnosno njegov dvorac?

Moje sledeće pitanje se odnosi na opštinu Trstenik, odnosno, takođe da Ministarstvo policije proveri informaciju da li je tačno da je nevladina organizacija, na čijem čelu je bio Miroslav Aleksić, pa posle ovlastio neku gospođu koja se zvala, čini mi se Fond za unapređenje ljudskih resursa, od Nacionalne službe za zapošljavanje kojom je rukovodio LJubiša Knežević, njegov tast, koji je ujedno bio i suosnivač te nevladine organizacije, u periodu od 2009. do 2012. godine dobio u više navrata ukupnu sumu od 55 miliona dinara, što iznosi 600 hiljada evra po tadašnjem kursu?

Dakle, iz kojih razloga su ta sredstva dodeljena, kako su utrošena, da li su utrošena u skladu sa onim što je Nacionalna služba za zapošljavanje standardizovala i kako to nema konflikta interesa kada ta Miroslava Aleksića dodeliš sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje 55 miliona dinara i 600 hiljada evra svom zetu, odnosno i samom sebi, jer su obojica bili osnivači nevladine organizacije koja se zove Fond za unapređenje ljudskih resursa ili nešto slično. Dakle, da se temeljno to proveri, odnosno ukoliko su neka druga lica, navodno, isplaćivana iz te sume, da nadležni organi obave razgovor sa njima, jer postoje indicije da su ta sredstva strpana u džepove LJubiše Kneževića, tasta Miroslava Aleksića i njega lično.

Što se tiče protesta ispred zgrade RTS, ja tražim od nadležnih organa da mi odgovore da li je dozvoljeno i da li je krivično delo sprečavanje lica da rade, odnosno, s obzirom da su novinari bili zablokirani, njima je sprečeno pravo na rad? Da li je to neko krivično delo i, ako jeste, da li su preduzete mere povodom toga?

Moje poslednje pitanje se odnosi na Ministarstvo za regionalni razvoj, da mi odgovori koje su zadruge finansijski podržane iz tog ministarstva, njihovo sedište, njihovo matični brojevi i ukupne sume koje su dodeljene tim zadrugama i po kom pravilniku, s obzirom da mi je to neophodno za rad Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a članovi Odbora znaju da su više puta tražili da, s obzirom da je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležan za sva pitanja iz oblasti poljoprivrede, nas interesuje koje zadruge su dobile ta sredstva, gde je njihovo sedište i u kojim iznosima? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li Srbiji treba auto-put?

Broj vozila od pre sedam godina koji se kretao auto-putevima je bio 34 miliona vozila, sada je broj 60 miliona. Porediti auto-puteve sa međumesnim saobraćajem to možete kad obučete haljinu, onako žuto-zelenu i onda uzmete kao mali Perica i auto-puteve poredite sa mesnim saobraćajem i kažete – nama ne treba auto-put između Kruševca i Kraljeva, kao da će tim auto-putem ići samo stanovnici Kruševca i Kraljeva i niko drugi.

To je isto kao kada bi poredili auto-put od Niša do Vranja i rekli – da li nama treba auto-put od Niša do Vranja, kad bi zaboravili da je to neki Koridor koji povezuje, recimo, 500 hiljada, milion ljudi, koji iz inostranstva dovodi investitore, da tu putuju robe, itd.

Zamislite, pitati u današnje vreme – da li Srbiji treba auto-put između, recimo, Kruševca, Kraljeva, Čačka, itd, za mene je to suludo pitanje i ja ne znam da li su svi pacijenti u „Lazi“ na broju. Bojim se da im neko fali.

Dame i gospodo, uz auto-put idu i investicije, idu sporazumi, naravno. Male zemlje moraju da pribegavaju politici sporazumima. Veliki mogu da udare da dođu do nafte, da dođu do ekonomskih interesa, oni imaju, naravno, i vojnu silu, imaju čime da na štetu malih, a u svoju korist, razvijaju svoju ekonomiju.

Mi moramo, da bi imali potencijal za razvoj, mi moramo da se dogovaramo i sporazumevamo sa okolinom.

Što veće tržište bude ovde, svi zaboravljaju da je potpisan sporazum CEFTA i time obezbeđeno to veće tržište, „mali Šengen“, kako ga zovu, samo uprošćava prolaz roba i ljudi, znači, on ne donosi ništa novo po pitanju zajedničkog tržišta, ali uprošćava taj prolazak i donosi veće benefite privrednim subjektima na teritoriji država koje to potpišu.

Iz tog razloga, ukoliko želite da neko investira u vašu zemlju, Kinezi, Rusi, itd, vi morate da pokažete šta je potencijalno tržište.

Moram vam reći da strane investicije koje dolaze sa auto-putevima donose, što je povoljno, donose nove tehnologije, donose nova radna mesta, donose novac, a što je po meni najbitnije, donose i komad tržišta. Svako ko se opredeli za investicije u Srbiji, taj je već obezbedio tržište i time naš izvozni potencijal raste. Time se smanjuje trgovinski deficit, time se povećava pokrivenost uvoza i izvoza.

Međutim, mi imamo anahrono ponašanje. Mi imamo ljude koji ne vide previše napred, koji kao da imaju brdo ispred sebe i ne vide da se ceo svet modernizuje, da su vremena jako ubrzana, da tehnologije jako brzo napreduju, da bez novih investicija nema novih tehnologija, nema IT, nema ovoga, nema onoga.

