Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ta tzv. "hend" malina je i demografsko pitanje. Ona je očuvala mnogo stanovništva, od Ivanjice, Arilja, Prijepolja, Nove Varoši, Ljubovije, itd. Zahvaljujući toj ručnoj malini, to stanovništvo je tamo opstalo.

Mi imamo interes u malinama, ali, u poslednjih nekoliko godina, a mi nismo hteli da sprečavamo, čak smo subvencionisali, podignuto je dva puta više zasada nego što je bilo. Mi smo, dame i gospodo, napravili Poljsku i Čile sami sebi. Posebno sam ja bio protiv, ali ne možete ljude da sprečite da to ne subvencionišu, da se podižu veliki zasadi u Vojvodini. Onda se ta kvalitetnija malina sa polanom i polkom meša i onda gubite malo na kvalitetu, a kvantitet nadmašuje tržište, odnosno ne možete da prodate koliko proizvedete.

Rešenje je, po meni, a mi smo to preporučili, da poljoprivredni proizvođači ujedno budu i skladištari. Dakle, da imaju skladišne kapacitete i da tako rešimo pitanje i blokade puteva itd. Ako slučajno ne zarade na njivi, u malinjaku, da to mogu da zarade u pakovanju, preradi, prodaji. Uglavnom da mogu da sklone sa tržišta određenu količinu robe i da kasnije prodaju. Pa, ako su nešto izgubili u proizvodnji, onda će kao skladištari to da zarade.

To je bilo rešenje, moram da vas podsetim, da su u Prilikama poljoprivrednici od države dobili hladnjaču od 10 hiljada tona. Nažalost, oni su je prodali. Umesto da budu faktor na tržištu i da na takav način sklone viškove, oni su je prodali.

Zato je moj predlog bio na Odboru, a tu ima i članova Odbora još, da ubuduće im omogućimo ponovo da budu skladištari, ali da država na određen način zabrani da se takav objekat otuđi, pa ako zadruga na tom području propadne, da neka sledeća koja posluje na tom području ima pravo da skladišti maline i tako da utičemo na tržište.

I još nešto, država i dalje subvencioniše sadni materijal, zalivne sisteme, protivgradne mreže. Ukoliko bi se umešali u tržište, narušili bi SSP, pri tome bi doveli u pitanje neke naše druge izvozne proizvode, a CEFTA, koju takođe potpisujemo, mi nismo Albanci, mi ne možemo da sprečimo neviđene količine koje dolaze iz Republike Srpske i Crne Gore, koji nisu možda kvaliteta kao ona u Arilju, Ivanjici itd, ali pri svemu tome glavni instrument treba da bude skladištenje i da seljaci mogu sa svojim zadrugama da budu korisnici skladišnih kapaciteta koje država treba da im omogući i da im da ponovo. Hvala.

Mogu li?

Dame i gospodo narodni poslanici, kažu, PKB ispred kućnog praga, PKB je i dalje ispred kućnog praga. Jednom morate da shvatite, a i u ovom izveštaju provejava, nekima je glava u komunizmu, a telo u kapitalizmu i to je naš problem.

Poljoprivredna kombinat Beograd nije otišao nigde, zemljište nije otišlo nigde, kapital koji je ušao je za saniranje gubitka koji je, čini mi se bio gospodine Orliću, 87 miliona evra. Kada je to tako bilo profitabilno, zašto Đilasovi menadžment koji je došao iz Delte, zašto je napravio gubitke 87 miliona evra? Tovarili su kao na tuđu kobilu, kao na ortačku kobilu, što je bilo društveno i državno, to je bilo ničije. Država je složen proizvod koji se dugo pravi. Novac je roba.

Mi ovde raspravljamo o ovom Izveštaju koji ima i te komunističke elemente, sa tih pozicija da ne znamo kako se novac zarađuje, samo kako se troši. U glavnom, rasprave u ovoj Skupštini su oko potrošnje. Fiskalni savet kontroliše jedan deo, ali makroekonomsku situaciju opisuje u mnogim delovima.

Glavni proizvod pre nas u ovoj državi je bio dug. Tada se tovarilo stvarno kao na ortačku kobilu. Niko ovde ne govori da je država bez proizvodnje, auto bez motora i menjača, da je država bez investicija i bez proizvodnje, auto bez motora, menjača i goriva. Znači, investicije su gorivo koje se doliva, taj auto može da ide samo nizbrdo, bez menjača, bez investicija, bez motora, taj automobil ide nizbrdo, a mi se krećemo uzbrdicom.

Kada ste osnovani 2011. godine, a ovde piše da je Narodna skupština nadležna za vas, mi ovde raspravljamo o aktu koji se zove – Zaključak odbora. Predlagač akta je Aleksandra Tomić. Ona zastupa predlagača akta, ali meni ne smeta da razgovaramo o vašem izveštaju. Naravno da ovde ima malo udvaranja opoziciji. Rast BDP-a je daleko veći po glavi stanovnika nego što ga vi računate, da ga je Đilas napravio vi biste ga računali malo drugačije.

Ako kažemo da smo u nekoliko poslednjih godina izgubili recimo 200.000 stanovnika, rast BDP od 4,5% zato što u njemu učestvuje manji broj stanovnika, dakle, taj rast je po stanovniku daleko veći nego što se prikazuje na celu državu.

