Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7721">Marijan Rističević</a>

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Skupština je sastavljena od 250 narodnih poslanika, koji trebaju da imaju ista prava i iste obaveze, ista prava i iste obaveze.

Po pitanju članstva u odborima, većina nas smo članovi jednog ili dva odbora ili smo zamenici. Uglavnom to članstvo u odborima bazira se na osnovu snage, brojčane snage poslaničkih grupa, nije sve čak ni u rezultatima izbora, već u snazi poslaničkih grupa. Poslanička grupa DJB, DJB nije bila stranke nego udruženje građana, koje je kao grupa građana izašla na izbore, ostvarili pravo na poslanički klub, poslanički klub je ostvario, na osnovu broja poslanika, prava na predstavljanje u telima Narodne skupštine. Radilo se, čini mi se, o 18 narodnih poslanika. Ako jedna poslanička grupa imala 18 narodnih poslanika, a raspala se, a da podsetim da su njenog lidera branili tako što su pravili ovde pravo invaziju oko poslaničkih klupa u kojima ja sedim, pri tome su me pljunuli onako moderno i opsovali mrtvu majku onako moderno, to mora da je ultra moderno bilo.

Sve to na stranu, svi ti animoziteti, ali ne razumem kako poslanička grupa sa pet ili šest članova, ne znam koliko sada ima, može da nasledi prava poslaničke grupe koja je imala 18 narodnih poslanika. Dakle, sve da uzmemo nasledno pravo u Narodnoj skupštini, da poslanički klub koji se raspao, da novoformirani klubovi imaju pravo, na osnovu broja narodnih poslanika da naslede članstvo u odborima, sve da uzmemo da to pravilo možemo da proguramo, ne razumem kako pravo koji su imali 18 narodnih poslanika, sada može da zadrži šest narodnih poslanika? Dakle, da imaju po četiri članstva, čini mi se u odborima, četiri zamenička mesta, da kao poslanička grupa imaju pravo i na člana RIK-a i na zamenika člana RIK-a, što poslaničke grupe koje imaju pet članova, kao što mi imamo u poslaničkoj grupi kojoj ja pripadam, ta prava nemamo.

Dakle, sa jedne strane imate narodne poslanike koji će imati dva ili tri puta veća prava, odnosno zastupljenosti u odborima i u izbornoj komisiji, a sa druge strane imamo nas koji nećemo biti ravnopravni sa njima. Iz tih razloga, ne sporeći pravo poslaničkim grupama, bez obzira što su na izborima došli kao grupa građana, a sada su članovi stanke Socijaldemokratski savez je valjda promenio naziv, to je čini mi se Lekovićeva partija, koja na izborima nije osvojila mandate, sve na stranu, da priznamo da stranka umesto udruženje građana, poslanička grupa, itd, ima prava da nasledi od prethodne grupe, ali ostvariti pravo pet narodnih poslanika, prava koja je imalo 18 narodnih poslanika, za mene je neprihvatljivo i ja za ovakvu vrstu odluka ne mogu da glasam. Hvala.
Gospodine predsedavajući, imam pravo na drugi deo ovlašćenog.
Dobro. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja svakako nisam advokat ovlašćenog predstavnika bensedina, gospodina Radulovića. Dakle, moj odnos prema njemu i poslaničkoj grupi „nikad im dosta nije bilo“ se zna. Od Dosta je bilo do „dosta ih je bilo“ prošlo je dve godine. Ova Tatjana Macura, jedino je Marinika, čini mi se, promenila više partija u zadnje dve godine.

Dakle, ovde je toliko branila Radulovića da me je pljunula braneći njega, onda me je jednom uštinula dobio sam povrede na radu. Bila je DJB, pa Pokret centra, pa sad je SMS, još malo pa će biti „vajber“ koliko ja vidim. Marinika je bila LSV, PSG, Nova stranka i sada je neka Đilasova stranka. Ovo je poprilična epidemija. Zakon je za svakoga zakon, pa i za nas. Propis je propis, a propis kaže – po broju narodnih poslanika poslaničkih grupe u odnosu na ukupan broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini. Toliko imaju pravo članova u telima i u Izbornoj komisiji, to nemoj da zaboravite, nikako nemoj da zaboravite.

S obzirom da se kod nas stanje na političkom tržištu, a već sam pokazao, stalno menja, ja tvrdim da će ovi kod Đilasa, pre ili kasnije.

Član 45. na koga se oni pozivaju - na predlog poslaničke grupe Narodna skupština može da donese odluku o prestanku dužnosti člana ili zamenika člana odbora koji je izabran iz reda članova te poslaničke grupe. Ove što razrešavamo nisu iz Macurine grupe. Čak ona sama ne može da bude naslednik i pravni sledbenik DJB-a, sve i da hoćemo. Ona je u međuvremenu imala još jednu poslaničku grupu koja se zvala - Poslanička grupa slobodnih poslanika, ili tako nešto.

