Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, ne da sam u pravu, nego 1.000 puta u pravu.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega modifikovani politički organizam, najmlađi Titov ljotićevac je rako, ako se ja dobro sećam, za „RTS“ svaki društveno-koristan rad se plaća. Ja za takav društveno-koristan rad koji se plaća nisam čuo. Verovatno ga to prenelo iz tog najmlađeg Titovog doba, najmlađi Titov ljotićevski odbornik je protumačio da društveno-koristan rad mora da se plati. Verovatno ga je on naplaćivao, pa je tako kao gimnazijalac iz Čačka postao najmlađi Titov odbornik, tj. najmlađi Titov ljotićevac u Beogradu. I pri tome stao na stranu onih koji su grupo pljačkali poljoprivrednike konfiskacijom, otimačinom, oduzimanje imanja, imetka, poljoprivrednih proizvoda i tako dalje. I danas je bora za selo. Modifikovao se čovek, obukao narodnu nošnju, iako je nikada ranije nije nosio i sada, odjednom se prisetio da je njemu društveno koristan rad plaćen.

Gospodine Markoviću, poljoprivredne emisije na „RTS-u“ su prava tezga. Meni je ovde bila novinarka u kožnoj jakni i krznenom, kako se to zove, kragna… i to onako baš popunjeno… i tražila od mene izjavu o krznašicama, o činčilama.

Dakle, ja sam se zalagao kad se već krzno može nositi i uvoziti, da se može i proizvoditi. Ona je u taj moj prilog ubacila strane neke priloge sa krvavim životinjama i tako dalje, a pri tome je završavajući taj prilog prekrila maramom da se ne vidi da je ona i te kako ljubitelj krzna.

Svako od tih poljoprivrednih voditeljima u tim poljoprivrednim programima na „RTS-u“ ima svoju tezgu, reklamira određene poljoprivredne proizvode, reklamira određene uvoznike ili vode kampanju, ovog puta u korist uvoznika krzna protiv proizvođača. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vaše pravo da znate sve. To je slogan Javnog servisa RTS. Kao višestruki pretplatnik, odnosno davalac takse, četiri puta plaćam Javni servis koji me je cenzurisao, ne samo devedesetih godina, gospodo Martinoviću i Orliću, u sred Skupštine. Ja verujem da sam ovde jedini poslanik koji je više puta cenzurisan na sednicama Narodne skupštine od Javnog servisa RTS. Vaše pravo da znate sve.

Ja mogu reći da nemam ništa protiv da se to plaća, ali neću da glasam. Da glasam za žutog Bujketa i žute urednike koje je postavio Boris Tadić, ja za to neću da glasam. Mogu da plaćam četiri puta. Mogu da trpim to što me cenzurišu. Nedavno su me bili zvali u „Upitnik“. Posle 30 godina zamalo da budem uživo u jednoj informativnoj emisiji, a da nije vezana za izbore. Zamalo, ali su me ujutru zvali i rekli – znate šta, vas ćemo zvati neki drugi put. U principu, dva opozicionara, dva, koja su trebala da budu, ono njih dvojica, a ja sam, su to uslovili. Ako ja dođem, oni neće da učestvuju, pa je najlakše bilo mene otpisati.

(Đorđe Komlenski: Koji to?)

Đorđe Vukadinović je jedan od njih.

Dakle, uprkos svemu, ja ću da platim, ali neću da glasam, jer sam od Bujoševića dobio odgovor da je, po pitanju njegovog ugovora sa Đilasom, to poslovna tajna između te dve strane i da ja ne mogu da znam, a naše je pravo da znamo sve, sadržinu tih ugovora, jer su se oni dogovorili da to predstavlja poslovnu tajnu. Zato naši gledaoci ne mogu da gledaju televizijske prenose najvažnijih događaja koje prenose protivzakonito lažne prekogranične televizije, koje još emituju i reklame i RTS se ne buni protiv toga, jer kad im treba novac, oni se obrate nama, pa mi iz budžeta, pa mi taksu i tako finansiramo i žutog Bujketa, a Boga mi i žutog Đilasa. Hvala.

Ja se bojim da je kolega Krlić pogrešno razumeo. Ne tvrdim da nama ne treba Javni servis. Ja tvrdim da nam ne treba ovakav Javni servis.

Dakle, da ću prihvatiti odluku i plaćati četiri pretplate, ali da je vreme da se nešto menja u menadžmentu i načinu ponašanja Javnog servisa. Ne tražim čak da vladajuće stranke imaju popust, čak ne plačem i nad činjenicom da je Boško Obradović bio pet puta, da je Sanda bila četiri puta za godinu dana, da je Đorđe Vukadinović bio pet puta za godinu dana, da ja nisam bio nijednom. Dakle, ja i to prihvatam. Njihovo je pravo na uređivačku politiku da mene eliminišu kao jednog od najaktivnijih poslanika i da tu neke dremljive koji bojkotuju, puštaju, ne znam, četiri, pet puta. Sve im je oprošteno.

Ali, ne mogu da prihvatim taj menadžment, znači sve mogu i da platim, ne mogu da prihvatim one koji su preksinoć, recimo, pola sata naricali nad sudbinom DS u jednoj političkoj emisiji. U TV Dnevniku su iz Niša prikazali 10 hiljada ljudi tri sekunde, protest tri sekunde, ali se onda iza toga pojavio marsovac. On ide pet sekundi, kao neko ga dirnuo dok je šetao. Međusobno se pokačili, onaj bajati student od 35 godina.

