Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da mudrost dolazi sa godinama. Mom kolegi poljoprivredniku izgleda idu samo godine. Kada bi se na zlu pamet, na bezobrazluk naplaćivao porez i akciza, i to išlo u penzijski fond, u PIO, mislim da penzioneri ne bi imali nikakav problem i da bi automatski penzije mogli da im povećamo pet puta. Toliko o njemu.

Podržavam ove zakone, ali moram vam reći da ubuduće, barem po meni, moramo smanjiti raspon između najveće i najmanje penzije. To je problem starog sistema. To je problem koji smo nasledili.

Mi smo se odrekli da, kao ovaj što je govorio, penzije isplaćujemo iz prevare, prodaje kapitala i kredita. Mi nećemo povećavati penzije za 14,3%, a onda pustiti za tri godine inflaciju od 40%, da ono što su dobili na drumu penzioneri na ćupriji izgube tri puta više. Ako bi mi pustili inflaciju od 10%, kao što je to bilo kod njih, penzioneri bi bili u debelom minusu ili bi mi mogli da im povećamo za toliko penziju, možda i nešto više i onda da se igramo sa njima. Oni zaslužuju dostojanstvenu starost.

Najveći problem je sa poljoprivrednim penzijama i mi sistemski to treba da rešimo. Da bi smanjili taj raspon između, jedan na prema 13 će biti sada, predlažem da u promenu sistema sve što je uplaćeno u PIO fond srazmerno uplatama se deli penzionerima, a onaj deo koji se uplaćuje u budžet, a to je gotovo 30%, u njihovo vreme 50%, da se taj deo koji svi građani pune iz budžeta ravnomerno podeli svim penzionerima u tom dodatku. Tako bi se raspon između najveće i najmanje penzije smanjio i približile bi se najmanja i najveća penzija zato što svi naši ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost i neki pojedinci imaju daleko više, 13 puta više nego što imaju poljoprivredni penzioneri, i to je loša poruka za mlade na selu.

Moj kolega poljoprivrednik je ćapio u jednoj aktivnosti, jedne godine 550.000 evra, odnosno 2.600 poljoprivrednih penzija i prava je sramota da ovde on, koji će imati kada se penzioniše, kao što je rekao, sedam puta do osam puta veću penziju od tih poljoprivrednika, prava je sramota, ne samo što je taj novac ćapio, oko 2.600 penzija, već što se time ovde ponosi.

O kvalitetu mog kolege poljoprivrednika, Z.Ž. najbolje govori gomila flaša ispred kafana u blizini Narodne skupštine. On takav kakav jeste, ali živi dokaz je da nije baš hm, nije dorastao ni da ga prime u savez lopuža i prevaranata i ljotićevaca koje vodi riđokosi gusar. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. povreda dostojanstva Narodne skupštine. To je uradila koleginica Jerkov.

Mogu da razumem osobu koja je u svoju biografiju napisala da je završila najviše obuke CIA. Da je napisala BIA, ne bi mi baš bilo prijatno, ali CIA, to odmah kod mene izaziva neku vrstu averzije.

Ali, izgleda su je loše obučili. Uvredila je dostojanstvo Narodne skupštine. Ona nije bila poslanik 2002. godine, ja jesam. Ja sam pozdravio to što je Zoran Đinđić otvorio univerzitet u Novom Pazaru, pozdravio. Niko od njih to nije učinio. Vlada Republike Srbije je bila zadužbinar, gospodine ministre, koliko se ja sećam, i još 200 dobrotvora je otvorilo u jednoj osetljivoj nacionalnoj sredini univerzitet. Glavni čovek na tom univerzitetu, predsednik ili direktor, bio je isti čovek protiv koga se ona sad diže. Zvao se Muamer Zukorlić. Mislim da se i danas tako zove. Ali, onda joj to nije smetalo.

Treba da pita i svoju koleginicu Gordanu Čomić i još neke funkcionere DS da li su posećivali taj univerzitet i otvoreno ga hvalili.

Takođe je povredila dostojanstvo što je ne interesuje ko koliko studira. Pa, naravno, Ješić studirao 12 godina, od 1993. do 2005. godine i dobio jednu desetku. A u toj prijavi za ispit i oceni, i ocena i prijava za ispit ispisana istom rukom. Da li je student sam sebe ocenio ili je profesor prijavio studenta, ostaje dilema, za koju verujem da će nam DS reći. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 109, u vezi člana 103.

