Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, cilj ovog amandmana je bio da osnažimo predlog Vlade, da sa ovim amandmanom potvrdimo rešenje koje je Vlada predložila, iz prostog razloga što mislimo da i u ovoj oblasti konačno treba da zavlada red, da državu valja unapređivati, uređivati kao što mi poljoprivrednici uređujemo svoje gazdinstvo i da po kvalitetu usluga treba stremiti ka kvalitetu usluga u modernim razvijenim zemljama.

Sve ove oznake, sva ova medicinska sredstva, svi ovi propisi mogu da dovedu do toga da sutra zbog znatno jeftinijih zdravstvenih usluga mnogo pacijenata, a gama nož je dokaz za to, umesto da idu u inostranstvo se leči ovde. To je jedno. To uslugama donosi dodatni bruto domaći proizvod, a druga dobra svrha ovog obeležavanja i standardizacije je u tome što kroz dobru uslugu dobra medicinska sredstva se stiču uslovi da pacijent iz inostranstva, posebno iz okruženja koriste medicinske usluge koje naši zdravstveni radnici mogu da im pruže, s obzirom da su te usluge znatno jeftinije. Mislim da i u tome možemo steći dodatni prihod. Znači, manjim odlaskom pacijenata u inostranstvo steći dodatnih prihod, a još veći prihod ostvariti time što ćemo privući, a već sada određeni broj pacijenata iz inostranstva se leči kod nas. Zahvaljujući ovoj standardizaciji ja verujem da će taj broj pacijenata porasti i da ćemo na takav način stvoriti dodatne prihode, što je cilj ove Vlade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj i ovog amandmana je da podržimo Vladu Republike Srbije da potvrdimo ono rešenje koje je u ovom članu i mi to ni jednog trenutka nismo tajili ni gospodin Atlagić, ni ja, ja sam predložio nešto više amandmana, sem podrške Vladi i njihovom predlogu. Druga stvar je bila da više nećemo da dozvolimo da oni koji su nekoliko puta bili gori od nas, da oni drugi, a to je bio spoj pljačkaškog režima, stranke bivšeg režima i stečajnih upravnika, da ne dozvolimo da slušamo njihove optužbe, a da pri tome ne možemo da odgovorimo kao što je to bio slučaj pre nekoliko dana prilikom utvrđivanja dnevnog reda.

Zato svojim amandmanom uvek želim da potvrdim ono rešenje koje je Vlada predložila i pri tome poštujem sve druge kolege koji predlažu slične amandmane, a ja verujem da će naši građani oceniti između ove Vlade i prethodne ako im opišemo sledeću situaciju da je dugo u stranci bivšeg režima vladala mrtva trka u ovim medicinskim sredstvima.

Jedni su koristili 300 ručkova, a oni drugi spavanku. Kako beše ono, gospodine Atlagiću? Sisavac iz Vojbovac. Oni su koristili pivo. U toj mrtvoj trci Smederevska Palanka je u medicinskim sredstvima pobedila za 25 piva u odnosu na medicinska sredstva drugog dela stranke bivšeg režima, koja je u kafani od 80 mesta uspela u medicinskim sredstvima da ubije 300 pljeskavica, bečkih šnicli itd. Razlika između ove Vlade i Vlade stranke bivšeg režima, vlade opštenarodne propasti, građani uveliko to vide i stoga rezultati su izbora onakvi kakvi jesu na našu sreću, a na nesreću stranke bivšeg režima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sredstva namenjena kliničkim ispitivanjima, izlaganje sajmovima, zanimljive informacije koje su neophodne za sigurnu upotrebu medicinskog sredstva, to je najbitnije. Ja, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da je ovaj zakon dobar, da je ovo predviđeno rešenje u ovom članu dobro i stoga smo predložili ovaj amandman, da potvrdimo ono što bi eventualno druge kolege negirale.

Drago mi je što ima sličnih amandmana, čime podrška Vladi Republike Srbije raste, a ponekad i na moje iznenađenje.

Sigurna upotreba je ona na koju Đilas više neće uticati. Dakle, svi koji su pratili zdravstvo znaju da je ono u Beogradu bilo sredstvo za potkusurivanje. Dakle, kada je neko uslovio koaliciju sa određenim mestima u farmaciji i zdravstvu, onda je došlo do hapšenja onih drugih kadrova i da bi Đilas očuvao svoju vlast, odredio je medicinu svoje vlasti, svom opstanku i onda je došlo do hapšenja dosta zdravstvenih radnika i lekara, da bi se omogućilo mesto koalicionom partneru koji je ove informacije o sigurnosti itd. obilato koristio da bi popunio džepove ne samo koalicionog partnera, nego, na drugom kraju, recimo, na Mostu na Adi, koji je građen bez dozvole, i gospodin Đilas debelo popuni svoje džepove, preuzme stranku, itd.

