Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. u vezi člana 103.

Gospodine predsedavajući, lepo je obeležavati neke datume. Jeste sutra 5. oktobar, dan kad je Goran Ješić u Inđiju ušao sa komadom stolice iz ove Skupštine i mahao njome u znak pobede. Ja kao sastavni deo 5. oktobra, kao sastavni deo DOS-a mogu da kažem da ogromna energija naroda koja je tog dana pretočena u želji za promenama je bila i ogromna i iskrena. Ali, niko od nas nije znao da veliki deo onih koji su nas predvodili, čast izuzecima, nisu želeli da unaprede društvo, već su želeli samo da ga opljačkate. Mnogi od njih su ušli u stanove, tu …

Zato što ste …

Da se govori o 5. oktobru, ja mislim da je povreda dostojanstvo zato što ogromna energija nas samih koji smo bili na ulici je bila nesporna, ali je sporna bila želja onih koji su nas predvodili da sebe smeste u dvorce, da iz pocepanih patika i pocepanih farmerki, a tu ne govorim o gospođi Čomić, uđe u dvorce, sebe smeste u bajke a narod smeste u basnu. I dok su se oni ovih godina iživljavali i opljačkali po procenama međunarodnih organizacija 51 milijardi dolara samo do 2010. godine narod je jedva preživljavao.
Dakle, treba se sećati tih datuma, ali to je datum ogromne potrošene energije koja se pretvorila u zabludu zato što su određene vođe tu energiju prokockali 6. oktobra za torbe punih maraka, a prodali su 5. oktobar. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108.

Dakle, ja nemam ništa protiv toga što gospodin predsedavajući daje priliku opoziciji da se oglasi. Ja nemam ništa protiv Demokratske stranke. Nemam ništa. Ja sam sa njima sarađivao. Dakle, ja nemam ništa protiv DS, onakve kakva je bila.

Ja imam protiv DS onakve kakva je postala posle 2003. godine. Dakle, ja tvrdim da se DS od 2003. godine samo tako zove. Ne želim da sahranim DS. Ja želim da ona izađe iz problema. Ja želim da ona izađe iz ruku Dragana Đilasa. Ja želim da ona ne bude privezak Dragana Đilasa. Ja ne želim da ona bude zalemljena. Nisam ja zadužio i zalemio DS. Nisam ja blokirao DS četiri godine. To je uradio Dragan Đilas, Šapić, to su uradili njeni članovi. To su uradili oni koji su tek posle smrti Zorana Đinđića kao Đilas ušli u DS, obogatili se na račun DS, a onda je za taj novac kupili za sitne pare i sada rukovode sa njom i dovode na mesto tamo nekog zaludovca ili ne znam kako se to zove da je vodi.

Dakle, ja ne sahranjujem DS. Nisam ja u ime DS krao, već je krao Dragan Đilas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107 – povreda dostojanstva Narodne skupštine, koja je učinjena tako što smo mi optuženi za nebrigu oko bolesne dece. Rečeno je da vodimo nekakvu hajku i harangu protiv Sergeja Trifunovića.

Ja sam samo u jednim novinama video – Obrtao novac bolesne dece. Ja nemam ništa protiv pomenutog gospodina, bez obzira što mi je vređao i pokojnu majku, čak sam pretplatnik njegove fondacije. Za uzvrat sam ja dobio surovu harangu, hajku, kampanju, kako god hoćete da kažete, samo zato što sam transparentno pre godinu i po dana izneo neke podatke. Dodato i izmišljeno je, sve dok tadašnji premijer nije pročitao tačno šta sam napisao.

U ovim novinama piše i da pomenuti gospodin priznaje da je obrtao taj novac, priznaje da je 15,5 miliona obrnuo, sa željom da taj novac uveća. Da li ga je uvećao ili nije, statistika pokazuje da od 15,5 miliona za 14 meseci, parče po parče, milion po milion, od 15,5 vraćeno 10. U tom periodu verovatno da je bilo bolesne dece, kojoj su trebala ta sredstva, odnosno, ona su bila u obrtanju u nekoj slovenačkoj firmi. On je to sam priznao.

