Evo, da potvrdim pravo gospodina Jojića na repliku.

Srbija izvozi gotovo 3,5 tone kukuruza godišnje, izvozi više stotina hiljada tona proizvoda od soje, izvozi stočno brašno, izvozi sačmu. Srbija izvozi jako dobre poljoprivredne proizvode i žitarice, a uvozila je meso sumnjivog kvaliteta.

Mi smo, gospodine Jojiću, delimično toj priči stali na kraj. Pitaju nas zašto smo smanjili subvencije po hektaru. Zato što smo dodali subvencije za stočarstvo, za tog, za krave, zadržali premiju za mleko, što u Evropi nije slučaj. Želeći da podstaknemo stočarstvo, nismo hteli da izvozimo žitarice i da subvencionišemo proizvodnju žitarica za tuđu stoku, a za uzvrat da uvozimo meso sumnjivog kvaliteta i tu vam dajem za pravo, a onda smo promenili pravilnik, želeći to da smanjimo.

Mislimo da i u buduće povećavamo podsticaje i da na takav način dižemo našu proizvodnju, a nivo podsticaja dignemo na viši nivo, ne zbog poljoprivrednih proizvođača samo, već i zbog klanične industrije da može da ima, da seljak zaradi, a da klanična industrija ima sigurnu i povoljnu sirovinu, da može da napravi dovoljno konkurentan proizvod i da ga izveze na tržište, pre svega CEFTA, da izvozi na tržište Izraela, da izvozi na tržište za košer, za halal klanje itd.

Mi ćemo na tom putu istrajati, ali naša industrija nije još toliko snažna da možemo da isporučimo subvencije našim poljoprivrednicima onoliko koliko ih oni zaslužuju. Mislim da poljoprivrednu politiku treba voditi u korist srpskih proizvođača, prerađivača, a nikako u korist srpskih tajkuna, koji su postavili srpsko pravosuđe i zato nizašta ne odgovaraju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne tako davno, možda pre godinu dana, u Švajcarskoj je sproveden referendum, da li svi građani, baš svi građani i bogati i siromašniji, da od države mesečno dobijaju 2500 švajcarskih franaka, što je nešto oko 2400 evra. Bio je referendum i švajcarci odbili. Zašto su odbili? Zamislite da sam ja neka veća vlast i da mi neko ponudi deset milijardi na poklon. Deset milijardi na poklon s jedne strane, da mogu da potroše, odnosno da građani Republike Srbije mogu da potroše.

S druge strane, da mi neko ponudi da napornim radom dovedem investitore i da zaradim tih deset milijardi evra. Šta bi većina Srba odabrala? Verujem da bi odabrali ono prvo da im se pokloni deset milijardi. Mislim da bi ovi iz stranke bivšeg režima odmah od tih deset, devet uzeli sebi, a možda devet i devetsto, jer to su prihodi iz privatizacije bili negde 51 milijardu po procenama međunarodnih organizacija. To je ono što se Srbi polakomili da pojedu društveni kapital, bukvalno da ga pojedu. To je kao kad mi seljaci kad bi pojeli seme pšenice šta bi posejali, šta bi niklo. Ja kao neko ko živi na poljoprivrednom gazdinstvu, ja bih između toga da dobijem deset milijardi na poklon i deset milijardi u investicijama da naporno radim, odabrao ono drugo da se naporno radi.

Španci su svojevremeno dok su imali gomile zlata iz Latinske Amerike i tako dalje, odabrali da sve kupuju. To su dobili kao onaj poklon i kad su sve kupovali zanemarili su svoje zanatstvo i privatnu delatnost. Kad je nestalo zlata, zemlja se našla u rasulu.

Takvo rasulo smo mi zatekli, jer su to zlato iz ćupova povadili oni pre nas. Više se nije moglo živeti od prodaje kapitala i od zaduživanja, moralo se zarađivati.

Njihov proizvod je bio dug, naš proizvod treba da bude proizvodnja. Neko je rekao sledeće – pravljenje profita nije greh, greh je pravljenje gubitka. To su oni tamo koji danas nisu u klupama, koji su želeli Makrona sms porukom da pozovu, ali nisu shvatili, mada tamo imaju Vuka potomka Jeremića, da se tako ne radi u međunarodnoj politici, da se tako ne pravi ni politika, ni pare.

Profit je, a to je neko još rekao - anlaser koji pokreće motor ekonomskog napretka jedne zemlje i mi se za to moramo zalagati.

Da bi tržišna ekonomija uspela, gospodine ministre potrebno je i oglašavanje. Oglašavanje uljem koje podmazuje bržu trgovinu i profit. To je sigurno. E, sad da vidimo te medijske usluge i usluge oglašavanja, da vidimo da su svi na našem tržištu ravnopravni ili su neki drugi malo ravnopravniji. Pošto je reč o trgovini da vidimo trgovinu medijskim uslugama i ne prevaziđenog Dragana Đilasa i Dragana Šolaka, Dejvida Petreusa, „Bi–Si partners“, KKR i kako se zovu svi ti njihovi investicioni fondovi.

Zamislite da uđemo u Francusku, registrujemo fiktivno ovde neke medije kablovske, elektronske medije, odemo u Francusku i zakupimo studio i počnemo da proizvodimo program u Francuskoj, protiv francuske Vlade, francuske politike, uz francuske reklame da piratski to radimo i kažemo – mi smo prekogranična televizija. Mi reemitujemo program, mi ga ne proizvodimo u Francuskoj.

Ja vas pitam, gospodine ministre, koliko bi mi bili na slobodi? Koliko bi trajalo to reemitovanje? Da vas podsetim, reemitovanje po Međunarodnoj konvenciji, koju smo potpisali u Savetu Evrope, o prekograničnim televizijama i po našem Zakonu o elektronskim medijima, reemitovanje, istovremeno emitovanje u zemlji gde je sedište i u nekoj drugoj državi koja pripada Savetu Evrope.

Televizija „N1“ i „Nova S“ televizija koje pripadaju Junatajted grupi, odnosno Junajted mediji, ne reemituju program. One dolazi iz Luksemburga, oni tvrde prvo da su slovenački kanal, slovenački regulator, kaže – ne, oni nisu naš kanal. Oni su luksemburški kanali. Da li mislite da Olja Bećković reemituje program iz Luksemburga i Ivan Ivanović? Da bi trgovina medijskim uslugama bila poštena, svi moraju da budu na ovom tržištu jednaki.

Međutim, Šolakovi i Đilasovi prekogranični kanali, za razliku od „Rai uno“ ne znam koliko tih kanala ima prekograničnih, koji su stvarni prekogranični kanali su u povlašćenom položaju, pripadaju SBB, Junajted grupi, itd.

U toj Junajted grupi je i „Dajrekt medija“, da li vam to zvuči poznato, odnosno u podgrupi Junajted medija? Tu je i KAS medija, koja se bavi reklamama.

Gospodine ministre, oni domaće reklame emituju u ovoj zemlji. Ne reemituju se, nisu sastavni deo izvornog programa iz Luksemburga. Oni uzimaju hleb domaćim medijama. Domaći mediji, koji su registrovani plaćaju od REM, RATEL SOKOJ, itd, svima plaćaju naknade, ovi lažni prekogranični kanali ne plaćaju nikom ništa.

