Gospodine Martinoviću, Janko Veselinović, vođa, zvani stanokradica, kako ga gospodin Atlagić zove, letuje na Karinskom moru u ukradenom stanu Milice Badže, koji mu je Hrvatska dala zajedno sa novcem. Redovno prima pare iz fonda koji su Hrvati stekli Tesla bankom, gde je novac uplatio Bojan Pajtić, koji je svoju stranku još dok je, gospodine Orliću, Janko Veselinović bio tamo, nazvao brodom ludaka. Taj brod ludaka je novac iz Srbije, iz Vojvodine ubacivao u Zagreb, u Tesla banku, a onda su odatle formirali Janku Veselinoviću, dali novac i formirali - udrugu za povjest i tako nešto.

Dakle, to je čovek koji ima dve organizacije, dva državljanstva. To je čovek koji je vodio glasače iz Krajine da glasaju. Ali, ispred biračkih mesta zaustavio je autobus i naredio da se glasa za HDZ i čoveka koji se prezivao Biskup, to sam dobro zapamtio. Dakle, dobijao je novac od naše države da odvede te glasače, a onda od hrvatske države dobije novac koji su isisali iz Tesla banke i pomoću tog novca dovede birače i naredi im da glasaju za HDZ, čak je i na promocijama zajedničkim bio sa predstavnicima HDZ u Krajini.

To je taj veliki vođa udruge za obrtaj ovde, a tamo udruge za povijest i ne znam kako još. Gospodin Bečić to zna i gospodin Orlić bolje nego ja.

Što se tiče imanja fakulteta, Boško Obradović nema fakultet. On ima profesora Lompara, svog člana, člana nekog njegovog saveta ili starešinstva ili ne znam šta. On ima njega, ali nema fakultet. Fakultet se ne može imati. Možete imati diplomu fakulteta, ali sam izraz profesora književnosti da neko nema fakultet, pa nije Nebojša Stefanović toliki pljačkaš da ima fakultet. Ja mislim da Boško Obradović može da ima i poseduje fakultet, od onih opljačkanih 30 miliona, što je istraga već pokazala, ali zahvaljujući imunitetu Boško Obradović pokušava sebe da predstavi kao najvećeg političkog protivnika, da ne bi bio procesuiran.

Nadalje, što se tiče izveštavanja RTS-a, gospodine Orliću i Martinoviću, mene su skinuli na zahtev opozicije koja se žali, mene su skinuli taj dan kada je trebalo da ide emisija. Zvali su me i rekli – ne možeš da ideš u emisiju, tebe ćemo zvati nekad, neki drugi put. A znate zašto su me otkazali? Zato što su se dva opoziciona predstavnika Nenad Čanak i gospodin Đorđe vlahodinović, ili kako se već zove, požalila na to da neće da učestvuju u emisiji sa mnom i onda ja kao najaktivniji poslanik u emisiji koja treba da se bavi odnosima u parlamentu sam eliminisan, da bi u njoj učestvovali oni koji su veoma retko, veoma retko u ovom parlamentu.

Dakle, ako postoji nesloboda medija, ona postoji po mom pitanju, dakle, ja sam najsurovije cenzurisan u ovom parlamentu, cenzurisan i za vreme Miloševića, tako što je spiker prekrivao ton kada sam govorio u Skupštini. Sada je ponovo došlo vreme da mene cenzurišu. Evo, gospodine Bujoševiću, vi koji pljačkate sopstvene zaposlene, koji pljačkate pretplatnike, slobodno možete ponovo da prekrijete moj ton, možete slobodno ponovo da me cenzurišete. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bečiću, gospodine Orliću, gospodine Martinoviću, i vi svi koji se sećate Dragoljuba Mićunovića. Znam da je DS i dužničkom ropstvu, ja to znam i to govori gospodine Martinoviću i vaš sugrađanin iz Rume, Borović, da li se tako zove? Govori o operaciji, špekulaciji vrednoj jedan potez olovke, on i Pajtić, jedanaest miliona dinara i poslušnost ostatka DS prema Đilasu. Čista servilnost.