Budžetski suficit. Iz deficita od dve milijarde, koliko je bilo 2012. godine, smo došli do suficita. Smanjenje nezaposlenosti. Moguće je da statistički metod nešto nije u redu, ali istovremeno PIO fond, izdvajanja za dotacije PIO fondu su pala sa 50% na 32%. To pokazuje da smo puni iz realnih izvora, da to zapošljavanje i smanjenje nezaposlenosti nije samo na bazi statistike, što provejava da želite da kažete.

Stabilan kurs, niska inflacija, rast investicija, veća pokrivenost uvoza izvozom, izgrađeni autoputevi, grade se železnice itd. Nema baš puno toga ovde, ali ima prepisivačke škole.

Vi kažete na strani 25 – Koridor 10 se možda neće završiti čak ni u 2018. godini. Ovo je izveštaj za celu 2018. godinu, a vi u njemu pišete kako se možda neće završiti u 2018. godini. Očigledno je da neko ko je ovaj izveštaj pisao pomešao godine. Zato kažem da tu ima raznih elemenata.

Onda kažete u diskusijama – domaći privatni sektor. Domaći privatni sektor? Znači, glava nam je u komunizmu, telo u kapitalizmu, Tito umro, društvene imovine nema, ali kažete domaći privatni sektor. A koji je to strani privatni sektor?

Za mene su strani kapital strane investicije, a firme su naše, registrovane u APR. To su domaće firme. U eri globalizacije i liberalizacije, kada se sredstva za rad vrlo lako pomeraju, mogu da odu u Indokinu, u Indoneziju itd, gde se radi za jedan dolar, reći i diskriminisati, a osetilo se to u govoru, strane investitore i nazvati ih stranim privatnim sektorom i odvojiti ih od domaćeg privatnog sektora?

Zašto nema domaćih investicija, kako vi to kažete? Pa zato što su oni pre nas pojeli akumulaciju, zato što je javni sektor živeo kako je hteo, zato što su zapošljavali i tovarili stvarno kao na ortačku podelu i nije bilo akumulacije, nestalo je novca, a oni koji su bili srećni dobitnici i izneli 51 milijardu, po procenama stranih organizacija, dolara, njima ne pada na pamet da vrate novac ovde. Da su hteli ovde da ga ulažu, ne bi ga odavde ni iznosili. Ta vrsta za mene su sve investicije, benzin koji ide u motor koji se zove privreda. Za mene je roba novac i mi ne treba da raspravljamo samo kako se troši, već i kako se zarađuje. Hvala.

Dame i gospodo, za mene je sve domaći privredni sektor, domaći, sve što je u Srbiji, sem stranih predstavništava. Dakle, poreklo kapitala, o tome možemo da govorimo. Osnivačka prava se vrlo lako prenose. Delez je najbolji ilustrator, ali hoćete li mi reći već da li je Mišković i Delta bio domaći investitor, strani investitor, da li je bio domaći privredni faktor ili strani faktor? Ja verujem da ćete mi odgovoriti nepristrasno.

Takođe, želeo bih da čujem da li su za vas investicije bile one čuvene Dinkićeve, Labusove, Koštuničine, Borisove investicije čuvene, gde se u investicije ubrajala čini mi se i prodaja hartija od vrednosti? To gospodin Arsić sigurno zna. Zato sam rekao da je proizvod bio dug.

Kada se država zadužuje, narod piše menicu. Taj dug je sada nepodnošljivih 55%. Vi ste rekli pre u nekom izveštaju, ja sam to čitao, naravno, opet ste se prevarili, na sreću. Ja sam vama zahvalan na kritikama, država treba uvek da bude zahvalna na kritikama. Ja vas vidim kao protivnike baš zato da bi nas kritikovali, a ne samo hvalili, ali da nam kažete da li su te hartije koje su bile prodavane, da li su to bile investicije.

Kada se država zadužuje, narod piše menice, ali za razliku od privatnog zaduživanja, kada ste nekome žirant, vi se tu nešto pitate, da li hoćete ili nećete da budete žirant. Naše odluke su uvek teške. Zato gledamo da razdužimo, da dug padne, da razdužimo građane, jer su oni garant. Mi sa njima garantujemo. Oni su žiranti. Sedam miliona ljudi su žiranti za ovaj naš dug i zato taj dug valja smanjivati.

Vi ste rekli da će taj dug u nekom ranijem izveštaju pasti tek 2020. godine na nivo od 60% i, na sreću, prevarili ste se. Hvala.

Nagledao sam se ja tog po vama domaćeg privrednog sektora. Nagledao sam se još na MK Komercu. Vama je to smešno, a meni nije. Vi se smejte.

Voleo bih da je tu Aleksandra Tomić, koja je predlagač ovog akta, zaključka, da mi ona odgovori. Nagledao sam se ja tih privatnika do 2010. godine koji su izneli čini mi se da je po najviše integriti rekao 51 milijardu dinara iz privatizacija na raznim fiktivnim poslovima, narudžbama itd. Nagledao sam se ja tog domaćeg sektora – tri evra šećerana sa 164 ha zemljišta, a ovde pričamo o PKB, o promeni vlasništva. Oni su izneli novac i nemaju nameru da ga vrate u ovu zemlju.