Mi moramo da se krećemo ubrzano, s obzirom da smo devedesetih godina, a Boga mi i 2000. godine izgubili mnogo koraka, zaostajemo u razvoju za razvijenim zemljama. Da bi imali veće plate, mi moramo da imamo i veće investicije. Veće investicije su gorivo za ekonomiju. Znači, ukoliko ne investirate u ekonomiju, vi kao da imate vozilo bez motora i bez menjača i bez goriva. To vozilo ne može da ide uz brdo, to vozilo može da ide samo niz brdo. Da naša država ne bi išla prema dole, mi moramo učiniti sve da privučemo što veći broj investitora.

Ovaj sporazumi, samo da vas podsetim, Angela Merkel, ko je slušao pažljivo pre neki dan, velika Nemačka je osetila opasnost da im velike kompanije mogu izaći za radnom snagom i velika Nemačka želi da Srbe pusti u EU, ali deo po deo, kao radnu snagu, hoće da liberalizuju uslove po kojima se može raditi u Nemačkoj, da nemačke kompanije ne bi izlazile, čak ja mislim da je rekla na teritoriji Zapadnog Balkana.

Mi moramo iskoristiti povoljnost da kroz veće investicije i kroz radnu snagu koja je kod nas dosta obrazovana, da pokušamo da privučemo te investicije, da nam ljudi ne bi otišli u Nemački, jer cilj Nemačke je da odvuče naše ljude, a da nas ostavi negde na periferiji.

Ukoliko neka bogata Nemačka želi da se razvija, onda je i naša želja opravdana, da sporazumima, pre svega sa svojim susedima, a pri tome moramo da progutamo i neku knedlu, napravimo što veće tržište, da privučemo što veći broj investitora, da radna snaga u okviru ovog regiona može slobodno da prelazi iz lične karte itd, da sve to bude olakšano, da fitosanitarna kontrola na granici bude samo jedna, da ne budu dve ili tri, da uprostimo prolaz robe itd, da što više novca, što više plata, što puniji penzijski i zdravstveni fond bude u našoj zemlji, a ne da jedan po jedan, tako ćemo se približiti i velikom tržištu EU.

Bolje je da ulazimo svi zajedno sa standardima EU, nego da jedan po jedan pojedinac iz Srbije, Makedonije, Kosova kao lažne države, BiH, da jedan po jedan ulaze u EU. Bolje da kao zajednica pokažemo da smo zreli, da razvijemo svoju ekonomiju i da donesemo blagostanje svojim stanovnicima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštujući odevnu modifikaciju mog kolege, poštujući boje Džon Dira, zeleno i žuto, javio sam se samo da kažem, da ne bi gledaoci bili u zabludi, Zakonom o GMO, zakonom, zabranjen je uzgoj i promet genetički modifikovanih organizama. Znači, to je zabranjeno u državi Srbiji. Deklaracija koju traži moj kolega u bojama Džon Dira, nije pravno obavezujući dokument. Zakon je pravno obavezujući dokument. Tražiti deklaracijom da se dovede u sumnju zakon koji izričito kao pravno obavezujući dokument kaže, da je zabranjen promet, uvoz i uzgoj GMO je velika greška to je već zakonom zabranjeno. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim za malo pažnje.

Dame i gospodo narodni poslanici, martovski pogrom 2004. godine, tada u Kosovskoj Mitrovici sam bio sa Oliverom Ivanovićem. Gospodin Vukadinović je u to vreme šetao kroz Beograd, bilo je izuzetno opasno. Albanci nikad nisu zaboravili Oliveru Ivanoviću ni 2004. godinu, a ni 1999. godinu, kada je sprečio UČK, OVK teroriste da pređu na teritoriju Severne Mitrovice. Danas da nije bilo Đorđa Vukadinovića i Vojislava Koštunice Albanci ne bi imali kandidata za premijera. Njemu je to smešno. On je tada snažno podržavao Koštunicu koji je svojim potpisom abolirao Kurtija i 2018. albanskih terorista. I ja tvrdim, gotovo odgovorno, da su Albanci, znači neko od tih 2018. albanskih terorista, od kojih su neki postali navodno političari i nazovi državnici, ubili ili naredili da se ubije Oliver Ivanović.

Ovi TV kanali koje sam spomenuo i ovi ovakvi poslanici, tu krivicu ima da svale na Srbe. Dok nas svi napadaju spolja, oni nas napadaju iznutra želeći da dokažu sat vremena posle ubistva da su to uradili Srbi, a ne Albanci, koji su bili teroristi i koji su ga dva puta zatvarali i … suđenja državi, čini mi se dve godine u pritvoru.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče trgovine oružjem, drugi predlog Đorđa Vukadinovića, to je još jedan pokušaj iznutra da se oslabi vojna i namenska industrija Srbije. „Krušik“, „Prvi Partizan“, Lučani, posle ove kampanje izgubili su ugovore vredne 80 miliona evra. Kampanju su vodili oni i njihova novinarka iz Bugarske Gajtandžijeva i Bugari su dobili posao od 80 miliona evra koja je izgubila naša namenska industrija, koja je bila na izdisaju dok su oni vladali, sada kada se oporavila, dok se ruši kao vlast, sad je ruše kao opozicija, želeći da unize našu namensku industriju i proizvodnju svedu na onu koju su oni ostavili.

Ovo je prvi put da jedan Srbin, koji se predstavljao kao Vlah i koji je priznao da se lažno predstavljao i da je pokušao da ukrade nacionalni identitet jedne manjine, ovo je prvi put da jedan Vlah radi u korist Bugarske. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću podržati sve ove akte, ali je meni zanimljivo nekoliko tema.

Javne nabavke. Dakle, 2012. godine, kada je došlo do istorijskih promena, u tom trenutku, za vreme vladavine bivšeg režima, javne nabavke su bile tajne, a vojne tajne su bile javne. To dok su bili vlast. Ne samo da su vojne tajne bile javne, ne samo da je država vojno bila neutralna, bila je na neki način i vojno neutralisana. Država i vojska nije bila dobro naoružana za vreme vlasti bivšeg režima, već je bila dobro razoružana, gospodine Arsiću.