Domaći mediji koji se gledaju 80% na „SBB“ ne dobijaju nikakav novac od „SBB“. Koristi se njihova proizvodnja, njihovi režiseri, njihovi montažeri, njihova tehnika, njihove kamere, itd. Za taj korišćeni program oni ne dobijaju ništa. Oni su primorani da svoje usluge daju besplatno „SBB“, a „SBB“ povezano je sa Junajted mediji, povezanih 20 lažnih prekoganičnih kanala iz Luksemburga. Njima „SBB“ iz pretplate, srpski pretplatnika, izdvaja po nekoliko evra po korisniku, a imaju 900 hiljada korisnika i po par miliona evra dobijaju razne televizije i zato je moje pitanje – ima li neko snage i petlju da proveri koliko para se ispumpava na lažne prekogranične televizije od pretplatnika, srpskih pretplatnika? Ako „Telekom“, koji zauzima dva puta manje tržište uplaćuje u budžet dobit od 150 miliona, a SBB odnosno Junajted grup i Junajted medija godinama prikazuju gubitke i jasno vam je da se novac ispumpava kroz lažne prekogranične kanale.

Kako onda „Bi–Si partners“, koji je kupio, navodno kupio, od Šolaka, Đilasa i Petreusa Junajted grupu i Junajted medije. Kako su oni platili 2,6 milijardi evra ako to pravi gubitke? Ko na zapadu kupuje firmu koja ne pravi profit? Rekao sam već šta je profit. Ko daje tolike pare za gubitaše?

Jasno je svima u ovoj sali, jasno je i vama da Šolak, Đilas, Petreus i ekipa ispumpavaju pare. Mi tome moramo stati na put, on je neovlašćeno emituju reklame i dodatno uvažavaju domaće medije, em im niša ne plaćaju, ovim drugima plaćaju. Ovi domaći kanali plaćaju za emitovanje naknade, ovi ne plaćaju i na kraju domaći mediji žive od tih reklama, oni im uzmu na tržištu reklama godišnje 20 miliona evra.

Neovlašćeno emituju reklame i prekrajaju izvorni program preko graničnih televizija. Te reklame nisu sastavni deo izvornog programa u Luksenburgu, to je jedna laž i velika prevara.

Toj laži i velikoj prevari mi moramo stati na put da oni ne bi stali nama, jer kad zadobiju medijsko tržište u Srbiji, vlada će Republike Srbije koja tad bude vladala, ili biti privezak ili će biti uklonjena.

Bolje da mi uklonimo ovu nepravdu, ovu pljačku, Šolakovu, Đilasovu, nego da dopustimo da oni uklone državu. Pravo države Srbije mora da bude pravo da ona postoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas pričamo o delu duga na osnovu stare devizne štednje. Najveće žrtve devedesetih godina nisu bile devizne štediše. Njima na ovaj ili onaj način biće vraćena devizna štednja, čak i ona iz piramidalnih banaka. I tu je država stala na stranu štediša.

Najveće žrtve su dinarske štediše. Stotine i stotine miliona evra su devedesetih godina štediše imale na računu. Verovali su u svoju državu, verovali su u njenu valutu i inflacija je počistila štednju u korist dugova. Sve što su gubitaši, dužnici, oni koji su povlačili kredite, sve što su dugovali, inflacija je izbrisala, ali onima koji su naporno štedeli je ta dinarska štednja takođe izbrisana.

Oni nisu stekli pravo da im se na ovaj ili na način kako je ranije donošeno za devizne štediše, nije im vraćena štednja, niti će biti vraćena. Oni su na određen način izneli teret bankama, teret socijalnog mira, zajedno sa poljoprivredom. Većina poljoprivrednika štedela je u dinarima, većina je tu štednju izgubila, kao što je kroz niske cene, finansirajući socijalni mir, izgubila mnogo toga. Poljoprivredi to nikada nije vraćeno.

Najveći današnji poljoprivrednici, devedesetih godina nije im palo na pamet da se bave poljoprivredom, već su se bavili švercom naftnih derivata, cigareta i svega ostalog. Kasnije su taj novac pretvorili, vrlo jeftino, u privatizaciji u ogromne površine poljoprivrednog zemljišta.

Država je povlačila kredite pre sankcija, kredite je plasirala bankama, a banke su kredite plasirale privredi. Posle promena 2000. godine likvidirane su domaće banke. Na takav način preduzeća koja su trebala da vrate te kredite i čiju imovinu su banke mogle da prodaju i da nadoknade deviznu i dinarsku štednju su postala lak plen u privatizaciji, bolje rečeno grabizaciji. Iz te mase su mogla biti vraćena ta sredstva. Međutim, do 2011. godine, po proceni međunarodnih organizacija, taj laki plen koji je nastao likvidacijom domaćih banaka, i time nestao poverilac raznih preduzeća, taj kapital je izašao na Devičanska i razna druga Kukova ostrva. Po procenama međunarodnih organizacija nestala je 51 milijarda dolara do 2011. godine,

Privatizacija ili bolje rečeno grabizacija, ostavila je i preko 400 hiljada ljudi bez posla. Penzijski fondovi su time postali prazniji, penzije su isplaćivane iz novog duga, glavni proizvod stranke bivšeg režima je bio dug. Ništa drugo nisu ni znali i nije problem samo što su nas zadužili, već zato što nisu napravili izvor za vraćanje duga. Naprotiv, uništavali su ga, uništena je privreda koja je mogla da vraća taj dug, data raznim tajkunima u bescenje, a otpuštanjem radnika, sa prihodovne strane, mnogi su prešli na rashodnovnu. Tako su ispražnjeni penzioni fondovi, zdravstveni fondovi i 2012. godine zatekli smo kuću golih zidova, kuću u kojoj se nije znao ni domaćin, praznu kuću gde je teško biti reduša. Dakle, kuća koja je gurnuta gotovo u prašinu, a od prašine da bi napravili ponovo kuću morate strpljivo da pravite glinu, pa da pečete ciglu, crep, da bi ponovo sagradili državu potrebno je vreme.

Zato ja pozdravljam što je država rešila da vrati ostatke devizne štednje i mislim da je to u korist, ne samo onih koji će dobiti novac, to je u korist države. Država time pokazuje da je privatna štednja, vlasništvo građana, nedodirljiva i da svako ko je bude dodirnuo moraće i da je vrati.

Mi smo nasledili, mi smo vlast u državi, mi smo nasledili obaveze bivše države. Ja mislim da su nas Hrvati izvarali za raznu imovinu po moru, razne firme iz Srbije, razne banke iz Srbije su ostale bez imovine u Hrvatskoj. Ne znam šta od toga možemo više povratiti, ali je red da povratimo poverenje štediša u naš bankarski sistem i nije slučajno što, čini mi se, ove godine imamo milijardu evra više u deviznim rezervama nego što smo imali ranije. Verovatno je to zasluga i u tome što je država vratila poverenje građana u štednju i što su građani rešili da štede, ne samo u evrima, ne samo u stranoj valuti, već u dinarima. Zato ja pozdravljam ovaj način da vratimo ostatak devizne štednje, a kasnije, na kraju sednice, ću se osvrnuti i na poreske razne smicalice i zato vam zahvaljujem na pažnji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, ja sam bio jasan.