Gospodine predsedavajući, cenim vašu visoku tolerantnost prema opoziciji i neću tražiti da se o ovome glasa, bez obzira što bi po svim pravilima trebalo da oduzmete dva minuta od poslaničke grupe DS. Pokušaću da obrazložim šta ste sve propustili da vidite, jer smo ovde najgrublje vređani od pripadnice DS, koja je sama rekla da je prošla obuku CIA i verovatno je dobila naređenje da pokuša ovde da napravi neki nered.

Što se tiče njihovog nasilja i uvreda o kojima oni tako govore, ovako DS piše mojoj malenkosti sa oficijelnog sajta. Kaže – vi niste politički protivnik, vi ste bitanga. Ja nisam očekivao izvinjenje, verujem da ni premijerka neće dobiti izvinjenje, ali to političko krilo, kolektivni član Dveri, ljotićevske organizacije, treba da nam kaže da li se oni uvredama i nasiljem koje sprovode u poslednje vreme takmiče sa Dverima ko će biti veći nasilnik. Ja ću vas podsetiti na doktrinu Dimitrija LJotića, koju DS uveliko preuzima. Čak se dokazuje da su veći nasilnici od same ljotićevske grupe, ovih dverića, kupusića itd. Naime, LJotić je svojevremeno rekao – nama ne trebaju glasači, nama trebaju borci.

Demokratska stranka, ili drpokratska stranka, kako to narod zove, uveliko je izgubila rejting kod birača, dakle, birači ih neće. S tim u vezi, oni su zaključili da je dobra ta ljotićevska doktrina, pošto su izgubili birače – nas ne interesuju glasači, nas interesuju borci. Ti borci, oličeni u vojvodi od Maldiva itd, u raznim ljudima koji ovde dođu obučeni kao da su došli da prošetaju, ovde danima vređaju i nas i zdrav razum.

Ne tražim da se o ovome glasa, ali budite malo manje tolerantni prema pojavama koje se ovde dešavaju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, ali ja poštujem toleranciju koju ste vi iskazali vezano i za dobacivanje u članu 109. i sankcijama, ali ja tražim da ih ne primenite.

Ovde je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine takođe. Rečeno je – mi smo vratili 18 poljoprivrednih penzija. Kao neko ko je glasao za Vladu Zorana Đinđića, njega se ne sećam, ovog što je to izjavio. Nismo mi vratili, mada sam ja glasao za tu Vladu, na određen način međunarodna zajednica nam je kompenzovala donatorskom podrškom, kompenzovala ono što nam je učinila devedesetih godina. Ta donatorska podrška je iznosila 4,5 milijardi. Londonski i Pariski klub, a to bi ministar finansija trebalo da zna bolje od mene, je takođe oprostio dug zahvaljujući energiji građana i njihovoj trpeljivosti devedesetih godina kada je bio atak na našu zemlju, zbog vojnih i ekonomskih pritisaka međunarodna zajednica nam je pomogla. Ona je pomogla da vratimo to. To nema veze sa njima, ima veze sa Vladom Zorana Đinđića za koju sam, eto, i ja glasao, ali njih u to vreme nisam video i koliko vidim oni se udružili i postali integralni deo ljotićevske organizacije koja se zove Dveri. Prema tome, oni nemaju blage veze sa politikom Zorana Đinđića, samo ga zloupotrebljavaju.

To je jedno što sam hteo da kažem. Kako su oni vodili računa o penzionerima navešću vam primer. Pred pad te zločinačke vlasti, Vlada Mirka Cvetkovića je onome što mu je dala tri evra šećerane, tri za po tri evra, je dala 13 hiljada ili 13 miliona kilograma šećera, 15 miliona, pardon, za 13 miliona evra. Cena je bila preko 80 evro centi za jedan kilogram, iako je šećer koštao 40 evro centi. Masnoj guski rep su podmazivali, a penzionere su zaboravili. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Stamenković je grubo narušila dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.