Njihov cilj je bio da državu, koju su obezglavili, teritorijalno unakazili, onim slavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, Jeremićevim, na koga se Tači poziva, njihov cilj je bio da naprave ekonomski nemoćnu državu, ali da pri tome međunarodna zajednica toleriše to što rade po Srbiji u zamenu da vojno neutrališu državu, da bude ekonomski nemoćna, vojno nemoćna, socijalno neodrživa. Takvu državu međunarodni faktor, odnosno deo međunarodne zajednice je podržavao.

U to vreme ovi spolja su postigli to da naši državni i nacionalni interesi gotovo nisu postojali. Zbog navodnog međunarodnog ugleda Borisa Tadića i ekipe žrtvovanje nacionalnih interesa takav ugled nam nije ni trebao. Takav ugled nije nikakav ugled.

Dame i gospodo, to što su radili kao vlast sada pokušavaju da urade kao opozicija. Dok nas spolja određene sile i određeni deo međunarodne zajednice spolja ugrožava, dotle ih ovi iznutra, koji su nas opljačkali tih 12 godina, potpomažu. Rezultat toga je napad na vojnu industriju, na namensku industriju.

Nisu slučajno „Krušik“, „Prvi partizan“ i Lučani u isto vreme napadnuti. Nije slučajno bugarska ekipa u tome. Nije slučajno bugarski novinar u tome. Nije slučajno, jer je čovek koji je kupio od Đilasa „Direct Media“, sastavni deo ekipe, bugarske ekipe, čiji potparol je ona novinarka Gajtandžijeva. Dakle, sastavni deo te ekipe je i Bugarin koji je navodno kupio „Direct Meda“ od Dragana Đilasa. Sve je jasno.

Ovih dana su, umesto „Krušika“, ugovor na 80 miliona evra potpisali Bugari. Bugari i bugarska novinarka rade u korist svoje namenske industrije, u korist svoje države i zato se ja čudim ovim žutim nesrećnicima i njima sličnima koji rade protiv svoje države.

Dok nas svi spolja napadaju, iznutra nas napadaju oni koji bi trebali, zajedno sa nama, da brane državu, jer će jednoga dana možda oni postati vlast i bolje da budu vlast sa razvijenom namenskom industrijom, sa razvijenom državom, sa razvijenom ekonomijom, nego sa državom koja to nije.

Što se tiče pranja novca, mislim da država takođe treba da prati novčane tokove, recimo, Bastaća. Svi se sećate njegove slavne torbe, odnosno unosa u nedozvoljenom iznosu. To nije slučajno, niti je to izolovan slučaj.

Ja ću probati da vam objasnim neke od tih transakcija. Svi znate za programskog direktora N1 televizije. To je savetnik albanskog mafijaša, narko-bosa Baškima Ulaja. Nedavno je štampa pisala o tome, on kao programski direktor N1 televizije koja nije registrovana u Srbiji, koju ne možete tužiti, koja navodno emituje program iz Luksemburga, a u suštini ga emituje iz Beograda, sve sa ciljem da izbegnu poreze i dažbine u Republici Srbiji. Dakle, o sumnjivim transakcijama pomenutog gospodina, koji je osnovao firmu „Key connection“ zajedno sa svojim srodnikom, gde je on vlasnik 90%. Imali ste sumnjive transakcije upravo od Baškima Ulaja, koga UN jure za pranje para i za prodaju narkotika.

Jugoslav Ćosić je od tog Albanca na ime savetovanja narko-bosa iz Albanije, dobio 249.862 evra. Ta transakcija je veoma sumnjiva i podseća na pranje novca.

Nadalje, isti gospodin je od američke ambasade u periodu od tri godine dobio ukupno 25.974.000 dinara na firmu „Key connection“. Takođe, u istom periodu je dobio u Privrednoj banci Beograd ukupno 47.432 dolara. U periodu sa „Adria News“ ukupno je uplatio 6.502 dolara.

Kod podizanja gotovine, pomenuti gospodin je u tom periodu, zajedno sa suosnivačem, firma „Key connection“, inače, on je programski direktor one čuvene N1 televizije, koja svakodnevno emituje program, što meni ne smeta, pod uslovom da su registrovani u Republici Srbiji, ne protiv aktuelnog rukovodstva samo i vladajućih stranaka, već protiv države Srbije, ukupno podigao u evrima 510 hiljada evra. Mislim da je ovo dovoljan razlog da se Uprava za pranje ili sprečavanje pranja novca pozabavi pomenutim gospodinom ne zbog emitovanja programa i načina na koji to radi, već zbog novca koji je očigledno došao od narkodilera, albanskog narkodilera, vođe tropoljske mafije.

Takođe, general Simović je izazvao vojni puč 27. marta za 200.000 funti. To svakako znate. Pomenuti gospodin, odnosno osnivači „Key connection“, gospodin Ćosić i njegov srodnik, su podigli 335 hiljada funti britanskih. Dakle, daleko više nego general Simović. U istom periodu podignuto je ukupno 38 miliona dinara.

Sada ja vas pitam pod kojim okolnostima, i Uprava za pranje novca treba da objasni, je Jugoslav Ćosić, programski direktor, savetnik narkobosa, vođe tropoljske mafije iz Albanije ukupno podigao u ukupno podigao u periodu od tri godine 1.400.000 evra preračunato funte, dinari, evri i 147.433 dolara? Mislim da je ovo dovoljan razlog da posumnjamo da on ovaj novac nije dobio za lepe oči, za savetovanje albanskog mafijaša koje tetovaže da stavi na telo, već je ovo dobio da uređivačku politiku podredi nacionalnim i državnim interesima Albanaca u Albaniji i na divljoj državi Kosovo i Metohija.