Oni su štekovanjem para proizveli siromaštvo, a vi mi niste odgovorili, vi ćete mi odgovoriti gospodine Arsiću, da li Mišković spada u domaći privredni sektor ili u strani, s obzirom da je njegova firma prvo bila registrovana na Kipru i kada je prodao preduzeće u Srbiji, prodala ga je firma sa Kipra. Dakle, po vama, on nije bio domaći privredni subjekat, vi to niste rekli, ali ja mogu da zaključim da je Mišković bio strani privredni subjekt i da nije bio domaći.

Većina njih, pogledajte gde je MK komerc registrovan, pogledajte ko su vlasnici, tih, za koje vi mislite da su domaći privrednik. Takvi neće investirati ništa. Investiraće male zanatlije, mali industrijalci, oni će investirati. A ovi koji su nas opljačkali, taj novac neće sa Kukovih i Devičanskih ostrva vratiti ni na kukovo leto. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako mislite da opljačkani investiraju? Baš bih voleo da vidim kako će ovi koje je recimo Mišković ucenjivao da moraju da čekaju posle nekoliko meseci da naplate svoju robu, kako oni sad te male zanatlije mogu da investiraju i odakle?

Pre je bilo reči o bankama. Nismo mi prodali banke strancima. Te banke su prodate za vreme Koštunice, Tadića, itd. Ali, niste mi odgovorili da li je Mišković domaći privrednik ili je bio strani?

A sada vas pitam za Đilasa. S obzirom da je "Junajted medija" registrovana u Luksemburgu, da je u njoj "Dajrekt medija" sastavni deo, da je tu i "Adria njuz" vlasništva N-1 televizije, pa da mi onda kažete za "Junajted grup", čiji je vlasnik postao "BC partners", pre toga Dejvid Petreus, koji su na foru na reklamama, a Dragan Đilas je, gospodine Arsiću, živi dokaz za to, da li je Dragan Đilas bio domaći privrednik? Sad sam vam rekao gde je sve bilo registrovano, šta su sve i koliko međusobno povezani. Sam Šolak kaže: "Ja sam poreski obveznik u Švajcarskoj", a odavde preko prekograničnih televizija ispumpava stotine miliona evra godišnje.

Da li je Dragan Đilas i da li su Šolak dve akvizicije velike bivšeg režima, da li su oni ti koji treba da investiraju? Oni su malim televizijama uzeli reklamu na prekograničnim televizijama. Registrovali su se na belosvetskim ostrvima, Holandiji, Luksemburg itd. Šta su oni? Da li je Đilas domaći investitor i odakle mu 500 miliona evra? Valjda je investirao one podzemne kontejnere i onaj Pionirski grad tamo što je investirao, sada su ostali samo pacovi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodin Orlić i ja nismo članovi iste poslaničke grupe. Dakle, pomenut sam tri puta, repliku je dobio neko drugi.

Po pitanju premije za mleko mislim da su najviše oštećeni mali proizvođači koji tromesečnu kvotu ne mogu da dostignu. Ako je neko oštećen, onda su to poljoprivrednici koji imaju jednu do dve krave, „PKB“ nije.

Ono što ovde nije rečeno, a uporno se izbegava, je da je Đilasov menadžment, odnosno Đilasov i Miškovićev menadžment upropastio „PKB“, da sve što su kupovali, čini mi se i delove zalivnih sistema su kupovali od „Delte“. „PKB“ je nameštan.

Ovde neće da kažu da je izgradnja štale koštala više nego izgradnja zgrade u Beogradu, po kvadratu, da je izgradnju vodio „Turbo gas“ iz Kikinde, koji se nikada nije bavio izgradnjom, da je štala jedna plaćena sedam miliona evra i da pri tome unutrašnja infrastruktura, dakle cevi, itd, izmuzišta, nisu predvideli da krava ima rogove.

Verovali ili ne, kad je Đilas investirao u štalu, koja je koštala više nego poslovni prostor u Beogradu, po kvadratnom metru, što je izvodila firma iz Kikinde, koja je imala jednog zaposlenog i nije imala građevinsku licencu kada je dobila poslove, u to vreme su kravama sekli rogove da mogu da uđu u izmuzište u novu štali. Toliko su oni vodili računa, ali pri tome im nije smetalo da ostave kumulativni gubitak od 87 miliona evra. „PKB“ nije otišao nigde, samo je promenjen vlasnik. „PKB“ i zemljište poljoprivredno će ostati gde i sada jeste, novac koji je „PKB“ dobio u privatizaciji iskoristio da se reši dugova. Mislim da to preduzeće treba da nama daje novac u budžet Republike Srbije, a ne da grad Beograd i država Srbija izdvajaju novac za to preduzeće.

Premiju za mleko neće dobiti ni novi vlasnik, kao što nije dobio ni prethodni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam mislio da govorim tek na kraju. Budžet je plan prihoda i rashoda. Revizori treba da kontrolišu rashode. Nemam ništa protiv da kontrolišu oni i pčele, ali to nije u opisu njihovog posla, ali to govori o prethodnom govorniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, s tim u vezi, kada su vladali oni na čijoj listi je izabran, podsticaj u poljoprivredi su bili od 120 do 180 miliona evra. Pri tome, dug je bio 15,2 milijarde, koji je ostavljen. Ni to nisu isplatili.

