Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. Ne znam da li sam ja dobro čuo, ali vi gospodine predsedavajući proverite, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine na najgrublji mogući način.

Ako neko traži od vladajuće koalicije da joj se objasni u kojoj je stranci, ja stvarno ne znam onda šta nije povreda dostojanstva na takav izliv reči koji je usledio.

Da podsetim gospođu, oni su ovde ušli kao DJB. To je udruženje građana, nije ni politička stranka. Nismo tačno utvrdili. Ali uskoro je bilo ne Dosta je bilo, već dosta ih je bilo, pa nikad im nije bilo dosta. A, ja mislim da gospođa pripada stranci bilo pa prošlo. Hvala.

Koristim vreme ovlašćenog.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa nije to baš tako bilo. Dakle, ja se sećam kako je ona gitara za vreme sviranja himne ovde uletela i sećam se kako je gospođa na konferenciji za štampu zajedno sa gitarom, verovatno je Radulović, Rasulović odsvirao svoje. Dakle, ko je naučio da igra kako mu drugi svira, lako će naći gazdu svirača. Ja tog gazdu nikad nisam imao, a za gospođu nisam siguran. Bože moj, 72 miliona iz budžeta, koje su dobili za finansiranje političke stranke koja ne postoji, bilo bi u redu da te novce vrate.

Ja se sećam i kada su jurišali ovde združeno u naše klupe, dok su delili dobro onda su svi bili onako zdušno protiv nas, jurišali pljunuli, uštinuli, ne znam šta mi sve nisu uradili. U redu je. Gospođa se nije ogradila od Dosta je bilo, rasulović je otišao i zaboravio da se vrati, ali čini mi se da ni gospodina Živkovića ona ne prizna ili priznaje za šefa. On je prekjuče, a ne vidim da se gospođa ogradila od toga, rekao da mu seljaci smrde. Dok sam ja govorio o poljoprivredi i nužnosti da se cena nafte i dizela za poljoprivrednike spusti, s obzirom da se bave poljoprivredom, da traktori ne idu na drumove, gospodin Živković je uradio ovo, okrenuo je stražnjicu, pustio gasove, a onda je izjavio, zapušio nos, kako mu seljaci smrde. Gospodin predsedavajući koji je bio tu ga je prekinuo kada je to rekao u krajnjoj nuždi.

Sada, voleo bih da mi gospođa objasni da li se ona odriče gospodina Živkovića koji kaže da mu seljaci smrde. Gospodin Živković može ovde da pušta gasove ili imitira da pušta gasove, zato što on dolazi sa juga. Sad nema više južnog toka, pa predlažem da gospodina Živkovića ugradimo umesto južnog toka gasovoda. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad sin jednog telohranitelja priča o batinama, to je prvi znak za uzbunu.

Ja ću se setiti predsednika ili zamenika predsednika opštine Beočin, kada su videli da će izgubiti vlast u Inđiji 2015. godine…

(Aleksandra Jerkov: Jel ovo povreda Poslovnika?)

… oni su angažovali batinaše da spreče odbornike da glasaju protiv predsednika opštine Petra Filipovića. To je onaj isti Petar Filipović koji je sada organizovao blokade sa vrhuškom priveska od stranke Dragana Đilasa.

(Balša Božović: Po Poslovniku.)

Dakle, kad o batinama priča neko ko je hteo da tuče migrante 8.3.2013. godine, jedan od njih je ovde prisutan…

(Radoslav Milojičić: Ti si ženu poslao.)

… samo zato što su…

Pa, makar nisam popio tenk za jedno veče, kao ovaj što mi dobacuje.

Dakle, popio je 470 i nešto hiljada dinara za jedno veče za pivo, 300 i nešto piva i zato je dobio nadimak hajnekena. Posle toga je nasrnuo ispred kafića na čoveka u 63 godine i o tome postoji krivična prijava i sada mi još dobacuje.