Šta je još zanimljivo? Ovde gospodin Đurić danima, a i po odborima, govori kako nam izborni zakoni koje su doneli ovi sa kojima će se oni ujediniti nisu nikakvi, nepravedni su itd. A onda se pozove na Zakon o izboru narodnih poslanika, "Službeni glasnik" 35/2000, 51/2003, itd. Znači, pozove se na zakone koje je donela Demokratska stranka, a koji mu, navodno, smetaju, a mi smo krivi što njima smetaju izborni zakoni koje su oni doneli.

Takođe, danima su nabrajali kako mi neke predloge akata predlažemo po hitnom postupku. Evo, i oni su predložili po hitnom postupku. To je licemerno. Ukoliko želite da nema predloga akata po hitnom postupku, a to sami uradite, onda ste licemerni.

Ukoliko vam ne odgovaraju izborni zakoni, a pozivate se da bi dobili člana RIK i zamenika, zapamtite, šest narodnih poslanika dobija člana RIK-a i zamenika, sutra ako bude stani-pani, a već je bilo predloga da posle izbora se ne prihvati regularni rezultati izbora, da RIK glasa protiv volje građana. Ovo veoma može da bude opasno po poštovanje volje građana na nekim budućim izborima.

Poslanička grupa SPS koja ima dva, a možda i tri puta više poslanika, ima jednog člana RIK. Poslanička grupa SNS, čini mi se, devet. Znači, na svakih 15 ili 14 jednog. Ovi na šest poslanika dobijaju člana RIK i jednog zamenika člana izborne komisije. Ja za takvu proporciju ne mogu da glasam, tim pre što ih ni danas nema. Dakle, to su oni koji osporavaju da dijaloga u Skupštini nema.

Šta je za njih dijalog? Šta je za gospodina Đurića dijalog? Da mi ćutimo, a da on govori? To je osoba koja se obraćala evropskim parlamentarcima. Rekla je da izborni zakoni ne valjaju, da nema slobode medija. Oni se ne skidaju sa one luksemburške televizije. Televizija N1 je televizija iz Luksemburga koja, gle čuda, zajedno sa tom poslaničkom grupicom, kaže da nema slobode medija u Srbiji. Čekaj, kako N1 televizija piše Evropskoj komisiji i žali se na medijske uslove u Srbiji, kad je ona registrovana u Luksemburgu, tamo emituje program, a odande treba samo da ga reemituje? Treba valjda da se žale na medijske uslove u Luksemburgu, tamo gde su registrovani. Ovde niti su registrovani, niti plaćaju naknadu REM-u, ni RATEL-u, ni Sokoju, nikom ništa ne plaćaju, a novac pretplatnika Srbije kroz SBB, kroz Šolaka i Đilasa dobijaju po nekoliko evra po pretplatniku u Srbiji, dok naši domaći mediji ne dobijaju ništa.

Dakle, to su oni koji se lažno zalažu za slobodu medija, za slobodne izbore, koji i dalje jesu slobodni izbori, ništa od toga nismo promenili, ali kad im treba deo tog izbornog zakona, onda ga oni i te kako ugrade u neki svoj zahtev, da bi bili nagrađeni. Oni parazitiraju na bojkotu opozicije. Ja nemam ništa protiv da im dodelite sva ta mesta, samo moram da upozorim da u nekim delovima to može da bude opasno. Oni demokratiju doživljavaju kao imperijalni proizvod, kao - idemo u ambasadu SAD i naruči dve kante demokratije.

Demokratija nije proizvod koji se može nametnuti spolja. Ona mora da raste iznutra. Hoće dijalog. Šta je za njih dijalog? Nema dijaloga u Skupštini. Kaže, do, čini mi se, 9. jula ili tako nešto - vlast je govorila 551 čas a opozicija 575 časova. Opozicija ima jednu trećinu parlamenta, vlast dve trećine. Znači, oni su govorili ukupno u direktnom TV prenosu više od dva puta nego poslanici vladajućih stranaka.

Odnos Dveri i SNS-a: Dveri su nastupale 10 časova po narodnom poslaniku, SNS 3,4 po jednom narodnom poslaniku. Dakle, poslanici poslaničke grupe Dveri su nastupali tri puta više, vremenski, nego poslanici najbrojnije poslaničke grupe SNS. Ova SMS ili kako se zove ta poslanička grupa nastupala je 31 sat ili pet sati po izbornom poslaniku, što je 50% više od najbrojnije poslaničke grupe. Ako tu nije bilo dijaloga, ja onda stvarno ne znam šta je dijalog. Da li je to njihova želja da oni govore, da mi ćutimo, da budemo ikebana, da dajemo kvorum i da trpimo kritike? Pri tome, da nam se vežu ruke da ne možemo da se branimo, a da oni napadaju, jer ti u ime demokratije možeš da napadaš koliko hoćeš.