Ja se zalažem da se ispita, da država potpuno ispita privatne fondacije. Tim pre što je to javni novac, bez obzira što je upućen dobrovoljno i SMS porukama. Kad ga upute građani, kad ga uputi javnost, to je javni novac. Tim pre je javan zato što je država uplatila 250 hiljada evra i građani imaju pravo, poreski obveznici, da se tačno utvrdi da li je bilo zloupotreba ili ne.

To što nas je pomenuti gospodin vređao, to je sasvim druga stvar.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik, pendžetirani obraz, vakcinisan protiv sramote, naime on je pozvao predstavnike bugarske „Atake“ i sa njima prijateljski razgovarao, verovatno o tome da im ustupi kao Đilasova posluga kada dođe na vlast, da im ustupi delove Srbije, delove Srbije sve do Vranja. To hoće bugarska „Ataka“.

Koliki je on licemer, navešću vam sledeći podatak. Prilikom izbora Vlade on je grubo napao premijerku govoreći da ima dva masona u Vladi. Sve vreme sa njegove desne strane kao i sada sedela je majstorica Velike ženske masonske lože, Marija Janjušević, majstorica treći stepen i predsednica suda časti Velike ženske lože u Srbiji. Dakle, mogu i da pročitam, ta pravoslavna organizacija koju predvodi Marija Janjušević u hramu Velike ženske masonske lože mora da ima kamen, to mora da je onaj Boškov, mora da ima male mačeve za bockanje, mora da ima lobanju, crne plaštove, udovičku torbu. Verujem da je Boško Obradović licemer kada je napadao masone, a pored njega sedi majstorica Velike ženske masonske lože u Srbiji.

Dalje, Boško Obradović se ovde slikao sa Pernarom. Evo te slike odavde iz Skupštine, a taj isti Pernar se u Vukovaru slika sa ustašama, odnosno sa domoljubima kojima je izgleda prisegnuo i sam Boško Obradović, dvorska posluga gospodina Đilasa. Naime, taj isti Boško Pernar tvrdi da je na Hrvatsku izvršene velikosrpska agresija u vidu JNA, taj isti Pernar tvrdi da je Srbija odgovorna za genocid u Vukovaru i s obzirom da Boško Obradović ne predstavlja državu nije morao da se sastaje sa predstavnicima Hrvata ali eto on je imao dobru volju da se sretne sa Boškom Pernarom koji tvrdi da smo mi izvršili genocid u Vukovaru i da smo izvršili velikosrpsku agresiju.

S tim u vezi, ja tražim, da se osnuje anketni odbor i da se utvrde i ova junačka dela Boška Obradovića, dvorske posluge Dragana Đilasa koji je u junačkom jurišu 2004. godine braneći Srbe od pogroma zauzeo čačansku biblioteku i postao portparol čačanske biblioteke i to je vrhunsko junaštvo jednog dverića kupusića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova nenamenska sredstva su trošena da bi gospodin Boško Obradović kupio svoje mesto na dvoru Dragana Đilasa. Dragana Đilasa, koju DŽenifer Braš, američka otpravnica iz Američke ambasade otvoreno pohvalila Đilasa kao pouzdanog saradnika u smanjenju ruskog uticaja u Srbiji.

E, sa njim Boško Obradović je morao da napravi savez, kao što je napravio i savez svoje pravoslavne organizacije sa Borkom Stefanovićem, čuvenim levičarem, koji je tamo molio da se odloži priznanje Kosova i Metohije do izbora Tadića. Da obnove vlast Tadić, Đilas i ostala ekipa bila su potrebna sredstva, ali Bošku Obradoviću su trebala sredstva i oni ih je našao prethodne godine.