Dakle, medicinska sredstva više nisu sredstva pomoću kojih će se namirivati koalicioni partneri, što je bio slučaj za vreme vladavine stranke bivšeg režima i njihove vlade opštenarodne propasti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o Etičkom odboru. Kada je etika u pitanju, ja želim svima onima koji sutra slave, a večeras su počeli, da slave sa srećom, u zdravlju, hiljadama godina, i oni i njihovi gosti, i da nikad više ne dočekaju da ovom zemljom vladaju razni pelješanovići, mutibarići, varajići, poput one Vlade opšte narodne propasti koju su činile stranke bivšeg režima. S tim u vezi, ja se večeras više neću javljati za reč. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. čl. 106, 108. itd. gospodine predsedavajući, vi ste svakako juče bili svedok permanentnog vređanja cele poslaničke grupe i koalicije…

(Narodni poslanik Zoran Krasić dobacuje.)

Ovaj što dobacuje jednom bi morao da bude kažnjen. I to vam predlažem.Dakle, bili ste svedok nečuvenih optužbi koje smo trpeli upravo od prethodnog poslanika koji je reklamirao povredu Poslovnika. U ovoj reklamaciji je ponovo grupo zloupotrebio Poslovnik. To je bila diskusija, to je bila replika. To nije bila povreda Poslovnika.

U skladu sa članom 103. da bi na vreme predupredili ovog maštovitog poslanika da zloupotrebljava pravo povrede Poslovnika, predlažem da odbijete ona dva minuta, u skladu sa stavom 8. člana 103. Poslovnika i tako predupredite nove uvrede ovog vrlo maštovitog poslanika, koji nas je juče optužio i za smrt i ne znam zašta još. Zato predlažem da ovog puta ozbiljno to razmotrite i iskoristite svoje pravo, oduzmite toj poslaničkoj grupi dva minuta, pa nek se oni međusobno u opoziciji prepucavaju koliko hoće, ali ne mogu Poslovnik da koriste time što je to nova diskusija i što je to replika na neku prethodnu diskusiju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mržnja škodi zdravlju. Dakle, to bi bila neka izreka koja bi trebala da bude dostupna i mom kolegi poljoprivredniku. Ja razumem bes mog kolege poljoprivrednika. On je kao doktor veterinarskih nauka, veterinarske medicine, doduše malo samouk, dakle, to zvanje i znanje stekao pelcujući kokoške u onom selu Pokovce pored Niša.

Dakle, verovatno je razočaran što u ovom zakonu medicinska sredstva iz veterinarske medicine više nisu obuhvaćena. Znači, nema više rastvora jogurta da staviš u špric, pa da ideš da lažno pelcuješ kokoške u okolini Niša, ukoliko u Niš smeš da dođeš.

Broj dva, on je poznat i po zakonima gde traži da ministri i poslanici idu na lekarski pregled. Ja vas molim, moje kolege iz vladajuće većine, da usvojimo taj zakon i da svi idemo na lekarski pregled. On neće proći.

Zoran Đinđić jeste vodio ministre na lekarski pregled, dvojica nisu prošla, ali on nije bio na lekarskom pregledu. Ista Vlada Zorana Đinđića je ponovo izabrana u istom sastavu, samo je premijer moj kolega poljoprivrednik bio novo lice. Umesto da ode na pregled, on to nije uradio, a danas savetuje sve druge da se podvrgnu pregledu i ja sam rešen, što se mene tiče, a ja sam samo jedan od poslanika, da mu to i omogućimo. LJudi, on je već jednom pokazao na jednom lekarskom pregledu u Nišu 1978. godine dijagnozu. To je gospodin Martinović najbolje rekao i pročitao da taj lekarski pregled ne može da prođe.

(Aleksandar Martinović: Replika.)

Dobro. Izvinite, kolega Martinoviću, pogrešno sam vas protumačio.