Broj javljanja: vlast 10.084 puta ili 60 javljanja po narodnom poslaniku; opozicija 8.570 javljanja ili 102 javljanja po narodnom poslaniku. Gotovo duplo više. To su argumenti koji govore u prilog da smo mi do sada bili tolerantni i da je njihov bojkot potpuno bez veze i da ja nisam za to da im dodatnim ustupcima činimo razloge da bi oni dolazili da vrše svoj posao. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, sudije moraju shvatiti da nisu nezavisni od zakona, da njihova nezavisnost nije božanska i da moraju da budu nezavisni od raznih vrsta kriminala.

Ja znam da ljudima pravda, a to je jedna izreka, često teže pada od nepravde. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da zamenici tužioca koje biramo, da sudije koje biramo koji prvi put dolaze na funkciju, da neće raditi ono što rade, da budem precizan, pošto sam zamenik člana Odbora za pravosuđe, da neće raditi ono što rade pojedine sudije u Srbiji, da će suditi po zakonu a ne po nekim drugim interesima, da će suditi da zadovolje naš narod, a ne SAD.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da među sudijama neće biti neki novi sudija Majić. Ja shvatam da je Visoki savet sudstva pokušao da zaštiti sudiju Majića, čak im dajem i za pravo, ali nisam čuo, odnosno, čuo sam, nažalost, da kada je pomenuti sudija ušao u angažovanu političku emisiju Olje Bećković, nisam čuo da je Visoki savet sudstva to ne osudio, već makar ga prekorio. Rekli su da mu je trebala saglasnost starešine, nekog nadređenog, ali, to je, kažu, prevaziđeno pravilo. Hajde da i mi poslanici kažemo da je nama Ustav prevaziđeno pravilo. Nema prevaziđenih pravila. Ili ih ima, ili ih nema. Možda sam ja prekardašio, ali sudija Majić je to daleko više uradio.

Sudska presuda koju sam ja komentarisao iz 2013. godine, ako nemam pravo da komentarišem presudu iz 2013. godine, onda nemam pravo ni da komentarišem presudu Draži Mihajloviću, ako je to takvo pravilo. Znači, pravila važe samo za narodne poslanike, za sudije pravila ne važe. Trebalo bi da bude obrnuto.

Mi smo političari i eto, sticajem okolnosti, ja komentarišem tu presudu zato što je duboko povredila moj narod. Ne mislim moj narod kao svojinu, već narod kome ja pripadam, ne samo nacija, već celog naroda, svih građana Republike Srbije.

Pušteno je 11, nezakonito je pušteno 11, ponavljam, OVK terorista koji su, Gnjilanska grupa, ubili 80 Srba, 250 mučili. Ubijani su metodom laganog uzimanja duše, što znači - mučeni do smrti. Ženama su sečene dojke i pržene, bacane na vatru. Ja o tome moram da govorim. I nema cene koju ja neću platiti. Ali, ta presuda je nezakonita. To nisam utvrdio ja. To je utvrdio Vrhovni kasacioni sud, da je došlo do povrede zakona od strane sudija na štetu žrtava, a u korist optuženih. To je uradio povodom pokretanja zaštite zakonitosti. Lepo je to odigrano. Ali, albanski teroristi su već pušteni. Suđenje ne može da se ponovi, ni u Prištini, nigde, zato što pravila kažu - kad je zaštita zakonitosti, kad nije na štetu optuženih, onda se suđenje ne ponavlja. Ako se ja ne varam, to je tako.

Znam ja i zašto je to urađeno - da se bes naroda ne bi okrenuo, zato što je dovedeno u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, jer su naše sudije tvrdile da ratni zločini posle 10. juna ne postoje, zato što je sa OVK sklopljeno primirje. Mi smo potpisali primirje sa NATO paktom, a ne sa OVK. Jer, OVK je ratne zločine, i to je jedan pravni zaključak bio Vrhovnog kasacionog suda još pre te sramne presude, OVK je sve te ratne zločine počinio posle 10. juna 1999. godine. To je sramna presuda i mi o tome moramo govoriti. Da Vrhovni kasacioni sud u Beogradu tu presudu nije oborio kroz zaštitu zakonitosti, ali Albanci su već pušteni i dovelo se u pitanje postojanje Specijalnog suda u Prištini, što bi bilo katastrofa. Zato je Vrhovni kasacioni sud ostavio tu mogućnost da se nekim drugim Albancima sudi.

Ali, ono što mene iznenađuje, da Visoki savet sudstva nije pokrenuo proceduru za razrešenje sudije Majića i Hadžiomerovića, jer je Vrhovni kasacioni sud konstatovao da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, na štetu žrtava, a u korist optuženih.

Ja i dalje tvrdim da Srbi imaju pravo da budu i žrtve, a ne samo zločinci. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje jedna pravila za mene, druga pravila postoje za druge. Predlažem da predsedavajući kupe sebi parlament i onda da to regulišu na način, na privatan način kako oni to misle.