Tada se ćutalo. Danas, kada su podsticaji 350 miliona evra, 43 milijarde u odnosu na 19 milijardi 2012. godine, uz isti kurs od 117 dinara, danas imate koji su više nego duplo manje plaćali. Imate pravu kuknjavu, suze. Veoma dirljivo je kako su subvencije malo. Nije tačno, dva puta i nešto su veće.

Kada smo već kod pčela, a gospodin Miletić će govoriti iza mene, pa ću uštedeti vreme, za vreme njihove vlasti, kada je potpisan najgori sporazum za poljoprivredi, najgori deo u SSP, potpisan 2008. godine, tada su ćutali. Dakle, tada su za pčele izdvajali nula dinara, a sada se po košnici izdvaja 720 dinara, a nadam se da će taj iznos biti daleko veći i radi se, da gledaoci znaju, o stotinama i stotinama miliona dinara koje mi izdvajamo za pčele, a oni nisu.

Na kraju, od istog govornika smo čuli ranije da su za pomor krivi cvetovi suncokreta zbog tretiranja semena. Pošto u maju mesecu suncokret ne cveta, još nije procvetao, sada imamo neku drugu dilemu, na čast pčelama, meni je žao što je došlo do uginuća, na to treba paziti, pre svega treba da paze poljoprivrednici, a ne revizori, moram da iznesem ove podatke i da kažem da revizori rade ono što ranije nisu radili, da sam ja imao čast još ranije da upoznam direktora revizorske ili predsednika koji je uradio jedini na kršten način reviziju u opštini Inđija 2013. godine, koja je rezultirala sa sedam krivičnih i četiri prekršajne prijave. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Milija nije tu, pa je meni pripala čast da u ime poslaničke grupe pokušam da završim.

Postoji poslovica da je lako biti izdašan tuđim novcem. Lako je biti izdašan tuđim novcem, ta poslovica se verovatno, to je stara poslovica, i onda odnosila na javni sektor. Lako je u javnom sektoru biti izdašan novcem, jer je on tuđi novac.

Vi ste zato tu da to kontrolišete. Budžet je dokument sa planom prihoda i planom rashoda. Vi ste uglavnom tu da svojim mišljenjem, svojom profesijom, svojom strukom pokažete da li se taj novac troši u skladu sa ciljevima koji su zacrtani budžetima Republike, pokrajine, gradova, lokalne samouprave, javnih preduzeća, ustanova. Vi ste ti koji treba da čuvate taj novac i da svojim mišljenjem ukažete da se on troši namenski ili nenamenski.

Ja ću da krenem od Vuka Jeremića. Ne znam da li su se revizori koji su se bavili, ali danas je jedan poslanik govorio o tome kako smo mi finansirali nekog Klintona ili neku kampanju u Americi. Taj poslanik, gospodin Ševarlić, nijednim argumentom to nije potvrdio, ali ja imam dokument koji govori sasvim drugačije.

U vreme dok su njegovi vladali, a to je bio jedan udruženi zločinački poduhvat, savez lopuža Srbije, dakle, da su za konsultantske usluge u SAD od strane firmi „30 Point Strategies“, „Podesta“ itd. ukupno uplatili 2.369.000 dolara.

Ovo je dokument Ministarstva spoljnih poslova, gde se tvrdi da posle 2013. godine takvih uplata u Ameriku više nije bilo, a da uplate koje su tada, verovatno revizori to nisu mogli da iskontrolišu, urađene na osnovu potpisa Vuka Jeremića, a u govor je zaključio Mirko Stefanović.

Hajde pogodite ko je Mirko Stefanović? To je stari iskusni diplomata još iz Slobinog vremena. Sticajem okolnosti je stric Borka Stefanovića.

Otac Borka Stefanovića, Vasilije, bio je jedan od direktora NIS, a Borko Stefanović je bio pregovarač prilikom prodaje NIS za onu jeftinu cenu. Toliko su se oni borili protiv Miloševića, toliko su oni pošteni.

Dakle, uplatili su Amerikancima 2.369.680 dolara. Imaju i firme, ima sve. Znači, nijedan revizor ne može da utvrdi koliko su oni opljačkali. Nama bi trebala revizorska kuća gde bi osoblje stalo na Marakanu. Toliko bi nam trebalo ljudi da utvrdimo šta su sve pokrali.

Takođe, ono što vi ne možete da kontrolišete, a to tvrdi organizacija koja se zove „Financial Integrity“ ili tako nešto, od 2001. do 2010. godine na razna Britanska, Devičanska ostrva, Kukova ostrva, ukupno je izneta 51 milijarda dolara. Znači, udruženi zločinački poduhvat, zajedno sa stečajnim upravnicima, je u prvih deset godina u ovom novom milenijumu izneo ukupno, mimo zakona, od građana 51 milijardu dolara na osnovu privatizacije, odnosno divlje grabizacije koja je usledila posle 2000. godine. Taj novac je štekao negde napolju. Ne samo da je pokraden, proizveo je siromaštvo koje je bilo veoma teško za gledanje. Taj novac kada se štekuje, on se povlači iz platnog sistema. Prema tome, prouzrokuje siromaštvo, male plate itd, jer se ne troši u našoj zemlji. On se troši na Devičanskim, Britanskim ostrvima, Kukovim ostrvima, belosvetskim destinacijama itd. On je otet od građana Srbije. Dakle, nije u sistemu, pravi dvostruku štetu.