Takođe, po pitanju terorizma. Ovde sam malopre govorio u dopunama dnevnog reda. Ovde držim odluku, žao mi je što pomenuti gospodin nije tu, o pomilovanju po službenoj dužnosti 7.12.2001. godine. Kaže – odluka o pomilovanju po službenoj dužnosti Aljbin Zaima Kurti oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora. Potpisnik, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, dr Vojislav Koštunica.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ne treba da krijemo da je bivša vlast, zajedno sa DSS, da je oslobodila i braću Mazreku i Fljoru Brovinu i ukupno 2.108 albanskih terorista i da to nije bila borba protiv terorizma, već da je to bila borba u korist terorizma. Mnogi od njih su završili u ISIS-u. Mnogi od njih su učestvovali u ubistvu Srba, u kidnapovanju Srba, u vađenju organa.

Mi nemamo pravo da ćutimo o tome, kao što nemamo pravo da ćutimo da je neki od njih oslobodio kasnije sudija Majić, tzv. „gnjilansku grupu“ od 11 OVK terorista koji su ubili 80 Srba i mučili 250 metodom laganog uzimanja duše, što znači mučenjem do smrti.

Mi nemamo pravo da ćutimo nad tim i nad sramnim sudskim presudama i pomilovanjima albanskih terorista ukoliko želimo da se borimo protiv terorizma.

Svesno ili nesvesno bivša vlast Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić itd, su radili u korist terorističkih aktivnosti, u korist terorista i tražeći mišljenje Međunarodnog suda pravde, gospodinu Arsiću, su na određen način legalizovali divlju državu „Kosovo i Metohiju“, koja nije država, nego NATO baza. Ali, pomoću NATO baze oni žele da ovekoveče svoju državu.

Dok se vladajuće partije, predsednik Republike, Vlade, ministri, građani, trude da ne priznaju državu divlju „Kosovo i Metohiju“, trude se da izazovu što više povlačenja priznanja, dotle ekipa koja je kao vlast radila u korist terorista i u korist njihove države, danas sa pozicije opozicije pokušava isto to da radi i da potpomogne divlju državu „Kosovo“ i Kurtija.

Svi se sećate onog Jugoslava Ćosića, o kome sam govorio, koji je dobio novac od albanskog mafijaša, vođe tropoljske mafije, koji je odmah otrčao da sa mandatarom Kurtijem uradi intervju i da ga ovde predstavi kao Vuk Jeremić, kao nekog patriotu, levo-desno itd. Oni koji su ga oslobodili, sada mu peru biografiju.

Mi smo u obavezi da ukoliko želimo da se borimo protiv terorizma jasno kažemo da je međunarodna zajednica, uz pomoć ovih naših nesrećnika, pokušala od terorista, sigurnih terorista, dokazanih terorista, da pokuša da im propere biografiju i da napravi tzv. „rukovodstvo Kosova“, državnike divlje države „Kosova i Metohije“, da naprave od njih regularne vojne komandante itd, a od naših regularnih vojnih oficira i državnika prave se ratni zločinci.

Obrnuto je, mi imamo kaznu bez zločina i zločin bez kazne. Mi nemamo pravo da o tome ćutimo, bez obzira što ovde neki pokušavaju, koji su pomilovali Kurtija, koji pokušavaju sa opozicione tačke da ponovo properu biografije kosovskih Albanaca. Za to dobijaju novac i ne biraju, dobiju ga čak i od narkodilera vođe albanske tropoljske mafije.

Dame i gospodo, da nije bilo tih nesretnih događaja, da nismo zatekli državu kakvu smo zatekli, danas bi se drugačija pesma pevala. Ne bi se odvojila Crna Gora.

Svi se sećate onog Vuka Jeremića, to je za mene takođe terorizam ako radite protiv svoje države, koji je rekao da „j… majku“ i Srbiji i Crnoj Gori i obrnuto.

Ta državna zajednica imala je svoje granice, svoju teritoriju. To su dela protiv naroda i države, ili ja ne znam kako se tačno kvalifikuju, to gospodin Martinović zna.

Oni su radili na razbijanju državne zajednice. Posle toga na razbijanju Srbije. To postoji redosled, 2006-2008. godina. Oni su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde, znajući kakvo će mišljenje dobiti, želeći da pomognu Albancima, zato što su Amerikanci pomogli da se Boris Tadić po drugi put izabere za predsednika Republike Srbije i to u bici za terorizam, ne smemo da zaboravimo i ne smemo da dopustimo da njihovi pomagači koji sada pokušavaju da sruše ne rukovodstvo Srbije, već državu Srbiju iznutra. Nemamo pravo da ćutimo i zato sam ja protiv bilo kakvih daljih ustupaka, nazovi delu srpske opozicije, koja radi protiv države. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, obeležja Džon Dira su skinuti, ima izreka - hvali selo, al u gradu živi. Kaže druga izreka je – lakše je patiti za selom nego na selu. Tako da moj kolega pati u gradu, ali sada makar u penzionerskim danima mogao je doći na selo.

Ja neću dužiti, da bi ostavio vreme gospodinu Miletiću, reći ću samo ovo, da vas predsedavajući obaveštavam, da je Svetska banka odobrila još 50.000.000 evra, Svetska banka, ona ista koja je svojevremeno kreditirala razvoj stočarstva na Staroj planini, pa su neki sa obeležjima Džon Dira dobili 62.000 evra i razvoja stočarstva tamo nije bilo. Konsultanti su naplatili, a ovog puta se to ne dešava.