Napali su migrante samo zato što su hteli dve večeri da prespavaju u Mladenovcu. Evo i fotografije od 8.3.2013. godine…

(Radoslav Milojičić: Da li vidiš ovo, Arsiću?)

… i danas oni pričaju o batinama?

Gospodine predsedavajući, u skladu sa članom 108. i 109. vi ste trebali zbog ove prevelike galame, buke, itd. da izreknete opomenu narodnim poslanicima koji ovo čine u ovom trenutku, jer ubuduće ja ne znam kako će oni dolaziti na sednicu, a ja predlažem da ih možda donesemo u kavezu ako budu ovakvi kao što su sad. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovde je gospodin Balša Božović govorio neistinu. Govorio je da je neko nekome rekao da je izdajnik. Ja ne mislim da ste vi izdajnici. Ja mislim da ste vi nesrećnici. Zašto? Zato što u biografiji napišete da se prošli kurseve CIA. Sada zamislite da neko u Americi od kongresmena napiše da je prošao obuku Federalne službe bezbednosti u Rusiji. Zamislite koliko bi taj kongresmen trajao, koliko bi on uopšte sedeo u kongresu, a ja mislim da bi možda zanoći, možda bi omrko, ali ne bi osvanuo. Zamislite slučajno da neki predstavniku u kongresu napiše da je prošao obuku BIA u Srbiji. Mislim da bi to bio kraj SAD.

Sada neko priča o pravnoj državi, o vladavini prava i gospodine predsedavajući, ne može da govori neko o vladavini prava, neko ko ugrožava građane, neko ko kaže da može da blokira, kao Balša Božović, Slaviju. Da li je vladavina prava da blokirate građane? Da li je vladavina prava da na saobraćajnu traku iznesete sto? Da li je vladavina prava da na Gazeli igrate fudbal? Da li je vladavina prava, o ovo dobro uveličajte, da zablokirate hitna kola sa bolesnicima? Da li je to vladavina prava? Ne znam ko je Zelja, ali znam ko su zeljovi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, za njih je vlast slast. Važnije je opštine i države uređivati nego njima vladati.

Reklamiram povredu člana 107. – dostojanstvo.

Kada neko ko najgrublje krši ljudska prava, kada je neko tukao demostrante na Trgu Republike, kada je tukao funkcionere opozicionih stranaka, kada je ubio pristalicu cokulama, taj neko priča o ljudskim pravima, taj neko priča o kidnapovanju.

Da vas podsetim, u Opštini Inđija, koju su gurnuli u dug od 2.600.000.000, smenjen je predsednik Skupštine u zgradi Uprave vodovoda, bez kvoruma, u prostorijama te stranke koja je bila u javnom preduzeću i oni pričaju o ljudskim pravima i kidnapovanju, a pri tome su 2015. godine, čuvajući vlast, bolji reći slast, kidnapovali u Inđiji 20 odbornika zato što im se vlast ljuljala.

Bojan Pajtić ih odveo na Letenku. Da li je tako, gospodine Martinoviću? Držali su ih zatvorene tri ili četiri dana, do sednice Skupštine, da se ne bi promenila vlast, zato što su verovali da su njihovi odbornici nepokolebljivi, pa su morali da ih sklone, kidnapuju na nekoliko dana, da bi sprečili da svoju demokratsku volju iskažu na ovaj ili onaj način. Da li je to bilo kidnapovanje?

Zatim su angažovali pit bula, koji se zvao Vlada Ješić, koji je usput na Letenci prebio zamenika predsednika Opštine Beočin samo zato što je došao da večera u taj restoran, gde su oni pomislili da će on jedan sam valjda da otme tih 20 kidnapovanih odbornika. Ako je od njih, predsedavajući, mnogo je. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 108.