Ne mogu da prihvatim da se RTS ne buni protiv prekograničnih kanala koji mu izimaju deo novca kroz reklame. Znači, neregistrovane televizije emituju srpske reklame, srpske brendove, srpske fabrike itd. i tako direktno ulaze u džep RTS. Ne mogu da se ne budnim. To što RTS neće da kupi prava, već ih kupuje od Đilasa ili ih ne kupuje uopšte, pa nama najvažnije sportske događaje gledaoci, koji imaju pravo da znaju sve, ne mogu to da prate.

Iz tih razloga ne mogu da glasam, ali mogu da prihvatim odluku. Javni servis nam treba, ali ovakav sa žutim Bujketom na čelu, i sa tom žutom ekipom urednika, a ja nisam delio ni nacionalne frekvencije, niti sam imenovao te urednike, niti imam portira, niti iko od vas tamo ima portira. Dakle, neka uređuje svoju uređivačku politiku kako hoće, ali ja ne mogu da glasam za tu ekipu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106, član 107.

Dame i gospodo narodni poslanici, neka dignu ruku svi oni koji su 9. marta učestvovali na demonstracijama u Beogradu.

(Đorđe Komlenski: Sa koje strane?)

Sa bilo koje.

Sada, oni koji su bili sa druge strane su dozvoli prenos. Dozvolili. Znači, gospodin Komlenski je dozvolio, a gospođa Tomić, gospodin Jovanović i ja smo bili oni koji smo tražili da se sednice Narodne skupštine prenose i da Budihna da ostavku, da Mitrović da ostavku, pa usput je otišao i ministar policije. Tražili smo mi još mnogo što šta, ali televizijski prenosi su tekovima 9. marta.

Mislim da žuti Bujke baš to ne može da nam oprosti. Ne znam na kojoj je on strani bio. Verovatno je bio na onoj koja je bila protiv TV prenosa i ne čudi me što malo malo pa TV bude odložen, pa se prenosi neka utakmica čija sportska prava je otkupio Dragan Đilas, a to su obično neke utakmice i neki sportovi koji nisu toliko gledani ili se prenosi neki strani teniser itd.

Uglavnom, najvažniji događaji, najvažnije utakmice, evropska, svetska prvenstva, Olimpijske igre, kada igra naša reprezentacija, košarka, fudbal itd. i kvalifikacije koje spadaju na listu najvažnijih događaja, to žuti Bujke ne prenosi. On to prepušta Draganu Đilasu i Šolaku da oni to prenose na „Novoj S“, na „Sport klubovima“, znate zašto? Jer se na takav način stiču pretplatnici za SBB i „Total televiziju“, a pri tom u zakonu piše da televizije koje ne pokrivaju celo tržište Republike Srbije nemaju pravo da prenose takve sportske događaje. On to radi da bi podigao Šolaku i Đilasu biznis.

Ponovo kažem, treba nam Javni servis, ali nam žuti Bujke ne treba, ali se ne mešam u njegovu uređivačku politiku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povika je na vuka, a lisice meso jedu. Ono što meni, generalno, smeta u javnom sektoru, koji još uvek spram realnog živi kako hoće, a realni kako mora su neujednačene plate.

Ovde se radi o pokrajini, lokalnoj samoupravi, ali da uzmemo i agencije i nezavisna regulatorna tela i tako dalje, mnogi od njih naruče kolika im plata treba, 400.000, 500.000, 300.000 i tako dalje.

Ovde se ne radi o tome, ali kažem, generalno mi smeta što obični građani misle da su narodni poslanici i ministri ljudi sa najvećim primanjima, obično misle da su narodni poslanici najveće lopuže. Vide ljudi na televiziji i oni misle da mi svi zarađujemo kao Lepa Brena, maltene i onda kažu - ne znam, restoran, koja sve jela nabrajaju, ja ih nisam ni video. U restoran ne idem tri godine. Plate, krađe… E

Evo, ja tvrdim da moje kolege mogu da ukradu Poslovnik, dve fascikle, tri hemijske, olovke i bunt papira, toliko mi imamo u poslaničkom klubu nečega što bi mogli ukrasti, ali po pitanju nameštenika javnih službenika situacija baš i nije takva.

Čisto radi građana i ja očekujem te platne razrede i ja očekujem da to bude nagrađivano prema radu, stručnoj spremi, da postoje jasni kriterijumi i tako dalje. Čisto radi građana da kažem da smo mi po platama daleko ispod agencija, raznih fiskalnih saveta i tako dalje, da mi postavljamo i biramo ljude koji po pet puta imaju veću platu od predsednika Republike Srbije, pa kad se diže povika, onda se diže malo i na pokrajinske organe, na pokrajinske poslanike, pokrajinske funkcionere, lokalne funkcionere koji račune u kafani, Lepa Brena za četiri osobe i tako dalje, nema šta nema, svaki funkcioner nekog preduzeća tipa Aleksića, jedan zaposleni, jedna sekretarica, dva vozača, dvoja kola, računi, benzinske pumpe, gorivo i tako dalje.