Naime, mi kao narodni poslanici moramo da poštujemo odluke Ustavnog suda. Ovde je nekoliko puta ona ponovila kako su protivustavno, navodno, otete penzije. Niti je to protivustavno, niti je oteto od strane vlasti. Ali, da ona ne radi na crno i da ne pruža medicinske usluge pre partije barbuta svom vođi, ove rasulović kompani, da ona ne radi na crno, možda, bi penzije bile veće. Ali, ona i njena koleginica Stevanović su primenjivale na crno medicinske usluge bez licence i bez poreza, bez doprinosa. To je protivustavno, to je protivzakonito. Svi ljudi imaju ista prava i iste obaveze. Ako jedni lekari moraju da prijave svoju delatnost, a drugi leče na crno, onda je to nelojalna konkurencija, onda se prazne fondovi, itd.

Posle feng šui terapije preporučile su reiki terapiju. Kažu ako i to ne uspe, onda prelaze na su đok terapiju i tako će da leče. Dakle, to piše u njihovoj objavi, ništa nisam izmislio.

Penzije nije otela vlast, otele su u zajedničkom zločinačkom poduhvatu stranka bivšeg režima i stečajni upravnik. Što su propustili i što je propustio riđokosi gusar, to dočeka deli stecivoje. Deli stecivoje koji se nije vratio, ali se Boško i te kako vratio…

… drugog pacijenta i ja preporučujem koleginici da poštuje, kao i svi drugi narodni poslanici odluke Ustavnog suda, jer niko ne može da bude stariji od Ustavnog suda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su se ovi kolektivni članovi Dveri razbežali. Tu mislim na stranku bivšeg režima.

Danas jeste 24. septembar. Danas jeste dan kada su se pre 18 godina održavali izbori. Na taj dan je Vojislav Koštunica ubedljivo vodio, ali mu je falilo 50% plus. Ja to kažem falilo kao učesnik, a ne kao Balša pripovedač. Ja ne letujem na Maldivima za 15.000 evra za deset dana. Ja za te pare kupim traktor. Zato nemam razloga da orem maldivska mora, već orem naše njive.

On je ovde pokušao da pljuje preko glave, a sada ću vam pokazati zašto. On je veoma pežorativno govorio o savezu radikala, socijalista itd, a pri tome nešto zaboravio. Ovaj trojni savez između radikala, DSS i DS je nastao 1992. godine. Ja kao predsednik NSS, koja je registrovana još daleke 1990. godine i te kako pamtim ta vremena. Ovo je taj savez, koji je pokušao da obori Miloševića i da izabere predsednika Skupštine. Mislim da se radilo o gospodinu Rosiću iz SPO.

Ovo je, takođe, razgovor između Đinđića i Vojislava Šešelja. To je ono što bi DS želela da mi zaboravimo, ali eto, ja nisam zaboravio. Nisam ni zaboravio da je u Vladi Slobodana Miloševića, saveznoj, bilo dva ministra iz redova DS. Mislim da se radilo o gospodinu Perišiću i Grubaču, možda je bilo i tri.

U Republičkoj vladi su takođe imali jednog ministra. Danas mrtvom vuku rep meriti. To liči na njih.

Takođe, iz tog vremena, govorili su o nekim tajkunima, ni kao finansijski direktor DS koji se zove Miodrag Kostić, koji je odmah posle promena, kad je napunio kod Miloševića džepove, za vreme Miloševićeve vlasti dobio tri šećerane po tri evra. Danas oni pričaju o krađi penzija. Ovo se zove krađa penzija. Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da je za ovo uzeto, recimo, 100 miliona evra, kao što je i PKB.

Veliko je pitanje kolike bi penzije bile da nije prodato stotine kombinata i zadruga sa preko 300 hiljada hektara zemlje, najplodnije zemlje u Vojvodini za 50 miliona evra. Danas za jedan kombinat 105 miliona im je malo. Plus na tih 105 miliona, treba platiti stočni fond koji će biti negde oko 20 miliona. Oni su u ovim kombinatima radnike razjurili, stoku poklali, fabrike druge prodali i oni danas pričaju o krađi penzija.

Penzije su ukrali oni koji su prodali fabrike a radnike najurili. Time je PIO ostao bez osiguranika. Sa prihodovne strane preselili su ih na rashodovnu stranu. Uništili su im živote, uništili su im porodice. Kako čovek koji je izgubio posao, roditelj može da vaspitava svoju decu, da budu pošteni, radni, ukoliko su oni takvi bili i završili na ulici? Dok su svi drugi siromašili, oni su se bogatili, oni su pokrali penzije. Da nije bilo promena 2012. godine, penzioneri danas ne bi hranili golubove, već bi se golubovima hranili. Oni danas ne bi bili spokojni, što jesu posle ovog uvećanja, već bi verovatno, da nije bilo promena, svi bili pokojni.