Član 104. je povređen ne znam koliko puta. Kupe se kartice po nahođenju predsedavajućih, poslanicima koji su van sistema, dakle koji kartice nisu ni ostavili u sistemu, radi se šta se hoće i moj predlog da ja tako čekam jedno dva, tri sata da dobijem reč, pa tako, nema problema. Nije ni prvi, ni poslednji put, ali vama je sve to smešno. Kad se ja pobunim, vama je smešno. Ako se ja budem smejao, ja ću imati razlog za smeh. Znate, ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Ja mogu sad i da odustanem, a mogu i da govorim.

Ako predsedavajući dozvole, ako imam tu milost da i ja kažem nešto, ja bih rekao da neka javna ovlašćenja imaju građani. Recimo, građansko hapšenje. Ako građanin može da izvrši građansko hapšenje i da o tome obavesti policiju, valjda to pravo može da ima i komunalni milicajac. Baš to mili meni onako rogobatno zvuči, ali neka bude. Komunalni milicajac valjda ima ista prava koja po krivičnom postupku i ne znam kom zakonu ima pravo da uradi i građanin. Time su neka ovlašćenja preneta. Javno ovlašćenje na građanina koji može drugog građanina da uhapsi kada ovaj vrši krivična dela ili ako je sam napadnut, što je slučaj kod komunalne milicije, može da izvrši građansko hapšenje i da o tome obavesti najbližu policijsku stanicu, odnosno da ga privede tamo.

Toliko o tome da li imaju prava ili nemaju prava. Ako to pravo ima običan građanin, onda to pravo svakako treba da koristi komunalna milicija.

Recimo, po pitanju Đilasa, čovek je privatizovao garažu, ogradio deo garaže. Da li je garaža javna? Jeste. Još kada je bio gradonačelnik on je sebi ogradio i napravio od javne garaže privatnu garažu. Uzeo je tri parking mesta i zdravo, doviđenja. Njegova je bila komunalna policija, valjda je to tolerisala. Zato je najbitnije da komunalna policija radi po zakonu, po pravilima, a ne po diktatu raznih gradonačelnika i komunalna policija grubo bila zloupotrebljena za vreme dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik ili, bolje rečeno, kradonačelnik.

Imamo dualno obrazovanje koje ide na ulicama. Oni naši profesori književnosti, kako se onaj zove, Boško Ljotić Jenki, ovaj što voli američke ambasade, počasni posetilac, znači prvog reda, VIP ličnost u Američkoj ambasadi, verujem da je i gospodin predsedavajući bio tamo, ali da nije imao tu privilegiju da kao potpredsednik Skupštine bude počasni gost. Verovatno je Boško Ljotić zvani Jenki imao tu čast da uđe sa svim počastima kod Skota u Američku ambasadu.

Recimo, on je profesor književnosti, ali je rešio da menja zanimanje. Pozvao je, pošto su ovi saobraćajni znakovi onako mašinske izrade, onda je pozvao inženjera mašinstva Dragana Đilasa, da se i on malo dualno obrazuje i tako je nastala profesija čupači znakova. Mislim da je trebala da reaguje komunalna policija ili komunalna milicija i da spreči to dualno obrazovanje i čupanje saobraćajnih znakova. Tim pre što se na takav način, postoje znakovi upozorenja, opasnosti, obaveze, itd, izričite naredbe, dakle, bitno ugrožava zdravlje, sigurnost, bezbednost ne samo saobraćaja, već i ljudi, pešaka i onih koji ne voze.

Nije u redu da tamo neki deda zavodi red na Trgu Republike, da zavodi red kada pokušavaju da ga spreče čak i u pešačkom saobraćaju, kako to da nazovem, umesto komunalne milicije reaguje neki deda, složi tamo nekog Đilasa, ovog kako se zvao neki lik iz Zemuna. Dakle, nije u redu da građani sami sebe brane od komunalnih problema koje prave ovi dualno obrazovani Marko Bastać, Dragan Đilas. Vuk Jeremić jedino izgleda ne pravi komunalne probleme, on samo galami.

Dakle, ne verujem da treba više komunalna policija ili komunalna milicija Đilasu, Boškiću Ljotiću Jenkiju. Njima ne treba komunalna milicija, oni su sada protiv komunalne milicije, oni prave komunalne probleme. Vama Bastać u sred grada Beograda pregradi ulicu sa solju koja je prošle zime bila namenjena za ulaze u zgradama.

Znači, dobio je so za zgrade, za ulaze zgrada i on to zimus nije upotrebio, doveo je u opasnost zdravlje ljudi, posebno starijih koji mogu da se okliznu, ko zna koliko ih je zbog toga završilo na ortopediji. Uzeo je vreće sa tom solju koju nije upotrebio kada je trebalo, pregradio ulicu i ko tu treba da reaguje? Treba da reaguje komunalna policija, odnosno sada već milicija koja to nije učinila i zato kažem da su Đilas, Boško Ljotić, itd, protiv komunalne milicije, jer oni sada ne žele da sređuju probleme, već žele da prave što više problema. To je njihov politički marketing i to su njihove političke poruke.