Mi ta prava, gledaoci da znaju, nemamo i ubuduće da malo više pažnje posvete lokalnim samoupravama, to im je najbliže, bolje da to osmotre, pokrajinama, agencijama i kad dižu glas protiv javnog sektora, da dignu malo glas i protiv njih, a ne samo protiv nas. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Mika tu negde, kako je rekao prethodni govornik, moje prvo pitanje je za BIA. Da li im je poznato i da li ima napretka da se otkrije grob prvog gerilca Evrope, đenerala Draže Mihajlovića? Čisto iz razloga pomirenja, a da i druga strana može stručak cveća da položi na grob vrhovnog komandanta Ravnogorskog pokreta i da na takav način i jedni i drugi imaju gde da odu i da odaju poštu onima koje simpatišu kao pokrete, oslobodilačke pokrete u Drugom svetskom ratu.

Moje sledeće pitanje je za nadležne organe, Ministarstvo pravde, tužilaštvo, sud itd. – dokle je stigla istraga protiv, recimo, Marinike Tepić? To je gospođa koja je tamo još 2002. godine tvrdila da je Srbija imala logore za Hrvate…

(Vojislav Šešelj: Misliš na Mariniku Čobanu.)

Na Mariniku Tepić, kako se sad potpisuje. Dakle, da li postoji istraga protiv Marinike Tepić ili Marinike Čobanu u zavisnosti kako se kada potpisivala? Da li postoji istraga vezana za stan iza Banovine u Novom Sadu? Radi se o stanu od preko 200 kvadrata koji je stečen dok je vršila funkciju Pokrajinskog sekretara za omladinu i sport. Dokle je došla istraga, ako je uopšte ima, za dodelu sredstava partijskim kadrovima njene stranke? Tada je bila Liga socijaldemokrata Vojvodine, koliko se sećam, pre toga LDP, pa posle toga Janković, pa pokret, pa Živković, više ne znam u kojim strankama nije bila, ali da li postoji istraga i dokle je došla vezano za dodelu sredstava za banatske šore? Radi se o nekoliko krpenih predmeta i dva-tri štapa gde su dati višemilionski iznosi.

Da li je vođena istraga oko projekta „Seks za početnike“ gde je Marinika Tepić dodelila svom partijskom kolegi preko šest miliona dinara? Ne znam ko je praktično izvodio taj projekat, ali da li je vođena istraga, da li je neko ispitao? Pod kojim okolnostima je, recimo, finansirala bodibilding klubove, sportaše, kako ona to kaže? Dakle, da li je tim lepo oblikovanim ljudima dodeljivala pare, novac i iz kojih razloga?

Sledeće moje pitanje je – da li se vodi istraga protiv Vuka Jeremića zbog pranja para iz kriminalnih poslova sa Patrikom Hoom, koji je osuđen u Americi na višegodišnju kaznu zatvora?

Da li se vodi istraga protiv Borka Stefanovića zbog nagodbe u aferi „Satelit“ gde su on i Boris Tadić nekoliko snimaka, starih nekoliko godina, platili 28,7 miliona evra?

Dalje, da li se vodi istraga protiv Boška Obradovića zbog pranja para, odnosno zbog uzimanja novca iz budžeta za političku stranku i prelivanja preko preduzetničkih radnji u njegove privatne džepove?

Dalje, da li se vodi istraga protiv Borisa Tadića zbog veleizdaje zemlje odnosno zbog promene Rezolucije UN, čime je izbacio Rusiju i Kinu, i u proces pregovaranja sa lažnom državom Kosovo, uveo Euleks i EU?

Takođe, šta policija i tužilaštvo preduzima protiv nelegalnih okupljanja, odnosno javnih okupljanja koja u skladu sa zakonom nisu prijavljena, koji se danima, mesecima, a već evo godinu dana održavaju Beogradu?

Šta će preduzeti povodom akcija Boška Obradovića koji je, recimo, zaključao televiziju? Šta preduzima protiv Bastaća zbog mučenja sopstvenog kuma, zbog pregrađivanja ulice, zbog čupanja znakova itd?

Dakle, šta policija, nadležno tužilaštvo radi u istragama koje se vode ili će se voditi protiv ovih lica koja sam nabrojao? Smatram da se politikom i opozicionim delovanjem ne može sakrivati, prikrivati kriminal. To nije amnestija od kriminala i zato su moja pitanja, po meni, veoma precizna i želim precizne odgovore. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poreski obveznik – zabrana raspolaganja novčanim sredstvima. Odredba koja bi trebala da važi za sve. Ali, recimo, da svako poljoprivredno gazdinstvo koje pređe šest, sad mi se čini osam miliona dinara, mora da ima PIB – poreski broj.

Ali, gle čuda, ja ovde držim dokument N1 televizije. Evo, ovde, vidite zaglavlje. Televizija N1, ovde se poštapaju malo i sa „Si-En-En“, vrlo je lako i vidljivo. Potpisnik ovog dokumenta je zakonski zastupnik, to je onaj savetnik onog narko bosa, Baškim Ulaja za 249.000 evra. Evo tog dokumenta ovde. Ovde je zakonski zastupnik, ujedno i savetnik Baškim Ulaja, narko bosa, koga jure UN zbog pranja para, vođa tropojske mafije.

E, sad, zamislite ovu našu, domaću mafiju. Televizija N1 nema PIB. Poljoprivredna gazdinstva imaju PIB, obućar ima PIB, potkivač ima PIB, bilo koji zanatlija, ugostitelj ima PIB, advokati imaju PIB, bilo ko, ko vrši neku uslugu ima PIB. Televizija N1 nema PIB.

Ja vas pitam - kako ćemo mi njima zabraniti raspolaganje novčanim sredstvima kad oni nemaju PIB?