Kada su u pitanju sredstva, on je bio na koalicionoj listi one stranke bivšeg režima – krediti. Urgentni centar u Novom Sadu, gospodine ministre, da li je tačno, trebao je koštati 15 miliona, a koštao je 40. Da nije bilo te pljačke od strane stanke bivšeg režima… Urgentni centar je vodila Vesna Pajtić Bolidovski. Da li vam je to nešto poznato? Meni to nešto poznato zvuči. Umesto 15 miliona, 40 miliona, najverovatnije sa Bojanom Pajtićem.

Dragan Drašković koji je postavljen na to mesto je imao istu kapiju na svojoj kući, kao što je i kapija na urgentnom centru. Onaj Aca Dijagonala kada je radio, pa malo kod mene kući, pa dijagonalno u kliničkom centru, odnosno u urgentnom centru.

Gospodine ministre, oprema, koliko je zidova srušeno u Kamenici 2? Trebala je biti gotova 2009. godine. Trebala je da košta 8,5 miliona, imala je svu infrastrukturu, vodu, struju, to je proširenje. Kamenica 2 koštala je 30 miliona. LJudi su čekali tamo, kada smo već kod medicinskih sredstava, od četiri do šest meseci, da li je tako, gospodine ministre, na zračenje. Tri ili četiri javne nabavke su hteli da proguraju sa cenom većom i tri puta, nego što košta LINAK. Pošto su javne nabavke padale, ljudi su umirali. Čekalo se na red, pa dođi ako ne umreš, od četiri do šest meseci. Tek promenama u Vojvodini 2016. godine je počela da radi, uz silne prepravke, Kamenica 2.

Da li je Dragan Drašković, za koga kažu da mu je tetka javni tužilac, republički, da li je tačno, gospodine ministre, da ima 108 javnih nabavki bez finansijskog plana i plana javnih nabavki, vrednih milijarde dinara? Prijave nestaju. To je bio njihov model i danas čujemo kako nam oni spočitavaju o nečemu, a treba da znaju da je važnije od vladanja države izgrađivati državu, i to ova Vlada čini i zato ću ja podržati ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman govori o strukturi upisa. Struktura ministre, mora da bude takva, da bude dovoljno zidara, da predstavnici stranke bivšeg režima moraju da kupuju stanove u Beču. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, instruktori ocenjuju ocene. Ja se i dalje zalažem za one retke zanate, da dovedemo vrhunske majstore, tadžetina, krojače, ovog što je „zgrabinovcu“ šio odelo, da na takav način kroz te vrhunske majstore, koje ćemo dobiti, povratimo deo opljačkanog novca. Ovako se taj novac iznosi u inostranstvo.

Ali, ukoliko „zgrabinovac“ i ekipa koja je zaradila sve dok je običan narod gubio sve, ukoliko oni shvate da ovde ima vrhunskih majstora, a ocene će tome doprineti, ukoliko budu kvalitetni instruktori, u tom slučaju neće zvati da se sa njujorške avenije dođe krojač i da Miškoviću i „zgrabinovcu“ šije odelo od 10.000 evra, nego će iskoristiti krojača ovde, koji će biti povoljniji, a mi ćemo kao država i društvo deo tog novca povratiti, a naravno, kroz PDV itd. povratiti u državnu kasu, a onda možemo da dignemo penzije zahvaljujući povećanim prihodima, što ću govoriti u nekom narednom obrazloženju amandmana, možemo da povećamo penzije jer će biti veći prihodi od poreza, a pod broj dva, imaćemo veći broj zaposlenih ljudi, kvalitetnih majstora, koji će imati velike, debele plate zahvaljujući tome što će vraćati ovaj opljačkani novac i na takav način ćemo imati veće prihode i u PIO fondu, tako da naši penzioneri treba da znaju da se ovo radi i u njihovu korist. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz diplome biće dodatak o provedenom vremenu u praksi. Ja se i dalje zalažem da, poput Rusije, Petar Veliki kada je doveo brodograditelje da obuči svoje ljude, za tu vrstu instruktora. Naravno i naši, da ne bi ovi o kojima sam već govorio koji su zemlju opljačkali uzduž i popreko taj novac trošili u inostranstvu na skupe cipele, dragulje, satove, pa i jahte. Kod njih je ono – stojte galije carske da prođu njihove jahte.

Dakle, nama trebaju brodograditelji. S obzirom da su njihovi apetiti veliki, da su koncentrovali određeni deo bogatstva koji je prouzrokovao siromaštvo i sad taj novac treba raspodeliti pravilno. Ovaj zakon doprinosi da se to pravilno raspodeli među građanima, da oni koji su ozebli mogu to parče jorgana, koji im je neko oteo, da se i oni malo ogreju i da svojim radom povrate novac koji je njihovim roditeljima ili njima samima, dok su bili mali, oduzela stranka bivšeg režima dok je uništavala privredu i sve što se uništiti u Srbiji moglo.