Evo ga Borko Stefanović, dakle, pored zapaljenog krsta tek toliko da naši gledaoci vide sa čime mi imamo posla i sa kim se udružio Boško Obradović i politička stranka Dveri.

Ja bih voleo da to kamera zumira. Očigledno da ovaj RTS koga toliko proziva Boško Obradović u kome rade supruge, pa i supruga ovog čoveka, očigledno da RTS ne želi ovo da uveća da se vidi da gospodin Borko Stefanović, koalicioni partner svira i peva pored zapaljenog krsta. Evo, vi gospodo poslanici, makar vi možete da se uverite u to.

Da bi se domogao tako produktivne koalicije, dakle, gospodin Boško Obradović i politička stranka Dveri je 2017. godine dobila sredstva za izbornu kampanju koju su trebali da potroše u skladu sa zakonom u izbornoj kampanji ili da novac vrate u budžet Republike Srbije ukoliko on nije utrošen. To se nije desilo. Novac je ispumpan preko fiktivnih simuliranih poslova na preduzetničke radnje koje nisu bile u PDV, pa je tako utajen porez, na preduzetničke radnje kandidata koji su bili na listi 2016. godine, na listi Dveri ili su bili odbornici.

Dakle, ja mogu da navedem iznose, radi se o iznosu koji je negde oko 30 miliona dinara i zato tražim da nadležni organi sve to lepo provere, da vide da li sam ja u pravu.

Tako, recimo, za elektroposlove, pazi, stranka elektroposlovi, u kampanji 5.665.000, pa onda čuvena porodica Ciganović na tri-četiri preduzetničke radnje iz Borče devet miliona šesto i nešto hiljada za popravku računara, gde li su ti vozovi tih računara prošli, Bože moj. Onda advokatske kancelarije 1.800.000, onda idemo dalje razne dizajn organizacije ukupno trideset miliona dinara.

Dame i gospodo narodni poslanici, Boris Tadić, to je ovaj čovek toplo pripijen uz Đorđa Vukadinovića. Nemojte me pitati gde je njegova leva ruka. Dakle, moj anketni odbor nije zbog toga što je Tadić otac korupcije, tetka svim korumpiranim političarima, roditelj svih korumpiranih političara od lokalnih do drugih. NJemu je bila bitna vlast, a Đilasu novac i slast. Znači, otac svih korupcionaških afera kod Đilasa koji ima 100 miliona zarađenih evra, ali gle čuda, samo dok je bio na vlasti i zarađivao novac.

On je otac korupcije i Vuka Jeremića, koji gle čuda, ima stambenog prostora od milion evra. On je otac i tetka i roditelj svi korupcionaških afera, ali moj anketni odbor je, pre svega zbog veleizdaje. Naime, depeša Američke ambasade od 17. decembra, zvaničnik DS, predsednika Tadića, uporno je molio SAD da odlože proglašenje nezavisnosti Kosova do okončanja Tadićevog reizbora, kako bi osigurali demokratsku pobedu i održali put Srbije ka evropskim integracijama.

Borislav Stefanović, to je ovaj što svira pored spaljenog krsta, tadašnji glavni srpski pregovarač o Kosovu, koji je blizak predsedniku Tadiću, rekao je, ovo je depeša Američke ambasade, da je predsednikov reizbor od kritične važnosti za ostvarivanje DS cilja, uspostavljanje snažne veze između SAD i Srbije. U tom smislu Stefanović je uporno molio SAD u ime Tadića, kao svetionik slobode da odlože priznanje Kosova do okončanja drugog kruga predsedničkih izbora. Odlaganje kosovske deklaracije omogućilo bi Tadiću da izbegne poraz. Stefanović je dokazivao da je Tadić najviše prozapadni lider u regionu i da bi Tadićev reizbor bio presudan i strateški značajan za Srbiju itd.

