Uvaženi potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je važna kontrola državne pomoći, i te kako.

Moram da naglasim da se bivša vlast nije držala tih uzusa i da nije kontrolisala državnu pomoć. To najbolje dokazuje i primer bivšeg premijera, poznatog po nazivom – poljoprivrednik u pokušaju, gospodina Živkovića, koji je kod subvencija oštetio ovaj budžet Republike Srbije sa 532.000 evra, samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu.

Kad sam već kod toga, dozvolite da kažem da je taj čovek poznat i po tome što je predložio, kada je govorio o Železari Smederevo, da je predložio da se zatvori Železara Smederevo, a radnici pošalju kući i to na televiziji N1 CIA.

To nije slučaj samo njega, to je slučaj svih ovih predstavnika Saveza za Srbiju, da ne govorimo o Draganu Đilasu, poznatog po nazivu điki mafija koji je bio obični gologuzan kada je ušao u politiku, a izašao sa funkcije sa nekoliko stotina miliona evra.

Dozvolite da ipak kažem da je najbolje o njima rekao da su oni zaista muljatori, kako u pogledu neefikasnog trošenja budžetskih sredstava, najbolje govorio naš ambasador, a njihov predstavnik DS, gospodin Basara, koji je rekao da je DS samoupravna, interesna zajednica muljatora i lopuža.

Na kraju, gospodine ministre, dozvolite da kažem da ste svakodnevno izloženi pritiscima kojekakvih neistina, i vi i predsednik republike i Vlada Republike Srbije i predsednica Vlade Republike Srbije. To, pored ostalog, dokazuju i najnoviji pritisci od juče i prekjuče. Radi se o nekakvom nazovi naučnika, inače poznatog pod nazivom secikesa, karapandžar, Raša. Ja hoću radi javnosti da kažem o kome se radi. Poznat je po tome što neopravdano, svakodnevno, već nekolike godine iznosi neistine o predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije i vama, a radi se o jednoj naučnoj spodobi koja je poznata po nazivom profesor tviteraš, koji svakodnevno blati, ne samo Republiku Srbiju, nego i organe Republike Srbije. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo i danas čuli da neki pitaju čemu ovaj zakon o alternativnim i investicionim fondovima? Pa, zato što se primenom njegovih odredbi će se pridoneti ukupnom razvoju unapređivanju naše ekonomije ili bolje rečeno, modernizaciji Republike Srbije, koja je postavljena već 2014. godine, a koju sprovode građani Republike Srbije, Vlada Republike Srbije i najveći broj uvaženih narodnih poslanika, a motor te modernizacije Srbije je Aleksandar Vučić. I, drugo, zakon će pridoneti procesu bržeg i efikasnijeg pridruživanja naše zemlje u EU, kao jedan od strateških ciljeva.

Napominjem, Republika Srbija je preuzela obavezu da do kraja trećeg kvartala 2021. godine transponuje direktive Evropskog parlamenta i Saveta koje se odnose na upravljanje alternativnim investicionim fondovima u nacionalni pravni okvir naše zemlje. To ćemo učiniti donošenjem novog zakona koji uređuje alternativne investicione fondove i tu obavezu upravo, evo, danas mi pokušavamo da izvršimo.

Mi ćemo na taj način ove fondove učiniti atraktivnijim i prepoznatljivijim za strane investitore, što će dovesti do porasta investicija u našoj zemlji, a sve to pridoneti bržem zapošljavanju i boljem životu naših građana.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovih dana iz dana u dan, iz časa u čas vi ste, gospodine ministre Mali, kao i ministar unutrašnjih poslova gospodin Nebojša Stefanović i jedan broj naših poslanika iz SNS izloženi žestokim medijskim napadima, a posebno je tim žestokim medijskim napadima izložen naš predsednik Aleksandar Vučić.

Ti medijski napadi delo su pojedinih interesnih grupa nazovi novinara, političkih analitičara, tzv. šarlatana, predsednika pojedinih političkih partija i stranaka povezanih sa inostranim centrima moći. Koji im je cilj? Cilj im je oslabiti pregovaračku poziciju predsednika Republike Aleksandra Vučića kada on pokušava da traga za kompromisnim, održivim i pravednim rešenjem za našu srpsku pokrajinu.

U te medijske napade, dame i gospodo narodni poslanici, pored ostalih, uključili su se i pojedini profesori Univerziteta koji sebe smatraju slobodnomislećim ljudima, a oni nisu, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, niti slobodni, niti misleći, jer su zarobljeni sami od sebe u svom svetu ideja. Ako će se baviti politikom, imaju političke stranke, pa neka artikulišu svoje političke stavove preko političkih stranaka, ali ne mogu to raditi na Univerzitetu, huškajući i gurajući studente na pojedine političare i baveći se politikom. To nije samo protivzakonito, nego nije ni u skladu sa akademskom čestitosti, a još manje nije u skladu sa moralnim karakternim osobinama nas profesora.