Još nešto, njima ne treba komunalna policija, njima treba REM. REM ne radi svoj posao, komunalna policija po njima ne bi trebala da radi, a REM još manje, jer ukoliko REM isključi lažne Šolakove, Đilasove prekogranične kanale, što mu je obaveza, tada će propasti biznis Šolaka i Đilasa, za koga je Boško Ljotić Jenki spreman da pogine. Više nije spreman da za Kosovo da ni beli dinar, ali zato je spreman da pogine za Šolakove i Đilasove biznise. Hvala.
Vi možete posle moje reklamacije povrede Poslovnika, ovo već sada reklamiram član 104, jer ste upravo meni replicirali.

Dakle, vi možete kada reklamiram povredu Poslovnika, imate pravo, znači kada reklamiram, kada mi date reč po tome, imate pravo da mi objasnite da niste kršili Poslovnik.

Pošto ja nisam to uradio, vi ste sada meni replicirali. Ja nisam tražio da vi meni bilo šta objašnjavate. Ja sam samo snimio vaše ponašanje. Ako vi mislite da je toliki broj replika dozvoljen ovim poslovnikom, imate pravo iz član 104, ali prethodno moraju biti zadovoljena prva dva kriterijuma, da vi onda imate diskreciono pravo, kad se ispune prva dva kriterijuma, onda imate pravo da vi odredite da li ćete dati ili nećete dati repliku. Replike ne mogu da traju po četiri minuta. Vi sada želite meni da kažete da je crno belo, belo crno, i zato što ste vi predsedavajući ja to moram da priznam. Dakle, ako vi mislite da niste kršili Poslovnik, to je vaše pravo. Ja tražim da se o ovome izjasnimo u danu za glasanje. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. za početak.

Ako ovo prethodno ima veze sa komunalnom milicijom, onda ja imam veze sa NASA.

Dakle, gospodine predsedavajući, imate neka ovlašćenja. Stav 1. kaže da mora da se govori o tački dnevnog reda. Ja stvarno ne znam kakve je ovo veze imalo sa komunalnom milicijom. Društvo srpskih domaćina je pomenuto nekoliko puta. Ako vam kažem da je to društvo srpskih domaćina, sa svojim predstavnikom na Odboru za poljoprivredu, prethodnim govornikom, izjavilo napuštajući sednicu da idu da društvo srpskih domaćina proslavi Vidovdan, onda sam vam rekao karakter prethodnog govornika, pa i karakter društva kome on pripada. To imate u registru svih sednica Odbora za poljoprivredu, pa vrlo lako možete pronaći, pa se ja čudim kako to srpski domaćini slave Vidovdan.

Prethodni govornik je stručnjak za zadruge. Pa kada se već ne priča o dnevnom redu mogao je pričati … Da li se ikada pobunio zato što je za vreme žutih nestalo na stotine i stotine zadruga, sa celokupnim kapitalom i to je postao plen tajkuna. Sve te zadruge su kupljene za džabe. Sve vreme je on predavao zadrugarstvo, bavio se zadrugarstvom. Od Dušana Petrovića dobio 63.000 evra iz nekog starog projekta. Nikada se nije pobunio, navodno je pravio neku studiju o zadrugarstvu koju nigde nismo pronašli. Bavio se zadrugarstvom, nikada nije objasnio gde su nestale te zadruge. Hvala.
Nisam ja zakasnio, već ste vi kasnije videli.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, samo da dodam na diskusiju druga Komlenskog, da gospodin Aleksić nije samo kupovao zemljište na mogućoj trasi, nego da bi to skuplje prodao, onde je sadio i sadnice da bi se to cenilo kao voćnjak da višestruku cenu postigne. Tako da, ja delim to zadovoljstvo, zato što je ovog puta ostao bez novca. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je više poslanika zastupalo po pitanju javnog interesa prodavce nekretnine. U suštini oni su prodavci i svi se zalažu, koliko sam razumeo ove narodne poslanike, da se to plati što više, na strani su vlasnika nekretnina, prodavaca.

Država je zajednica ljudi koja u javnom interesu treba da, ako ne može puteve već da pronađe mora da ih izgradi. Taj put je državno vlasništvo, vlasništvo svih građana. Kada se nekretnina prodaje, verovatno, da kada to plati država, verovatno plaćaju i svi građani. Verovatno će svi građani platiti taj auto-put. U troškove auto-puta ulazi kupovina nekretnina.

Dakle, ne treba se zalagati samo da prodavci nekretnina dobiju što više novca, jer taj novac moraju da daju svi građani. Više čak od prodavaca su oštećeni građani koji nisu vlasnici nekretnina, jer oni kroz poreze i doprinose moraju da plate te nekretnine i sa ovim javnim interesom treba biti veoma pažljiv, ne treba oštetiti vlasnike, ali ne treba biti ni preterano izdašan, jer to neki narod, neki građani moraju platiti kroz poreze, doprinose itd.