Svetska banka je odobrila 50.000.000 evra. To je još za poljoprivredu, još šest milijardi, verujem da gospodin ministar to zna, za poljoprivredu i to vredi dodati onim sredstvima koja su već izdvojena od 40 i nešto milijardi, dakle bližimo se podsticajima od 50 milijardi zahvaljujući tome što je Vlada ispregovarala, 50 milijardi što će biti nepovratni deo za poljoprivrednike od Svetske banke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde danas nisu prisutni predstavnici drpokratske stranke, Demokratske stranke, što mene neće sprečiti da govorim o finansiranju političkih aktivnosti.

Novac je namenjen političkim strankama i on po zakonima ima neku svoju namenu ako taj novac ide u džepove tajkuna, onda je to problem.

Ja sam lično i poslanička grupa ne toliko velika protiv toga da se mogu kupovati dugovi stranke. Zašto? Onaj ko u kampanji vodi računa, treba da potroši onoliko novca koliko ima. Ako ode u minus, taj minus onda može da pokrije isključivo stranka koja je taj minus napravila. Ako mi dopustimo da pravna i fizička lica posle izbora mogu da kupe dugove stranke, onda činimo nekoliko grešaka, odnosno oni su ih činili.

Ako tajkun vidi neku stranku koja mu se dopada, on u kampanji može da ih nagovori da potroše više nego što imaju. Kupovinom tog duga on postaje svojevrsni donator stranke, koji nije obuhvaćen zakonom i Agencijom protiv korupcije. On postaje nedozvoljeni donator. Za njega nema limita.

Znači, ta stranka može da potroši koliko god hoće novca izvan svih granica zato što regularni donatori imaju limit koliko mogu da doniraju stranci, ali ukoliko pustite da se ona zaduži i ukoliko pravno i fizičko lice taj dug može da kupi u iznosu koji premašuje te limite, vi imate nedozvoljenog donatora koji može da bude naručen.

S druge strane, taj nedozvoljeni donator, bilo pravno, bilo fizičko lice, može da utiče na život i političke odluke te stranke, a time i na stanje u zemlji. Može da žrtvuje nacionalne i državne interese zemlje preko stranke kojom upravlja tako što je kupio dugove. Ako je taj neko još sa strankom napravio sporazum o kamati 18% na godišnjem nivou, taj takvu stranku gura u dužničko ropstvo.

Nemojte misliti da se ovo ne dešava. Sve ovo je uradio Dragan Đilas. Dragan Đilas danas gospodari DS tako što je kupio dug posle izbora i kupio dug u iznosu koje pravno lice nije moglo regularno da donira. Posto je neregularan donator i postao je vrsni gazda Demokratske, odnosno drpokratske stranke.

Ovih dana oni koji su negirali to dve godine dok su bili ovde kada sam ja to govorio, sami između sebe pričaju da su u dužničkom ropstvu, da je Đilas kupio stranku, da je kroz kamatu postao još jednom nedozvoljeni donator i pere pare zato što novac od kamate ne prikazuje kao dobit svog pravnog lica koje je kupilo dug, nego ga upućuje na nevladinu organizaciju Davidović, navodno da tako finansira DS. To je nedozvoljen način finansiranja, pod broj 1. Pod broj 2, novac koji uplati na tu nevladinu organizaciju nije predmet kontrole Agencije za borbu protiv korupcije i na takav način izbegava kontrolu i novac podigne u kešu sa te nevladine organizacije i stavi u svoj džep.

Em kontroliše stranku, em je okamatio. Na određeni način kupio je politički uticaj kroz takvu stranku. Em je kupio još jednu stranku, em je kupio poslaničke klubove i danas on priča o krađi glasova? Najveći kradljivac glasova su Dragan Đilas i Vuk Jeremić.

Da bi bili u Skupštini, vi morate na izbornoj listi koja ima svog nosioca i koja ima svog predlagača, političke stranke ili grupu građana, vi morate da dobijete određeni broj glasova pod uslovom da ste ispunili cenzus. Jedan mandat košta od 14.000 do 15.000 glasova.

Danas o krađi glasova po EU itd, u parlamentu oko Tanje Fajon krokodilske suze o krađi glasova gle ko lije – Vuk Jeremić i Dragan Đilas, ljudi koji su kupili poslaničke klubove.

Za 11 poslanika vama je potrebno oko 160.000 glasova. Stranke koje nisu ni učestvovale na izborima 2016. godine imaju dva ili tri poslanička kluba sa 11 narodnih poslanika. To je zahvaljujući nelegalnom novcu, nelegalnom finansiranju političkih aktivnosti. Dakle, 160.000 gotovih glasova nisu sigurno simpatizeri Lige socijaldemokrata. Nisu glasali za Mariniku Tepić u Đilasovoj stranci, već su glasali zbog Čanka, Borisa Tadića i Čede Jovanovića, koliko se sećam. Onda je ona 15.000 glasova prenosila kao paket. Nosila ga je i u Pokret slobodnih građana kod gospodina Jankovića, pa kod gospodina Živkovića, pa je onda tih 15.000 glasova, koji nikad nisu bili namenjeni tim strankama, prenela kod Dragana Đilasa. Onda je on kupio stranku, kupio poslaničke klubove. To je nelegalno finansiranje kome moramo stati na put. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman kojim tražimo da sredstva koja političke stranke ili izborne liste dobijaju ne mogu da se troše na politički marketing u medijima koji nemaju sedište na teritoriji Republike Srbije. To znači sledeće: da ne mogu strane televizije da vrše politički marketing političkih stranaka izbornih lista u našoj zemlji zato što bi to bio nedozvoljen uticaj stranog faktora preko stranih televizija na politički život u našoj zemlji.