Na takav način, opet govorim, će se sliti novac, jer ta sirotinja neće trošiti novac na Devičanska ostrva, nego će ga trošiti ovde na vredne majstore, ruke i tako će naš budžet biti sve puniji i puniji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, poslodavac u stečaju ne može da učestvuje u dualnom obrazovanju. Dakle, prošlo je vreme stečajnih upravnika i pojave „kradulović Del Boj kompani“. To vreme je prošlo. Zamislite da on nekoga mora da obučava.

Broj dva molim za razumevanje za mog kolegu poljoprivrednika. Ove se radi o ishrani, a on je više pažnje posvećivao piću, pa mu to po malo nije jasno. Dakle, radi se o ishrani i naknadi za prevoz ili smeštaju i ishrani, što se već radi u nizu učeničkih domova, građevinske škole, poljoprivredne, to ministar svakako zna bolje od mene. Znam da nabrojim desetak poljoprivrednih škola koje već to čine i to već rade.

Ovo je prilika da roditelji rasterete svoj budžet. Oni roditelji koje stranka bivšeg režima, a i moj kolega poljoprivrednik, koji su nemilice pljačkali. Oni su im uzeli pravo na dostojanstvo, pravo da mogu da školuju svoju decu.

Ovo je prilika da deca imaju džeparac, da kupe sebi patike, farmerke, jakne, da ne moraju da kradu, da ne moraju da gledaju kako to druga deca imaju. To je prilika i roditeljima da povrate dostojanstvo, koje im je oduzeto divljom predatorskom privatizacijom. Oduzeta im je prilika da svoje znanje primenjuju u korist društva, države i svoje porodice, da donose plate kući. To pravo im je oduzeto od stane zločinačkog poduhvata koji su izveli iz stranke bivšeg režima i stečajni upravnici, zajedno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde naknada ne može biti manja od 70%. Predviđene su i kazne za poslodavce. Ne može biti manja, što znači da može da bude veća. Može da bude puno veća, ali tih 70% takođe puno znači. Vraća dostojanstvo i učeniku i roditeljima da se vredi truditi i raditi, da vredi manuelno/rukama proizvoditi nešto itd. Vraća se dostojanstvo svakom od njih. Svako od njih treba da se oseća ponosno zato što je svojim rukama zaradio novac.

Zašto kažem da može biti mnogo više? Govorio sam o instruktorima, govorio sam, recimo, o Domanie Roj, gospođi koja pravi čuvena vina, o vinarijama, o Egonu Mileru u Nemačkoj, govorio sam o Bernardu Arnaultu, Dom Perinjon.

Zašto neko, poslodavci, ne mislim na tipa ovo „don Žile muljator“, nego tipa „Dom Perinjon“, zašto poslodavci koji bi prodavali bocu vina za 6.000, 7.000, 10.000, zašto ne bi učenika koji je shvatio proizvodnju i zamenio njegove ruke, platio daleko više, da bi oni na nekom drugom mestu, odakle su došli, zarađivali onoliko koliko su zarađivali ranije? Zašto bi neki poslodavac, ukoliko je učenik naučio koliko i on, ukoliko je čak prevazišao možda učitelja, što je uvek moguće, društvo stalno napreduje, zašto bi on štedeo, zašto ne bi platio više, kada će debelo da zaradi? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj nadzor treba da bude temeljan, posebno za onaj deo za koji se ja zalažem. Dom Perinjon, Bernard Arnault, kapital, pažljivo slušajte. Ne mora od države da se otme 550.000 evra, ne mora. Ako su dobri instruktori, ako je dobar nadzor i ako učenici vole i žele. A država hoće i ima dovoljno državnog poljoprivrednog zemljišta. U takvim situacijama ga treba davati, a ne kao za mog kolegu poljoprivrednika Dom Z.Ž. Trideset zarez pet milijardi kapital vinarije Bernard Arnault u kojoj se pravi čuveni Dom Perinjon. E, sad zamislite koliki su prihodi države. Znači, ne treba ljude obučavati za prevaru, za šibice, bunde, prevare države, već se može stvoriti kapital koji je vredan i u tom nadzoru treba posvetiti pažnju tome.