Poštovani građani Republike Srbije, da li je moguće da pojedinim profesorima na fakultetima filozofskih i političkih nauka zuji komunizam u glavi, a žive evo već 30 godina u kapitalizmu? E tako su zarobljeni sami sa sobom, jer u vreme Komunističke partije mogli su izražavati političke stavove mimo nje ponekad na fakultetima, a u višestranačkom sistemu kome oni vrše predavanje? Kome oni vrše predavanje u višestranačkom sistemu, pogotovo profesori sociologije i filozofije?

Jedan deo nazovinaučnika, novinara, glumaca i reditelja vrše i danas apologiju zapada, tobože dokazujući, pazite, kako su SAD i NATO u pravu kada su rušili Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju i na rat optužili, pogodite koga za to, poštovani poslanici - naravno, predsednika Aleksandra Vučića.

Zamislite profesora doktora Janka Veselinovića, u narodu znanog kao Janko stanokradica, taj čovek je kao profesor ukrao stan Milici Badži izbeglici iz Obrovca u Ulici Braće Kurjakovića, broj 7 i, zahvaljujući ovom potpredsedniku gospodinu Arsiću, uvaženom poslaniku Marijanu Rističeviću i mnogim drugim, gle, kritikom ovom, i moje malenkosti, Badža Milica se nakon 25 godina uselila u svoj stan u ulici Braće Kurjakovića broj 7. Ali, gle čuda, prof. Veselinović uzeo novi i veći i osnovao Udrugu za povratak Srba i historiju i, naravno, uzima pare.

E, sad, vidite tog Janka Veselinovića, jednog od lidera Saveza za Srbiju. On je zagovarao i danas zagovara bojkot izbora i sad ću vam reći zbog čega i poziva, verovali ili ne, vojsku i policiju na ulice. On je 11.09.2019. godine izjavio: „Posle bojkota tražiti raspisivanje novih izbora, ako ne, direktno okretanje vojske i policije na stranu demonstranata.“

E, gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, taj Janko Veselinović i mnogi njegovi saradnici baš zato napada ministra Stefanovića policije ovih dana, žestoko i ministra vojske, iz tih razloga. Ali, gle čuda, taj Janko Veselinović, i njemu slični, ima ogromno iskustvo iz 5. oktobra, kada je sa svojim istomišljenicima zajedno sa inostranim faktorima sudelovao u nasilnom preuzimanju vlasti i paljenju ovog ovde visokog doma, Narodne skupštine Republike Srbije.

Taj isti Janko Veselinović je na Četrnaestom kongresu Saveza komunista, na kojem sam ja bio jedan od delegata, gle čuda, ustao za govornicu i tražio taj veliki demokrata da se zabrani govoriti delegatima na Četrnaestom kongresu Saveza komunista. Dalje da ne nabrajam.

Uvaženi narodni poslanici, ovo je bio moj cilj na primeru njega, da vi, gospodo narodni poslanici i vi uvaženi građani Republike Srbije, vidite šta nam spremaju za koji mesec. Ja ću se poslužiti citatom uvažene Dajane Džonston šta su oni radili 5. oktobra i šta nam sada pripremaju. Citiram: „Na krilima narodnog slavlja zbog pada Slobodana Miloševića, koje se graničilo sa pijanstvom, Srbiju je u jagmi za vlašću samlelo stampedo nestručnih, gramzivih i bahatih ljudi, uobraženih lidera fiktivnih stranaka, samoproglašenih eksperata, polusveta svih kalibra i profila, koji su sebe promovisali u revolucionarne pobednike, a državu Srbiju i sve građane Republike Srbije za taoce i plen“.

Poštovani građani, to nam spremaju, vi se sećate 5. oktobra, ali ovo su druga vremena.

Dozvolite, kada smo već na tom, da kažem još dve, tri rečenice. Gle čuda, javio se opet posle moje kritike Goran Marković, zvani bumbar. On je 04.07.2019. godine rekao da je Aleksandar Vučić, citiram, primitivna ličnost i dodao da je prostak, a rulja njegovo prirodno okruženje. Eto, poštovani građani Republike Srbije, vi ste najdirektnije prozvani ovde i, gle čuda, Goran Marković vas, odnosno nas naziva ruljom.