Ali, gle čuda, N1 televizija nije registrovana u APR-u, nije registrovana ni kao pružalac medijskih usluga kod REM-a, što svi domaći TV kanali jesu. Oni su navodno luksemburška televizija, koja ovde reemituje program, znači, ono što prikazuje u Luksemburgu, što emituje u Luksemburgu, njihovim gledaocima, to reemituju ovde. Tako oni pričaju, mada je to laž, jer luksemburški regulator kaže da oni tamo ne emituju program. Samo su fiktivno registrovani, ali nema emitovanja programa.

Ovde navodno ima reemitovanja. Tamo ne plaćaju porez, jer ovde ostvaruju prihode, a ovde ne plaćaju porez jer nisu registrovani.

Ali, gle čuda, dole su napisali da imaju PIB. Da ne čitam broj, ne znam da li je to poverljivo ili nije, da li se sme ili ne sme, ali uglavnom, proverom smo ustanovili da to nije PIB N1 televizije, da je to PIB firme koja se zove "Adria njuz d.o.o. Beograd".

Sad vas ja pitam, oni tvrde da posluju u okviru "Adrie njuz d.o.o", sad vas ja pitam, kako jedna televizija, jedna firma, pravno lice registrovano u Luksemburgu može da posluje sa PIB-om jedne domaće firme? Za mene je to težak poreski prekršaj. Mislim da poreski organi treba da preduzmu neke mere prema ovom pravnom licu, ne zato što se meni ne sviđa njihov program, neka emituju šta god hoće, ali neka se registruju u APR-u, neka se registruju kod REM-a, nek izvade da N1 televizija ima matični broj i PIB. Ovde oni koriste svoju mejl adresu, piše lepo info N1 itd, a svi drugi podaci su firme "Adria njuz".

Dakle, to je jedna prevara koja košta milione. Zašto oni to rade? Naravno, da izbegnu poreske obaveze ovde. Ali, nije to sve. Televizija N1 radi u sklopu SBB-a i Junajted grupe. Znači, to su međusobno povezana lica. Onda ona pretplata koju plaćaju građani Republike Srbije se ispumpava tako što se televizija N1 i Nova S i Sport klubovima plaća navodno reemitovanje, koga nema.

Tako se ispumpavaju pare u Luksemburg. Tamo se ne plaća porez, jer tamo ne vrše nikakvu delatnosti samo su fiktivno registrovani, a ovde se koriste nazivom druge firme, podacima druge firme itd. Za mene je nemoguće… Da li je pravno lice „Adria njuz“? Sve i da jeste osnivač N1 televizije, moralo bi na zaglavlju televizije da bude „Adria njuz“ ili bi novonastalo pravno lice moralo da ima novi PIB. Ako firma osnuje drugu firmu, i ta druga firma mora da ima poreski broj.

Ovde N1 televizija, ne samo da ne reemituje program, ne samo da vara gledaoce, ne samo da ne plaća porez, ne samo da na divlje emituje reklame, ovde se služe falsifikatom, tuđim matičnim brojem, tuđim poreskim brojem.

Pozivam poreske organe da probaju N1 televiziji da zabrane upotrebu novčanih sredstava, prenosa itd. Nemoguće je, jer oni to nemaju. Oni se služe podacima druge firme. Ne može firma koja nije emiter da služi kao podloga za jednu stranu televiziju i tome se mora stati na put. Da li će se poreski organi upustiti u ovo zato što će ovde dići dreku o neslobodi medija itd? Ponovo ponavljam, nek N1 televizija emituje što god hoće, program kada god hoće, ali nek se registruje, nek ima poreski broj i nek plaća porez državi Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo, vođenje jedinstvenog informacionog sistema od lokalnih samouprava preuzima Republika. Ja mislim da je to bitno zbog rada na crno. Kako ako imamo televizije osnovane u Zapadnoj Evropi? Recimo, kada jedna pevaljka, da se tako izrazim, estradna zvezda niže kategorije, ide da nastupa negde u inostranstvo mora tamo da plati porez, mora svoj nastup da prijavi, da li je tako, gospodine Krliću, da ga prijavi, da ispuni sve procedure i ukoliko nešto samo nije u redu - zabrana nastupa, a Bogami i zabrana pristupa toj državi na određeno vreme, koliko se ja sećam, i to da budu srećne, ili kako su pevači da budu srećni ako se izvuku sa takvom vrsto kazne, da ne budu još oštrije.

Nama iz Zapadne Evrope pošalju 20 televizijskih kanala koji u Srbiji rade na crno i onda poneki evropski činovnik, skupo nagrađeni, skupo plaćen, pa recimo i izvrši direktor REM-a, činovnik, nemamo mi problema samo sa članovima Saveta REM-a, gospodine Krliću, već i sa službenicima koji su tamo stalno zaposleni i postavljeni, kao generalni sekretar Milan Todorović, i kada on nama objašnjava Konvenciju Saveta Evrope o prekograničnim kanalima i kada to pomeša – Savet Evrope sa EU, i kada kaže da registrovani televizijski kanali u jednoj zemlji EU, članici EU, mogu nesmetano da emituju program u zemlji druge članice, a pri tom on to tako tumači, a mi svi znamo da mi nismo članica EU i da to ne može da važi za nas, jer nemamo jedinstveno tržište kao članovi EU, to ima smisla, to je kao bivši SFRJ, RTB je mogla da radi u Ljubljani, Zagrebu itd. zato što je bilo jedinstveno tržište, to više nije. Mi nismo članovi EU i takva tumačenja naših činovnika, hajde evropskih se ne čudimo, oni su čak i oprezni po ovom pitanju, ali naši činovnici izlaze iz sistema i kažu – ne, to može. Verovatno je apanaža u pitanju, i neki organi moraju ispitati takve stavove naših činovnika koji rade protiv države.