Dakle, 2000. godine udruženi zločinački poduhvat je pre svega želeo da se domogne imovine preduzeća. Banke koje su imale kolateral na privredu su eliminisane da bi se dokopali imovine u privatizaciji. To su prodali.

Još nešto. Prodali su celo finansijsko tržište. Prodali su štediše. Dakle, dovođenjem stranih banaka za koje garantuje domaća država, eliminisanjem domaćih banaka, oni su stekli priliku da nam naš novac izdaju za kamatu od 10%.

Ja vas pitam - da li vi mislite da su oni uneli za našu privredu 11 milijardi evra, te strane domaće banke? Da li su građanima dali 8,3 milijarde vlastitog kapitala? Da li ste državi na osnovu javnog duga dali 9,5 milijardi? Sve ukupno 30 milijardi su trebale te strane banke da unesu da bi ovoliko podelili privredi, državi i građanima. Verovatno da nisu.

Izdali su nam naš novac, našu štednju, naše depozite i zato je udruženi zločinački poduhvat stekao profit i zato je Đelić dobio odgovarajuće mesto u stranoj banci za enormne sume i otuda oni milioni evra na njihovim računima.

Cilj im je bio da se dokopaju privrede, da prodaju štediše, da sebe dobro devizno podmažu na računima i to je ono o čemu sam ja govorio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pokušaću da budem kratak i mislim da je krajnje vreme da se dogovorimo i odbori i poslanici i ministarstva i Vlada, da regulišemo dug poljoprivrednika prema PIO i zdravstvenom osiguranju. Da se reše makar nagomilane kamate jer toliki dug oni ne mogu da platiti, a drugo zbog tog duga su nam van sistema. Dakle, zbog dugovanja, starih dugovanja sada imamo sve manje zdravstvenih osiguranika sa sela, imamo sve manje uplata u PIO osiguranje. Dobićemo neki novac, em ćemo ponovo dobiti one koji će uplaćivati doprinos.

Što se tiče pomoći po poreskim pitanjima, tražim od vas da pitate Maltu, Holandiju, Luksemburg, za "Junajted grup" i "Junajted medijum", dve međusobno povezane firme, jedna je registrovana u Holandiji, druga u Luksemburgu. Naime, vama je poznato da Telekom koji zauzima 30% medijskog tržišta uplaćuje u budžet Republike Srbije 150 miliona evra.

Takođe vam je poznato, verovatno do 2015. godine "Junajted grupa" ne uplaćuje ništa. Dakle, nema nikakvu dobit, fingira gubitke i tako izbegava poreske obaveze koje su mere desetinama miliona evra. Sve ovo što dajemo onoj prethodnoj za štediše, sve možemo da nadoknadimo time što ćemo naplatiti porez Šolaku koji je kupio "Falkon", mislim na teret pretplatnika i poreskih obveznika u Srbiji. Imaju 900 hiljada pretplatnika i novac iz pretplate ispumpavaju preko lažnih prekograničnih kanala koji su registrovani fiktivno u Luksemburgu, plaćajući i po nekoliko evra po korisniku tim lažnim prekograničnim, piratskim kanalima koji ovde nisu registrovani, fiktivno su registrovani u Luksemburgu, ne reemituju program nego emituju ga iz Srbije.

Dakle, taj novac curi iz Republike Srbije i svakako vam je poznato da je "BC partners" kupio SBB, kupio "Junajted grupuu" za iznos od 2,6 milijardi. Koja to zapadna firma, koji je to investicioni fond može da plati gubitaša 2,6 milijardi? Može da ga plati samo onaj ko zna kako se ispumpava novac, a Đilas, Šolak, Devid Petresu, bivši šef CIA, svakako znaju šta rade i zato u svrhu ove uzajamne pomoći očekujem da pitate Luksemburg, da pitate Holandiju, da li ti prekogranični kanali uopšte emituju tamo program na srpskom jeziku i koliko novca im se iz Srbije ispalćuje na lažne piratske, prekogranične kanale i onda ćemo znati odakle milioni Đilasu i Šolaku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ste slušali prethodnog govornika 40 sekundi duže. Dakle, to je dabl laki meni, dva put sreća. Ne kupuje srećke ali dobija na lutriji.

To je čovek koga ste stavili mimo liste govornika da govori o KiM na najvažnijoj sednici i on se sada žali na proceduru i zato ja mogu da kažem – ako, ako, tako vam i treba. Isto to mogu da kažem i za poslanika Đurića.

Juče ste im mimo Poslovnika dali pravo na člana RIK i na zamenika člana, iako nemaju od 12 do 14 narodnih poslanika u grupi da bi to pravo ostvarili.

Danas je poslanik Đurić, a moje prvo pitanje se odnosi na predsedavajućeg Skupštine, šta će učiniti povodom nečuvenog nastupa danas poslanika Đurića? Šta ćete preduzeti zato što postoji Deklaracija Narodne skupštine o velikom zločinu u Srebrenici, gde se kaže da je to veliki zločin, ali ne i genocid?

Mi narodni poslanici ukoliko ne poštujemo dokumenta Narodne skupštine ne zaslužujemo da budemo narodni poslanici. Poslanik Đurić je zlonamerno ovde pročitao odredbe zakona koje se odnose na negiranje genocida. Zabranjeno je negirati genocid, ali samo onaj koji je utvrđen stalnim Međunarodnim sudom pravde, a ne Haškim tribunalom. Dakle još jednom je grubo obmanuo narodne poslanike i ovde nekima pripretio kaznom zatvora. Zato je moje pitanje – šta ćete preduzeti s tim u vezi?

Ja žalim za svim žrtvama u Srebrenici, ali i za žrtvama oko Srebrenice. Da nije bilo žrtava oko Srebrenice, a radi se o 3.267 osoba srpske nacionalnosti, od čega su najmanje 2.500 civili, da nije bilo žrtava, da nije bilo zločina oko Srebrenice, koji ima više elemenata genocida nego ono što bošnjački lideri tvrde i Haški tribunal, dakle, da nije bilo tog prvog zločina od 1992. do 1995. godine, verujem da ne bi bilo zločina ni 1995. godine.

Dakle, ja žalim za muslimanskim žrtvama, ali meni su drage izmišljene žrtve, one koje glasaju. Zašto su mi drage? Zato što su živi, zato što glasaju, a žalim za svakom stvarnom žrtvom, ali pitam da li su srpske žrtve nezakonite, da li su proglašene van zakona?

Da li neko od bošnjačkih lidera, čast Ivanu Mustafiću, ali od najjačih muslimnskih bošnjačkih lidera da li je neko došao u Bratunac? Da li je neko na Petrovdan došao da se pokloni, da oda počast srpskim žrtvama zbog kojih su se desile i njihove žrtve? Da li je neko došao u Srebrenicu? Borisa Tadića ne računam. On je onako, pola naš, pola njihov. Dakle, u Srebrenicu je došao predsednik Republike Srbije Boris Tadić, poklonio se žrtvama. To je uradio i predsednik Vlade Aleksandar Vučić. Da li znate kako je prošao? Svi smo videli, došao je Dodik.

Pitam da li je Izetbegović došao u Bratunac, i stariji i mlađi? Nije. Zato je sramota ono što je gospodin Đurić narodni poslanik uradio u Narodnoj skupštini, negirajući i međunarodne zakone i Deklaraciju Narodne skupštine. Zato pitam šta ćete preduzeti povodom toga?