Taj isti Goran Marković je 30.08.2019. godine izjavio, citiram, da je srpska vlast teroristička, a da izbore sada organizuje grupa bandita. Taj Goran Marković nikada nije izjavio da šiptarsku vlast na tzv. nezavisnom Kosovu vodi grupa bandita i terorista, ali verovatno on zna da to vodi, ali ako ne zna, mogao je onda pročitati, a ja ću citirati Kesnera, poslanika u nemačkom Bundestagu, a znam da je on ovo pročitao, bivši vojnik KFOR, koji kaže, citiram: „Za vreme službe na Kosovu upoznao sam Tačija u uniformi OVK, čiji su članovi počinili teške ratne zločine, a danas sede u Vladi, a da nikada nisu kažnjeni“, završen citat. E to taj Goran Marković nikada nije rekao, iako zna za ove podatke.

Još jednom preporučujem Goranu Markoviću, tzv. reditelju, da sve ove izgovorene reči, gadosti koje je izrekao o predsedniku Vučiću, Srpskoj naprednoj stranci, pojedinim narodnim poslanicima i što je najvažnije, građanima Republike Srbije, koje je nazvao ruljom uokviri i stavi u svoju dnevnu sobu kako bi se svakodnevno podsećao na svoj visoki umetnički domet i lepo vaspitanje, a ujutro kada se probudi, umije, neka pogleda u ogledalo, videće jednog nabubrenog bumbara u njemu, punog mržnje prema sopstvenom narodu i predsedniku Vučiću, koja se taložila u njemu više godina. Bojim se, poštovani građani i narodni poslanici, kada spozna da je Aleksandar Vučić i njegov predsednik države, a izjavio je da nije, da će mržnja u njemu da plane i uništi i njega samog. Neka mu je Bog na pomoći.

U njegovu odbranu, verovali ili ne, javila se bajna Biljana Srbljanović, zvana kokainović. To je ona Biljana koja je za Sergeja Trifunovića rekla, citiram, kad je vodio proteste, „Neoprani, lažljivi Sergej. E, to vam je vođa. Uvek bio podmukli lažov, uvek mi se uvlačio, uvek mi se ulizivao, bio zlatna medalja u uvlačenju u dupe“. Završen citat. To vam je ta Biljana Srbljanović, zvana kokainović, koja je izjavila za akademika Dobricu Ćosića, kada je pozvao naše studente iz dijaspore da brane otadžbinu, citiram: „Sram ga bilo priučenog, zlog, dokonog, zajedljivog, alavog, neobrazovanog, primitivnog i koristoljubivog starca“. Završen citat. E, to je ta Biljana Srbljanović.

Ja sam još dobro prošao u jednom listu, jer onaj ko joj je diktirao taj tekst zabunio se, gle čuda, da li se zove šmrkanović ili kokainović ili duvanović.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, to vam je ta nazovi elita koja napada svakodnevno predsednika Republike Aleksandra Vučića i njegove najbliže saradnike. A, ja ću završiti još jednom sa rečju Svetislava Basare, koji je bio član Demokratske stranke i ambasador, koji je rekao za sve varijante ovih kolega iz Demokratske stranke, citiram: „To je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža.“ Završen citat, 21.5. gospodnje 2019. godine. Neka im je Bog na pomoći. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, postavljam pitanje Javnom tužilaštvu Republike Srbije. Da li su se i u kojoj meri čelnici Saveza za Srbiju ogrešili svojim izjavama o Kosovu i Metohiji, o Krivični zakonik Republike Srbije, član 305. do 321. i šta će Tužilaštvo poduzeti povodom toga?

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Vuk Jeremić, u narodu znani kao član međunarodne grupe lopova i prevaranata, je 29. novembra 2018. godine, izjavio u autorskom tekstu „Vašington postu“, da je predsednik Republike Aleksandar Vučić, citiram – izdajnička bitanga. Završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici, istina je, da je Aleksandar Vučić veliki srpski patriota i rodoljub, veliki državnik i reformator koji nikada, ama baš nikada, ne bi radio protiv interesa građana naše zemlje i svoje otadžbine Srbije.

Upravo su čelnici Saveza za Srbiju, izdajničke bitange naše zemlje obrazloženje, pođimo redom. Vuk Jeremić je u razgovoru sa američkim kongresmenom Teom Doom, decembra 2008. godine izjavio, citiram – ulazak Kosova i Metohije u UN, najbolje čemu se Srbija treba da nada, ako bude imala sreće, završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje. Godine 27. jula 2010. je jedan od najvećih datuma tzv. države Kosovo, toga dana Priština je dobila pravni argument Jeremićevom zaslugom da gura svoju nezavisnost do kraja. Zato, poštovani narodni poslanici, Priština slavi Vuka Jeremića, jer ga albansko rukovodstvo smatra tvorcem najvažnijeg papira u rukama tzv. nezavisnosti Kosova, čime se on po ko zna koji put svrstao u izdajničke bitange naše zemlje.