Da smo mi naplatili sve te prihode, poreze na reklame itd, što se ne naplaćuje, budžet bi bio bogatiji, ali bi bile bogatije i lokalne i regionalne televizije jer bi deo reklamnog prostora, deo oglašavanja pripao njima. Ovako se reklame emituju na TV kanalima koji nisu registrovani ovde i koji direktno radom na crno konkurišu našim TV kanalima, koji za razliku od ovih prekograničnih koji ne plaćaju, što naš narod kaže - ni pekaru hleba, ne plaćaju nikakve poreze, ne plaćaju REM-u, RATEL-u, nikome ništa ne plaćaju, ni SOKOJ-u, za razliku od domaćih televizija koje sve to plaćaju.

Od SBB domaći kanali ne dobijaju ništa, a ovi lažni prekogranični kanali koji su u njihovom vlasništvu dobijaju po nekoliko evra po korisniku pretplatniku u Srbiji. To treba na određeni način sprečiti, jer to bi bilo kao kada bi neko imao obućarsku radnju, plaćao sve poreze u državi Srbiji, vršio usluge obućarske ili trgovačke ili trgovinske ili ugostiteljske, a pored njega otvori neko iste takve radnje i kaže – znate šta, ja ne moram da plaćam poreze, ja ne moram da plaćam takse, ja ovoj državi ne moram da plaćam ništa, ja sam moje zanatske radnje fiktivno registrovao u Zapadnoj Evropi, Luksemburgu, Holandiji itd. i ja samim tim ovde samo reemitujem svoje usluge, to što ja radim isti posao kao vi, to što vi sve plaćate, to nema nikakve veze sa mnom, jer, eto, ja sam fiktivno registrovao tamo negde i izuzet sam iz sistema.

Pozivam Vladu da se više ne plaši medijske batine jer će ona da bije po ministrima, da bije po funkcionerima, da bije po poslanicima. To je koalicija koja je osnovana zajedno sa Betom, Danas-om, NIN-om, to su ovi koji slikaju mete, koji slikaju snajpere, koji nišane predsednika Republike, koji javno objavljuju, pozivaju na vešanje, silovanje, streljanje, što i neki poslanici kažu – mogu da nas obese, ali nemojte na Terazijama, kao tamo vešaju rodoljube itd. Sve to emituju ti neregularni televizijski kanali.

Ja vas pozivam da se toga ne plašite, i ministre i poslanike, i da jednostavno zatražimo da takve radnje, bez obzira da li su televizijska preduzeća, da li su televizijske radnje, da li pružaju medijske usluge, obućarske, bilo koje, da ih pozovemo da se registruju u Republici Srbiji, a način na koji oni uređivaju svoje usluge, obućarske, ugostiteljske, televizijske, radijske, medijske itd. u taj deo ne ulazimo. Bitno je da ispune uslove koje ispunjavaju svi građani, sva pravna i fizička lica u Republici Srbiji, tj. da se registruju i da u skladu sa zakonima to mogu da čine.

Oni to izbegavaju, ne samo zato da ne bi plaćali ovde odgovarajuće poreze, takse itd, već onda nemaju oni, iz svog jednog velikog džepa gde prikupe pretplatu na svoje televizijske kanale, u Luksemburg prebace novac. Tako ispumpaju, prikažu lažni gubitak, tako izbegnu i porez na dobit. Ti lažni prekogranični kanali im trebaju upravo za te nelegalne operacije. Neki bi rekli da je to pranje novca, gde se novac iz države Srbije, ispumpava prema Luksemburgu i drugim destinacijama.

To, po meni, treba zaustaviti. Oni će i dalje, oni su medijski sponzor svega što se dešava, ceo sukob, nije sa opozicijom, ceo sukob mi imamo sa Šolakovim, Đilasovim biznisom, vezanim za SBB, lažne prekogranične kanale, „Junajted grupu“, „Junajted mediju“, koja sve to obuhvata, „Sas mediju“ i „Dajrekt mediju“ koje se bave reklamama.

Mi sa njima imamo problem, ovi ovde, trgovina mandatima, poslaničkim klubovima, bojkot itd, to je samo fizička radna snaga, koja želi da očuva Šolakov i Đilasov biznis i po mogućstvu da ga unapredi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, apelujem na Vladu i državne organe, a malopre je o načinu na koji deluje naša vrla opozicija govorio i predsednik Lukašenko iz sopstvenog iskustva, dakle, tražim od nadležnih organa da se proveri da li je porez na dohodak građana platio Jugoslav Ćosić, vlasnik firme, većinski vlasnik 90% firme „Ki konekšn“ i sa njim rodbinski povezana osoba od 10% vlasništva u firmi „Ki konekšn“, registrovane u Beogradu?

Radi se o novcu koje je u poslednjih godinu dana dobio kao savetnik Baški Mulaja, vođe tropojske mafije, narko dilera koga UN, ne po mojoj tvrdnji, već po tvrdnji i dokazima koje je izneo Nebojša Medović, jure za pranje para i za prodaju narkotika. Naravno da naša vrla opozicija, kada priča o narkoticima, pokušava da to prebaci na firmu „Jovanjica“, gde je pohapšeno devet osoba odmah, pribavljeni su svi dokazi, sve se procesuira itd. Naša vrla opozicija zaboravlja da im je glavni finansijer, investitor, u njihovo vreme, bio Šarić, vodeći narko diler, čovek kome su prodavali preduzeća po Vojvodini.