Konfučije kaže da još u mladosti morate odseći štap na koji ćete se naslanjati u starosti. Taj štap je penzija. Srbija sve više stari i da su oni ostali, probleme koje su penzioneri imali bi se daleko više uvećali. Oni su penzionere ostavili bez osnova, podigli kredit da zapuše rupe, da se ne vidi da su im potrošili radna mesta i time izazvali inflaciju i za pozajmljen novac, strani novac, kupili stranu robu i izazvali pad BDP od 3,5%. To je bila njihova taktika.

Penzije se zarađuju. Oni nikako ne mogu da shvate da određeni deo BDP, a radi se u 11%, treba da ide za dostojanstvenu starost, ali takođe i drugi ljudi imaju pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, dostupno školstvo i zdravstvo i, naravno, starci pravo na dostojanstvenu starost.

Ukoliko želite da jedete slatku voćku i ukusan hleb, morate posejati pšenicu. Ne možete potrošiti novac, skuvati seme i onda pričati kako ništa niste krivi, a upravo su oni to uradili. Da bi jeli slatku voćku, morate da posadite drvo. Ono prvih nekoliko godina daje slabiji rod. Ovim investicijama i prirodnom obnovom je posađena ta voćka i ona će davati plodove. Oni da su pametni, sačekali bi neki svoj trenutak i učestvovali u tom branju, ali ne sad odmah mladom drveću lomiti grane, što oni svakako imaju nameru.

Balša Božović, veliki maldivski gusar, koji je trošio 15 hiljada evra na letovanje od 10 dana i ovde rekao da se njegov vođa iz saveza lopuža i prevaranata obogatio u inostranstvu radeći. Gle čuda! Ja gledao prijavu tog riđokosog gusara. On je prijavio imovinu 2004. godine, ravno 70 hiljada evra. Tad stupa na javnu funkciju. Znači, u inostranstvu, ono što je pokušao da opravda maldivski junoša, zaradio 70 hiljada, ali od 2004. do 2013. godine zaradio 100 miliona evra. Navodno u tržišnoj utakmici, ali, gde čuda, dok je vršio javnu funkciju. Pri tome, gurnuo samo PKB u gubitak od 87 miliona evra. Meni to liči na presipanje.

On se obogatio prodavajući glavni proizvod, a taj glavni proizvod je bila magla. Sitno je seckao maglu po RTS. Sitno je seckao maglu i po „Pinku“. Sad su gadljivi na rijaliti, ali je, recimo, „Veliki brat“ Dragana Đilasa prikazivan i na „Pinku“. Danas je Boško Obradović, ta desno-levica Dragana Đilasa, napao mene da sam sa farme došao u Skupštinu. Da, tačno. Ja sam juče vršio kukuruz. Da, pre neki dan sam pekao rakiju. Da, to je trajalo i po 15 dana. Da, mislim da nije zabranjeno biti proizvođač i biti u Skupštini. On koji se nikada nije oznojio misli da svi mi treba da budemo čačanski bibliotekari na predlog Velje Ilića. Ja to nisam bio, on jeste.

Ne možemo svi pljačkati Hilandar, jer će ga nestati, kao on. Ne možemo svi pljačkati „Kolubaru“ i rudare, 50 hiljada evra uzeo odande. Ne možemo svi prati novac, jer novac iz izborne kampanje umesto da vrati državi, on oprao preko predstavnika sa svoje liste, 30 miliona dinara, i meni je čast bila da mu podnesem krivičnu prijavu.

Očigledno da žuto pravosuđe, ali žuto 80%, je blagovremeno obavestilo Boška Obradovića da sam mu podneo krivičnu prijavu zbog pranja novca, utaje poreza i drugih krivičnih dela koja su izvršila više lica, a smatram da je to organizovani kriminal i zato je krivična prijava išla na Više tužilaštvo.

Danas oni pričaju o krađi. Oni pričaju o krađi? Pokrali su Boga oca. LJudima su iz glave, maltene, oči pokrali i oni danas imaju hrabrosti da pričaju o tome. Svi mi imamo pravo na dostojanstvenu starost. Srbija je zbir manjih i većih staračkih domova. Srbija treba da se podmladi, ali Srbija treba i da radi. Penzije moraju da se zarade. Naši starci su zaslužili da penzije ne dobijaju iz kredita, iz prevara, iz inflacije, već da to dobiju iz proizvodnje, da taj novac bude zarađen.