Zamislite gospodina Mićunovića koji je ovde govorio u ovom parlamentu i onom preko, u vreme kad su bile najoštrije polemike kada je opozicija htela da bojkotuje i tako dalje. On je govorio samo me na bajonetima možete izneti odavde. Nekog je citira. Gospodine Mićunoviću, kakve to bajonete Dragan Đilas? Kakve su to bajonete? To nisu ove, to su izgleda druge bajonete koje su vas naterale u tim godinama da na poziv Dragana Đilasa napustite parlament i da u svojoj karijeri učinite nešto ovako u tim godinama.

Takođe mislim da je on govorio izreku, biraj društvo, nemoj da društvo bira tebe. Pa, gospodine Mićunoviću, izgleda da je društvo izabralo vas. Opasno društvo predvođeno Draganom Đilasom. Od patriotizma ni „p“, društvo koje ide Haradinaju i Tačiju na ruku, koje je i ranije išlo.

Navešću vam jedan sprski paradoks. Tibor Cerna, Mađar, gine na Košarama sa poslednjim rečima: „Za ovu državu je vredelo umreti.“ Zapamtite, iz sela u opštini Kovačica. Njegovi nemaju telefon, toliko su siromašni, javljaju na komšijski telefon tri dana kasnije da je poginuo. Gine za ovu državu.

U isto vreme Dragan Đilas, vođa saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca, poput onog Marisav Petrović, Sergej Trifunović po njegovim izrazima, da bi on sam streljao Tibora Cernu. Sada, ponovo bi ga ubio.

U isto vreme, kad ovaj gine, Sergej Trifunović beži i formalno u Ameriku, beži na agresorsku stranu, koja je istresla 22 hiljade tona na ovu zemlju. Da li je to istina? Jeste.

U isto vreme Dragan Đilas, vođa ovog saveza u Češkoj se češka sa reklamama. Vuk Jeremića, sin Miška Jeremića, jednog od direktora Slobinog „Jugopetrola“, i u Londonu, da mali ne bi omirisao barut. Gde je bio Boško Obradović? Nije bio maloletan, imao je 23 godine, nije mu palo na pamet da sa vršnjacima na Paštriku deli sudbinu i na Košarama, nego je u Beograd došao da pokrene časopis „zveri“. E, to su te velike patriote. Nije bio spreman da pogine za KiM, ja to od njega i ne tražim, ali danas taj isti čovek je spreman da pogine za Šolakove i Đilasove privatne biznise. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaboravili ste, gospodine Martinoviću, da država Bošku Obradoviću daje daleko više. Zato on kaže imati fakultet, ne imati diplomu fakulteta, zato što ima novac ne samo Đilasov, već i novac poreskih obveznika.

Danas je zaradio 3.400 dinara. Stan koji mu ova Skupština plaća je stan u vlasništvu, navodno, njegovog prijatelja. Stan je na Dedinju, to je tačno. Ali, zaboravili ste tri miliona i nešto mesečno koje Boško Obradović prima zato što mu je stranka parlamentarna. Da li vidite? To je namenjeno troškovima parlamentarnih stranaka? Da li vidite tu parlamentarnu stranku ovde? Nje nema.

Istraga, koliko znam, je pokazala ono što sam ja tvrdio, da je Boško Obradović na taj način u toku kampanje predsedničke iz budžeta taj novac i novac namenjen za predsedničku kampanju ispumpao preko lažnih preduzetničkih radnji, fiktivnih, ispumpao i stavio u svoj džep. Isplate su bile na preduzetničke radnje koje su taj novac podigle u kešu i vratile ga njemu.

Svi vlasnici tih preduzetničkih radnji su bili kandidati sa njihove liste ili odbornici Dveri. Na takav način je država oštećena za preko 250.000 evra. To se i dalje čini. On želi sebe da pokaže kao političku žrtvu, da kaže da je žrtva. Zato je to jedan od razloga što je otišao kod Dragana Đilasa, jer sada, Bože moj, kao veliki politički protivnik, ukoliko država bilo šta preduzme da kazni to što je oštećena, jer neutrošeni novac iz kampanje treba da se vrati u državni budžet, što on nije učinio, jer ga je ispumpao i stavio u svoj džep i ukoliko bilo šta organi urade, on će reći da, eto, on je politička žrtva i otuda ta velika galama.

Što se tiče Zorana Živkovića, ja neću više njega komentarisati. Nije baš svako vredan da njega obraćam pažnju.