Svako štekovanje preteranog bogatstva prouzrokuje preterano siromaštvo. Oni su u proizvodnji preteranog siromaštva, malih plata, otpuštanjem 600 hiljada radnika bili šampioni. Tu im nije bilo ravnog na svetu.

Ne znam da li se neki revizor bavio Draganom Đilasom, riđom lopužom. Dakle, to je onaj koji se hvali da je on mogao da napravi metro daleko jeftinije nego što se planira sada da se napravi. Umesto podzemne železnice, napravio je podzemne kontejnere.

Most na Adi je trebao po prvoj projekciji da košta 90 miliona evra, po drugoj, pred samu izgradnju, trebao je da košta 116 miliona evra, a na kraju je koštao 450 miliona evra. Dakle, koštao je pet puta više od prve projektovane cene ili četiri puta više od druge projektovane cene, jer je on to radio na osnovu projekcije cene čelika, pa je to sa 90 uvećano na 116, a potrošio je 450 miliona. Gle čuda, spojio je dve mesne zajednice u Beogradu i da bi taj most sada bio u funkciji, treba nam, po proceni arhitekata, 2,4 milijarde.

Dakle, to je savez lopuža koji nije u zatvoru zahvaljujući sudijama tipa Majić. Dakle, to su one iste sudije, a u nastavku ću reći, koje su išle u zajedničke programe USAID itd, u američku ambasadu.

Idemo dalje, Goran Ješić. Vi ste radili kontrolu u opštini Inđija 2013. godine. Ja sam već rekao da ste to uradili na profesionalan način. Tamo ste našli svašta. Tamo ste napisali sedam krivičnih prijava, ja se nadam da nisu zastarele i tražim od tužioca, zahtevam sa punim pravom da to procesuira, odnosno da optužnice prosledi sudstvu i da se to procesuira, jer to što je urađeno na teritoriji opštine Inđija nije urađeno nigde u Srbiji, to vi svakako znate.

Da krenemo redom. Napisali ste krivičnu prijavu protiv predsednika opštine Gorana Ješića, sa pravom. Do avgusta 2012. godine bio je predsednik opštine, a onda ga je nasledio Petar Filipović protiv koga ste, takođe, podneli krivičnu prijavu, sa pravom. Podneli ste krivičnu prijavu i protiv predsednika skupštine opštine Aleksandra, ne mogu sada tačno da se setim prezimena, ali ću se setiti. Podneli ste krivičnu prijavu sa pravom protiv Uroša Ćuruvije, direktora Direkcije za izgradnju opštine Inđija, podneli ste krivičnu prijavu protiv načelnika uprave Steve Milaković, podneli ste krivičnu prijavu protiv direktora vrtića, čini mi se da se zove gospođa Uzelac i podneli ste krivičnu prijavu protiv direktora, čini mi se kulturnog centra. Podneli ste krivičnu prijavu protiv svih koje ste kontrolisali, dakle toliko su bili ogrezli u kriminalu i podneli ste još četiri prekršajne prijave.

Dakle u Inđiji je, recimo „Trejd junik“ centar. Opština je kupila poslovni prostor u sirovom stanju, to znači izgrađeno, omalterisano, neokrečen, bez instalacija, itd, za kvadratni metar po ceni 1.954 evra bez PDV. Sa PDV je to preko 2.300 evra. I dan dan danas u Beogradu možete kupiti potpuno opremljen poslovni prostor za manje pare. Još čudo, taj poslovni prostor je bio pod hipotekom. Dakle opština je kupila poslovni prostor koji je bio pod hipotekom za cenu od 2.300 evra i verovatno ste zbog toga podneli krivičnu prijavu. Taj isti nabavljeni prostor, zaključkom opštine Inđija, takav nedovršen, izdaje se Univerzitetu u Novom Sadu bez naknade iako za njih nije bio kupljen na 20 godina bez ikakvih naknada. Dakle, kriminal koji je na 1.000 m2 vredeo dva miliona evra.

Taj „Trejd junik“, odnosno TKU centar kako se zvao, u nastavku vašeg izveštaja piše da je dobio pravo da komunalije i građevinsko zemljište plati na 60 rata, mimo zakona. Na konto toga je predsednik opštine zatečen u pent hausu od 250 kvadrata. Samo mu je terasa imala 50 kvadrata, i to govori o poštenju Gorana Ješića i naravno zahvaljujući tome što je bio u programu USD zajedno sa sudijom Majićem i sa još nekim ljudima kao mladi lider, verovatno ima neko pokriće, jer koliko ja vidim nama su SAD 2009. godine gotovo preuzeli potpunu kontrolu nad tužilaštvom i nad pravosudnim organima, otuda čudne presude i otuda ovi ljudi na slobodi, bez obzira što ste vi podneli krivične prijave i verujem da je to za zloupotrebu položaja, i verujem da nisu zastarele, i verujem da će se naći pravosudni organi, neki, koji će konačno to procesuirati.

Takođe, moram i da ukažem da ste izvršili nedavno kontrolu Dveri. Dakle, ja sam pisao prijavu za nenamensko trošenje 30 miliona dinara, koje su iz predsedničke kampanje neutrošene, umesto da vrate u budžet Republike Srbije, gospoda iz Dveri ispumpali na lažne preduzetničke radnje za fiktivne poslove i tako oštetili budžet Republike Srbije za preko 250.000 evra. Vi ste kontrolisali jedan period jedne godine, niste iskontrolisali sve, ali ste nedvosmisleno naišli na takve prekršaje.