Ono što ja želim penzionerima jeste da im penzije budu sve veće zahvaljujući privrednom rastu, da zajedno sa svima nama podignu svoju glavu, podignu svoju državu i državnu zastavu. Želim im da te penzije primaju dugo, dugo. Da primaju penzije dugo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103, 104., ali dozvoljavam gospodine predsedavajući da budete tolerantni prema opoziciji.

Naime, replike se daju na način na koji je propisano Poslovnikom. Gospodin iz opozicije je to dobio, a da nije pomenut ni šef, ni partija, ni tako dalje. Pri tome se koristio neistinom, čime je došlo i do člana 107.

Dakle, penzije koje su oni isplaćivali su isplaćivane iz kredita. Iz Penzijskog fonda je uplaćivano 50%. Drugih 50% je bio kredit i prodaja društvenog kapitala. To nepomenuti je teško kršenje dostojanstva Narodne skupštine.

Moramo da se sećamo da je ta vlast, iz koje je sada proistekao ovaj savez lopuža, prevaranata i ljotićevaca, prodala ceo društveni kapital za nekoliko milijardi evra. Taj rast na koji se oni pozivaju, što je opet povreda dostojanstva Narodne skupštine, je bio proizvod trgovine tuđom robom koja je plaćena tuđim novcem, kreditima i prodajom kapitala.

Ne tražim da se o ovom glasa, ali malo pažljivo slušajte šta govore kolege iz opozicije, jer naši građani mogu i da zaborave, ali mi ne smemo da zaboravimo šta su sve uradili i čime se bavio savez prevaranata, lopuža i ljotićevaca. Hvala.

Dame i gospodo, reklamiram čl. 103. i 106.

Gospodin Obradović se, dame i gospodo narodni poslanici, nije držao teme. Ja pohvaljujem predsedavajuću koja je to tolerisala. Ja sam uvek da se prava opozicije poštuju čak iznad crte. Ali, pri tome,neko ko krši ta prava i koji tvrdi da su penzioneri opljačkani, da smo lopovi, itd, a dolazi iz grupacije koju ja zovem savez lopuža i prevaranata, je grubo uvredio i dostojanstvo Narodne skupštine, sve prisutne poslanike, a posebno penzionere.

Dame i gospodo, doprinos za PIO 26%. U odnosu zaposlenih, koje smo mi zatekli, bilo je jedan prema jedan, što znači je da iz PIO fonda moglo da se isplati samo 26% prosečnog ličnog dohotka, što je negde suma otprilike od 100 evra. Vlada je ipak dotirala, i ta prosečna penzija je bila 200 evra, znači, to je rađeno od akciza itd, koju on izbegava da plati na benzin i slično.

Takođe, da nije za vreme vladavine njegovog šefa riđobradog gusara, da nije 400.000 ljudi ostalo bez posla, danas bi penzijski fondovi bili daleko puniji i daleko bi se manje moralo štedeti. On je zaboravio da novac mora da se zarađuje, zaboravio je da njegov šef ima imovinu vrednu 24 miliona, koju je stekao u tržišnoj utakmici kad je bio na javnoj funkciji pod znacima navoda. U tom periodu je 400.000 ljudi ostalo bez posla. Tih 24 miliona su 120.000 penzija. Ukupno je prihodovao 100 miliona evra, što je 500.000 penzija može da se isplati od 100 miliona evra koje je ćapio ili kako narod kaže – lapio Dragan Đilas.

S toga, ja tražim ubuduće, gospođo predsedavajuća, da s vremena na vreme, malo češće opomenete prethodnog govornika da ne vređa i nas i zdrav razum. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima izreka, a možda je i moja – život je crtica između dva numerička broja. Dakle, kada odete na groblje, onda vidite koliko smo mi prolazni, onda vidite da je život stvarno samo ona crtica između dva broja. Na nama je da ta crtica bude što duža, da što duže traje i da je što kvalitetnija.

Svi mi želimo da živimo što duže, ali retko ko, gotovo niko, ne želi da bude star i bolestan. Dostojevski je rekao da kada se bogatstvo izgubi ništa nije izgubljeno, ali kada se zdravlje izgubi onda je sve izgubljeno.