Na kraju, okrenuću se članovima DS, njihovim biračima, da vide za koga su glasali. Gospodin Mićunović i u ovim godinama nema hrabrost. Zamislite taj strah od Dragana Đilasa? Nema hrabrost da u ovim godinama uđe u Skupštinu u kojoj je govorio da ga iz takve Skupštine mogu samo na bajonetima iznet.

Da bi jedna stranka bila demokratska, ona mora biti demokratska iznutra. Da li je sadašnja Demokratska stranka demokratska iznutra? Svakako nije. Ta stranka se još samo zove Demokratska. Ja nemam ništa protiv Demokratske stranke. Imam protiv onoga što je ona postala. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je reč o prekršaju. Neko se ovde zalagao da se kažnjavaju svi oni koji govore da je u Srebrenici izvršen genocid. Naravno da tamo genocida nije bilo. Srbi su žrtve genocida. Srbi nisu počinili genocid. Ali, znam ko jeste. Srbi nisu bacili atomsku bombu na Hirošimu i Nagasaki. Genocid je neselektivno uništavanje određene grupe. Znam jednu zemlju ili savez država koji je to učinio. Znam takođe za jedan savez država koja je gotovo istrebila jednu ljudsku rasu – Indijance. Znam ja za taj savez država. Znam da su nepravedni. Znam da su počinili mnoge prekršaje, narušili međunarodni mir. Ali, moram da poštujem i njihovu ekonomsku i vojnu snagu, barem dok je imaju. Moram da poštujem, da ne bih dobio još 22.000 tona bombi, mada je to već sada teže izvodljivo. Ali, ovi prekršaji o kojima je ovde reč je trgovina medijskim uslugama. Tu je Dejvid Petreus, šef CIA-e. Da li ste znali da je savetnik u SBB-u bio američki ambasador Kameron Manter? Zašto se onda čudite za privilegovan položaj na tržištu, zašto se onda čudite što Evropska komisija staje na njihovu stranu? Da li je Dejvid Petreus bio komandant vojnih snaga, gospodine Martinoviću, vi to malo bolje znate nego ja. Evo, i gospodin Marković se zagonetno smeška. Ja verujem da i on zna mnogo o Đilasovim namerama.

(Predsedavajući: Hvala.)

Regulatorno telo za elektronske medije se pravi mrtvo i zato Đilas traži REM. Dajte mu REM, mediji, reklame, i on vam neće tražiti ništa. Borba Đilasova za vlast nasilnim sredstvima je borba da uzme REM, jer REM ne radi svoj posao. Da REM radi svoj posao, isključio bi, naredio bi da SBB, što je njegovo ovlašćenje, isključi prekogranične kanale, lažne, virtuelne, lažne prekogranične kanale, piratske kanale koji uzimaju hleb domaćim medijima i domaćim novinarima. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, nedavno je na toj televiziji koja se žali na ugrožavanje slobode medija, nedavno je gostovala jedna novinarka pod znacima navoda. Zašto pod znacima navoda? Zato što je to bila novinarka i vlasnica neregistrovanog portala. Znači, ako je elektronski portal nije medij onda ni ta osoba nije novinarka. Ako je to medij nije registrovan u registru medija. Vi uđete u APR i nađete da taj medij nije registrovan. Gostovala je na ovoj televiziji koja takođe nije registrovana, uđete u registar medija u APR, nema ga. Uđete u registar elektronskih medija, kod REM-a N1 televizije nema, nema ni „Nove S“, to su televizije koje žestoko, ne samo kritikuju, već ponekad i vređaj, izmišljaju itd.

Vi taj medij ne možete da tužite. Ja ima dopis, u ovim fasciklama, njihovog advokata koji na jednu tužbu, izvesnog gospodina, kaže, mi ne možemo da budemo tuženi, ne vodimo se u registru APR-a i nismo registrovani u REM-u kao pružalac medijskih usluga, REM ne radi svoj posao da radi oni bi SBB-u naložio da isključi lažne prekogranične kanale, zato će Đilas protiv promenama u REM-u i to je glavni njegov cilj da zadrži novac, i zato se bori za vlast, u stvari se bori da bi kroz vlast stekao prevlast u REM-u.