Zato pozivam, s obzirom da krivična prijave već postoji, nadležno tužilaštvo i sudove da procesuiraju, bez obzira što se radi o Boškiću Ljotiću Žutiću Đilasovom pomoćniku da konačno uzmu i da procesuiraju taj slučaj, jer je budžet Republike Srbije oštećen za taj novac i da zajedno sa njim odgovaraju sva ona lica koja su registrovana te preduzetničke radnje, a radi se sa osobama koje su bili na izbornoj listi Boškića Ljotića Žutića političke stranke koja sebe zove Dveri.

Na kraju da kažem, da nije nama problem revizija, nama su problem pravosudni organi, pravosudni organi koji su zamislili da sem što političari ne trebaju da se mešaju u sudstvo, ja s tim mogu da se slažem, ali ne mogu ni sudije da se mešaju u politiku. Nezavisno sudstvo nije nezavisno zato što su nezavisni od nas koji se profesionalno bavimo politikom. Oni su nezavisni od politike. Znači nije samo da ja ne smem da se mešam u njihov posao, već je to dvostrano. Ne smeju ni oni da se mešaju u naš posao, ne smeju da idu u političke emisije da ocenjuju rad Skupštine, poslanika, itd.

Kad su to učinili digli su sve sudije, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud itd, a pri tome zaboravili da kažu da su sudije zajedno sa advokatima napravili lobističku kuću, zajedno sudije i advokati, upravo zato da spreče da oni koji su ih postavili. Mi imamo sud žute partije, mi imamo sudije 2009. godine koji su čuvenom reformom sudstva, u stvari deformu sudstva, deformisanjem, dakle koji su dovedeni od strane onih koje bi sada trebalo da gone. Zato ne želim da se razočarate, ali morate imati strpljenja da konačno to pravosuđe bude uistinu nezavisno i da goni počinioce koje sam opisao u ovom svom govoru. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mnogih Beograđana ili nazovi "Beograđana", mi koji ne živimo u Beogradu ponekad više volimo svoj glavni grad, nego oni koji u njemu žive, borave, a neki od njih Beogradom i rukovode.

Ta ljubav prema svojoj zemlji, ta ljubav prema Beogradu je pre svega proistekla iz toga što mi želimo da naš glavni grad izgleda lepo, da bude sređen. Za nas je važnije državu uređivati nego njome vladati. To važi za lokalne samouprave, to važi i za gradove. Ali, vi dragi moji Beograđani, ne cenite sebe, ne cenite dovoljno svoj grad, ne cenite trud prošlih generacija, ne cenite ni Branka Pešića. Da on nije napravo Mostarsku petlju i Gazelu bojim se da bi skela bila pomagalo da prelazimo. Ono što je Đilas napravio, to ni izbliza nije praktično kao ono što je napravio Branko Pešić. Vi sebe ne cenite dovoljno. Nemate tu vrstu ljubavi koju ima seosko stanovništvo.

Preko Brvna, nedavno je bila priča o tome kako je unuk vozio dedu preko reke traktorom i nije stigao da ga odveze kod lekara. Preko Brvna seosko stanovništvo ide da brani državu, da trči na Košare, Paštrik. Seosko stanovništvo sasvim drugačije doživljava državu na način na koji su to radili naši preci.

Ja vas pozivam da zanovite tu vrstu ljubavi prema svojoj zemlji, prema svom gradu, prema svojoj lokalnoj samoupravi na način na koji to seosko stanovništvo ima i prema selu i prema gradovima i prema državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, bez obzira što me je gospodin Orlić pomenuo dva puta, koristiću vreme grupe.

Dakle, gospodine Orliću vi samo mislite da imate N1 televiziju, glavni grad nema N1 televiziju i to što su Boško „dverioprodani“ i gospodin Ćosić međusobno sučeljavali i što su rekli – dobro veče ispred beogradskog studija, ne znači da je to vaša televizija. Zvanično po onome što sam dobio od REM, a na osnovu Adria news koja je vlasnik N1 televizije, ta televizija je registrovana u Luksemburgu, nije vaša, a navodno program koji emituju – Dobro veče iz beogradskog studija, emituju iz Ljubljane. To je odgovor koji sam ja dobio. Prema tome, očekujem da Boško „dverioprodani“ i gospodin Ćosić Jugoslav, ja očekujem pošto oni tvrde da program emituju iz Ljubljane, sledeći put malo jodluju u špilhoznama. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi gospodina Krlića imate vi u Beogradu i cirkusante. Mali je ono šator za toliko velike cirkusante. Kad se nešto na selu gradi, a morate voditi računa, a morate voditi računa da Beograd treba da bude lep. Beogradsko stanovništvo uglavnom potiče sa sela, ali ja sam zato da ne preterujemo. U ovom trenutku imamo na selima više kuća nego stanovnika. Moramo paziti da ovo stanovništvo koje imamo bude ravnopravno raspoređeno. Moramo dizati infrastrukturu i uslove tamo. Ne moramo mi imati hale, stadione, pozorišta i tako dalje, ali makar osnovna infrastruktura da se ne gazi preko brvna, makar da to bude od onog grebanog asfalta, nekategorisani putevi, da se to malo uredi i da ljudi mogu lakše da dođu do glavnih gradova svojih opština. Mislim da kad se nešto gradi na selu svi izlaze, donose jagnje, prase, to su plodovi tora. Znači, nisu lignje, dagnje nego prase i jagnje, zato kažem plodovi tora. Kada se nešto gradi u Beogradu za nas je neverovatno.