Danas su to zaboravili i pokušavaju u slučaju koji se procesuira da izvuku neke poene i da to pripišu današnjim vlastima koja energično suzbija trgovinu narkoticima. S tim u vezi zaboravlja naša vrla opozicija da je programski direktor N1 televizije, ne registrovane luksemburške televizije, bio savetnik vođi narko bosu, vođi tropojske mafije, albanske mafije za 249.000 i nešto evra.

Mene interesuje da državni organi utvrde koliko je plaćeno poreza na dohodak građana, jer se za taj novac, makar trebao platiti porez za takav posao, ako je to uopšte neki posao, takva vrsta savetovanja jednog narko dilera. Takođe da se proveri, s obzirom da je novac iz firme „Ki konekšn“ išao na privatne račune Jugoslava Ćosića i rodbinski povezane osobe, šta se desilo? Da li je plaćen porez na dohodak građana za 335.000 britanskih funti koje su primili i podigli sa više računa, s obzirom da je general Simović, da li je tako, gospodine Martinoviću, dobio 200.000 evra za martovski puč…

(Aleksandar Martinović: Funti.)

… funti, pardon, britanskih funti, a Jugoslav Ćosić i drugi osnivač „Ki konekšna“ su dobili 335.000 funti? Takođe da se proveri na ukupno 510.000 evra da li je plaćen porez na dohodak građana i na onih 147.000 dolara i na onih 37 miliona dinara, koliko su ukupno, u poslednjih nekoliko godina, podigli? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre podne je bilo nedoumica u vezi podrške poljoprivredi.

Moram neke moje kolege i sa ove strane da ispravim, jer su propustili da kažu da država izdvaja 115% više sredstava, u evrima govorim, nego što je to bio slučaj pre 2012. godine.

Što se područja sa otežanim uslovima rada tiče, moram reći da tek tu oni nailaze na podršku Vlade Republike Srbije. Posle 2012. godine nivo podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada za poljoprivredu je 65%, 65% ukoliko radite u tim područjima poljoprivredne poslove za koje u ostatku poljoprivrednici dobijaju 50%. To je neka vrsta pozitivne diskriminacije i moje kolege su propustile da iznesu tu činjenicu.

Takođe po pitanju broja, recimo grla koja su neophodna za dobijanje premije subvencija u ovim područjima koja nisu sa otežanim uslovima rada, morate imati najmanje tri krave da bi se na vas primenili podsticaji te vrste. U područjima sa otežanim, kako oni kažu, marginalnim područjima dovoljno je imati samo jedno.

Po pitanju ovaca, jel tako gospodine Martinoviću, tu je potrebno ne da ovce lepo bleje, nego područjima sa otežanim uslovima rada možete imati 10 ovaca i dobiti podsticaje na nivou 65%. U ovim drugim područjima, 30 komada i dobijate 50%. Znači, maksimalno su favorizovana ova područja sa otežanim uslovima rada kao što su Svrljig, Gadžin Han, Crna Trava, opštine o kojima se ovde govorilo.

Moje kolege iz najbolje namere su propustile da kažu tu priliku. Recimo, po pitanju prihoda od poljoprivrednog zemljišta koje se izdaje u Vojvodini, jedan deo, ja ne volim taj izraz da kažem, jedan deo se uplaćuje za tzv. uži deo Republike Srbije. Iz tog dela budžeta poljoprivrednici na teritoriji Vojvodine nemaju pravo podsticaja, recimo za bunare, uređivanje poljoprivrednog zemljišta, već samo područja koja oni nazivaju marginalna, ja zovem sa otežanim uslovima rada.

Dakle, postoji više načina na koje maksimalno favorizujemo upravo područja sa otežanim uslovima rada koja su ovde nabrajana, sa ciljem da zadržimo to stanovništvo, jer mera podsticaja i premija nije samo zbog poljoprivrede, već i zbog demografije. Pokušavamo da stanovništvo koje još uvek živi na selu zadržimo i zato vršimo takvu vrstu pozitivne diskriminacije da neko ko se bavi istim poslom na jednom delu područja sa otežanim uslovima rada, tzv. marginalna ima daleko veća prava nego mi ostali koji radimo u drugim područjima, gde imamo 50%, odnosno nešto niža prava upravo zato da ta ne naseljena i slabije naseljena mesta sa otežanim uslovima rada imaju bolje uslove i da dobiju više novca. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je, čini mi se, reč o taksama za detektive, privatno obezbeđenje itd. Ja bih voleo da se pojavi konačno detektiv koji može i koji želi na ozbiljan način, a tu, pre svega, mislim na tužilaštvo i pravosuđe.

Naš narod misli da kada pobedite na izborima, da ste vi odgovorni vršeći vlast i za pravosuđe, za nepravde koje pravosuđe isporučuje, jer često pravosuđe štiti krive, a kažnjava nevine. I obično je kriva vlast za to, a pri tome, nezavisno sudstvo sastavljeno 2009. godine, po nalogu ovih nesrećnika koji sada bojkotuju Narodnu skupštinu, tužilac Zagorka Dolovac, koju je ovde Borko Stefanović kovao u zvezde, pa mu sad kao ne valja.