Nadalje, ja nemam ništa protiv N1 televizije, ni protiv Nove, ali hoće li Jugoslav Ćosić da mi objasni da on svoje emisije vodi iz Luksemburga, da su registrovani u Luksemburgu. Prvo je rekao da program emituju iz Slovenije. Međutim, slovenački regulator mi je odgovorio da to nije tačno, da N1 televizija nije registrovana u Sloveniji i da odatle nereemituje program u Srbiji.

Pa, se onda ustanovilo da se to čini iz Luksemburga. Hoće li onda, kaže, da on svoje emisije emituje iz Luksemburga, hoće li da mi kaže da na „Novoj“ Olja Bećković svoju emisiju emituje i vodi iz Luksemburga, hoće li da mi kaže da Ivan Ivanović takođe sa „Nove S“ televizije to radi iz Luksemburga. To naprosto nije tačno. Neka Jugoslav Ćosić radi šta god hoće, ali nek se prvo registruje u Srbiji kao elektronski medij i onda nek se žali na pritiske na medije ukoliko oni postoje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, gospodine Martinoviću, ja taj kanal retko gledam. Ja ću da pokušam samo da nabrojim koje medije kontroliše Dragan Đilas i opozicija. Mi ne kontrolišemo nijedna, čak i RTS je više naklonjena njima nego nama. Meni to čak i ne smeta. Vi svakako znate da postoje televizija „NovaS“ da je protiv zakonito uzela prvi kanal na SBB koji je trebalo da po zakonu članu 100. pripadne RTS, koji je po meni više njima naklonjen nego nama. Ali, bože moje, njihovo je pravo da misle drugačije, ali zakon mora da se poštuje.

Na sledećem kanalu je N1 televizija ili obrnuto. Znači, protiv pravno su to uradili. Protiv pravno nisu registrovani kao mediji u Srbiji i oni se žale na medijsku scenu u Srbiji, na slobodu medija u Srbiji gde su toliko slobodni da nisu registrovani. O nedeljnicima „NIN“, „Nedeljnik“, „Vreme“, šta još tu ima, gotovo svi njihovi, „Novi magazin“ i tako dalje. Od štampe dnevne, „Danas“, „Blic“. Ja kad otvorim „Blic“, ja sam ljubimac medija, isključivo u negativnom svetlu. Pošto ja nemam svoje medije ni novinare kada ukucam u gugl moje ime i prezime tu dobijem „Blic“ misli da sam opasniji nekad od Andrije Artukovića, ne znam šta sam njima uradio, ali ako je o targetiranju reč, onda je „Blic“ i njihovi mediji slične prirode su mene targetirali sigurno. U čemu je onda problem. Kada imaju toliko štampanih i elektronskih medija.

Problem je izgleda u izborima. Za njih je demokratija dolazak na vlast putem sile, a diktatura je dolazak na vlast izborima. Uporno insistiraju na tome. U prilog tom htenju da dođu silom na vlast, kažu – ne sloboda medija i tako dalje. Koji to mediji nisu slobodni kada rade ovde potpuno ne registrovani u APR-u, nigde nisu registrovani. Odgovor ne možemo da dobijemo. Oni će probati, oni misle da je demokratija uvozni imperijalni proizvod i da treba da se osvoji silom i zato bi Đilas najrađe da oni za koje sam rekao da se ubacili dve atomske bombe, da bace možda i treću na Srbiju i da tako završe posao sa nama. Hvala.

Gospodine Markoviću, Martinoviću, gospodo radikali, ja sam se ponudio juče Jugoslavu Ćosiću da dođem u njegovu emisiju, da ne misli da targetiram, da dođem u njegovu emisiju u sedište njegove televizije, samo pod uslovom da to bude u sedištu njegove televizije, pa da i ja vidim taj Luksemburg, da izbliza vidim Luksemburg, pošto je prvo rekao da se to dešava u Ljubljani, sledeći kažu nije tačno, onda mi daju odgovor to je Luksemburg. Baš sam hteo da vidim taj Luksemburg i da dođem u vojvodstvo. Ja mislim da bi se vojvoda radovao kada bi video da sam ja u vojvodstvu.