Svi znate, a juče je jedan poslanik tražio da „N1“ televizija može da proširi svoje delovanje na teritoriji cele Srbije. Mi nemamo ništa protiv, ali pod uslovom da se registruje u Srbiji. Nemoguće je dobiti nacionalnu frekvenciju, koju oni traže za „N1“ i “Nova S“ televiziju, a da pri tome budete registrovani u Luksenburgu, to nije moguće.

Takođe, nije moguće da, recimo, Srbija učestvuje na politički život u Albaniji, recimo da neki naš narko-diler, možda onaj Dabović, možda Šarić, Tocilo isfinansiraju programskog direktora i mediji u Albaniji parama od droge. Svi znate da je Jugoslav Ćosić dobio novac, programski direktor „N1” televizije, strane Luksemburške televizije, da je dobio novac… da, to je taj Dabović, upravo on… dakle, da je Đilasov Šurak, da je Jugoslav Ćosić dobio novac od Baškim Ulaja, vođe tropojske albanske mafije, inače, narko-bosa, koga UN jure u svom izveštaju za dilovanje droge i pranje para.

E, sad, zamislite to da li bi bilo dozvoljeno da mi u Albaniji, da naš narko-diler finansira njihovog programskog direktora i njihov mediji i da u izborima u Albaniji se emituju predizborne poruke na tom mediju protiv albanske vlade, albanskih stranaka i tako dalje?

Da li bi to Skoplje dozvolilo? Da li bi to dozvolilo Sarajevo? Da li bi to dozvolio Luksemburg, recimo? Dakle, N1 televizija i Nova S, koje su poređane na prvi i drugi kablovski kanal, gde SBB, Đilas i Šolak, prave medijski pejzaž, gde otimaju radom na crno hleb domaćim medijima, jer im uzimaju reklame na srpskom jeziku, a pritome ne plaćaju porez jer oni su, tobože, registrovani u Luksemburgu, gde ne emituju program, a ovde ga reemituju, pa kao, gospođo, revakcinacija, može da bude tek kao ako ima vakcinacije. Tako i reemitovanja može da bude samo ako ima emitovanja u Luksemburgu, a tamo luksemburški regulator kaže da ga nema i da su oni samo fiktivno registrovani tamo, ali su oni u suštini strani mediji, koji ovde nema ni PIB, nema ništa. Koriste srpske reklame, uzimaju hleb na našim registrovanim medijima.

I, sad, zamislite, mi ih pustimo da utiču na politički život emitovanjem reklama od sredstava koje je dala država i umesto da pare završe u našim medijima, koji plaćaju državi porez, te pare odu za reklame, recimo, na N1 televiziju i Novu S, koja sem što će emitovati reklame, emitovaće i političke emisije i kroz njih političku propagandu ne samo protiv vladajućih stranaka, već i protiv svih stranaka koje štite nacionalne i državne interese Republike Srbije.

Mislimo da to nije dozvoljeno i da mi moramo da ograničimo pravo stranim medijima da u izbornoj kampanji utiču na politički život. Svi znate šta je sa Trampom. Tamo je mala sumnjica prerasla u ogromni problem da li su Rusi preko interneta uticali na izborne prilike u Americi.

Zašto bi mi dopustili da neka nazovi američka televizija, registrovana u Luksemburgu, grubo se meša u politički život i izbornu kampanju prilikom izbora u državi Srbiji. Mi mislimo da to nije dopustivo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi i dalje insistiramo na tome da sredstva za političke aktivnosti moraju da koriste političke stranke.

Ja da vas podsetim da moramo sa pažnjom da sprečimo sve zloupotrebe. Moram da podsetim na slučaj Boška Obradovića. To još neke kolege znaju.

Boško „Ljotić Žutić“, to je onaj navali, provali, zapali, je novac namenjen političkim aktivnostima u izbornoj kampanji za predsedničke izbore i sredstva namenjena za stalni rad političkih stranka strpao u svoj džep tako što je, a nedavno su se posvađali oko plena, ispumpavao novac koji nije služio za političke aktivnosti, koji je završavao u njihovim džepovima, u njegovim džepovima, pre svega. Osnovao je nekoliko preduzetničkih radnji, nekoliko u Borči, neke u Crepaji, pojavile su se razne preduzetničke radnje – Ivan Cvijanović, Verica Cvijanović, Željka Cvijanović, Branislav Simidžijan, Nevena Tomić, gospoda Manić i Kostadin, ne znam koji, Mijailović, onda elektro radovi Stari Banovci, itd. i novac, samo u predsedničkoj kampanji oko 30 miliona dinara, je ispumpao sa stranačkog računa, umesto u političke aktivnosti, u svoje džepove i u džepove svojih bližnjih stranačkih kolega.

Mi moramo preduprediti da se tako nešto dešava, jer se time ne razvija politički život. Da je taj novac upotrebio za političku stranku Dveri, ona ne bi od političke organizacije namenjene porodicama, patriotske organizacije, prerasla u antidržavnu terorističku organizaciju. Ja sam vas upozoravao kroz onaj anketni odbor da se on, koji se druži sa ekstremističkim stranim organizacijama tipa ATAKA Bugarska, itd, koje žele da uzmu deo teritorije Republike Srbije, neće ustezati da se drzne da i sam udari na državu Srbiju.

Dakle, kad se dokopao tog novca nije razvijao stranku, nego je razvijao uz sebe razna tocila, narko kartele itd. koji su mu dopunjavali novac na taj koji je bio iz državnog budžeta i time je, zajedno sa Đilasom, udario na državu Srbiju, udario na institucije i nije mu bilo dovoljno što ga je Skot silom gurnuo u parlament, pa sad želi sa Đilasom da silom ponovo uđe u parlament bez izbora. Zato ja imam onu uzrečicu – otišao Skot, ostao nam njegov idiot koji i dalje želi i dalje ispumpava novac namenjen za političke aktivnosti.