To se i desilo, 15. februara je Boris Tadić položio zakletvu, a 17. februara, Albanci koji su sačekali, po savetu Amerike, su proglasili nezavisnost. Ja mislim da se ovde radi o aktu veleizdaje i da je on prodao zemlju za fotelju i da anketni odbor mora da utvrdi te činjenice. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vuk Jeremić, poznatiji kao Vuk – potomak, Vuk od gospojinske prasetine, Vuk srećni dobitnik 200.000 evra od Katarske ambasade, samim tim što je dobio pare od Katarske ambasade, a Katar se sumnjiči za sponzorisanje terorističkih organizacija, to je trebalo da nam ukaže na neke njegove delatnosti koje je vršio. Ako mu doznaju za gospojinsku prasetinu, ja mislim da će tražiti da onih 200.000 evra vrati nazad.

Vuk Jeremić je aktivno učestvovao u izgradnji divlje države Kosova i Metohije i time unizio i ponizio Srbiju i doprineo da se naš položaj po pitanju Kosova i Metohije oteža.

On je zajedno sa Borisom Tadićem, svojim profesorom, nekadašnjim, čiji je savetnik bio još od malih nogu, što odbrane, što telekomunikacije itd, oni su zajedno promenili Rezoluciju u UN, izbacili Kinu i Rusiju iz procesa koji se vodio o Kosovu i Metohiji. Dakle, zamenili su Ujedinjene nacije Evropskom unijom, uveli Federiku Mogerini u proces i danas su oni najglasniji uz monaha Savu Janjića, najglasniji u navodnoj odbrani Kosova i Metohije, odnosno o opstanku te naše južne pokrajine u Srbiji. Dakle, oni su zamenili tu rezoluciju, s namerom da izbace Rusiju i Kinu i otežaju položaj Srbije u međunarodnoj zajednici.

Takođe, oni su tražili, vraćajući protivuslugu Amerikancima koji su im odložili Deklaraciju o kosovskoj nezavisnosti, da bi Boris Tadić bio izabran, oni su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde želeći da legitimizuju i legalizuju kosovsku nezavisnost i to se svakako desilo, oni su najodgovorniji za to što danas Kosovo i Metohija gotovo da ima status države, zato što su oni želeli da to ona bude.

Vuk Jeremić je pri tome trošio enormne sume novca, samo na letove je potrošio tri i po miliona evra. Samo na jedan let je potrošio 70 hiljada evra, samo mesečni džeparac je imao 25 hiljada evra. Dakle, trošili su nemilice pare i finansirali tzv. „agencije za konsalting“ u SAD, uplativši im preko dva miliona evra, a u stvari su vodili kampanju oko karijere Vuka Jeremića.

Dame i gospodo, mi koji podržavamo Vladu treba da znamo izreku Dostojevskog, kaže – Ako ideš putem i zastajkuješ da svakog psa koji laje gađaš kamenom nikada nećeš stići na cilj.

Dame i gospodo narodni poslanici, bivši Zaštitnik građana ili zaštićenik od građana, zvani prangija, dopunski član Demokratske stranke, njihov kandidat na izborima je dobio od Britanske ambasade, zajedno sa Šabićem, 80.000 funti, što znači 100.000 evra i od tog trenutka njih dvojica prerastaju u političare.

Gospodin Janković, a i prethodni govornik su optuživali vladajuću koaliciju za krađu na izborima. Radi građana, izbori se sprovode po propisima koje je donela Demokratska stranka i sve te stranke koje su nastale od Demokratske stranke. Zakon o finansiranju stranaka je donela Demokratska stranka i ove stranke nastale od te žute kvočke, ti sitni žuti pilići. Dakle, oni su doneli Zakon o finansiranju političkih stranaka i političkih aktivnosti. Danas im to ne odgovara i optužuju nekoga za krađu.