Moje drugo pitanje ide tužilaštvu. Evo ga Đorđe Vlah, dan posle afere Jeremića, takođe toplo pripijen kao ono za Tadića što sam pokazivao. Evo ga ovde. Pitam šta će tužilaštvo preduzeti povodom delovanja Jeremića dok je vršio najviše državne funkcije? Da li će ga goniti zato što je delovao protiv ustavnog uređenja Srbije i Crne Gore koja je imala svoju teritoriju i svoje granice i svoju Ustavnu povelju i protiv delovanja proglašenja lažne države KiM i njegove podrške toj državi, takođe protiv ustavnog uređenja Republike Srbije? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, povreda člana 107, dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne radi se samo o Zaštitniku građana. Mi imamo nezavisna regulatorna tela i organe. Ovaj nezavisni organ Zaštitnik, ja imam osećaj da oni misle da imaju ucenjivački kapital. Dakle, taj ucenjivački kapital svakoga dana sve više raste, kao i ovaj deo opozicije. Svi se nešto žale, svi kao, nešto im Skupština najvažniji organ u zemlji, ne odgovara, nešto im nije razmatrala, nešto im Skupština nije po volji. Nije im po volji organ koji ih je imenovao, nije im po volji organ koji ih je izabrao. Ako nam ne dopustite to i to, mi ćemo se žaliti svetoj Evropskoj komisiji. I, ovaj slučaj sa Zaštitnikom pokazuje da nezavisni organi i tela misle da su božanski nezavisni. Ne, oni nisu nezavisni od Narodne skupštine. Narodna skupština ih je birala.

Možda bih ja voleo da se izveštaj Odbora za poljoprivredu raspravlja u plenumu, o izveštaju Ministarstva poljoprivrede pa da i ja mogu o poljoprivredi da kažem šta hoću i da imam svoju sednicu. Međutim, o takvoj vrsti izveštaja se ne razmatra. Ovde, koliko ja vidim imamo pravo prečeg upravljanja Narodnom skupštinom. Nama predsednik Republike nije kasnio, jedan minut nije kasnio. Došao je pet minuta ranije. Kad je bio predsednik Vlade, dolazio je tačno, odgovarao na pitanja narodnih poslanika. Ne radi se samo o Zaštitniku, već i o Povereniku, zavereniku i ostalim nezavisnim regulatornim telima i organima, koji misle da su božanski nezavisni od Skupštine i mi to ne smemo dopustiti. Ne tražim da se o tome glasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predlagača akta, ja doživljavam nadležni odbor. Ja nemam ništa protiv da podnosioci izveštaja budu u sastavu predlagači, ali ako ste vi rešili da je izveštaj akt, a da je predlagač izveštaja predlagač akta, ja vam to neću braniti, da opet ne bi imali konfuziju kakvu smo imali 2013, 2014. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto je poverenik postao zaverenik? To je osnovno pitanje.

Poverenik za informaciju od javnog značaja je dobio svog šefa pre 14 godina. Da podsetim, oni hoće da budu nezavisno regulatorno telo, oni hoće. Ja odgovorno tvrdim da zatečeno stanje u tim nezavisnim regulatornim telima i organima tipa poverenik zaverenik, zaštitnik zaštićenik, da je to bio samo rezervni sastav stranaka bivšeg režima.

Ako je šef poverenika, ako je za šefa došla osoba koja je bila član tri političke stranke, recimo u istočnoj Nemačkoj, pardon u Nemačkoj posle ujedinjenja, takvoj osobi je bilo zabranjeno da se bavi uopšte politikom, a sigurno ne bi mogla da dođe u nezavisno regulatorno telo.

Vi znate da pripadnici Komunističke partije u istočnoj Evropi su bili lustrirani. Ali, čovek je promenio nekoliko političkih stranaka. To je njegovo političko pravo, ali ja ne znam kako je on postao poverenik? Nikako. Kako je postao zaverenik, to znam. Zato što je došao iz partija bivšeg režima i kada se domogao funkcije nezavisnog regulatornog tela, on je tu funkciju grubo zloupotrebljavao. Posle ću navesti neke primere.

Da li je on bio član Socijaldemokratske partije, neke Unije? Da li je poverenik bio na partijskoj listi izabran za narodnog poslanika? Jeste. Odgovor je da.

Kakva je to onda nezavisnost ako ste bili član tri partije, ako ste preko jedne partije postali narodni poslanik, a onda se ta partija udružila sa još jednom srodnom partijom, pa su napravili treću partiju, a onda je postao potpredsednik Skupštine.

Da li biste se vi gospodine Milićeviću sada kvalifikovali da budete poverenik? Hajte da vas izaberemo, bolja je plata, i vas gospodine Marinkoviću. I vas gospodine Marinkoviću, da li možete, vi ste potpredsednik Skupštine, narodni poslanik, da li možete vi da obavljate tu funkciju? Da li je to nezavisno regulatorno telo, ukoliko vi budete izabrani za šefa tog tela? Naravno, odgovor je ne.

Ali, za vreme vladavine stranke bivšeg režima, oni su lepo rasporedili svoje stranačke kadrove, malo u sud, malo u zakonodavnu, izvršnu vlast, a i ta navodna četvrta grana vlasti regulatornih tela i tamo neke organizacije, ostatak su strpali tamo. Čak se sećam preporuke Borisa Tadića, da bi dobili što više para, kaže osnivajte udruženja, osnivajte, da bi mogao preko udruženja dopunski da finansira svoju političku stranku, a kroz nezavisna regulatorna tela da dobije na brojnosti članove. To je sigurno.

Da li je bivši poverenik protiv koga je trotoar izveo veliku zaveru u gradu Beogradu, odskočio trotoar i napao bivšeg poverenika i vidi šta su uradili od njegovog grada. Pogledajte tu moralnu karakteristiku. Napijete glavurdu, sapletete se, onda kažete, skočio trotoar, udario me, vidite šta su uradili od mog grada. Pogledajte tu moralnu komponentu.

Hajde idemo dalje. Vi ste potpredsednik Skupštine, sutra vas izaberu za ministra, budete ministar u Vladi Republike Srbije, zato što ste bili član jedne, dve, tri političke partije, koje su vas predložile za to mesto i zahvaljujući, što ste bili potpredsednik, poslanik Skupštine, čak ste stekli priliku i da glasate, da budete ministar, jer koliko se ja sećam, ima ovde poslanika još koji su bili svedoci tog čuvenog izbora.

Pazite, narodni poslanik, član tri partije, potpredsednik Narodne skupštine i ministar u Vladi Srbije postane šef nezavisnog regulatornog tela. To je stvarno onako po žutoj meri, baš debeloj žutoj meri, jer kod njih je moglo sve. I onda, taj poverenik nazove određene narodne poslanike lupežima. Kaže, lažljivi lupeži, zato što su nešto pitali, a što se odnosilo na njega, komentarisao je predsednicu Narodne skupštine, grubo je napao, pojedine poslanike nazvao lažljivim lupežima. Nije li to neki politički aktivista stranke bivšeg režima.

Kakav je to čuveni poverenik, šef nezavisnog regulatornog tela, kome nikada nije bilo dovoljno zaposlenih, i to da kažem?