Dakle, taman ja rešio da odem… međutim, Jugoslav Ćosić, mene zove. Šta je tu onda tu problem? Lepo odem u taj Luksemburg, on emituje emisiju, koja se istovremeno reemituje u Srbiji. Znači, nije zabranjeno reemitovati iz Luksemburga ili iz bilo koje zemlje iz Evrope reemitovati program u Srbiji, pod uslovom da se istovremeno emituje u zemlji gde je sedište i ništa nije sporno, gospodine Ćosiću, ništa nije sporno.

Molim vas pozovite mu taj Luksemburg u vaš studio, jer gostovanje na Novom Beogradu je kao kada bi se vozio u ukradenom automobilu. Ja sam bio dva puta i video da Novi Beograd nije Luksemburg, video i sada više neću da idem, imam saznanja da nisu registrovani ovde i zato kažem svim učesnicima u njegovoj emisiji - kada odete u njegovu emisiju to je kao kada se vozite u krivičnom delu, u ukradenom automobilu.

Jel znate da to nije registrovano? Znate da činite prekršaj ako se vozite u kradenom automobilu, činite prekršaj jer znate da je kraden, a ako odemo u televiziju koja nije ovde registrovana, koja je navodno Luksemburška, a tamo je nema, istovremeno ne emituje program i tamo i ovde, nema reemitovanja, ja u takvu televiziju onda ne mogu da idem.

Šta je problem njihov? Njihov problem je izgleda, ne samo da te televizije postoje, nisu zadovoljni, oni bi da mi nateramo ljude da gledaju te televizije, da nateramo ljude da čitaju „Nin“. „Vreme“, „Nedeljnik“, „Danas“, „Blic“, da ih nateramo prvo na to, a onda da ih nateramo da glasaju za Đilasa. Neće ljudi.

Naravno.

Reč je o elektronskoj trgovini, ali gospodine Šešelj, to nije o onoj Đilasovoj. Mislim da ste imali pravo na repliku jer sam govorio vrlo negativno o vama, govorio sam o vojvodstvu Luksemburškom, a oni su pustili ove televizije da se legu u tom vojvodstvu, tako da mislim i dajem vam priliku da kažete to što imate.

Nema veće elektronske trgovine od one koju vrši Đilas, Šolak, Vujošević itd. Ma koliko oni mislili da ih ja targetiram, u stvari samo govorim istinu. Ako je to loše po Jugoslava Ćosića, to znači da je to dobro za građane Republike Srbije. Zašto bi domaći mediji zbog njihove trgovine, zbog njihove vožnje u balkonima, luksuznim avionima, automobilima, gde plivaju u moru novca, zašto bi domaći elektronski mediji, zašto bi uopšte domaći mediji, zašto bi siroti domaći novinari radili za male pare? Jel zbog oglašavanja, koji je takođe protivzakonito kad se vrši na ne registrovanim medijima? Ti novinari nemaju dovoljno novca da podignu svoje plate, uzgred, da kažem ovima što nisu tu, da su prosečne plate 500 evra prešli, samo još treba da pogledamo koliko pojedini poslodavci… znači statistika računa ono što se uplaćuje kroz doprinos, ali postoje poslodavci, nažalost, koji nešto malo isplaćuju u kešu i kad to nateramo u legalne tokove, verujem da će prosečne plate biti veće. Taj deo na crno u kešu je najviše u ovim lažnim prekograničnim televizijama zato što te reklame idu na crno, deo ide na Kipar, Maltu, Luksenburg, a deo Đilas i Šolak uzimaju u kešu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Martinović to svakako zna, problem KiM je nasleđen. Gotovo da je sve bilo izgubljeno. Uz velike napore, ova vlast je učinila da to nije i definitivno. Ja verujem da će se to delimično rešiti u našu korist. Hoću da verujem i to pravo imam.

Što se tiče registracije N1 televizije, nije samo N1, nego i Nova S, 13 sport kanala namenjenih srpskom tržištu i još neki kanali su registrovani u Luksemburgu, preko 20. E, sad, kao demokrata, moram da poštujem i proceduru, a procedura kaže da REM, da li je tako gospodine Arsiću i Martinoviću, Nezavisno regulatorno telo se stara o elektronskim medijima i o emiterima, odnosno o kablovskim sistemima, operatorima. To radi REM. Gospodine Arsić i Martinović to svakako znaju.