Dame i gospodo narodni poslanici, dirljivo je kad Saša Janković i gospoda iz Demokratske stranke, te žute kvočke koja je proizvela još dosta stranaka, govore o korupciji. Boris Tadić je pobegao kad je zavalio Demokratsku stranku u dug od ne znam koliko miliona evra, a Dragan Đilas je kupio Demokratsku stranku, jer je preuzimanjem duga pretvorio Demokratsku stranku u privezak. Oni pričaju o korupciji i napretku zemlje, pa oni sopstvenu stranku ne mogu da izvedu iz bedaka. Ne mogu. Četiri godine im je stranka u blokadi. Uzeli su milione, kamione, avione. Nije bilo veće korupcije na zemaljskoj kugli nego kad su oni vladali. Nisu ni svoju stranku razdužili, oni pričaju o poštenju i korupciji.

Global financial integrity, međunarodna organizacija, procenila je da su ukrali i pokrali 51 milijardu samo do 2010. godine. Oni pričaju o stanovima, pa nemam ja stan od 329 kvadrata, ni gospodin Martinović. To ima Šutanovac, to vam je bio predsednik tih vaših žutih kvočki ili kako se to zove. Nemamo mi stanove u Beču od 160 kvadrata, to ima Ješić. Nemamo mi stan od 100 kvadrata, to ima gospodin Ćirić. Nemamo mi vilu od milion evra, to ima gospodin Jeremić. Nemoj da nam vređate zdrav razum i da vi pričate o korupciji. Verujem da se vi u nju najbolje razumete. Vi ste korumpirani. Evo, ovo malo potomče je uzelo 50 miliona na ovaj Fond i zavalio onoj Julijani da odgovara za to. On je uzeo pare da šiša travu u februaru, 50 miliona dinara. Nemojte vi o korupciji, ko Boga vas molim. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslednja izjava Sande Rašković Ivić je bila – svud me diraj, ali u kafić nemoj.

Ona je ovde, a to se odnosi na pokušaj uklanjanja divljeg objekta, čini mi se, u Vrbasu, gospodine Bečiću, kada je policija i nadležni organi pokušali da uklone neki objekat koji je pripadao Vuku potomku. Tada se pojavio i njen partijski drug i, kako to kažu neki mladi, iznabadavao policiju, fizički se suprotstavio i to govori o načinu na koji su oni gradili.

Takođe, ona je saborac tog istog Bore Novakovića koji je sprečavao lice u obavljanju službene dužnosti tako što ga je tukao i ne znam otkud taj čovek više na slobodi, koji je u Novom Sadu gradio, a kako je gradio to zna i policija i tužilaštvo.

Sud njihove partije je malo labav, ali ja verujem da će doći vreme kada će i sud početi da radi, da su oni gotovo nestali i ne treba više da im vraćaju usluge.

Tako je nastala ta parola Narodne stranke – svud me diraj, ali u kafić nemoj.

Sa tim u vezi, to se desilo negde u podne kada čestiti i radni ljudi rade, njihovi partijski saborci sede u kafiću, piju i ogovaraju predsednika Republike i aktuelnu vlast.

Da vidimo šta ćemo o kršenju deklaracije koju je usvojila ova Skupština. Ona je rekla da je Srebrenica veliki zločin, za kojim žalim i ja. Svako treba individualno da odgovara za zločin koji je počinio, ali treba da odgovaraju i oni koji su zločini počinili oko Srebrenice jer jedan zločin je pothranio drugi zločin.

Gospođa Sanda Rašković Ivić, iako je bila poslanik u to vreme, koliko se ja sećam, ili je bila ambasador u Rimu za pet hiljada evra, je došla i rekla da je Srebrenica genocid i time prekršila dokument ove Skupštine, najvišeg organa u ovoj zemlji.

Takođe je rekla po pitanju Oluje, gde je proterano preko 200 hiljada ljudi, pred Leticom, a gle čuda još jedan Rašković je pred Leticom rekao da su njegovi unuci to i to, baš na njegov nagovor itd, da je Oluja bila humanitarna akcija. Ako je za nju humanitarna akcija proterivanje 250 hiljada ljudi, onda ja mislim da je ona operisana od sramote. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja nemam ništa protiv što je Marinika Tepić, za šest meseci promenila četiri partije.