Mi ne možemo da verujemo da kad se nešto na selu gradi maltene ljubimo ruke graditelja. To je isto stanovništvo u Beogradu koje je došlo sa sela. Ne možemo da verujemo da takve vrste ljubavi nema prema izgradnji, dogradnji nego da se to ometa. Hajde, ne moraju da iznesu prase, jagnje, ne moraju da iznesu gajbu piva graditeljima i tako dalje, ali ne moraju da ih maltretiraju i tuku, moraju deke da ih brane. Tamo deka jadan pored onog trga dok se gradi, deka čeka, deka gleda da ove nindže ispregleda, za nas je neverovatno. Verovatno i taj čovek je poreklom sa sela koji je rešio da brani pravo na izgradnju. Nemate vi samo Bastaća, nemojte da zaboravite, nečuveno je da bivši gradonačelnik, bolje reči „kradonačelnik“ Dragan Đilas smogne snage da u gradu u kome je rukovodio, u kome bog zna šta nije izgradio, izađe da čupa znake, sklanja ograde i tako dalje i sprečava graditelje da grade.

Za nas koje živimo na selu je to ne shvatljivo, neočekivano. Mi ne razumemo zašto gospodin Bastać, zašto gospodin Boško Obradović, zašto novopridošli Borko Stefanović koji je zbog odborničkog mesta, iz Novog Sada došao u Beograd, promenio ime, promenio prebivalište, još samo da promeni pol. Nama nije jasno, zašto beogradske policija, pa i komunalna policija ne privede pravdi pomenutu gospodu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja verujem da Boško Obradović i Jugoslav Ćosić već jodluju, iz Ljubljane. Gospodine Orliću, vi nemate N1 televiziju, ona navodno reemituje program iz Ljubljane, i time ste uskraćeni u Beogradu za prihode.

Postoji naknada za emitovanje. Postoje razne takse i porezi koje mediji plaćaju. Postoje doprinosi SOKOJ-u, odakle on isplaćuje određena muzička prava, ali većini muzičara iz Beograda. Ništa od toga N1 televizija ne plaća. Ona sebe smatra njen osnivač, a verovatno da su pravi osnivači Šolak, Đilas, Petreus i ekipa. Oni sebe smatraju prekograničnom televizijom, a nas smatraju budalama. Nas koji smo bili u N1 televiziji.

Ja nisam znao da je Novi Beograd Ljubljana. Kako ga je Jugoslav Ćosić, pa to ni Kekec ne bi radio, a ja pretpostavljam da će on stvarno kao Kekec da jodluje, onako u špilhoznama. Dakle, to ni mali Kekec ne bi zamislio. Kako on zamišlja da pripoji Novi Beograd Ljubljani, to Sveti Petar zna.

Ja verujem da je nekad Ljubljana iskorišćavala industrijski Novi Beograd, celu Srbiju, itd. Ali, nedopustivo je da gubite prihode kao Beograd zato što su Jugoslav Ćosić, Šolak, Petreus i Đilas rešili da kažu da se program reemituje iz Ljubljane i da zato oni nisu domaći mediji, da nisu davaoci medijskih usluga. I ako ih tužite, ne možete da ih dobijete, jer oni nisu registrovani u Srbiji kao davaoc medijskih usluga i ne možete da ostvarite vaša prava ni tužbom. Dakle, gubite određene prihode.

Moj predlog je da sada zajedno sa državnim organima uvedete reda u medije. Dakle, sloboda medija u Srbiji je tolika da, recimo, N1 televizija, koja nije registrovana, emituje program. E, toliko o neslobodi medija. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o mesnim zajednicama. Mi na selu uglavnom sve što smo napravili od infrastrukture u prošlosti radili smo samo doprinosom mesnih zajednica.

Beograd ima veliki budžet, ja želim da ima dobre savete mesnih zajednica i očigledno da onaj ko bude vladao Beogradom, da će biti u prilici da takve savete i obrazuje, da neće biti političkih iskakanja, da će ti saveti mesnih zajednica raditi u korist građana, a ne recimo u korist Britanske ambasade.

Za vreme stranke bivšeg režima, gospodine Martinoviću, Britanska ambasada, i ne samo Britanska ambasada, odlučivala je ko će biti predsednik mesne zajednice. Njihovo nezadovoljstvo neuspehom na Košarama, Paštriku, na KiM bilo je toliko da su se drznuli da uređuju, ne samo koliko će vojnika i koliko će naoružanja imati Srbija, već i ko će sve rukovoditi, a u Beogradu, za vreme stranke bivšeg režima, za vreme ovih žutih krpelja oni su vrlo lako odlučivali ko će vladati, ne samo Srbijom, ne samo Beogradom, već čak i mesnim zajednicama.

Britanija je naš stari „osvedočeni prijatelj“. Stari osvedočeni prijatelj, koja nam je nanela više štete nego cela međunarodna zajednica zajedno svim ratovima.