Slušao sam malopre gospođu, a ima i veze sa dostojanstvom Narodne skupštine, da je Vuk Jeremić, koga ja zove Vuk potomak, tražio od agencije i od Administrativnog odbora, gospodine Martinović je li tako, dozvolu da se upusti u savetodavne usluge. Jeste tražio je, ali tražio je za jednu firmu, a novac je dobio od sasvim druge dve firme. Dakle, dobijete saglasnost da, recimo, savetujete Narodnu skupštinu Republike Srbije, dobijete saglasnost, a tamo se ispostavi da ste savetovali katarsku Skupštinu ili Skupštinu Albanije i onda kažete – ali, ja sam to prijavio.

Dakle, vi u suštini to niste prijavili, odnosno on nije prijavio na zakonit način i netačno je da je bilo bilo kakvih insinuacija. Ja sam pre godinu i po u ovom parlamentu, ko se seća, postavio pitanje - „Stejt Enerdžija“ i potpuni izvor, kako se zovu dve firme, koje su platili milionske iznose dolara na račun Vukove antivladine organizacije, ja to zovem antivladina organizacija i postavio pitanje, da li se to desilo. Naišlo je na podsmeh.

Naše Ministarstvo finansija, proveravajući moje navode, zamolnicom je tražilo od inostranih vlada i inostranih institucija da se proveri da li je to tačno. U toj mreži pala su ova dva gospodina, sasvim nehotice. Ja možda i ne bih tražio tako veliko, da je neko priznao. Međutim, oni su tvrdili da nije istina i ja sam mislio da je Vuk Jeremić nevin.

Još nešto, to što je on predsedavao Skupštinom, to je ova država, ova vlast dozvolila i platila predsedavanje Skupštinom, to se plaća.

Dakle, morao se platiti određeni iznos da bi on predsedavao. Plaćen mu je stan, vozač itd. Znači, država se potpuno njemu odužila, a on je radio protiv države. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, reklamiram član 103, u vezi člana 107.

Ovde je drugarica Vukomanović pokušala grubo da nas obmane. Dakle, ja sam stvarno rekao da je Vuk Jeremić – Vuk potomak, ali sam rekao da je on potomak slavnog Murata-age Pozderca. Iza toga stojim. Čovek je dizao bune protiv Austrougara, dizao je bune u Cazinskoj krajini. U tom smislu, pozitivnom smislu, sam rekao da je on potomak čuvenog Murata-age Pozderca.

Ona je rekla da je on potomak Nurije Pozderca. Netačno. NJegova baka Sadeta bila je udata za Šerifa Buljubašića i nije bila udata za Nuriju, dakle, nikako nije potomak Nurije Pozderca. Toliko o tome, ne želeći da mu ja izvlačim porodično stablo, ali je rečena jedna velika neistina, sa ciljem da se on dovede u vezu sa Narodno oslobodilačkom borbom, pa se Marko prvi usprotivio.

Broj dva, Vuk Jeremić, koga ja zovem Vuk potomak, po depešama Vikiliksa, prodavao je ovu zemlju. Naime, on je tražio od Amerikanaca da utiču na Albance kosovske da se proglašenje nezavisnosti Kosova, a te depeše su dostupne i objavljene, naše južne pokrajine, Kosova i Metohije, prolongira dok Boris Tadić ne bude izabran za predsednika ponovo 2008. godine, što se i desilo. Boris Tadić je izabran 15. februara, položio zakletvu, a 17. februara su Albanci proglasili nezavisnost. On je aktivno učestvovao u izgradnji države Kosova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, u vezi sa članom 107.

Ja sam jedini u ovoj sali koji je glasao za pokojnog premijera. Jedini koji sam glasao za pokojnog premijera Đinđića. Može se neko ceriti koliko hoće, ali s tim u vezi da izjavim da je vanredno stanje uvedeno protivustavno. Tadašnji Ustav je rekao da se vanredno stanje može uvesti na delu teritorije Republike Srbije. Ono je uvedeno preko Nataše Mićić na celoj teritoriji Republike Srbije.