I sada on to kaže samo na osnovu toga što je jedan narodni poslanik pitao, da li je tačno da su zaštitnik i poverenik dobili 80.000 od čuvenih prijatelja Britanaca, čuvenih prijatelja Srba, da li su dobili za izradu modela zakona o uzbunjivačima, čini mi se, znači, iz oblasti gde oni jesu kao nezavisno regulatorno telo.

Da li su i kako su podelili čuvenih 80.000 funti, a to je 100.000 evra? Pazite, ima izreka, kada se dve ribe na dnu mora posvađaju, morate pogledati iza prvog kamena, mora da postoji neki Britanac i od tada kreće ofanziva poverenika i zaštitnika, odnosno zaverenika i zaštićenika. Zaštitnik je štitio samo svoju veliku platu, a poverenik je bogami, zajedno sa zaštitnikom napadao vladajuće partije. To nisu radili, dok su vladali ovi žuti, stranka bivšeg režima, ali posle promene vlasti, pa posebno posle britanskih funti, njima se osladilo da napadnu vladajuću koaliciju.

Da li je to to nezavisno regulatorno telo? Da li je onaj koji je naveo tačne podatke, je postao lažljivi lupež i postao politički targetirana, kako se to kaže, meta onoga ko ni slučajno to nije mogao da radi?

Poverenik je meni podneo prekršajnu prijavu, navodno sam odao lično podatke, ne pominjući ni ime, ni prezime, ni broj bilo koje isprave, ni adresu, ništa.

Ali, na osnovu izjave članova DS Poverenik, odnosno zaverenik je procenio da bi on mogao da podnese prekršajnu prijavu i pri tome se koristio lažnim dokazima. Ali gle čuda, nije on potpisao tu prekršajnu prijavu. Čini mi se da je dao nekom zameniku. I sada kod sudije za prekršaj samo sam zatražio da navodni prepisi tih tvitova budu dostavljeni sudiji za prekršaj na ono što je napisao u prijavi da postoje dokazi i dokumentuje dokaze. Pošto je deo tih dokaza izmislio, grubo izmislio i nije dostavio prekršajnom sudu došlo je do zastarevanja. A, onda gle čuda na njegovom tviter nalogu se pojavio dopis koji je zaveden kod Poverenika, a on više nije Poverenik.

Znači ostatak te žute elite koji se plasirao lepo kod Poverenika, znači aktivisti, rezervni sastav DS je našao za shodno da doturi bivšem Povereniku odluku prekršajnog suda o zastarevanju, a do zastare je došlo jel nisu dostavili dokaze da je tačno ono što su u prijavi napisali, a koristili su se sa izjavom sa konferencije za štampu DS, onda se odjednom na njegovom tviter nalogu pojavio dokument iz povereništva. I kod Poverenika sada ja pitam za informaciju od javnog značaja? Ko će meni da dostavi informaciju od javnog značaja? Kako se to našlo, ko će da kontroliše kontrolora?

Kako se to našlo na tviter nalogu bivšeg Poverenika, kad on više nije bio Poverenik? Zato što su njegove partijske kolege tzv. nezavisno regulatorno telo to njemu dostavili i pokušali da predstave to kao, evo vidite njega štiti prekršajni sud. A zašto nisu dostavili dokaze? Kad im to nije bile dosta onda su podneli krivičnu prijavu za istu stvar. Oni bi meni sudili po pet puta izgleda za istu stvar. Podneli su krivičnu prijavu, opet opisujući konferenciju za štampu DS bez dokaza ili kopije dokaza za koje tvrde da sam ja sačinio. Ako je takav bio Poverenik, a bio je, mene ne čudi što se ulicama saplitao i pokušao od tog svog samosaplitanja da napravi politički kapital za Đilasa i ekipu.

Sada kada ja budem pitao Poverenika za informacije od javnog značaja. Znate kada ću dobiti odgovor? Na sveti nikad. Pitaću gde je registrovana, to je informacija od javnog značaja, gde je registrovana „N1“ televizija? Ona u kojoj Poverenik samo još što nije uneo krevet, onaj Poverenik o kome sam pričao, samo što nije uneo krevet i frižider. Ma ne izlazi. Pa se u klubu poslanika parkira, pa se tamo dogovara kako će da ide na „N1“ televiziju sa svojim saborcem, onim čuvenim što može dosta vina da popije, jel sa onog aerodroma, i kada se oni lepo dogovore, onda se to ovako ode na „N1“ televiziju i zapraši po vladajućoj koaliciji koja je kriva valjda i zato što se Amerikanci još nisu domogli Marsa.

Ne razumem šta smo im sve uradili? Ja tvrdim da je ovo demokratska država i da je maksimalno poštovala nezavisno regulatornih tela. Samo smo odgovarali na njihove optužbe. Mi smo njih poštovali dok oni nas nisu poštovali. Šta ja da uradim da dobiju informaciju od javnog značaja, zašto Televizija Nova S nije registrova? Zašto je piratska? Zašto je formalno registrovana u Luksemburgu? Zašto se laže da ona reemituje program iz Luksemburga, kad luksemburški operator tvrdi da se takav program na srpskom jeziku tamo ne emituje. Šta će biti ako svi naši mediji požele da se lažno registruju i da nizašta ne odgovaraju? Vi ne možete da tužite Novu S ni N1, oni nisu registrovani kao elektronski mediji u Srbiji. Ne možete da ih tužite nizašta.

Imam dopis njihovog advokata. Nismo davalac medijskih usluga u Republici Srbiji, njegovi klijenti ne možete da tužite taj mediji nizašta. Taj mediji ne plaća nikakvu naknadu za emitovanje. Taj mediji ne plaća ništa Sokoju. Ti mediji ništa ne plaćaju RATEL. Sve ono što domaće televizije plaćaju, ove lažne, piratske luksemburške televizije ili đilasovizije, šolakovizije koje su u vlasništvu Đilasa, Šolaka, Dejvida Petreusa bivšeg šefa CIA. Ko će meni da kaže kako je to Dejvid Petreus šef CIA bio vlasnik dvadesetine lažnih prekograničnih kanala? Ko će meni da kaže je to informacija od javnog značaja, jer pretplatnici plaćaju SBB pretlatu?

Koliko „N1“ televizija, lažna prekogranična, registrovana u Luksemburgu, koliko ta „N1“ televizija dobija od „SBB“ mesečno? Domaći televizijski kanali koji koriste besplatno ne dobijaju ništa. Žive od reklama. Ne dobijaju ništa od „SBB“, a onda SBB pušta reklame na svojim lažnim prekograničnim televizija, protivzakonito, protiv Zakona o oglašavanju. Ko će meni tu informaciju od javnog značaja da doturi? Ko će da mi doturi informaciju od javnog značaja, koliko Nova S, koja je takođe registrovana u Luksemburgu dobija od SBB? Koliko se to para ispumpa? Kako je to „SBB“ u gubitku, a pokriva dva puta veće tržište od Telekoma, a Telekom pravi dobitak od 150 miliona evra i uplaćuje u budžet Republike Srbije?