Ovim zakonima se da popraviti i ovim zakonom se da popraviti izgubljeno zdravlje, da ona crtica traje što duže i da bude što kvalitetnija. Na nama je da menjamo propise, da propisi budu u korist ljudi, kao što smo i do sada radili. Rezultati u zdravstvu su nemerljivi kada uzmemo zatečeno stanje. Kada uzmemo da su u Kliničkom centru Vojvodina bez plana nabavke, bez finansijskog plana vršene tzv. javne nabavke protivzakonito za dve milijarde i da nikada niko nije za to odgovarao, a da je jedan od rukovodioca Kliničkog centra Vojvodina bila Pajtićeva supruga, koliko se sećam, onda vidimo kolika je razlika između nas i njih i ta razlika treba da bude kvalitetna u našu korist.

LJudi troše zdravlje da bi stekli bogatstvo, a onda bogatstvo treba trošiti da bi se sačuvalo zdravlje, takvi su odnosi u svetu, obnovilo zdravlje, takvi su odnosi u svetu i mi ne smemo da kaskamo za svetom. Stoga, sem ovog amandmana, tražim da kolege poslanici glasaju za ovaj predlog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. povreda dostojanstva.

Građani su preneli deo suvereniteta na nas, na neposrednim, slobodnim demokratskim izborima. Naša obaveza prema građanima je da zastupamo njihov suverenitet u ovoj Skupštini. Nisu besmisleni amandmani, besmisleni su narodni poslanici koji ne poštuju volju građana i koji ovde ne prisustvuju, jer se negde pogađaju za sledeću skupštinu ako izvole da izađu na izbore itd.

Povreda dostojanstva je učinjena od osobe koja danima propagira, vrši propagandu protiv ovog zakona. To je dozvoljeno. Ali, da smo mu mi usadili milionske ćelije kao Lutrija Srbije, za vreme vladavine Borisa Tadića, koji mu je usadio milione, možda bi kolega poslanik sasvim drugačije razgovarao. Pošto mi to nismo uradili, pošto mu nismo usadili višemilionske lutrijske ćelije, on danima vrši propagandu protiv ovog zakona. To je njegovo pravo, ali njegovo pravo da naša zalaganja naziva besmislenim, da naše amandmane naziva besmislenim tim pre što ovde provodi deset puta manje vremena nego ja. Dođe, nešto kaže, izađe, to nije zastupanje građana.

Na kraju, danas je isto postupio. Znači, oni dolaze u smenama, pola sata, nešto kažu i izađu. Na kraju, čovek je čudo, medicinski fenomen. Presade se organi, presadi se ovo, sve su to dostignuća medicine, ali još niko nije uspeo da presadi nacionalnost sem Đorđa Vukadinovića zvanog Đokava. On je čak uspeo da presadi sebi nacionalna osećanja drugih i zato je on za mene medicinski fenomen. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108, 109. i 103. Ne tražim da primenjujete meru iz člana 103. st. 7. i 8, priznajem, nekad bi je mogli primeniti i prema meni. Ali, opet ste dopustili reč „mazohizam“. Koga mi ovde mučimo? Evo, gospodin ministar je tu, zamislite da u Klinički centar Srbije ne dođe 20% medicinskih sestara danas na posao, da ne dođe 20% osoblja. Zamislite da u neku fabriku ne dođe 20% ljudi gde svako ima neki svoj zadatak i svako treba da ugradi po jedan deo.

Ja i Skupštinu vidim kao zbir radnih mesta. Politika je takođe neki proizvod koji treba da bude upakovan ne samo od strane vlasti, već i od strane opozicije, da se i njihove primedbe uzmu u obzir. Ja ne vidim da je mazohizam zato što smo mi predložili amandmane, pa oni treba da sede u sali i da stignu na red kao i mi. Koliko mi možemo da podnesemo amandmana, toliko mogu i oni. Ima konstruktivni deo opozicije koji to svoje pravo koristi i ima onih koji, kako to kaže moj kolega Atlagić, luftiguzaju negde po gradu. Dakle, velika je razlika između nas koji sedimo na svojim radnim mestima i onih koji to ne čine.