Takođe, prošli put sam govorio da naša najveća svratišta su Jasenovac, Jadovno, Ibarska magistrala, pa tek onda Kragujevac, Šurmarice. Od 2000. godine poginulo je 14.000 ljudi. Ako je samo 20% poginulo zbog loših puteva, ovi iz stranke bivših režima, koji bojkotuju rad Narodne skupštine nose na savesti gotovo 3.000 ljudi. Daleko više nego što je poginulo u agresiji NATO pakta. U svirepoj i zločinačkoj agresiji NATO pakta poginulo je između dve i tri hiljade ljudi, uključujući vojnike i civile.

Dvadeset dve hiljade tona bombi NATO pakta nisu nam mogle naneti toliko žrtava koliko stranka bivšeg režima, time što nije izgradila puteve, već je krala i novac iznosila na Kukova i druga ostrva. Svi se mi moramo pomalo odreći nečega da bi taj put izgradili, a najviši sloj građana PDV plaća kada uđe u samoposlugu, svima drugima se on nekako odbija, prebija itd, a široki sloj građana će platiti ovaj put. Treba biti pažljiv sa eksproprijacijom, sa javnim interesom, ne treba biti na štetu ni prodavaca, ali ni na štetu građana.

Zašto su još bili bitni putevi? To je i demografsko pitanje. Mi iz unutrašnjosti smatramo da su naši najveći protivnici, ne svojom voljom veliki gradovi. Voljom nas koji živimo u unutrašnjosti koji želimo bolje puteve, bolje uslove života, mnogi se dosele u Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac. Bolji putevi autoputevi treba sem ekonomskog razvoja, da pravednije rasporede stanovništvo u Srbiji baš pomoću puteva i ekonomskog razvoja, da nam se Srbija ne pretvori u stanovnike četiri velika grada, a da cela unutrašnjost bude jedan veliki starački dom.

Veoma je bitno da ti putevi kvalitetni dođu do poslednjeg našeg mesta i poslednjeg naseljenog mesta i da na takav način, bez obzira koliko stanovnika Srbija bude imala, da ih rasporedimo i na takav način sačuvamo naše teritorije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću na početku pozajmiti i prepraviti neke stihove kralja Nikole.

On je napisao „Onamo, 'namo“. Onamo, 'namo, za brda ona, govore da je Njegošev grob, a danas znamo za brda ona, Njegošev Srbin postade rob.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan od onih koji se nije slagao sa tim, jedan od onih koji se nije slagao sa tim da Crna Gora bude protiv Srbije, već da bude sa Srbijom, je preminuo. I zato ja izjavljujem u ime poslaničke grupe i mnogih kolega saučešće porodici Momira Bulatovića, za koga ponavljam, nije se slagao da Crna Gora bude protiv Srbije, već da bude vazda sa Srbijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje se odnosi na to – da li je tačno da je krajem 2007. godine, da su predstavnici bivše vlasti, bivšeg režima odlazili u američku ambasadu i da su kod Dženifer Braš tražili da Albanci odlože proglašenje nezavisnosti pre nego što se održe predsednički izbori na kojima je trebalo da pobedi Boris Tadić i da bi u suprotnom njegova pobeda bila dovedena u pitanje, što se i desilo, 14. februara 2008. godine Boris Tadić je dao zakletvu, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost, a Boris Tadić je privremeno pobegao u Rumuniju? Da li je time on menjao zemlju za fotelju? Da li su kasnije odrađivali posao tako što su naručili mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je išlo u korist nezavisnosti Kosova, divlje države Kosova, odnosno naše pokrajine Kosovo i Metohije?

Takođe, s tim u vezi, da li su zamenom Rezolucija UN pregovore iz UN, gde su prisutni Rusija i Kina, da bi dogovoreni posao odradili, koji su dogovorili 2007-2008. godine i zamenili zemlju za fotelju, da li su to odrađivali time što su promenili Rezoluciju i izbacili UN iz pregovora i uveli EU?

Da li je tačno da su ustanovili granične prelaze na Jarinju i Brnjaku? I sa tim u vezi, da li je tačno, da bi o svemu tome ćutao, Đorđe Vukadinović dobio od Lutrije Srbije za vreme vladavine Borisa Tadića za svoju organizaciju Nezavisna vlaška politička misao ili srpska politička misao, da je dobio dva miliona i 400 hiljada dinara da bi o takvoj vrsti usluga koje su se dešavale za vreme vlasti DS, a i DSS, ćutao, a danas, koliko vidim, je veoma glasan?