Cilj države i društva, gospodine ministre, je da nadzor bude kvalitetan, da ti učenici što pre po završenoj školi uđu u sistem, zasnuju radni odnos i da njihov radni staž traje 45 godina, da nam ne idu u penziju sa 15 godina radnog staža. Zato što će te plate biti velike, kao što su i u IMT-u plate zavarivača bile veće nego plate direktora. Sevojno je ovde navedeno kao novi primer. Ukoliko takvi lični dohoci budu, penzijski fondovi će biti puni. Naši penzioneri su zaslužili da imaju velike penzije, ali da se one stvore radom, zarađivanjem, a ne da se dobijaju kreditima i prevarama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se radi o kaznama, ukoliko škola u roku od osam dana ne dostavi podatke o prekidu učenja itd. Zašto je to bitno? Bitno je u svakom trenutku znati kojim profilima raspolažemo, to je veoma bitno. Ako neko hoće da ima vrhunskog kuvara, vrhunskog konobara i ne želi da troši novac na Maldivima, on mora tačno da zna koje profesije postoje i koje će postojati.

Dakle, po prijavama tačno će se znati da li je to školovanje prekinuto ili nije. Pa, će recimo, pripadnici ove stranke bivšeg režima, moći komotno da planiraju da tamo od 2020. i neke godine, ne moraju da troše 25 hiljada evra na letovanje na Maldivima, da neće morati dati 1500 evra dnevno da plaćaju dobrog kuvara, konobara, recepcionara, već da će moći to da nabave u svojoj zemlji, a mi ćemo kao država i društvo na takav način, povratiti kroz usluge, kroz zanate, kroz profesiju, kroz plate, čak, i kroz praksu, dok učenici vrše, povratićemo deo prihoda koje stranka bivšeg režima, zajedno sa stečajnim upravnicima, opljačkala od ovog našeg vrednog i napaćenog naroda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da podnesem i ovu galamu, s obzirom da znam da pokušava da odbrani mog kolegu poljoprivrednika.

Ja sam ostao u obavezi da objasnim profesiju kokošarenje. To se dobija tako kada dođete iz sela Čagorvac, ponesete flašu vina „donživavka“, a ona je dobijena u vinariji „donmuljarka“, odložite pored kokošinjca u selu Pukovac ili Pukovce, onda uđete sa rastvorom jogurta i sa špricom, odložite i šibice na stranu, a onda uzmete sledeću svoju alatku, kao moj kolega poljoprivrednik, upadne u Pukovce u kokošinjac, navučete beli mantil, upadnete kod seljaka u kokošinjac i uzmete i kokoške pelcujete rastvorom jogurta. Vama je to malo smešno, ali to se dešavalo i to je biografija mog kolege poljoprivrednika. Rezultat te instruktaže, koju on širi i pokušava da prenese na poljoprivrednike, rezultat je da kokoške posle dan vremena „is dead“. To je to kokošarenje koje je on sprovodio u praksi. To je ono dualno obrazovanje koje on želi da prenese i, s obzirom na kazne, njega je trebalo daleko više kazniti nego što su kazne iz ovog člana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova podzakonska akta treba doneti što pre.

Ja verujem da će 2019. godine biti bolje, ali Srbija nije Beograd. Ima mnogo sredina gde će, recimo, naknada za prevoz, gde će prihodi od najmanje 70%, gde će smeštaj biti veoma značajan za porodice, za učenike, za one koji tamo žive, to će biti ključno i za njihov opstanak na toj teritoriji. Veoma će biti bitno za građevinske poljoprivredne škole. Biće veoma bitno da roditelji, čije će siromaštvo svakako biti manje nego što je bilo, čija će egzistencija biti na višem nivou nego sada, čiji će veoma značajni prihodi biti od toga. Ne trebaju njima staklene kugle i natalne karte. Na takav način, iz tog džeparca moći će učenici da kupe udžbenike. Zar onda nisu udžbenici besplatni? Zar neće učenik ceniti kompjuter, pametni telefon, zar neće ceniti udžbenik kad on sam kupi? Manje će ga šarati, nego ako dobije besplatno.

Na takav način smo dobili priliku da se oni samo školuju. Dakle, i u Americi učenici raznose novine, pice itd, da bi stekli prihode za svoje školovanje. Mi nismo imali sreću da u srednjem obrazovanju imamo takvu vrstu prihoda. Iako smo išli na praksu, naši roditelji su plaćali sve i zato ovaj nadzor treba posvetiti upravo o ovome. Hvala.