Ona je predložila i Rezoluciju da budemo genocid. Jedan od razloga zašto sam učestvovao, odnosno došao na doček Putina, je taj, a i dopuzao bih zato što je sprečeno da budemo genocidan narod.

Ali, nemojte da zaboravimo, ni oni koji budu upravljali savetom mesne zajednice, da nikada ne smemo da budemo podanici kakvi smo bili za vreme stranke bivšeg režima. Čak se ja ne bih svađao sa Britanijom, moram reći i ovo, da je za vreme njihovog pritiska gospodin Šutanovac uništio više oružja, više oruđa, više vojne tehnike, nego NATO pakt za svih 78 dana vladanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi pitanja ja pozdravljam juče izgovorene reči predsednika Vlade Republike Srbije – nema kompromisa sa sivom ekonomijom. Svi moraju da imaju iste uslove na tržištu. Tako kaže predsednik Vlade, Ana Brnabić. Ja snažno podržavam tu izjavu i činim sve da se na našem tržištu to i učini.

Stoga pitanje za Vladu, za ministarstvo koje kontroliše telekomunikacije, za REM i druga regulaciona tela koja regulišu i kontrolišu elektronske medije, pozivam se na Zakon o elektronskim medijima, na Zakon o oglašavanju, pozivam se na zakon koji potvrđuje konvenciju o prekograničnim televizijama Saveta Evrope i ovde vam pokazujem da naši gledaoci znaju, ovde je 80 velikih firmi, brendova, u Republici Srbiji, koje reklamiraju, tzv. prekogranični kanali, ja ću reći piratski kanali, koji uzimaju hleb domaćim registrovanim kanalima time što emituju reklame, naravno iz Luksemburga i Ljubljane.

Ja sam dobio odgovor od slovenačkog sektora za elektronske medije, Tomaž Gorjanc, koji kaže da u svim TV programima koje sam ja navodio, uključujući Sport klubove, Foks, Foks lajf, Univerzal, TLC, N1, kaže da se emituju samo slovenske reklame. Po Zakonu o elektronskim medijima, prekogranični programi ne smeju da budu izmenjeni.

Dobio sam čudan odgovor od REM-a – da N1 televizija, kao što sam govorio, nije registrovana u Srbiji. Znači, to je neregistrovani medij koji, ukoliko tužite, a ima ih, na primer, tu u Republici Srbiji, oni ne odgovaraju jer nisu upisani u registar elektronskih medija u Srbiji. Time ne plaćaju nadoknadu za emitovanje koje domaći kanali plaćaju, pravi domaći kanali koji su registrovani u Republici Srbiji. Time ne plaćaju ni naknadu SOKOJ-u. Ne plaćaju ništa, a pri tome emituju reklame i time ugrožavaju one koji plaćaju.

Navodno su to prekogranični kanali koji program emituju iz Ljubljane, registrovani su u Luksemburgu, a evo, Slovenci tvrde da oni te kanale smatraju u Sloveniji za prekogranične.

Dakle, oni emituju program iz Srbije i REM se drznuo da kaže da su vlasnici napisali da se taj program emituje iz Luksemburga i da se taj program emituje iz Ljubljane.

Zato tražim od ministarstva nadležnog za telekomunikacije i od regulatornih tela da pošalju inspekciju u Luksemburg i u Sloveniju i da utvrde kakav se program emituje u tim zemljama, odnosno da li je signal u Srbiji televizije N1, sport klubova i 27 tzv. lažnih prekograničnih, u stvari piratskih kanala, da li je promenjen? To je rad na crno.

Ukoliko se borimo protiv rada na crno, mediji treba da budu ti koji snažno nose tu poruku, ne samo Vlada. Vlada tu poruku iskaže, mediji treba da prenesu. Kako će mediji da nas podrže u borbi protiv rada na crno, ukoliko sami 27 kanala imaju piratskih, ukoliko piratski kanali treba, koji rade na crno, treba tu poruku da prenesu javnosti?

Dakle, ja sam nezadovoljan odgovorom REM-a koji kaže da nije nadležan za prekogranične kanale. Znači, sve televizije mogu sad da odu u Ljubljanu, da prepakuju program i kažu – mi signal šaljemo u Sloveniju, pa signal ide nazad, mi nismo domaći mediji i ne plaćamo nikakvu naknadu, kad to mogu da rade ove 27, navodno, prekogranične televizije, zašto to ne bi uradili i svi drugi domaći kanali i emitovali program na crno, jer na crno trpe nelojalnu konkurenciju zato što neko daje specijalne popuste na reklame, jer ove reklame nemaju pravo da emituju prekogranične televizije ukoliko ih ne emituju u zemljama odakle dolaze, ukoliko ih ne emituju u Luksemburgu, ukoliko ih ne emituju u Ljubljani, jer tvrde da su tamo registrovani.

Svi ti mediji su okupljeni oko SBB-a, Šolaka, Đilasa i Dejvida Petreusa. Zato je drugi zahtev opozicije – dajte nam REM, jer ukoliko se promeni sastav REM i utvrde se ove mahinacije koje su vredne preko 100 miliona evra godišnje, u tom trenutku će ekipa Đilas, Petreus ostati bez nelegalno stečenog novca, a mi ćemo uraditi tržište.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo telekomunikacija, REM i druga regulatorna tela – šta će učiniti da zaustave ovaj rad na crno? Hvala.