Ko će da mi odgovori da Teodorović čuveni akademik traži da se iz regularnog Telekoma pređe na „SBB“, koji ništa ne uplaćuje u budžet? Čovek koji prima platu iz budžeta traži da se pretplatnici odjavljuju iz Telekoma, državne firme, i da pređu na privatnu Šolakovog i Đilasovovog kablovskog operatera koji ne plaća ništa. Kako je to gubitaš od 2015. godine, u Srbiji vredeo 2,6 milijardi? Kakve su to trgovine? Da li tu ima pranja novca?

Evo, ja postavljam Povereniku to pitanje, da mi kažu zašto te televizije nisu registrovane? Zašto dobijaju novac, a domaći ne dobijaju? Zašto puštaju domaće reklame? Da li je tačno da u Luksenburgu ne emituju te programe? Da li to radi 13 SVOD kanala? Da li to radi „Nova“? Da li to radi „N1“ Televizija? Da mi kažu da li oni stvarno misle da Ivan Ivanović reemituje svoju emisiju iz Luksenburga? Da to radi Olja Bećković, da su gosti u studiju u Luksenburgu? Evo, nek mi odgovori Poverenik za informacije od javnog značaja, neka mi kažu da li oni misle da Jugoslav Ćosić vodi emisiju iz Luksenburga? Da li sam ja dva puta na Novom Beogradu bio u njihovom studiju? Da li je Novi Beograd teritorija Luksenburga ili je to teritorija Republike Srbije u kojoj taj mediji trebi da bude registrovan kao i svi drugi? Da li Poverenik misli, da li misle i ostala nezavisna regulatorna tela da sve televizije na ovom tržištu treba da imaju jednake uslove? Zašto domaće kanale da kažnjavamo? Hajde, neka mi Poverenik, ubuduće u nekom drugom izveštaju to odgovori. I, molim vas, nemojte više da me zovete lažnim lupežom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Narodna skupština obrazuje radna tela. Radna tela razmatraju izveštaje, ali, izveštaj o svom radu i o nadzoru, recimo nad ministarstvima, mi na odborima razmatramo, ne rad samo nezavisnih regulativnih tela, već i ministarstava i o tome sačinjavamo izveštaj u ime Narodne skupštine i to dostavljamo predsedniku Narodne skupštine, koji taj izveštaj dostavlja svim narodnim poslanicima. Zašto vi mislite da ste izuzetak?

Dakle, zaključak koji mi usvajamo je zaključak Narodne skupštine na osnovu izveštaja Odbora. Zašto vi mislite da izveštaj moramo da sastavljamo na plenumu? Izveštaj se sastavlja na sednici radnog tela, odbora koji je nadležan za vaš rad. Taj izveštaj se prosleđuje predsedniku Narodne skupštine. Predsednik Narodne skupštine taj izveštaj nadležnog Odbora distribuira svim narodnim poslanicima, što je slučaj i u vašem radi, i nema nikakve potrebe da se vaš izveštaj razmatra u plenumu.

Dakle, mi sada razmatramo izveštaj nadležnog Odbora koji se bavio vašim radom, ali vi mislite da ste vi jedini, pa, po tom Narodna skupština koja razmatra izveštaje svih ministarstava, svih uprava, svih javnih preduzeća, pa mi ne bi mogli da stignemo pet godina da uradimo sve te poslove u plenumu, zato i postoje radna tela, a to gospodin Orlić i gospodin Martinović i gospođa Vjerica sigurno znaju bolje nego ja.

Dakle, za vas je nadležan Odbor, kao što je, recimo, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležan za ministarstvo i mi o njihovom radu sačinimo izveštaj, dostavimo predsedniku Narodne skupštine koji taj izveštaj dostavlja svim narodnim poslanicima. Vi bi hteli da bude posebni, em ste posebni po platama, primanjima, automobilima i svim drugim privilegijama, e sad bi da budete posebni, da se baš vaš izveštaj mora razmatrati u plenumu. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je sudija Majić postao ljubimac narodnih poslanika.

Da vas podsetim da sam pre dužeg vremena podneo zahtev za formiranje anketnog odbora, da se ispita pitanje okolnosti pod kojima je došlo do nezavisnosti KiM, pa i Crne Gore, pa sam to u svojim govorima i nazvao veleizdajama. Nadam se da ću posle ovih objavljenih razgovora tu većinu za formiranje anketnog odbora dobiti.

Stabilna država je ona država u kojoj su svi ljudi jednaki pred zakonom. Da li mi tu državu imamo? Sudska vlast je nezavisna. Nezavisna je sigurno od ove vlasti, ali od bivše bojim se da nije. To čak i ponašanje nosilaca najviših pravosudnih funkcija pokazuje da sam u pravu.

Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, je više puta učinio, zajedno sa Tadićem, više krivičnih dela, više puta više krivičnih dela ugrožavanja ustavnog uređenja i bezbednosti.

Da vas podsetim da je Srbija i Crna Gora imale Ustavnu povelju, da je imala svoju teritoriju, da je imala svoje granice, da je Vuk Jeremić aktivno pomagao odvajanju Crne Gore od Srbije. To je sada više nego jasno. Tužilaštvo valjda zna šta im je činiti kada u javnosti izađu takve vrste informacija, da je vršeno jedno od najtežih krivičnih dela. To su nekad zvali dela protiv naroda i države.

Vuk Jeremić je još pre toga gostovao, kao savetnik Borisa Tadića, u SAD i pred NATO generalima na konferenciji koju su oni nazvali „Zapadna sigurnost“, uz aplauze, govorio kako su penzionisali stotine oficira, on i Boris Tadić, sa ratnom prošlošću. Time se pohvalio uz snažan aplauz i ti dokazi postoj, NATO oficira i NATO generala.

Vuk Jeremić je, po ovome svemu, učestvovao u nezavisnosti Crne Gore, ali i u izgradnji divlje države KiM. On je, zajedno sa Borkom Stefanovićem, Tadićem, zamolio Dženifer Braš da se prolongira nezavisnost KiM do posle izbora Borisa Tadića, odnosno da Amerikanci utiču na kosovske Albance da nezavisnost, proglašenje nezavisnosti pomere posle izbora Borisa Tadića.

Boris Tadić je zakletvu dao 14. februara 2008. godine, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost. U obećanju Amerikancima, ono - daću zemlju za fotelju, oni kažu da će znati da cene crvene linije SAD, što se i desilo.

Vuk Jeremić obrazlaže zašto će podneti traženje mišljenja Međunarodnog suda pravde i kaže Kondolizi Rajs septembra 2008. godine da je to pametan potez srpske Vlade da se prevaziđe pitanje Kosova i da se stremi ka evroatlanskim integracijama, što znači i ulasku u NATO pakt.

To vam je Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, i to su vam dokazi zašto njemu treba suditi za tzv. dela protiv naroda i države, protiv ustavnog uređenja, po meni, za veleizdaju. Ja ne znam zašto tužilaštvo nešto čeka?

Što se tiče Đilasa i sekundi, ja se slažem da se njemu i Šolaku sudi zbog jeftinih sekundi na RTS, nešto jeftinijih, gde je bila, koliko vidimo, debela zarada.

Takođe, tužilaštvo mora da pokrene istragu protiv Đilasa i Šolaka zbog lažnih prekograničnih kanala koje kontroliše SBB, odnosno „United group“ i „United media“, međusobno povezane firme.