Sastav REM-a je nasleđen, takođe, kao i problem Kosova. Treba da se dopuni još sa tri člana, ali je Đilas u to vreme napravio takav sistem da sastav REM od devet članova, daje, ne znam, crkva jednog, pokrajina jednog, KiM, naša pokrajina, jednog, napravio sistem da političke prilike u zemlji ne mogu da utiču na sastav REM, jer ukoliko bi oslikavale skupštinski odnos, onda bi u to vreme radikali i DSS imali polovinu REM. To njemu nije odgovaralo ni njegovom biznisu, pa je napravio sistem po kome je REM sastavljen i postoji zakon i mi to ne možemo tako lako prepraviti, ali sada Đilas traži da to ne ide više onako je išlo u njegovo vreme, nego da se to podeli pola vlast, pola opozicija, to jest pola njemu, pa tako misli ako dokupi još jednog i napravi paralizu da ostavi sadašnje stanje.

Uglavnom, mi nezavisnom regulatornom telu ne možemo da diktiramo, ali tražimo da poštuje zakon i da naloži operatoru SBB da isključi lažne prekogranične kanale, ma kako se oni zvali i ma šta oni emitovali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, gospodine Martinoviću, nebitno je šta kaže Jugoslav Ćosić. Bitno je šta će kazati naši organi i tu mogu da se složim sa nekim poslanicima.

Treće tužilaštvo, osnovno, to me podsetio gospodin Komlenski, vodi postupak protiv "Sport kluba" i ovlašćenog lica "Sport kluba" zbog prekršaja koje sam ja ovde navodio. Sad je osnovno pitanje, na zahtev gospodina Komlenskog i mene, da li će Tužilaštvo, a pitanje nije bilo samo da li vodite postupak protiv "Sport kluba", nego i protiv Nove, N1 televizije, 13 sport klubova i još nekih laži prekograničnih kanala. Veliko je pitanje ima li snage Tužilaštvo, koje je samostalno, i pravosuđe, koje je nezavisno, da ovo procesuira?

Ovde je dopis slovenačkog regulatora. Slovenački regulator, koga zastupa Teja Antončić kaže - na odgovor REM-a, koji je u stvari pisala "Junajted medija", "Junajted grup", na taj njihov odgovor i na moje pitanje da li je tačno to što oni tvrde, da je taj medij registrovan u Sloveniji i da odande emituje i reemituje program u Srbiju, oni su odgovorili da nije tačno.

Ali, su mi odgovorili još nešto, što je bilo zanimljivo, pa mi je regulator iz Luksemburga odgovorio da su ti mediji registrovani u Luksemburgu, kao, "Adrija njuz" je vlasnik N1 televizije…

(Predsedavajući: Hvala.)

Sačekajte.

(Predsedavajući: Isteklo je vreme, kolega Rističeviću.)

Evo ovde spisak svih kanala, svih lažnih prekograničnih kanala, samo da završim misao, oni uključuju sve televizije koje sam naveo ovde, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, za utaju poreza od strane „SBB“ ste u pravu.

Vi, dragi građani Republike Srbije, pošteni, vredni i časni, vi ste pretplatnici „N1“ televizije. Vi niste samo pretplatnici „RTS-a“, nacionalnog servisa, vi ste pretplatnici i „N1“ televizije, „Nova S“ televizije, „Sport klubova“. Vi plaćajući pretplatu „SBB-u“ finansirate te kanale, a objasniću i kako.

Kada stigne pretplata „SBB-u-, čiji je vlasnik „Junajted grup“ i „Junajted medija“, oni taj novac prosleđuju u Luksemburg tako što plaćaju lažnim prekograničnim kanalima, zato što se emituju u njihovom kablu. Namerno sam rekao emituju, a ne reemituju, što bi bilo dozvoljeno, ali reemitovanje istovremeno objavljivanje i u Luksemburgu i ovde, a to se ne čini.

Vi, dragi građani, plaćate pretplatu tako što oni novac ispumpaju na račune tih lažnih prekograničnih televizija. Domaći mediji to ne dobijaju. Domaći mediji samo mogu da plaćaju naknadu za emitovanje REM-u koji ne radi svoj posao, jer da REM radi svoj posao, on bi naložio da ti lažni prekogranični kanali budu isključeni, a ako operater to ne radi, privremeno mu se oduzima dozvola. Operator je „SBB“. Oni to ne čine zato što su u talu i onda se taj novac ispumpava napolje.