Takođe, ničim on nije zaslužio repliku. Na povredu Poslovnika, gospodine predsedavajući, ne postoji replika, dakle, to je mogao ukoliko je neka redovna diskusija bila, ali ja znam da je ovde bila serija povreda Poslovnika ukazanih tri ili četiri puta. Dakle, ne očekujem da o medicini čovek zna, kada on leči vlaškom magijom, dva krila slepog miša, jedna kresta od petla, dve dlake, jedna čačkalica, e, to je njegov domen u medicini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, pravo narodnih poslanika je da budu za i protiv ovog zakona. Pravo je da komentarišu zakon, ali shodno nekim našim pravilima unutra.

Ne možete reći da su amandmani besmisleni, i to više puta. Govoriti o bezboraznim komentarima na njegov račun. Ja gospodina Vukadinoviću, nisam dao nikakav bezobrazan komentar,

Član 107. rekao sam vama, da njemu nisam, dakle, nisam se njemu lično obratio već vama. Dakle, ja ne verujem da su to bezobrazni komentari, ako neko kaže da je on pokušao da bude zastupnik vlaške nacionalne manjine, i da je bio drugi na listi Vlaške nacionalne manjine, evo gospodin Martinović i vi to svakako znate. To je istina. Govoriti istinu u ovom parlamentu, nije prekršaj, i nije bezobrazluk.

Broj dva, on je od Borisa Tadića, u njegovo vreme, od Lutrije Srbije, od one gospođe, jel tako gospodine Martinoviću, dobio dva miliona i 400 hiljada dinara. Da li je bezobrazluk reći istinu. Ja mislim da nije. Bezobrazluk je reći da su nečiji amandmani besmisleni.

Ne postoje besmisleni amandmani, to odbori odmah uklone, postoje besmisleni poslanici, koji umesto da rade svoj posao, oni idu i potkopavaju državu, vredni kao krtice. Potkopavaju državu, rade za državu a ne mogu da utvrdim koju.

E, to je bezobrazluk, e, to je besmisleno, a nije besmisleno podnositi amandmane. Promovišite koliko hoćete i sebe, što je njegovo pravo, koje je istovetno kao i pravo svih drugih narodnih poslanika.

Na kraju da kažem, šteta što se zli jezici ne presađuju i ne izvoze, on bi bio ozbiljan izvorni potencijal ove zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne postoji moja Srbija. Postoji Srbija koju ja volim. Srbija njiva i šljiva. Srbija kojoj sam ja posvetio 60 godina. Nisam hirurg, ja iz Skupštine ne mogu da se vratim da operišem. Ja nisam ni analitičar, nisam ni novinar, nisam istraživač javnog mnjenja, tamo neki Vlah je sve to. Dakle, ja ne znam koliko tih Vlaha ima u jednom Vlahu. Znači, sam o sebi piše, sam sebe istražuje, sam o sebi izveštava, sam sebe predstavlja kao što je rekao, iako pripada ovoj grupi Đilas i Jeremić.

Dakle, ja sam poljoprivrednik i koristim subvenciju u poljoprivredni shodno zakonu kao i svi drugi poljoprivrednici. Ako je greh orati i kupiti traktor, eto ja sam lopov i ja sam grešan. Ja sam lopov i ja sam grešnik zato što nisam luftikaner i zato što sam kupio traktor i orem zemlju. To sam radio i pre nego što sam bio narodni poslanik.

Hoću da koristim ovu zemlju. Neću da budem, kao što on kaže luftiguz, neću da idem da hvalim ovoga – onoga, neću da idem na listu tamo nekog mišobacača itd. pa da se posle odričem od njega. Hoću da služim svojoj zemlji na način na koji ja to umem, da orem zemlju i mislim da nije greh.

Greh je kupiti jahtu, otići na Maldive, greh je kupiti stan u Beču, greh je zasaditi kobajagi vinograd za 525.000 evra, pa prodati vinograd i sve to. Ali, ja gospodinu ništa ne mogu da zamerim, on mene naziva kolegom ako se to tako može zvati.

Ja njih ne mogu zvati kolegama. Da bi ih zvao kolegama oni bi morali biti prisutni ovde, a pošto nisu moj savet mu je da se opet prijavi kod Tadića na lutriju, da se opet kandiduje za dva miliona i 400 hiljada, jer on je poznat po tome da ne kupuje srećke a dobija. Moraće dugo da sačeka da se Tadić, Đilas i Jeremić vrate na vlast. Hvala.