Sve što je proisteklo i zakon koji je donet je bio mešavina zakona o vanrednom stanju i ratnom stanju i zato je Ustavni sud rekao šta je rekao i zato su sva ona hapšenja i odluke bili gotovo ništa. Od 12.000 razvaljenih vrata, 2.000 je zadržano, a mislim samo par stotina procesuirano. Ali, kad se vanredno stanje uvodi, uvodi se da se otklone razlozi, a razlog je bio ubistvo premijera.

Moj kolega poljoprivrednik je bio savezni ministar policije i dopustio je da mu ubiju premijera jedne federalne jedinice i, još gore, seo je na njegovo mesto i još gore republičkog ministra unutrašnjih poslova, koji je bio u momentu ubistva ministar unutrašnjih poslova, ponovo je stavio u Vladu. Dakle, sami zaključite kolika je odgovornost mog kolege poljoprivrednika za ubistvo premijera Đinđića, za koga sam samo ja glasao. I kad on priča o tome kako se išlo na lekarski pregled, jeste Đinđić vodio ministra na lekarski pregled, ali on nije vodio ministra na lekarski pregled, jer nije mogao da povede ni sebe. Hvala.

(Zoran Živković: Povreda Poslovnika!)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je po redosledu, da ne bude neke zabune.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, nije moj kolega poljoprivrednik oborio Dinkića guvernera, obrnuto je. Zbog glasanja iz Bodruma i podruma, verovatno podruma pića, Dinkić se revanširao tako što je oborio vladu mog kolege poljoprivrednika.

Kad već govorimo o lokalnim samoupravama, postoji lokalna samouprava Vračar u kojoj je moj kolega poljoprivrednik najavio protest u ponedeljak, evo ovde i, gle čuda, uz obećanje probao da blokira Nebojšinu ulicu, stao čovek na pešački prelaz. Evo, ako to nije tačno, ako se juče nije desilo, ja onda snosim punu materijalnu i svaku drugu odgovornost. I došao pauk, nova pravila, došao pauk i odneo vozilo. I sad verovatno moj kolega poljoprivrednik mora iz šteka malo da izvadi i da to plati.

Ali, kako je funkcionisala njegova lokalna samouprava kad je on bio vlast, a više je delio slast, nego vlast? On jeste bio savezni ministar, jeste bio republički premijer, ali nikada nije znao da vlada nad sobom. Onaj ko ne zna da vlada nad sobom, ne može da vlada nad drugima. Ima ona još jedna poslovica koja glasi – da onome ko je vladao nad drugima je nesnosna vlast drugih nad njim i on to očigledno pokazuje. Blokirao je Nebojšinu ulicu, to su mu odneli, ali gde čuda, sad znam, njegova lokalna samouprava je funkcionisala tako, a ljudi se udružuju u lokalnu samoupravu jer ne može svako sebi da nosi smeće, ne može svako sebi da pravi ulice, puteve itd. i zato plaćaju ljudi neke račune da bi se to uradilo. E, on je svojim građanima rekao – račune u bure. Zašto baš u bure, što nije našao kantu? Tek onda, posle tih čuvenih računa – baci u bure, što se građanima osvetilo, jer su morali to da plate uz kamatu, tek mi je onda bilo jasno zašto su ga zvali Zoran, kolega poljoprivrednik, Rubin. Znači, mi smo nekada, dok smo bili u Skupštini Srbije i dok je on pričao kako je funkcionisala lokalna samouprava imali običaj da kažemo Zoran „politrić“.

U poslednje vreme on je, izgleda, Zoran „litrić“, izgleda da radi indžekšn, direktno ubrizgavanje. Hvala.

Dame i gospodo, član 108, gospodine predsedavajući, morali ste da preduzmete neke mere.