Pri tome, organi su preduzeli odgovarajuće radnje, koliko znam, predali Tužilaštvu predmet, ali Zagorka Dolovac ne želi da procesuira gospodina Boška Obradovića, u narodu poznatijeg kao Boška „Žutića Ljotića“.

Mi moramo preduprediti taj način finansiranja političkih lidera, jer pare nisu namenjene da Boško Obradović kupuje stan na Dedinju, već su namenjene da razvija političku stranku. Da je to uradio, oni bi ga sprečili da antidržavno deluje u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jel to po mom amandmanu ili nekom drugom?
(Predsedavajući: Ne, ne po odborskom. Imali ste prijavu.)
Dobro, ja ću sačekati moj amandman.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, stabilnost jedne države je veoma bitna. Gospodin Martinović se svakako seća ustanka ličkih i dalmatinskih seljaka koja je pozdravljena od strane Komunističke partije.

U listu „Proleter“, ja nisam učestvovao, kolega Mićunović se dobro seća tih vremena, već je bio omladinac. Dakle, Komunistička partija, koja je u Drezdenu tri, četiri godine ranije donela zaključke o razbijanju zemlje. U Drezdenu zamislite, nije u Briselu, u Drezdenu. Komunistička partija, to su naslednici ovi levičari kobajagi, ovi tamo žuti žohari, ovi bojkotaši. Da li je bio 1928. godine u Drezdenu kongres? Evo, i gospodin Krlić svakako zna.

Oni su doneli o zaključcima odluku da se Jugoslavija mora razbijati, jer se takva ne da komunizirati, a ustaše su razmišljale da ne mogu da naprave nezavisnu državu. Nemojte ovo gledati da je bez veze zato što se prema Srbiji sad ponašaju kao prema ostatku SFRJ, a SFRJ je napravljena na bazi zaključaka Drezdenskog kongresa da se naprave države nacionalne, Makedonaca, Slovenaca, Hrvata, posebno se obratili Albancima, jel tako ili ja grešim?

Dakle, naša tadašnja država stvorena krvlju Srba, koju je osporio deda Boškovog saveznika, Boška Pernera i pitao koliko košta srpska krv.

Dakle, gospodine Martinoviću, to što ste spomenu Jucu Rukavinu, taj ustaški pokret je predvodio Juca Rukavina i Artuković. To je pucnjava na srpske žandarme i to zovu, ovako su rekli - Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i dalmatinskih seljaka, stavlja se u njihovu stranu. Dužnost svakog komuniste da taj pokret potpomogne i po mogućstvu predvodi.

Ovo vam govori da su mogući mnogi savezi. Demokratija, to ovi što idu u Brisel kod Tanje Fajon, itd. Mi slične zaključke, prema Srbiji se i dalje ponašaju kao prema ostatku SFRJ. Svi su se odvojili od Srbije. Srbija je postala nezavisna, čuvala je Jugoslaviju do poslednjeg daha. Srbi su bili armatura bivše države i zato su proglašeni negativcima, jer su čuvali državu koju su spolja i iznutra razbijali.

Sada se i dalje ponašaju prema Srbiji, gospodine Martinoviću, kao prema ostatku SFRJ i dan danas ta Komunistička partija, ta žuta, to je sad Komunistička partija, stavlja se na ustašku stranu. Da li Kurtija hvalim ja ili hvali ta strana koja pozdravlja ustaški pokret i stavlja se na njihovu stranu? Zato je to moje poređenje umesno, iako ste vi mislili da Juca Rukavina, koji je pobio Srbe, da bi ga na kraju streljali da ne kaže koliko je Srba pobio i na koji način. Dakle, iako je taj Ljuca Rukavina i te kako ulogu imao u nestanku Srba sa prostora gde su živeli.

I dan danas, kada se dignu prema Srbima, kada osnuju svoje države, onda one Srbe koji žive u toj državi, kao u Bosni i Hrvatskoj, odmah proglase agresorima, iako 500 godina žive tamo, i dan danas se prema Srbiji ponašaju kao prema ostatku SFRJ.

Ono što se dešava u Briselu sa Tanjom Fajon, Piculom ili kako se već zovu te razne stvari. To što Đilas radi i onda šta je bilo, ko je sarađivao u zatvoru sa Jucom Rukavinom? Čovek se prezivao kako? Đilas. Ko je pisao žalbe u njegovu korist? Pisao je ludi Srbin, Sima Marković, Gorkić, ne znam da li je bio Srbin ili je srpsko prezime stavio. Srbi su i onda bili naivni sada nemaju pravo da budu naivni. Mi nemamo rezervnu državu. Ja ne branim vlast, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, gospodine Martinoviću, da li ste vi sigurni da je policija zaplenila sve zalihe tog Dabovića? To je šurak Dragana Đilasa. Ja u to sumnjam. Da li ste vi sigurni da je Tocilo pao sa svih 77 kilograma? Pazi, 77 kilograma. Znate ono kada je Sergej Trifunović ušao greškom u pekaru, pa je video brašno. Krenuo je po kifle, a video je brašno i kaže – da li može jedan gram za ovde, a dva za poneti?

Da li ste vi sigurni da su sve zalihe pale? Ja baš nisam. Po ponašanju onih koji kažu znamo vam adresu, po onima koji nam kažu pravimo spisak, a pazi, tačno ima neki red. Znači, znamo vam adrese, pravimo spisak, pa onda se pojavi čovek, ne znam kako se zove, kobajagi novinar, kaže – sve vas treba nabiti u logore, pa vas treba vešati, oražnjiti...

Nije Juca Rukavina, nego Budak. Kako se beše zvao? Mile? Kako se zvao Budak?