Gospodine Arsiću i gospodine Martinoviću, recite mi –da li bi neko kupio gubitaša koji pravi gubitke od 2015. godine, što „SBB“ prikazuje u Srbiji, jer ispumpa pare, pa nema dobiti? „Telekom“ sa duplo manjim tržištem u telekomunikacijama, ima dobit od 150 miliona i još finansira reprezentaciju, sportske klubove itd, ima dobit od 150 miliona i to uplati na račun, gospodine Martinoviću, u budžet Republike Srbije, odakle Teodorović, klimotresni, kako ga zove Atlagić, prima platu. „Telekom“ to uplati, „SBB“ ništa ne uplaćuje, prikazuje lažne gubitke, jer ispumpa pare iz pretplate građana, ispumpa na lažne prekogranične kanale, REM se pravi mrtav, oni ispumpaju te pare, taj novac, prikažu gubitak.

Da li bi vi kupili od gubitaša za 2,6 milijardi evra, za koliko je „SBB“ kupljen pre godinu dana? Svakako da ne bi. Ali, oni koji to kupuju napolju, znaju kako Šolak, Đilas ispumpavaju novac. To je ista ekipa, oni su sastavni deo te iste ekipe i to se dešava godinama.

Mi to moramo prekinuti, neka „Nova“, neka „N1“ objavljuju šta god hoće o nama, ali aman ljudi, aman Ćosiću, registruj se bre u ovoj zemlji, od pretplatnika ove zemlje živiš. Ništa ne plaćaš ni REM-u, ni SOKOJ-u, ni Ratel-u, itd. Domaći mediji plaćaju to. Emituješ ne ovlašćeno reklame na lažne prekogranične televizije, dodatno im još uzimaš hleb i medijima i novinarima i vlasnicima itd. Neko to mora da prekine. Ja znam, premijerka me upozorila, da su oni veoma opasni ljudi, ali ja ovo moram da kažem, ispumpavanjem para, tačno je gospodine Arsiću, oni utaje porez, jer nema dobiti, nema poreza na dobit. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, malo vam je olovka neprecizna.

Kod mene je to malo preciznije. Po današnjem prosečnom ličnom dohotku, potrebno je za tih 50 miliona, za koliko oni tuže, potrebno je da prosečan Srbin radi 83,4 godine. Ali, nemojte to da računate, njihovu želju, a našu platu, za vreme naše vlasti. Računajte to na 32.000 dinare, nemojte na 50.000, jer oni misle, kada su u pitanju građani, da je 32.000 bolje od 50.000, a kada su oni u pitanju bolje je 50 miliona od 32 miliona. Imaju oni dvojne standarde.

E sad, u vreme njihove vladavine, kada uzmete prosečan lični dohodak, trebalo je 130 godina, znači, nije trebalo da se rodi čovek, pa da živi 83,4 godine, kod njih je morao da se rodi još jedan, pa da nastavi. Trebalo je ukupno 130 godina da bi se otplatili tih 50 miliona, za koje oni tuže, po njihovom prosečnom ličnom dohotku. E sada, vi mislite da je to veliki iznos. Za njih to nije veliki iznos. To što je za nas veliki iznos, za njih je mrvica. Da li vi znate da je to, naviklo se to na luksuz, Jeremić, Đilas itd. Kad oni tuže neki medij, dobiju ovako za šest meseci, sud presudi, sud njihove partije presudi na brzinu – 300.000, 400.000 itd. Kad ja tužim, ja dobijem 50.000. Moj duševni bol manje vredi od njihovog. Oni imaju bolniju dušu, kako da kažem. Cifre su cifre, oni su bogatiji, njihova duša je samim tim bogatija, mada novac i duša su dve različite stvari. Da oni imaju duše, oni ne bi ni imali tako veliki novac. I tako bezdušni, oni imaju duševni bol. Mi zato nemamo. Oni su elita, to je minimum fašizma što oni rade.