Koliko se ja sećam bila je kod Nenada Čanka, njega poznajem po lupanju nekih tabli, ali ja mislim da je on bio previše, ovako, mirnodopski tip za nju, pa je rešila da pređe kod Jankovića, koji je hteo, kao Čaušesku, da likvidira predsednika Republike Srbije i da postane premijer sa 16% glasova.

Posle toga je bila kod Živkovića, najverovatnije zbog lepog vina, pa je odatle otišla kod gospodina Đilasa i Boška Obradovića, još samo Jehovin svedok nije bila i ja nemam ništa protiv što je ona prošla sve te organizacije.

Ali, ona ovde priča o nekim nacionalističkim skupovima, itd. Osoba koja je u savezu sa Boškom „Dverićem“ Obradovićem „LJotićem“, on je ljutić gospođo predsedavajuća, odnosno Boško Obradović nije ljutić, on je „LJotić“, dakle, tek toliko da znamo. I, ona je sklopila savez sa Boškom Obradovićem, koji veliča Dimitrija LJotića, jedinog Srbina koji je ponudio svoje trupe Vermahtu, koji je dokazani neonacista. Dakle, ona je sa njim sklopila koaliciju i sada ona priča o tome kako je ona protiv nacionalističkih organizacija.

Možda je ona protiv nacionalnih umerenih organizacija, možda i provocira da sebi da na važnosti, ali možemo svi zajedno da zaključimo da ona jeste u savezu sa Draganom Đilasom, da jeste u savezu lopuža, prevaranata, ljotićevaca, sa Boškom Obradovićem, sa Dverima i ona priča o LGBT populaciji. Ja stvarno ne znam, ja mislim da je te demonstracije, protiv toga, upravo taj Boško „LJotić“ održavao.

Dakle, ona priča jedno, a udružuje se sa takvim istim, doduše ne sama, tu je i ova Lutovceva ili zalutovčeva ili zaludovčeva organizacija, ja stvarno ne razumem kakav je taj savez lopuža, prevaranata, ljotićevaca, em primaju sve, em su kao korpa za otpatke svih ideologija, em su kao korpa za otpatke svih reslova političkih stranaka i udruženja.

Ali, Marinika Tepić je i kao sekretar za sport u Pokrajini, favorizovala neka privatna sportska društva u vidu bodibildera, koji ovako lepo izgledaju, i zato ja tražim da se ispita njeno poslovanje, s obzirom da gospođa, koliko ja znam, ima dva stana. Jedan je u Novom Sadu tamo preko 100 kvadrata, jer oni ništa nisu ni znali u korupciji da uzmu, već mora odmah da bude preko 100 kvadrata, ima i neku imovinu u Pančevu i da se ispita veza između sportskih klubova i njenog delovanja u sportskim organizacijama u Vojvodini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi svakako znate da je BDP ovih godina daleko veći nego što je bio za vreme vlasti Tadića, Đilasa, Jeremića i tog celog saveza raznih pelješanovića, varajića i mutibarića.

Takođe, vrlo dobro znate da budžetski deficit koji je bio preko 7% je sada nula. Takođe znate da inflacija, koja je tada bila od 7% do 10% godišnje, sada je između 1% i 2%. Takođe svi znamo da je rast kursa, koji je u vreme Đilasa i ekipe bio između 7% do 15% godišnje, da je sada rast kursa nula. Takođe znate da pokrivenost uvoza, koji je za vreme Đilasa i ostalih mutibarića i pelješanovića bio oko 52%, da je uvoz pokriven izvozom sada gotovo 80%.

