Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas, da tako kažemo, na kraju vrlo je teško govoriti o ovim sporazumima i moja malenkost nema nameru o tome da kažem, ali ću ipak reći nekoliko rečenica o dva sporazuma i to sporazum vezan za Rusiju i sporazum vezan za SAD na jedan specifičan način zato da ne bih došao u situaciju da se ponavljam, da kažem ono što su govorile moje uvažene koleginice i kolege.
Poštovani narodni poslanici, ja ću početi sa jednim citatom. Verujem da ćete ga prepoznati. Citiram: „Srbija nikada neće da odustane od prijateljstva sa Rusijom, jer to ne bi bilo normalno“. Završen citat. Šta mislite, čiji je ovo citat? Vidim da nećete da kažete, ja ću vas samo podsetiti, a vi ste ga svi čuli koji ste bili prisutni na sednici, rekao je predsednik Aleksandar Vučić 27. aprila 2014. godine u ekspozeu za predsednika Vlade, u ekspozeu stranica 14.
A iz ekspozea od 03.08.2016. godine, stoji na strani deset, citiram: „Vlada ostaje posvećena promovisanju dobrih bilateralnih odnosa saradnje i sa drugim uticajnim faktorima, jer se govorilo o evropskim zemljama u međunarodnoj zajednicim, poput SAD, kao i sa tradicionalnim prijateljima i partnerima poput Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, arapskih zemalja i drugih“.
Uvaženi narodni poslanici, da vas podsetim na ono što vi znate, jer je upravo danas vreme i mesto da kažemo neke stvari. Moje izlaganje će povezati malo politike, malo nauke, a voleo bih da mi neko suprotstavi drugačije mišljenje. Možda ću i polemisati sa nekim mišljenjima koja su iznesena ovih dana na pojedinim TV ekranima.
Ovo prijateljstvo o kojem je predsednik Republike govorio u dva ekspozea svoja između Srbije i Rusije građeno je u obostranom interesu dve bratske i prijateljske zemlje. Prijateljstvo dve bratske i prijateljske zemlje građeno je u istorijskom, kulturnom i duhovnom smislu i njihovim vezama.
Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte, umetnici, naučnici, bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili izuzetan trag, dajući veliki doprinos razvoju srpskog društva i srpske države, srpske nauke, univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, pa i stripa i drugih naučnih delatnosti.
Ja o tome pojedinačno neću govoriti, jer vi znate o čemu se radi, a dozvolite samo da kažem da je kralj Aleksandar Karađorđević, inače smatran prijateljem Rusa, upravo uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave, otvoren je 1933. godine Ruski dom, najstariji kulturni centar u Beogradu. Podvlačim ovo.
Uvaženi narodni poslanici, u svetu postoji 64 ruska doma, što je vrlo bitno. Ja molim narodne poslanike da obrate pažnju, da ne ometaju. Ali je samo beogradski Ruski dom namenjen druženju Srba i Rusa, nijedan drugi od 64. Šta vam to govori, sami procenite.
Isto tako, neke najlepše zgrade i kuće u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti, vama dobro poznato da ih ne nabrajam, ali, do 1925. godine u Kraljevini SHS funkcionisalo je 17 ruskih škola, malo li je. Srbi i Rusi kao dva naroda, ovo je vrlo važno poštovani građani da zapamtite, nikada nisu bili u ratnim sukobima.
I vi, uvaženi narodni poslanici nije loše da poslušate, a ne da ometate.
Mnogi Srbi prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja u carsku Rusiju gde su osnovali Novaju Serbiju i Slaveno Serbiju.
Nadalje, Rusija je bila jedini spoljno-politički saveznik Srbije u toku Prvog srpskog ustanka 1804-1813. godine. Uvaženi narodni poslanici, dobro je da zapamtite, naš srpski, a crnogorski Petar Petrović NJegoš upućen amanetom Petra Cetinjskog: „Moli se Bogu i drže se Rusije“, jer 6. marta 1833. godine, u Sankt Petersburgu rukopoložen za vladiku Crne Gore i brda, jel tako braćo Srbi u Crnoj Gori i vi koji smatrate da ste Crnogorci? U srpsko-turskom ratu, 1876. godine, učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije, od čega 1.000 oficira.
Prelazimo na balkanske ratove u jednoj rečicini - Rusi su bili u srpskim redovima. Samo dan nakon austrijskog ultimatuma Srbiji 24. jula 1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević tražio je savet od ruskog cara Nikolaja Drugog Romanova koji je 27. aprila 1914. godine, poslao svoj čuveni odgovor, citiram: „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“ završen citat.
Uloga Rusije u Drugom svetskom ratu bila je nemerljiva. Preko 26 miliona života Rusi su dali za oslobođenje od fašizma i ugradili su svoje živote u temelje slobode, pa i oslobođenju jednim delom naše zemlje. Za slobodu Beograda dali su preko 1.000 života.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije prijateljstvo Srba i Rusa, pored ostaloga, zasniva se što su Srbi i Rusi narod istog korena, iste krvi, iste vere, skoro istog pisma i jezika, slične kulture i to je ono što nas, pored ostalog, povezuje.