Ali, da li vi znate da je ta suma koju oni potražuju samo 1.250-ti deo onoga što je Dragan Đilas zaradio dok je bio na funkciji? Izračunajte dobro. Zaradio je 500 miliona evra, a traži 50 miliona, to je 400.000 evra. Uzmite olovku, gospodine Orliću i gospodine Martinoviću, to je 1.250-ti deo. To što je nama ogromno, njima je samo mrvica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naše pravo je da hapsimo i istovetno je pravo opozicije da hapsi.

Narodni poslanici Skupštine Srbije ne hapsi. Postoje tri grane vlasti - zakonodavna, sudska i izvršna. Mi možemo kao Skupština da razrešimo ministre, Vladu i možemo samo da biramo sudije koji se prvi put biraju na funkciju, a koje je prethodno selektira Visoki savet sudstva iz doba čuvene žute reforme.

Sada, kada bi tražili, stvar ide ovako. Oštećenje saobraćajnih znakova je krivično delo. Svi smo mi svedoci da je Bastać to uradio. Svi smo to videli. Svi smo videli da je izazvao opasnost time što je pregradio jednu ulicu, da je sprečavao ljude da rade. Počinio je više krivičnih dela.

Mi sumnjamo i tvrdimo da je on to počinio, ali čekati da sud presudi, pa tek onda o tome da pričamo je za mene po malo, da ne kažem, glupo. Sudska vlast je sigurno nezavisna od ove izvršne i zakonodavne vlasti, to ja potvrđujem, ali nije ni nezavisna od bivše vlasti. Čuvenom reformom Bastać, LDP i cela ta ekipa koja čini vlast na Starom Gradu, je postavila sud svoje partije. Sada očekivati da ja prvo sačekam da Bastaća presude za ono što sam video rođenim očima, da sačeka da ga presudi sud njegove partije, pa to bi bilo kao kada bi čekao da Albanci sami osude Haradinaja i Tačija i to je veća mogućnost nego da sud DS presudi Marka Bastaća. To teško možemo dočekati jer to je sud njegove partije, selektiran negde 2009-2010. godine. Onda su te sudije izabrale Visoki savet sudstva, koji jedini može da razreši nekog sudiju ukoliko krši zakon, a sudija Majić je najbolji dokaz. Neka Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, on opet ne bude razrešen na Visokom savetu sudstva.

Nije ispravno očekivati da sud njihove partije presudi njihove članove, one koji su ih postavili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušali smo danas da objasnimo kako se kroz sve te elektronske usluge, komunikacije, može doći do velikog novca.

Građani Srbije treba da znaju da od njihove pretplate, da od reklame koja se neovlašćeno emituje i koja uništava domaće medije, Dragan Đilas prihoduje oko 200 miliona evra. Dakle, to je 125. deo onoga zbog čega tuži Aleksandra Vučića. To je veoma bogat čovek. Njemu nikad nije dosta. Lako bi mi nahranili siromašne i zbrinuli siromašne, ali ne možemo bogate. Bogatima nikad nije dosta.

Ima ona izreka - Siromašnima i bogatima je ruka uvek ispružena. Siromašni traže malo, a ovi bogati traže puno i nikad im nije dosta. I to je naš problem. Problem bogatih je - što su bogatiji, to su više željni novca u Srbiji.

Bil Gejts je 95% svog bogatstva stekao na internet komunikacijama itd. I nesumnjivo ih stekao. Znači, 95% svog bogatstva je podelio siromašnima, iako ga je stekao legalno. Dragan Đilas, Dragan Šolak, 95% svog bogatstva su oteli od siromašnih i ne pada im napamet da vrate bilo šta.

Zato je krajnje vreme da se oni koji su nadležni za to, pre svega REM, potom tužilaštvo, sudski organi, policija, pozabave tim ljudima.

I da ponovim ponovo, po ko zna koji put, da ni ja, a ni moje kolege, nemamo nameru da utičemo na uređivačku politiku bilo kog medija. Nemamo nameru da utičemo na uređivačku politiku bilo kog medija, da su za nas mediji slobodni, ali da moraju poštovati zakone.

Valtazar Bobišić je rekao - zakoni za svakoga, zakon i u ovoj državi zakoni moraju da važe i za bogate, za Đilasa, Šolaka i njihove pomagače. Hvala.

Petak je, da bi malo ubrzali ja ću ubuduće, ovako malo da odustanem, da bi nadoknadili ono vreme koje sam vam potrošio preko granice.