Danas imate 20 lažnih prekograničnih televizija koje program proizvode, emituju u Srbiji, a samo su fiktivno registrovane u Luksemburgu. Svako veče 10.000 sekundi reklama, suprotno Zakonu o oglašavanju, suprotno Zakonu o medijima, suprotno zakonu kojim je potvrđena Konvencija Saveta Evrope o prekograničnim televizijama, se emituje na sport klubovima, N1 televiziji i Nova S. To su neregistrovane televizije u Srbiji. Ja dobijam odgovore od REM, koji nije konstituisan do kraja, odnosno kome fale tri člana, pa se nadam da će, kada se ti članovi dopune, stanje biti drugačije.

Dobijam odgovore da se taj program Nove S i N1 televizije reemituje iz Luksemburga, što znači, po ovim zakonima, to je dozvoljeno, ali mora da se reemituje onaj program koji se emituje u Luksemburgu. Ja sam dobio i odgovore luksemburškog regulatora da se takav program ne emituje u Luksemburgu. Da bi se on reemitovao, mora biti emitovan tamo.

Deset hiljada sekundi svako veče. Ako uzmete samo da sekunda vredi 20 evra, a ne 100, vi to pomnožite i dobićete da svako veče 200 hiljada evra Šolak i Đilas samo od reklama strpaju u džep. I još nešto, te lažne prekogranične televizije, koje nisu registrovane ovde i ne mogu da budu tužene, žale se na medijske uslove u Srbiji, iako su registrovane u Luksemburgu i pišu Evropskoj komisiji da medijske usluge koje se pružaju u Srbiji da vlast tu nešto sprovodi neku cenzuru itd.

Kako se mediji iz Luksemburga žale na medijsku scenu Srbije? Hoće li neko iz Tužilaštva da mi objasni i dokaže da Olja Bećković, Ivan Ivanović, i Ćosić, svoje emisije vode iz Luksemburga? Ja sam bio na Novom Beogradu dva puta u njihovom studiju i nisam znao da je Novi Beograd u Luksemburgu, taj program se ne reemituje iz Luksemburga, on se proizvodi, emituje zajedno sa reklamama ovde. Tim televizijama od pretplatnika SBB se ispumpava novac i prikazuje lažni gubitak u SBB, da se ne bi platio porez na dobit zato što domaćim kanalima taj kablovski operater ne plaća ništa, iako domaći plaćaju naknade REM-u, RATEL-u, SOKOJ-u, itd.

Oni ne dobijaju ništa, ali zato Šolak i Đilas svojim prekograničnim televizijama ispumpavaju novac od pretplate, plaćajući to, navodno, reemitovanje, i po nekoliko evra po korisniku, što znači ako imaju 900 hiljada korisnika, neke od tih televizija dobijaju nekoliko miliona evra lažne prekogranične televizije. Vreme je da Tužilaštvo počne da radi svoj posao, da štiti nevine, a kažnjava krive. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svakako glasati za predloženog člana. Javne nabavke su veoma ozbiljna stvar. Mi treba da pogledamo šta je bilo pre nas, ako ne želimo da ponavljamo greške.

Javne nabavke su vezane sa korupcijom. Korupcija je neka vrsta ličnog poreza. Tu javni službenik ili javni funkcioner, koji već prima platu iz javnih izvora, ustanovljava privatnu poresku stopu i ubira neku vrstu prihoda sebi.

Problem je što korupcija, a žuti su najbolji primer za to, može da pojede državu. Korupcija je štetna i za vlast i svi smo videli kako, recimo, Bojan Pajtić 16 godina nije dao vlast u Vojvodini, upravo zbog korupcije, jer su oni bili svesni mogućnosti da zbog preterane korupcije jednog dana odgovaraju.

Samo ovi nestrpljivi tužioci koji su danas izlazili, kada god smo govorili o korupciji i kada smo govorili o kriminalu Pajtića, Đilasa, Tadića i Jeremića, samo ovi tužioci i sud njihove partije, a svesni su bili korupcije i mogućnosti da odgovaraju i to su pretočili u čuvenu reformu pravosuđe, tako da ste slobodno mogli da spojite ove obe tačke, jer su i te kako bile međusobno povezane. Zato što su tu čuvenu reformu upravo radili da ne bi odgovarali za korupciju prilikom javno tajnih nabavki.

Dragan Đilas, veliki izvoznik narodnog novca, čovek koji je stekao 500 miliona dok su drugi gubili sve. Po procenama međunarodnih organizacija, samo iz privatizacije izneto je napolje u prvih 11 godina 51 milijarda dolara. Taj novac su oni sticali dok su ga drugi svi gubili, pretakali su ga u Devičanska, Kukova i razna druga ostrva. Dok je narod gubio sve, oni su sticali sve, dok je narod ostajao na ulici, posebno oni koji su ih podržavali da do promena 2000. godine dođe, oni su sebe smeštali u najluksuznije dvorce, penthause itd. Taj deo javno tajnih nabavki, po meni, nikad nije dovoljno ispitan, ni istražen.

Nemoguće je da Đilas nije u zatvoru, evo ja im nudim da zatvore mene. Preveliko bogatstvo škodi, bogati ljudi mrze svoj narod. Najbolji dokaz za to je Dragan Đilas. Bil Gejts, za koga svi znamo kako je stekao svoje bogatstvo, je 95% svog bogatstva poklonio siromašnima. Više od 95% bogatstva, svog bogatstva, Đilas je oteo od siromašnih i dan danas on i Šolak kroz prekogranične kanale otimaju od siromašnih pretplatnika koji ne mogu da gledaju ni fudbalsku reprezentaciju ukoliko se ne preplate na SBB. To je ostatak tog korumpiranog sistema. Onaj tamo Goran Petrović iz REM-a je živi dokaz te korupcije i kad god pitamo zašto to Đilas i Šolak zarađuju taj novac na ovaj način, preko lažnih prekograničnih kanala iz Luksemburga, preko neoporezovanih reklama itd, uvek dobijem odgovor koji su pisali Šorlak, Đilas, „Adria njuz“ i „Junajted grupa“ i „Junajted medija“ i dalje Đilas puni džepove narodnim novcem. Sudije i tužioci, videli ste svi, pre podne ne žmure na jedno oko, ne žmure na oba oka, što bi naš narod rekao, pošto ne žele da čuju žmure i na uši. To je gotovo neverovatno.

Dragan Đilas, kome su sumnjive sve diplome, sem Šutanovčeve i Ješićeve, Dragan Đilas je pravio most na Adi i reku od 120 ili 150 metara premoštavao, sa ne znam, kilometar ili više. Dakle, nije pravio Đilasovu ćupriju tamo gde je najuže, što bi svako od nas domaćina gledao da se to premosti tamo gde je najjeftinije i gde je najuže, on je gledao gde je najšire i najskuplje. Projekat koji je trebao da vredi 90 miliona, pa kasnije po novom 116 miliona je na kraju izašao 450 miliona i vidim da je to Vladi Marinkoviću zanimljivo. Stvarno je zanimljivo kad nešto što je trebalo da košta 90 miliona košta 450 ili 460 miliona, bez kompletnih pristupnih saobraćajnica. Pa malo bolje upoznate arhitekte, kažu da će to koštati još 2,4 milijarde evra da bi se uradio tunel i sve predpristupne saobraćajnice koje trebaju da budu u funkciji da bi most bio u punoj funkciji, ovako most spaja dve beogradske mesne zajednice i ja sam slobodan da kažem da je Đilas tim mostom preveo žedne preko vode. Žedne preko vode ne samo stotine hiljada Beograđana, već sve građane Republike Srbije koji će na ovaj ili onaj način platiti taj dug.