(Vladimir Orlić: Mile.)

Mile Budak. Dakle, ludak. Ono je bio Budak, a ovde u Srbiji ima jedan ludak, ima ih više. Da nas sve treba nabiti u logore, treba nas vešati, streljati, oražnjiti, treba nas pustiti Savom i Dunavom, originalni ustaški problem. Evo vam Juce Rukavine, to je ono što sam ja govorio. I na kraju se treba pomokriti na naše grobove.

Čiji je to program? O kome sam ja govorio? Da li ste vi sigurni da to mogu da urade ljudi čiste pameti? Nešto im je pomućeno.

Zato ja ne verujem, gospodine Orliću, da je zaplenjena cela količina, jer, evo, imali ste ovde pred Skupštinom, odvajali, razdvajali, zapalili. Tu nisu sve količine pale. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako to u praksi izgleda kada funkcioneri zloupotrebljavaju određene resurse, izgleda ovako.

Juče sam govorio, gospodine Martinoviću vi se sećate, o zloupotrebi manjinskih prava i navodio sam primere. Jedan funkcioner, nezadovoljan mojom diskusijom, ustao je bolestan iz kreveta i za 20 minuta došao iz Novog Sada do Beograda. To gotovo da nije moguće. Taj put se inače naplaćuje ovde u Narodnoj skupštini negde oko 5.000 dinara, to Novosađani znaju.

Ako se to u kampanji bude tako radilo, postoje zloupotrebe funkcionera i onih koji nisu članovi Vlade. Ja vam navodim primer i sada se pitam da li je taj funkcioner došao ovim najmodernijim helikopterom, helikopterom koji smo dobili, „Vatrene kočije“, da li je došao „MIG-om“ ili ne znam kojim prevoznim sredstvom kad je iz Novog Sada uspeo da doputuje za manje od 20 minuta do Narodne skupštine? Da li se teleportovao, ja to ne mogu znati, ali je veoma sumnjivo. To košta 5.000 dinara.

Ja pretpostavljam da taj funkcioner uopšte nije putovao iz Novog Sada i ako se tako budu zloupotrebljavali finansijski resursi ove države ne znači da to rade samo vladajuće partije, ovog puta se to radilo o opozicionom predstavniku koji je inače čestit, pošten itd. ali, eto, Bože moj, omaklo mu se. To ne jednom, ja verujem da mu se to omaklo u ovom mandatu negde možda 300-400 puta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo na ove izbore izaći pod njihovim uslovima, to je sigurno, poboljšanim njihovim uslovima. Oni neće da izađu ni pod svojim uslovima. Ma koliko mi to poboljšavali, ma koliko mi svoje funkcionere ponižavali, oni zaboravljaju da su funkcioneri stranaka i da je njihova odgovornost prema građanima tim veća jer žele da se dokažu da su bolji od nas.

Ja sam kao opozicionar uvek tražio prevremene izbore. Čak i onda smo tražili izbore kada smo znali da smo slabiji. Uvek smo tražili izbore pre vremena. Oni neće izbore pre vremena, oni hoće izbore posle vremena. Oni prizivaju vanredno stanje. Oni bi želeli, za njih je demokratija vlast bez izbora. Za nas je demokratija vlast posle izbora.

Naš princip je da vlast u Srbiji biraju milioni. Vlast u Srbiji biraju milioni. Oni bi želeli da vlast u Srbiji biraju milioneri, odnosno da milioneri koji su teški 619 miliona evra nature svoju volju, mimo volje građana, građanima, milionima građana, da ih nateraju da čitaju "Danas", da čitaju "Vreme", da čitaju NIN, da gledaju N1, da gledaju Nova S i da ih silom nateraju da glasaju za savez propalica, varajića i mutibarića. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, zloupotreba nacionalnih manjina nije jedino što je naša poslanička grupa želela da spreči. Mi smo pokušali da sprečimo i prelaze. Naš predlog nije da se zabrani prelazak poslanika iz jedne partije u drugu, nije baš moralno preći posle izbora iz jedne partije u drugu, ali smo mi tražili da se preciziraju uslovi pod kojima se to može raditi, pa smo tražili da svako ko želi da napusti jednu poslaničku grupu, da pređe u drugu partiju ili u drugu poslaničku grupu, mora da skupi 15.000 overenih potpisa kod notara, koliko otprilike treba glasova za njegov mandat da dokaže da i dalje ima podršku 15.000 svojih birača, a ne da podršku birača koju je dobila izborna lista, ko je prošao na izborima da 15.000 birača prenosi na stranke, čak koje nisu bile registrovane i nisu učestvovale na izborima, recimo od 2016. godine.

To je uradio Dragan Đilas i Marinika Tepić, to nije moralno, to rade samo moralne mizerije i onda oni pričaju o krađi glasova. Pa, to su najveći lopovi po pitanju krađe glasova. Prebrojane glasove koje su date Ligi socijaldemokrata Vojvodine, Marinika Tepić nosi kao miraz, kao da je onaj Čobano, ili ne znam kako se zvao, ostavio njoj 15.000 glasova, i onda kaže – sad ja uzimam 15.000 glasova koje je dobila izborna lista Lige socijaldemokrata Vojvodine i to nosi kod Saše Jankovića, pa posle nosi kod Zorana Živkovića, pa posle nosi kod Dragana Đilasa.

Mi želimo da bude dozvoljeno da promeni partiju, ali da mora da overi 15.000 glasova, odnosno potpisa, i da time dokaže da vredi ponovo 15.000 glasova, koliko vredi njen mandat.

Ponavljamo ponovo, mi nemamo problem sa milionima glasača, već sa milionerima Đilasom, Šolakom i njihovim novcem. Hvala.