Ja bih voleo da se među njima pojavi neko i da se pojavljivao neko ko je mogao, recimo, da ispita plovila, ova velika plovila, ne čamac koji ima radnik na Dunavu, ne radnik koji odmara na Fruškoj Gori, već ovi koji imaju jahte i odmaraju na Maldivima, belosvetskim ostrvima, luksuznim destinacijama. Da se vidi kako to dobitnici tranzicije, recimo, Miodrag Kostić, koji je malopre, čini mi se, ovde bio pomenut, ne samo kako je kupio jahtu, znači, kroz privatizaciju, kao srećni dobitnik privatizacije kupiš šećeranu za tri evra, pa onda još napraviš šećernu aferu, nije on šećer prepakovao u inostranstvu, već nama.

Zato je cena šećera u Srbiji bila dugo 600 evra tona, zato što je preferencijalna cena u Evropi takođe bila 600 evra. Šećer je gotovo duplo bio jeftiniji u Bosni. Ali su namerno žuti držali cenu šećera da celokupnu proizvodnju koju je Srbija imala izvezu napolje, po preferencijalnoj ceni, a onda, ta cena je bila ista na našem tržištu, onda šećer od šećerne trske prepakovao nama. Ali, uhvatili su ga, jer su videli da bilansi proizvedenog i izvedenog šećera se podudaraju. I naša zemlja je platila kaznu.

Ja bih voleo da se proveri zašto tako jedan srećni dobitnik jahte registruje u stranim zemljama da ne bi platio porez, zašto izbegava na način na koji to izbegava N1 televizija? Zašto si ovde kroz privatizaciju zaradio milione i milijarde, a ne želiš ni da jahtu registruješ na sopstvenu zemlju gde si ostvario takve enormne prihode?

Šteta koju su oni naneli kroz privatizaciju kombinata i zadruga je enormna, zato što su stočni fond poklali, radnike otpustili. Naša klanička i prerađivačka prehrambena industrija radi sa 30% do 40% kapaciteta. To je drugi štetni efekat privatizacije koja je izvedena. Treći štetni efekat je pljačka poljoprivrednika, individualnih, jer su kroz kupovinu zadruga i kombinata kupili i otkupne stanice, koji ono što seljaci privatno proizvedu, a to je gro proizvodnje, kroz kontrolu, kroz vagu, kroz lagu itd, i dalje ih pljačkaju.

Dakle, postoji nekoliko negativnih efekata privatizacije, odnosno grabizacije koju su oni izveli.

Zato bih voleo da se pojave privatni detektivi i sve to kazne, ispitaju i kazne krive, a zaštite nevine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o oružju, o taksama. Čisto zbog političkih protivnika, da znaju da se to ne radi na način na koji to opisuje Gajtandžijeva, kako se zove bugarska novinarka, osovina Gajtandžijeva – Marinika. Dakle, ne radi se to tako, kao što one govore. To što su one radile je donelo bugarskoj namenskoj industriji poslove od 80 miliona evra. To je gospodin Orlić govorio, a „Krušik“ i naša namenska industrija je dobila 80 miliona evra manje. Dakle, taj posao nismo sklopili, a nismo ga sklopili zato što su Bugari imali saveznike, a sada u štampi piše da vlasnici određenih namenskih poslova u Bugarskoj su usko povezani sa kupcem „Dajrekt medije“ Dragana Đilasa. Znači, poslovni partner Dragana Đilasa je ujedno i partner onih koji su profitirali na nevolji naše namenske industrije koju je prouzrokovala gospođa Marinika i Gajtandžijeva, čini mi se da se tako zove bugarska novinarka, možda nisam dobro izgovorio. Ako sam to pogrešio, izvinjavam se i Mariniki i bugarskoj novinarki. Dakle, mislim da je to samo nastavak rada, jer svi misle da namenska industrija samo proizvodi oružje, municiju za strane zemlje.

Namenska industrija radi za našu vojnu tehniku, za našu vojsku i ukoliko uništavate namensku industriju vi uništavate i vojnu moć ove države. Mislim da je to njihov cilj. Ono što su počeli 2000. godine žele da nastave.

Dakle, ostavili su jedan pokvareni MIG bez akumulatora i to je ono što su ostavili. Sada su protiv aviona 14, dakle, cele eskadrile, MIG-ova 29, generacije četiri plus. Oni su i protiv ovih helikoptera koje zapadnjaci zovu „vatrene kočije“.

Dakle, oni su protiv vojne moći države Srbije. Oni su navikli, Boris Tadić, Vuk Jeremić, koji je dopustio da ih gotovo u centru Beograda ubiju dva vojnika, još da ih okrive da su izvršili samoubistvo, što je ona istraga 3D u potpunosti opovrgla. Dakle, radi se o ubistvu vojnika koje su prikrili u najvišem državnom vrhu.

To su ljudi koji optužuju našu namensku industriju da ne znam šta je uradila, da je neko izvozio oružje itd, a oružje se i proizvodi i izvozi. Naš cilj je da više izvezemo, nego što uvezemo, da imamo pozitivne bilanse iz svih oblasti.