Ovaj Balša Božović koji se tu ceri valjda deli utiske kolege poljoprivrednika Zorana Živkovića, čuvenog vinodelca, čuvenog vinodelje. Samo da podsetim da je otac Balše Božovića bio telohranitelj Zorana Đinđića.

Evo vam još jednog utiska, što se tiče utiska Zorana Živkovića da sam ja imao tu nesreću da glasam za njegovu Vladu, iz pijeteta prema pokojnom premijeru, dakle, nijednog trenutka nije osporio da je bio savezni ministar, da je Balšin otac bio svojevremeno telohranitelj, da je Mihajlović bio republički ministar, da je on predložio ponovo Mihajlovića za sastav Vlade i da ga podsetim da poslanici glasaju u celini, ne glasaju po ministarskim mestima i tačno iz pijeteta prema Zoranu Đinđiću, pokojnom premijeru, mi smo glasali za Vladu Zorana Živkovića.

Sada, po pitanju Balašević i smrada sa farme, to ne govori o meni, to govori o njima. To je njihovo mišljenje o poljoprivrednicima. To je ono na šta se Balša ceri. To je ono kada napišu farmeru, kao majmune, kao što Balša Božović napiše meni. To nije mišljenje o meni, to je mišljenje o svim farmerima, jer oni misle da tanjir koji miriše tri puta dnevno, da ne pune upravo ti farmeri.

Što se tiče robnih rezervi, treba da pita to potpredsednika Čedomir Jovanovića. Ja sam ga uhvatio u krađi, 22.500 tona od ukupno 80.000 tona je nestalo u Krčedinu. I gle čuda, vlasnik tog silosa je bio Dobrivoje Sudžuk, čovek koji je potpisao Živkoviću čuvenih 525.000 za vinograd.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. u vezi sa članom 108.

Gospodin Obradović je pokušao da preuzme vođenje Narodne skupštine. To mu svakako ne možete dopustiti. Kao druga stvar, on je ovde vukao neku paralelu između blokade 2011. godine i nedavne ne prijavljene blokade.

Godine 2011. poljoprivrednici u Vojvodini su prijavili protesnu vožnju, vožnju, magistralnim pravcima do Beograda. Inače je ta vožnja traktorom pojedinačno dozvoljena, ali s obzirom na veliki broj traktora, tadašnja vlast, ta Đilasova vlast, ta čuvena Đilasova levica, otprilike ona leva ruka desni džep, je zabranila vožnju traktorom do Beograda. To je velika razlika. Dakle, ona je sprečila kretanje u saobraćaju, što je sad uradila kao opozicija.

Dalje, seljaci na toj blokadi nisu prebili nikoga kao što je ovaj čovek prebijen, nikoga. Dakle, ovaj je zverski pretučen u Borči. Probaću da saznam da li su to ista lica vezana za pranje novca koje se desilo preko Borče.

Nadalje, ni jedan od lidera nije otišao u Preljinu da blokira raskrsnicu. Vidite ovoga, koji je to reklamirao, kako blokira raskrsnicu.

Nadalje, niko od nas poljoprivrednika, ni na kraj pameti nam nije bilo da sazivamo nelegalne demonstracije, nelegalno zaustavljanje saobraćaja, kao što je to radila Marija Janjušević Nedić. Evo njenih fotografija. Evo i transparent: „Nemam goriva, jebiga“. Time je zaustavljen srpski patrijarh. Niko od nas, iz poštovanja prema crkvi, veri, bez obzira o kom verskom poglavaru se radi, ni jedne vere, ni jedne veroispovesti, ni jedne crkvene zajednice, mi to ne bi učinili, a oni jesu, i to je velika razlika između nas i njih.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja verujem da je Bog kaznio one koji su najmanje krivi. Grad i led su udarili u Srbiju, verovatno zbog toga što su ovi dverići i kupusići blokirali patrijarha. Bog je pokazao svoj bes, a pokazaće i naši građani.