Takođe znate da za penzije više ne moramo da izdvajamo pola, već je dovoljno da novim zapošljavanjem izdvajamo samo 30%. Takođe znate da je nezaposlenost za vreme Đilasa i ekipe varajića, pelješanovića, preveranata itd, prodavaca magle, da je nezaposlenost bila 26%, da je sada svedena na, čini mi se, cifru od 11- 12%, neka me isprave ovi koji to malo bolje poznaju od mene.

Takođe znate da je proizvodnja skočila. Takođe znate da je politički ugled Srbije u svetu znatno skočio i da imamo podršku u nekoliko velikih sila, da Srbija više nije politički obezglavljena, da u Srbiji više ne može da se krade kao za vreme Đilasa, koji je zajedno sa Deltom doveo Deltin menadžment u PKB. Za samo jednu godinu uvećao gubitak PKB za sedam i po milijardi, da je ukupan dug nabacio na 9,9 milijardi, što je 87 miliona evra. NJegov cilj je bio da ispumpa pare iz PKB, da mu snizi vrednost i da onda za deo ispumpanih para kupi PKB po znatno nižoj ceni, da ga kupi za deset miliona evra, kao što su navikli sa drugim preduzećima, jer su kupili nekoliko stotina kombinata u Srbiji za cenu koja nije prešla ukupno 50 miliona evra, a jedan PKB je ovih dana prodat za 102 miliona evra bez stočnog fonda koji će tu cenu uvećati za 20 miliona.

Zato ja tražim da se ispita poslovanje gospodina Đilasa, ne samo vezano za PKB, jer je čak pokušao da Deltin menadžment koji je doveo, nagradi za taj gubitak sa 75 miliona dinara, i zato tražim da se sve njegove malverzacije, a ima ih puno, na kojima je zaradio 100 miliona evra ispita, kao i poslovanje cele ove družine sa njim. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo moje pitanje je Ministarstvu finansija i poreskim organima. Da li je tačno da je sredstvima iz izborne kampanje za predsedničke izbore politička stranka „Dveri“ svom lideru kupovala odeću 27. aprila 2017. godine?

Vi vrlo dobro znate da sredstva, imam sve fakture, dobio sam je od te političke organizacije od „insajdera“ koji mi je dostavio celo njihovo računovodstvo, 27. aprila politička stranka „Dveri“ svom lideru, koji ima platu 100 hiljada, kupuje odeću.

Kaže muški sako – 24.600 dinara. To mora da je nešto firmirano. Ovde nas većina nosi odela, donosi Lale iz Pirota sa sedam-osam hiljada dinara, odelo kompletno. Kaže muški sako, broj dva, 19.680 dinara. Vidim ja da je to tamo nešto skupo i firmirano. A onda dalje, muški sako treći 19.440 dinara. Zašto bi imali jedan sako? Najbolje imati tri. Muške pantalone 12.600 dinara. Idemo dalje. Ponovo muške pantalone 17.760 dinara, pa onda na kraju muški kaput 15.000 dinara.

E sada ja pitam, ako su ova sredstva bila namenjena i država ih je dala za izbornu kampanju, ja pitam nadležne organe da li se oni mogu trošiti za kupovinu odeće lideru jedne političke stranke, koji uzgred budi rečeno, ima platu od 100 hiljada dinara?

Idemo dalje. Moje sledeće pitanje je Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova da li je ovo Toni Bler? Dakle, Zoran Đinđić i Toni Bler. Da li se taj susret desio, koliko puta? Koliko puta se Boris Tadić susreo sa Toni Blerom? Koliko se puta se prijatelj Boška Obradovića, Vuk Jeremić, susreo sa Toni Blerom? Koliko puta je bio oduševljen i da li je to oduševljenje preneo LJotićevcima? Dakle, koliko se puta to desilo i da li Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova u američke agencije izdvajalo pare pa i za ove susrete za navodno lobiranje, itd?