Kad se grad ili država zadužuje, narod piše menicu. Đilas je debelo unovčio menicu koju su potpisali građani, koji su bili žiranti te menice, a da ih za razliku od dizanja kredita niko nije pitao žele li oni da budu žiranti za Đilasove kredite, gde je jedan most koštao četiri puta više nego što je bila projektovana cena, pet puta od prvog projekta, četiri puta više od drugog projekta.

Pa, javna nabavka, most na Adi nikad nije istražen. Nikad nisu istraženi podzemni kontejneri, „Bus-plus“, 600 posečenih platana u Bulevaru Aleksandra bivšem Bulevaru Revolucije. Verovatno ga je to kvalifikovalo za Zelenu stranku koja, videvši da Đilas uspešno seče platane, rešila da ona postane osnovna Đilasova stranka, odnosno Đilas je kupio tu stranku, kao što je kupio i DS kroz dugove, kao što je kupio i levicu Borkovu. Jedinu stranku koju je osnovao, to je stranka Boška Obradovića, znači to je onaj Boško ovako, koji se zaklinjao ovako, pa kad je došao kod Đilasa, onda je bilo ovako. Dakle, to je taj Dragan Đilas koji kupuje poslaničke klubove narodnim novcem, koji kupuje stranke, koji kupuje Borka, koji kupuje Boška žutića Ljotića. Dakle, taj Dragan Đilas čije mahinacije nikada nisu do kraja istražene.

Šta da pričamo o Goranu Ješiću i njegovim javnim nabavkama? Državni revizor je podneo sedam krivičnih prijava u Inđiji, samo u kontroli koja je bila za 2013. godinu i koja nije obuhvatala sva javna preduzeća, sve ustanove, jer to čovek nije mogao ni da istraži, morao bi biti jedno godinu dana u Inđiji da istraži sve marifetluke Gorana Ješića. Dakle, to je predsednik opštine, koji je sa platom od 800 evra uspeo između ostalog da kupi stan u Beču od 160 metara kvadratnih. Sad ja pitam, ko je platio taj stan u Beču? Svakako ga je on platio, ali čijim novcem, svakako ga nije platio novcem Bil Gejtsa za koga znamo kako ga je sticao i kako ga je podelio siromašnima, a Ješić je videvši od Đilasa, takođe rešio da malo očerupa ove najsiromašnije i da ih učini još siromašnijim.

Nisu ljudi siromašni zbog siromašnih ljudi, već zbog bogatih ljudi. Bogati ljudi proizvode siromaštvo, ne siromašni i srednje stojeći, jer bogati ljudi u Srbiji su kao oni koji piju morsku vodu, što je više piju to su žedniji. Dragan Đilas i ekipa iz žutog preduzeća, stranke bivšeg režima je očigledan dokaz za to. Što su više krali, to su se više bahatili, to im je više trebalo i sve više su novca slagali napolje. Ne samo da su izneli novac, kad uzmu novac prave siromaštvo, kad ga iznesu napolje dva puta prave siromaštvo, zato što taj novac ne troše više u našoj zemlji, taj novac je na Kukovim, Devičanskim ostrvima, na Kipru, na raznim belosvetskim ostrvima, taj novac nije u našem platnom sistemu. Jedno je da su ga pokrali, da su ga trošili ovde, onda bi to došlo do naše trgovine, naše neke privrede itd, međutim, s obzirom da su ga izneli, dva puta su osiromašili ljude. Prvi put kada su ga pokrali, a drugi put kada su ga odneli iz platnog prometa i time deo društvenog proizvoda ove zemlje izneli van zemlje.

Ovi što su prepodne bili ovde i koji su jedva čekali da odu, su krivi isto kao i oni. Oni koji zlo ne sprečavaju i oni koji zlo ne kažnjavaju, a to su sudovi i tužilaštva. Tužilaštva zlo ne progone, ne progone krive u korist nedužnih, već progone nedužne u korist krivih, pa im ja savetujem kad već nisu mogli da kazne i progone krive, neka pokušaju makar da kažnjavaju nas nevine, jer ne mogu više da gledam razne sudije, svaka čast izuzecima, ima ih puno, iz doba žutog zločinačkog poduhvata, koji su pristali da žuta stranka i žuto preduzeće napravi sud svoje partije.

Sud njihove partije, neće da sudi njihovim partijskim funkcionerima, koji su na bazi svojih funkcija spajajući svoje javne funkcije, sa privatnim poslovima i neviđenom korupcijom, očerupali građane ove zemlje, osiromašili ovu zemlju i mi smo 2012. godine gledali jednu otetu zemlju, iz ruku njihovih građana, gledali smo građane čije siromaštvo gotovo nije bilo za gledanje.

Zato pozivam one tužioce i sudije, koje još uvek ne liče na sudiju Majića i na njemu slične, da pokušaju da kazne taj kriminal, kriminal u privatizaciji, kriminal u javnim nabavkama, koji se desio, koji je osiromašio ovo društvo, u koliko mi ne stavimo, to je već neko rekao, tačku na te njihove kriminale. Njihov kriminal će se pre ili kasnije povratiti i staviti tačku na ovu državu, a ja mislim da naši građani i mi sami to ne želimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče povreda Poslovnika možete da uporedite mene sa nekim drugim poslanicima koji su takođe aktivni ovde.

Dobićete rezultat da ja to činim pet puta manje nego svi drugi, govorim o aktivnijim poslanicima.
Reklamiram član 106.

Ne pretpostavljate, već se dopustili. Vi ne pretpostavljate, vi ste samo dopustili grubo kršenje člana 106. Ovo nema granicu. Vama je to smešno.
Pitanja se postavljaju u 10 sati ujutru. U 10 sati ujutru smo postavljali pitanja. Svi poslanici su imali pravo, srazmerno jačini svojih poslaničkih grupa da postavljaju pitanja Vladi, Skupštini itd. Tema su javne nabavke, tema nisu ni pčele, ni pismo, ni ćirilica itd.
Uzgred budi rečeno, kada se Dušanu Petroviću pomenuti poslanik obraćao za novac, da mu se isplati iz „Star projekta“ koji je bio namenjen za stočarstvo na Staroj planini, onda se on to obraćao latinicom. Ja sam to više puta pokazivao ovde. Sada smo mi došli u sledeću poziciju, ako mi ne dopustite da pričam o bilo čemu ja hoću, da ako nećete da se ponašate kako ja to želim, evo ja ne pristajem da budem opozicija i sad ću ja da izađem napolje. To nema granicu.
Jednostavno, ja poštujem što ste vi tolerantni prema opozicionim poslanicima, ja poštujem i to što ste dopustili malopre da se postavljaju pitanja koja nemaju veze sa dnevnim redom, ali ne mogu da dopustim pretnje, da neko kaže – ja neću da radim, neću da učestvujem u radu, ja ću napustiti zato što se vi ne ponašate kako to meni odgovora.
Dakle, ne tražim da se o ovome glasa, s obzirom da ja volim da ste vi tolerantni prema opozicionim poslanicima, ali gledajte da to ima neku granicu.