Dozvolite da spomenem našeg srpskog svetskog Dositeja Obradovića koji je bio izvor pokušaja da se pokrene duhovni život srpskog naroda u jednom srednjeevropskom prozapadnom pravcu. Ovo je bitno poštovani građani da zapamtite. On je zapadnjak bio. Govorio je nekoliko zapadnih jezika, divio se engleskoj kulturi, tvrdio da su engleskinje najbolje žene na svetu, ali čim je prešao u Srbiju nakon što ga je Karađorđe pozvao, koji je sklon Austriji, kazao je, citiram „Karađorđe okreći se Rusiji“ završen citat.
Dalje dozvolite na kraju oko ovog sporazuma da kažem, a vezano za prijateljsku Rusiju. Ako bi svetskog slikarstva uklonili rusko slikarstvo svet bi potamneo. Ako bi svetsku muziku iz svetske muzike uklonili rusku, svet bi ogluveo. Ako bi iz svetske književnosti uklonili rusku književnost, svet bi zanemeo poštovani građani. Ako bi iz svetske energetike izbacili srpskog Teslu, svet bi pomračio.
Uvaženi građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, Srbi su dali Rusima ogroman doprinos i udarali temelje savremenoj ruskoj državi. Sada ćete reći šta ovaj priča. Samo tri rečenice.
Prvo, grof Sava Vladislavić Raguzinski, Srbin iz Hercegovine bio je sekretar ruskog cara Petra velikog, ambasador Rusije u Kini, udarao, razgraničio Kinu i Rusiju. Da li je udarao temelje? Jeste. Idemo drugo.
General grof Mihajlo Miloradović, Srbin iz Hercegovine iz srpske Hercegovine, osnovao je, verovali ili ne rusku obaveštajnu službu i bio najzaslužniji u odbrani Moskve 1812. godine od Napoleona.
I usput da kažem, od trideset generala u odbrani Moskve deset generala bilo je Srba iz Beograda i drugih krajeva Srbije. Treće, grof Marko Vojinović je osnivač Ruske crnomorske flote.
Uvaženi narodni poslanici, evo to je veliki doprinos koji smo mi Srbi dali i udarali temelje zajedno sa bratskom Rusijom. Koristim priliku da se zahvalim bratskoj Rusiji koja je u Savetu bezbednosti UN onemogućila da se Srpski narod proglasi genocidnim, da se to uvažene dame i gospodo desilo nastavak bombardovanja i dalje bi trajao, on traje i danas.
Idemo na drugi sporazum. Drugi sporazum je vezan za SAD. U nas Srba, dozvolite dve rečenice da kažem, ima jedan veoma mali određeni broj naučnika, pa ako hoćete i istoričara, kako rekoh, doduše, malobrojnih kojima je naučna istina iznad svega i koji zasigurno neće pokleknuti pod udarom najvećih zemalja zapada kada su u pitanju naučne istine, kao što to rade pojedini političari danas na pojedinim televizijama i koji će po svaku cenu razobličiti ratne laži i podmetanja od strane SAD i zapadnih saveznika, pa i u slučaju „Račak“, čuli smo juče i prekjuče na nekim televizijama izmišljotine.
Predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, izneo je neoborivu istinu kada je rekao, citiram: „Voker je izmislio da su Srbi izvršili zločin u Račku, što je bio povod bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije.“ Završen citat i dodao je: „Voker je svetski hohštapler i prevarant“ završen citat. Tražili su mi, uvaženi građani, da to posebno naglasim danas.
Poštovani narodni poslanici, istorijska je nauka je već to dokazala ovo što je gospodin Vučić rekao, a to predsednik Vučić odlično zna, za razliku od ovih iz Saveza za Srbiju. Zašto? Ovo je bitno da čujete poštovani građani, jer nema niti jedan istraživački rad, niti naučni rad, niti naučne knjige, a koju gospodin Aleksandar Vučić nije pročitao za razliku od njih. E, to je problem.
Zbog kratkoće vremena, ja ću citirati samo dva izvora i to inostrane provenijencije, namerno neću domaće, da ne bi naši politički protivnici rekli da smo subjektivni, koji potvrđuju reči predsednika Vučića. Jedan Nemački list, zove se „Berliner cajtung“ tvrdi, citiram, da je Račak bio izmišljen, odnosno namešten i da su ga namestile SAD i Voker.
Koristim ovde tu priliku da kažem, i Bugarske obaveštajne službe, vama vrlo malo poznate, nije li vam dame i gospodo poslanici, čudno što ovoj aferi, pod navodnike oko „Krušika“ je umešana novinarka baš iz Bugarske, o kojoj je govorio uvaženi poslanik Aleksandar Martinović. Šta vam to govori? Vi ste pametni ljudi, procenite o čemu se tu radi.