Dame i gospodo narodni poslanici, sledeće pitanje je vezano za izborne zakone. Da li je tačno da su zakoni o izboru predsednika, narodnih poslanika, zakoni kojima se definišu izbori u lokalnim samoupravama i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti u osnovi doneti pre 2012. godine, odnosno za vreme dok je ovaj deo opozicije vladao Srbijom, a sada govore da su to neki lopovski zakoni? Da li to znači da su oni te lopovske zakone doneli?

Na kraju, svi ste gledali Utisak nedelje, neki od vas su gledali, svi ste gledali delove u društvenim mrežama, Nove S televizije i ja pitam, da li je poput ostalih lažnih prekograničnih kanala, kao N1 televizija, ta televizija neregistrovana, da je lažna prekogranična televizija, kao 20-ak spornih kanala iz „Junajted medije“, kojima se nelojalno konkuriše? To je pitanje za Komisiju za zaštitu konkurencije, za REM, RATEL. Time se nelojalnom konkurencijom, radom na crnom, uništavaju i ugrožavaju domaći mediji i u osnovi služe za ispiranje novca. Oni su tvrdili da program reemituju N1 televizija iz Slovenije, ali sam ja od njihovog regulatora Tee Antnonić dobio odgovor da to naprosto nije tačno. Hvala.
Dame i gospodo, ja sam od onih koji često glasaju za amandmane političkih protivnika. Čak, nekad kad oni sami nisu prisutni prilikom glasanja. Možda bih glasao i za ovo, ali za mene je ovo previše usko. Ja se zalažem za istraživanje svih zločina.

Ovih dana smo mogli da čitamo i o zločinu Kučana nad vojnicima JNA, u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Bosni, na teritoriji naše pokrajine Kosovo i Metohiji, pa i zločinima u Crnoj Gori jer ih je počinio NATO, svim zločinima koji su proizvod rata i presudama, ne samo Haškog tribunala, već presudama Haškog tribunala zločinima, presudama Haškog tribunala i nacionalnih sudova od Ljubljane, Zagreba, Sarajeva, biće valjda nešto i u Prištini i u Beogradu, da ta naučna istraživanja obuhvataju sve te događaje i da vidimo da li Srbi imaju pravo da budu samo zločinci ili imaju pravo da budu i žrtve.

Sve presude svih ovih sudova su osporile pravo Srba da ovim ratovima budu žrtve isključivo nacionalni sudovi, Haški sudovi tretiraju Srbe kao zločince. Teraju nam neku vrstu stida. Niko ne treba da se stidi što nije Srbin, ali niko ne treba ni da se stidi zato što je Srbin. Ne mogu Srbi samo da budu zločinci, Srbi imaju pravo da budu i žrtve, jer su i bili žrtve u rasturanju bivše države.

Takođe, Beogradski sud, Tužilaštvo za ratne zločine i Sud za ratne zločine u Beogradu treba da bude predmet tog istraživanje, a ne samo Haške presude.

Dalje, posebno presuda sudije Majuća i Hadžiomerović, ja ću ponovo da govorim o tome, niko nema pravo to da mi zabrani, nema cene koju neću platiti. Oni su oslobodili Gnjilansku grupu, koja je ubila 80 nealbanskih žrtava, surovo ih mučeći metodom laganog uzimanja duše.

Ja neću odustati od toga da osuđujem takvu vrstu ponašanja Beogradskog suda za razne zločine, gde su dvojice sudija preglasala predsednika suda i oslobodila Gnjilansku grupu i dovela u pitanje, čak postojanje Specijalnog suda u Prištini, jer su rekli da ratni zločini nisu ratni zločini ako su počinjeni posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Ne kažem ja da je sudija kršio zakon, kažem, ali samo potvrđujem nalaz Vrhovnog kasacionog suda koji je posle te presude rekao da su sudije kršile zakon u korist optuženih zločinaca, pripadnika OVK, na štetu žrtava koji su bili većinom Srbi nealbanskog stanovništva, to kaže presuda Vrhovnog kasacionog suda.

Imam pravo, pošto je to bilo 2013. godine, da to ovde u parlamentu komentarišem. Nisu ništa bolje beogradske sudije za ratne zločine od sudija u Hagu, Zagrebu, Ljubljani. Nekad, čak mislim da nas ovi drugosrbijanci, sudije, pripadnici koji učestvuju u političkim emisijama, koji si ti nezavisni sudija za ratne zločine kada si ušao u političku angažovanu emisiju Olje Bećković? Pa, ti si pljunuo sam kao sudija, na nezavisnost pravosuđa.

Ja sa tim ne mogu da se složim i nema cenu koju neću platiti. Spreman sam na sve, da mi oduzmu mandat, neka urade sa mnom šta god hoće, neću biti ni prvi ni poslednji Srbin koji ću biti žrtva, ne samo onih koji nisu Srbi, a mrze Srbe, već i ovih koji su trebali da osude i zločine nad Srbima. E, zato, ne samo zato što nije to preširoko, neću glasati za ovaj amandman. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o poljoprivrednom zemljištu, ovo baš nema veze sa amandmanom ali se nadam da će i meni biti dozvoljeno ono što i drugima, već predviđa da se određene površine državnog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini mogu izdavati za školovanje kadrova poljoprivredne struke. To je dozvoljeno, čisto radi naših gledalaca da znaju da se to već radi i da su rezultati značajni.