Ja verujem da kolega Živković, koji je ovde nešto govorio o Toni Bleru da ovo nije video. Verovatno je bio pod uticajem „vatrene vodice“, jednostavno je to prenebregao da vidi, ali zato pitam organe da mi odgovore na to.

Dalje, Ministarstvo poljoprivrede, pitanje, da li je tačno da je izvoz srpskog agrara skočio za dva puta? Dakle, da je porastao za dva puta izvoz srpskog agrara u Rusiju s obzirom da se ovde tvrdilo da je taj izvoz skočio svega za 1% i ovde se veoma neumesno govorilo o Rusiji i našim odnosima sa tom nama bratskom i prijateljskom zemljom?

Dalje pitam, šta će Vlada preduzeti povodom pretnji koje je Boško Obradović uputio pozivajući Vojsku da nasilno i Policiju da nasilno smeni predsednika Republike Srbije? Šta će Ministarstvo pravde, šta će Tužilaštvo, šta će Policija preduzeti zato što je prekršen član 309. Krivičnog zakonika koji kaže – Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije poziva ili podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ja tražim od države, od Vlade, od Tužilaštva da se zakon poštuje, jer ovde mora da vlada sila zakona a ne zakon sile.

I na kraju da pitam, šta će Vlada Republike preduzeti povodom u Crnoj Gori neviđene antisrpske kampanje gde deo crnogorskog naroda, rukovodstva, tvrdi da je srpska vojska okupirala Crnu Goru 2018. godine?

Dame i gospodo narodni poslanici, da počnem sa jednom ispravkom. Muamer Zukorlić nije više muftija, ali ja nisam doktor, ni magistar evropskih nauka, pa imam priliku da to objasnim doktorici.

Mi nemamo tu sreću da sveštenici SPC, koji se bave politikom, skinu mantiju. Dakle, Sava Janjić uporno služi politici DS i ne skida mantiju. Dakle, da demantujem, Muamer Zukorlić nije muftija, a ja ga se sećam kao muftije kada ga je DS, u kojoj je i Milojičić, ustoličila za glavnog čoveka Univerziteta koje je tada osnovano u Novom Pazaru, i ja ponavljam, ja sam to tada podržao i mislim da bez obzira na međunacionalne razlike, ljudi imaju pravo da se obrazuju.

Po pitanju velike poljoprivrednice, ona treba da pita svog kolegu, pošto se izdaje jedan bazen, pošto se izdaje termalna voda, itd. Ali, moram takođe da demantujem zato što je DS takođe davala zemljište za investitore. Ona to ne zna, ona pati za selom. Lakše je patiti za selom, nego na selu posebno kada selo vidite samo kada su lokalni izbori, kada treba napasti biračka mesta u Popincima, stati na ludi kamen i odatle gledati, naravno protivzakonito, nadgledati izbore, stajati ispred biračkih mesta i grubo se mešati u izborni proces.

Zato ja njoj opraštam što ne zna da je DS na 30 godina izdavala zemljište čak i ono koje je predmet restitucije. To sada više ne može. E, sad, to zemljište koje je bilo predmet restitucije, koje ste vi izdali za 30 do 50 evra po hektaru na godinu dana, na 30 godina sa godišnjom zakupninom od 30 do 50 evra, ne može da bude vraćeno prethodnim vlasnicima.

Znači, vi ste istorijsku nepravdu, komunističku koja je izvršena nad seljacima legalizovali davajući svojim ljudima, to možete da pitate i Živkovića, na 30 godina investicione saglasnosti bez ikakve potrebe i zahteva da se na tom zemljištu neko uposli. To više nije slučaj. Danas investitori moraju, pre svega, da imaju zemljište koje je čisto državno, koje nije predmet restitucije, moraju da se bave preradom i moraju nekog da zaposle što kod Demokratske stranke nije bio slučaj. Vi ste 300 hiljada hektara zemljišta prodali za 50 godina, a toliko danas država dobija za zakupninu samo za jednu godinu.