Ovde se govori o taksama šta sve treba. Dakle, treba vam: Upis u Registar lica i taksa 19.080 dinara, za Dozvolu za obavljanje spoljne trgovine 12,720, pa idete sledeći papir, Međunarodni uvozni sertifikat, pa imate izdatu Dozvolu za obavljanje spoljne trgovine, pa imate izmene i dopune Rešenja za upis u Registar lica, pa imate o identifikaciji robe, pa imate o potrebi kontrole spoljne trgovine za fizičko lice, za dozvolu za obavljanje spoljne trgovine kontrolisanom robom naoružanje vojna oprema, pa onda imate Izvod iz Registra lica ovlašćenog za obavljanje poslova spoljne trgovine u oblasti naoružanja i vojne opreme, Potvrda o upisu u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova spoljne trgovine u oblasti naoružanja 5,000 dinara, evo rekao sam i neke cene, za Rešenje o saglasnosti za izvoz tehnologije, za rešenje o opozivu tajnosti podataka iz dozvole, znači za Rešenje o opozivu tajnosti podataka, to onaj lažni uzbunjivač itd. špijun, koga žele da pretvore u uzbunjivača itd.

Ukupno je ovde potrebno dva, četiri, šest, osam, deset, dvanaest, četrnaest… Jedno 16 raznih dozvola, rešenja itd. da bi se neko bavio izvozom naoružanja i opreme.

Čisto da kažem da ovi koji su nam od vojske napravili umesto dobro naoružanu, dobro razoružanu vojsku i umesto vojno neutralne zemlje i vojske napravili vojno neutralisanu, čisto da gledaoci znaju da nije tačno ono što tvrde Gajtandžijeva i Marinika, da je to apsolutna laž. Hvala.

Neću dugo, gospodine Orliću.

Drago mi je što ste podrobno potvrdili sve ono što sam ja sumnjao. Samo pitam Zagorku Dolovac – šta se čeka i zašto se ne preduzmu mere iz nadležnosti tužilaštva, ako ne može protiv Gajtandžijeve, odnosno protiv Marinike? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju gonjenja, po pitanju pravosuđa, ja ću da podržim prethodnog govornika. Verujem da on kao pravnik i te kako poznaje slabosti našeg pravosuđa.

Setite se samo Majića. Ljudi, setite se Majića, setite se njegove presude da pedofil nije kriv, jer nije znao da je pedofil, da je to zabranjeno. To je neverovatno. To uradi sudija Apelacionog suda.

Setite se njegovog oslobađanja albanskih terorista koji su ubili 80 Srba i 250 mučili, koje je oslobodio odlukom Apelacionog suda i Vrhovni kasacioni sud to ocenio kao kršenje zakona od strane sudije. On nije razrešen. Dakle, iste te sudije iz Vrhovnog kasacionog suda sede u Visokom savetu sudstva i to je jedan od razloga zbog čega on mora biti razrešen. Ja ću vam navesti još jedan primer kako se to radilo.

Šećerna afera koju su pominjali nije jedina šećerna afera. Postoje dve šećerne afere, tri. Jedna je bila kod prodaje šećerana, druga šećerna afera, slatka afera, za Miodraga Kostića i ove žute je bila ona kada je izvozio i prepakivao šećer ovde i treća afera je kraj 2011. godine, kada je odlukom Vlade Mirka Cvetkovića kupljeno od Miodraga Kostića 15 hiljada tona šećera ili 15 miliona kilograma za 13 miliona evra, što je cena 86,6 evrocenti. Preračunato u dinare, to je 103 zarez nešto dinara. A cena šećera na današnji dan je još uvek 63 dinara.

Znači, razlog je njegova dobit, ničim izazvana, 40 dinara. Na 15 miliona kilograma, 600 miliona ili pet miliona evra. Znači, bez znoja, bez muke, pet miliona evra i to, naravno, na račun proizvođača šećerne repe. Ako je zaradio pet miliona evra na trik, da znate da mu je tog trenutka i šećer i novac ostao kod njega i do dana današnjeg taj šećer ne može da bude povučen, jer nema na tržištu poremećaja da bi mi sad iskoristili tih 15 miliona kilograma šećera. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prijava imovine, prijava imovine posebno za političare i za Agenciju za sprečavanje korupcije je nešto što je najbitnije, sada i mediji. Sada zamislite kada neko posle ubistva Đinđića uspe da se ubaci u DS, dobije javnu funkciju, prvo u Tadićevoj kancelariji, pa onda ministar za NIP.

Zamislite, stave kozu da čuva kupus. Nacionalni investicioni plan, a nacionalni Đilas vidi kao svoj. Pa, onda postane krado, gradonačelnik, ili bolje reći kradonačelnik. Spoji javnu funkciju sa privatnim biznisom. U privatnom biznisu firme mu prihoduju 619 miliona evra, prijavi imovine imovine za 25 miliona evra, prihodi 619, a profit 100 miliona evra. Pri tome, zahvaljujući tome što je spojio javnu funkciju sa privatnim biznisom pravi dug u Beogradu 1,2 milijarde, na javnoj funkciji, a na privatnoj prihod 619 miliona evra.

Još nešto, sada priča o slobodi medija, on, koji je kroz oglašavanje imao pravo da oglašava najpoznatije robne marke, zahvaljujući tome što je preuzeo reklamno tržište RTS, Studio B i drugih javnih glasila. Onda zahvaljujući tome kontroliše sve medije. Jer, ukoliko loše pište o Đilasu i Tadiću, ukoliko ste opoziciono nastrojeni, kao što danas imate pet, šest štampanih medija i nekoliko televizijskih, onda ne možete da dobijete reklamu, onda ste ugroženi finansijski, i ne smete ništa da pišete protiv Đilasa, koji je spojio javnu funkciju sa privatnim biznisom i prihode stotine miliona evra.

Zato mislim da je vreme da se ispita to što je radio, da se ne bi desilo nekad u budućnosti da se, ne daj Bože vrati na vlast i da ponovo to radi. Hvala.