Što se tiče Guče, ja žalim što je vlast pre nas to upropastila i nadam se da će tu biti nekih pomaka. Ja sam obišao taj Centar za krompir u Guči.

Oko glasanja, ono što je najvažnije, što ministar nije mogao da odgovori, svaki narodni poslanik ima pravo ili 30 hiljada birača da predloži izmene i dopune postojećih zakona ili sasvim novi zakon.

Zakon o izboru narodnih poslanika, koji je donela vlast pre nas, definiše način na koji se glasanje vrši. Dijaspori je svakako dozvoljeno da glasa po ambasadama i konzulatima. Možda to nije dovoljno, možda zakone treba menjati. Ali, zakonom su propisana biračka mesta, način štampanja glasačkih listića, izgled glasačkog listića, pečat na glasačkom listiću, itd, tako da bi elektronsko glasanje iziskivalo ne samo odluku Vlade, već promenu, izmene i dopune postojećeg Zakona o izboru predsednika, o izborima narodnih poslanika i, recimo, o lokalnoj samoupravi. Ali, svaki narodni poslanik može takav zakon da predloži Narodnoj skupštini. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. i član 107. Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ste čuli šta novac znači. Gospodin Ševarlić je javno priznao da je tražio novac i to na nezakonit način. Ja ovom prilikom ću samo podsetiti na onaj stari projekat Dušana Petrovića i neisplaćenih 63.000 evra za oživljavanje stočarstva na Staroj Planini iz kredita Svetske banke i na kraju su tako ti vrli stručnjaci zaključili da tamo više nema tog autohtonog stočarstva i da to treba sve dati na konsultantske usluge. Pa, lepo uzmeš od Dušana Petrovića 63.000 evra i ne kritikuješ stranke iz bivšeg režima, ni onda, a ni sada.

Sada pozivaš na nezakonito ponašanje kršenje zakona. Gospodine Orliću, vi svakako znate Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. Nestranačke ličnosti na nečijoj listi nemaju pravo na finansiranje. Dakle, nemaju pravo da traže novac zato što to pravo mogu da imaju samo koalicioni partneri političke stranke, pod uslovom da su to navele u koalicionim sporazumu šta kome, jel tako gospođo Radeta, pripada.

Dakle, nezavisni pojedinci nemaju pravo na takav način da traže novac. Još nešto, Zakon o finansiranju aktivnosti tačno je decidno navedeno zašta se taj novac može upotrebljavati u političkim aktivnostima, a svi znate onih 30 miliona Boška Obradovića koje je na nezakonit način ispumpao na fiktivne preduzetničke radnje, da je to bio težak prekršaj, a tom prilikom gospodin Ševarliću nije palo na pamet da kritikuje tako 30 izgubljenih miliona iz budžeta Republike Srbije. Hvala.
Može li po ovlašćenom, jer za repliku ste zakasnili?

(Predsedavajući: Imate pravo na repliku.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ponašanje N1 televizije, a posebno juče akademika Teodorovića je pre svega za kolegu Rančića. Jedino on može to da objasni na koji način su se ponašali Televizija N1, „Nova“, „S“, trinaest sportskih kanala, još neke lažne piratske prekogranične televizije koje ovoj zemlji ne plaćaju ništa, a navodno su prekogranične televizije i reemituju program. Ako ga reemituju, to je sada kao na ovom ekranu, ono što prikazuju u Luksemburgu, to mogu bez ikakvih izmena da prikažu u Srbiji. Međutim, to se ne dešava. Oni proizvode program u Srbiji, a ta televizija je meni rekla, napisala, odnosno vlasnik te televizije se drznuo da u ime REM-a da meni odgovor i da kaže da oni program organizuju, režiraju priloge, postavljaju reklame u Ljubljani. Međutim, slovenački regulator kaže da to nije tačno, da su oni registrovani, licencirani u Luksemburgu. Zato mislim da kolega Rančić treba da objasni ponašanje Jugoslava Ćosića i drugih sa te televizije.

Da se razumemo, po meni mogu da emituju šta god hoće, ali moraju da se registruju u ovoj zemlji, jer emituju program iz ove zemlje. Ovo je spisak svih prekograničnih kanala koji pripadaju Junajdet mediji, odnosno SBB, Šolaku, Đilasu itd. Pogledajte, na tri strane, maleni Luksemburg ima televizija prekograničnih koji program emituju, reemituju u Srbiji. U Luksemburgu tog programa nema. Dakle, radi se o čistom radu na crnom, o piratskim medijima, a da ne bih zloupotrebljavao, javiću se i po amandmanu.