Ovaj nemački list uspeo je pronaći izveštaj autopsije Helene Ranta, koja je vodila finski tim stručnjaka. I gle čuda, za izveštajem autopsije tragalo se godinu dana. I danas je pod velom tajne, nije dostupan. Ali, ovom listu je bilo dostupno 60 stranica najvažnijih. Na kraju tog dela, bio mu je čitan, ali on je video ovaj list, odnosno njegovi novinari, o čemu se radi. Ranta nije uspela da objavi izveštaj autopsije, jer su na nju vršeni strahoviti politički pritisci da to ne uradi. Ona je to, kako znate, i potvrdila.
Nemački list "Berliner cajtung" tvrdi, pošto je on imao uviđaj u u njega, da je samo jedno telo imalo rane, obratite pažnju na ovo, koje su mogle biti, podvlačim, mogle biti, izazvane pucnjem iz blizine, tj. prilikom pogubljenja. Nisu tvrdili, ali su mogle biti.
Prema drugom izvoru, jednog francuskog novinara, citiram: "Istina je da sam bio u Račku na dan navodno pogubljenja i da sam pronašao svega četiri ranjene osobe". Podvlačim - svega četiri ranjene osobe. "Ali, ništa slično masovnom ubijanju", završen citat.
Poštovane dame i gospodo, šta se desilo u međuvremenu? Ovo je vrlo važno, da obratite pažnju. U međuvremenu Hašim Tači, vođa zločinačke OVK je izjavio tada, citiram: "Imamo mnogo stradalih, ali su imali i Srbi", završen citat, navodi ovaj nemački list. Dakle, nigde se ne govori o streljanim civilima. Ovaj list je to objavio 14. 03. 2000. godine.
Tači je priznao, u intervjuu Bi-Bi-Si-ju, 24. 3. 2000. godine da je, citiram: "Velika grupa OVK delovala u Račku i da je mnogo vojnika izgubilo živote u borbi sa jugoslovenskim snagama", završen citat. Dakle - mnogo vojnika izgubilo živote, a ne civila. A Bi-Bi-Si dodaje, citiram: "OVK je namerno ubijala albanske seljake, da bi pridobila simpatije zapada", završen citat.
Poštovani građani, vidite o kakvoj se podmetačini radi.
Zločinačka Medlin Olbrajt je priznala u Bi-Bi-Si programu da je, citiram: "Incident u Račku zahtevao pripremu i da je bio oživljen u nameri da se izvrši pritisak na evropske saveznike da bi vojno intervenisali", završen citat, tj. bombardovali našu zemlju, kaže doktor Peter Bein u jednom svom naučnom radu.
Ima li šta nejasno, gospodine Tači, ako slušaš ovo što ja govorim? Je li tačno da si dao ove izjave tada ili nije tačno? Citiram sada Dajanu DŽonston iz knjige "Suludi krstaši", 2005, strana 312. do 331: "Helena Ranta u junu 2000. je rekla da nije bilo nikakvih znakova pogubljenja i da su bila donesena tela iz drugih lokacija i da je NATO klasifikovao njenu konačnu verziju izveštaja", završen citat. A, gospodo narodni poslanici, priznala uvažena Ranta šta je bilo, ko joj je klasifikaciju njenog izveštaja izvršio i zato je pod velom tajne.
Ovo je u prilog onome što je predsednik države rekao - da je Voker svetski hohštapler. Ja bih dodao - i jedna belosvetska bitanga, o kojoj ja neću specijalno mnogo govoriti, jer ima i važnijih stvari nego što je ovaj Voker.
Ali, ipak da o njemu nešto kažemo, jer jedan naš uvaženi kolega, narodni poslanik, koji vrlo retko ovde dođe, on dođe kad treba iskritikovati Vladu i predsednika, na jednoj televiziji hvalio je Vokera, pre dva dana, ako ste slušali, a osim toga, izneo je i tezu o braći Bitići, onu koja Nataša Kandić iznela, i bugarska obaveštajna služba i SAD. O tome ću na kraju dve rečenice reći.
Ipak, dozvolite, zbog građana Republike Srbije, da kažemo ko je ovaj zlikovac Voker. Voker je zaista bio belosvetska bitanga i prevarant. Zašto? On nije samo namestio Račak zajedno sa njima, on je u Centralnoj Americi video prilično jezive strahote, u navodnike ovo kažem…
(Predsedavajući: Vreme, profesore, privedite kraju.)
… Jel ima vremena, recite mi?
(Predsedavajući: Nemate. Nažalost, potrošili ste. Imate još minut.)
Onda, poštovani građani Republike Srbije, samo na kraju da zaključim. Klinton je maja 2010. godine udao kćerku i rekao je, citiram: "Moja kćerka, srećna je i ja mogu da budem srećniji", završen citat, ponosno je izjavio Klinton. U svom zanosu neizmerne sreće trebao se setiti onih nesrećnih srpskih majki i očeva u Srbiji, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i širom sveta, čije kćerke nikada neće stati pred matičara, jer su ih njegovi fašistički projektili isekli na komade. Ako ništa, trebao se setiti majke Milice Rakić, čija kćerka nikada neće stati pred matičara, jer su je razneli njegovi projektili.
I poslednja rečenica, uvaženi potpredsedniče, siguran sam, ako su Klinton i Voker ljudska bića, a verovatno jesu, verovatno će ih proganjati savest čitavog života. Hvala lepo.