Nesporno je da smo 2012. zatekli politički obezglavljenu državu. Da se nije vratio Radulović, ovaj iz Dosta je bilo, pa bilo pa prošlo, imaju sad dve grupe valjda, ja ne znam šta bi mi radili. Država je bila obezglavljena politički, teritorijalno razvaljena, u tom teritorijalnom razvaljivanju pomagali su i oni koji su kao ministri spoljnih poslova trošili 3,5 miliona evra za pet godina, kobajagi da brane državu, a radili su na divljoj izgradnji divlje države Kosovo, ono što mi smatramo Kosovom i Metohijom, našom južnom pokrajinom. Država je bila ekonomski nemoćna, ekonomski devastirana, socijalno neodrživa, samim tim, glavni proizvod je bio dug, obveznice itd. Nije se živelo od zarađenog, već od zaduženog. Zapuštena i napuštena država, vojno nemoćna, ne neutralna, nego neutralisana, sa jednom letelicom bez akumulatora.

Šta su bile nacionalne manjine? Po mojoj proceni, bile su, ako se ne varam, bile su otprilike kao taoci vladajuće većine, koja je htela da ima ekskluzivno pravo na njihove glasove i ništa više. NJihovi problemi se nisu rešavali. Ja mogu kao narodni poslanik da im se za to vreme u ime svoje izvinim, zato što su ih koristili oni koji su gori od njih. Dakle, ti neki milioneri koji su opljačkali i manjine i većine, opljačkali milione, od državnih funkcija napravili javne poslove, da bi postali milioneri, prodavci oglasa, frekvencija, vazduha i magle, oni su krivi za deficit u lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave, to je bila hajdučija, pošalješ miliciju, zauzmeš, ministar onaj, kako su ga zvali, mali Đokica, uzme potpiše, sve u redu, izbacivali su nas kao kofere iz Skupštine. Ta vremena su na sreću iza nas. Došao je neko ko je želeo da uredi državu, a ne samo njome da vlada.

Šta da kažemo za Narodnu banku? Niska inflacija, čvrst kurs, jače devizne rezerve, jača devizna štednja, nemamo nikakav problem, jača dinarska štednja, investicije, pokrivenost uvoza-izvoza porasla, dakle, ta količina novca koja je sad veća pokriva sve naše devizne rezerve i pokriva mogućnost rasta kursa, zato dinar raste.

Privreda se oporavlja. Mi kao poljprivrednici koji smrdimo tu nekima, rekli su doslovce tako, mi smo stecioci ove države. Karađorđe drži tri prsta ovako, na ulazu to pogledajte, i svakoga dana ja mislim da me pita da li čuvam državu. Mi kao stecioci države i prvi nosioci državne misli, koji smo stvarali modernu državu, vama svima kažem – nemojte da rušite ovu našu kućicu koju smo mukom stvorili iznad naših glava, napravili. Možemo doziđivati, preziđivati, dorađivati, ali nemoj da dopustite da nam je tuđin sruši. Mi seljaci želimo našoj državi ono što dobar domaćin želi svojim ukućanima, da po kvalitetu života budemo jednaki našem okruženju, da što pre stignemo ove koji su daleko razvijeniji od nas. To je ono što mi želimo.

Mi prosti seljaci koji smrdimo onima tamo, ali im naši tanjiri prepuni hrane ne smrde, šta mi želimo? Mi smatramo da sadašnja generacija nije sve, da to nije narod, narod je sastavljen od bivše generacije i buduće. Mi smo od bivše generacije nasledili ovu državu, oni su nam je ostavili, skupo su je životima plaćali, krvlju, znojem, gradili, u nemogućim uslovima i na nama je da državu koju smo od predaka nasledili, ako ne u istom stanju, ono makar u boljem, ostavimo svojim potomcima. Ja ne branim vlast, neću je nikad braniti, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji.

Možete bolje da me zbog odanosti državi kaznite nego zbog izdaje nagradite. Hvala.