Zoran Živković, u narodu znani kao poljoprivrednik u pokušaju, je kao bivši premijer Vlade Republike Srbije na međunarodnoj konferenciji u Beču, oktobra 2003. godine izjavio, citiram – meni je svejedno čije je Kosovo i Metohija, završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Boris Tadić, u narodnu zvani kao lipicaner, je u razgovoru sa pomoćnikom državnog sekretara Amerike Danijelom Fridom, izjavio citiram – nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak ako se pod desno objasni u glavama birača, završen citat, a 27. jula 2006. godine rekao američkom izaslaniku Vizleru, citiram – ja sam u sebi prelomio i prihvatio nezavisnost kao ishod, završen citat, i s time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Dragan Đilas, u narodu znani kao Điki mafija zato što je ušao u politiku kao obični gologuzan, a završio posle odlaska sa funkcije kao tajkun od više stotina miliona evra. On je 13. avgusta 2009. godine rekao, citiram – američkom ambasadoru u Beogradu, izaslanici u Beogradu Dženifer Braš - zalažem se za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova i Metohije, završen citat, i time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Sergej Trifunović, u narodu znani kao Sergej pišoje, pošto je izjavio da će pišati po grobu predsednika Republike, je 31. januara 2009. godine izjavio, citiram – Kosovo je izgubljeno, Kosovo pripada Albancima, ne Srbima, završen citat, i s time se svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Profesor dr Rade Veljanovski, jedan od čelnika Saveza za Srbiju među kolegama poznat pod nazivom Rade jajara, zato što je petljao oko doktorata i time narušio akademsku čestitost, je 21. aprila 2018. godine izjavio, citiram – Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi mu stolicu UN, i time se profesor Rade, zvani jajara, svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, dok naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, svakodnevno čini ogromne napore za traganjem prihvatljivog, kompromisnog i trajnog održivog rešenja za našu južnu srpsku Pokrajinu, dotle, kako vidite, čelnici Saveza za Srbiju, svakodnevno blate predsednika Republike, njegovu porodicu, njegove najbliže saradnike, posebno ministre Stefanovića i Sinišu Malog, te svojim izjavama su o južnoj srpskoj Pokrajini, svrstali se u red izdajničkih bitangi naše zemlje.

Pozivam sve Srbe na Kosovu i Metohiji, svoje kolege profesore, bivše studente i građane lojalne Srbiji, da daju svoj glas srpskoj listi, jer tako će ostati, glasajući za nju, na svojim vekovnim ognjištima, a garant za to jeste država Srbija i predsednik Republike. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Mali, poštovani ministre, gospodine Mali, vi ste ovih dana izloženi zajedno sa ministrom unutrašnjih dela, gospodinom Stefanovićem, neopravdano medijskim bestijalnim napadima.

Ne treba da vas to brine gospodine ministre, kada vidite od koga dolaze ti medijski bestijalni napadi, ni vi, ni ministar Stefanović.

Dajemo vam punu i bezrezervnu podršku da i dalje, obojica, kao i do sada, dajete sve svoje radne sposobnosti za bolji život i dobrobit građana Republike Srbije. Uveren sam da će tako da bude.

Što se tiče zakona, dozvolite mi samo da dve rečenice kažem, da uvođenje kontrole državne pomoći je u funkciji zaustavljanja trke u subvencionisanju između država članica EU, a radi fer i tržišne utakmice.

One su bitne subvencije i kod nas. Do dolaska SNS, subvencije su korištene, ali nije ništa rađeno. Dozvolite da vam kažem da jedan bivši premijer Vlade Republike Srbije je oštetio budžet Republike Srbije subvencijama za 533 hiljade evra samo zato što je kalemio vinovu lozu na travu, a to je gospodin Živković, koji sada gleda ovde iz prostorija skupštinskih ovo što mi govorimo.

Toliko što se tiče subvencija.

Vi ste juče, gospodine ministre, a i danas, spominjali 2014. godinu kao prelomnu za sve ove ekonomske dobiti koje sada imamo. Potpuno ste u pravu, jer mi smo do dolaska Aleksandra Vučića na čelo predsednika Vlade zatekli zemlju koja je bila totalno ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirana. Ja bih voleo da pitam gospodu iz Saveza za Srbiju, koji gledaju iz prostorija Skupštine sad, da li je ovo tačno ili nije?

Drugo, da je bila bez sigurnosti i bezbednosti njenih građana, da smo zatekli zemlju koja je bila ponižena, zemlju bez plana i programa, zemlju bez nade i vere njenih građana u bolju budućnost, zemlju sa prevelikom zaduženošću, zemlju sa urušenim, totalno urušenim državnim institucijama, zemlju bez ikakvog međunarodnog ugleda i zemlju u kojoj je pljačkaška privatizacija dovela do bankrota.

Onda, dolaskom Aleksandra Vučića za predsednika Vlade i postavljanjem programa koje ste vi spominjali juče i danas, a to je tzv. „ekspoze“ Vlade Republike Srbije 2014. godine, za koji sam ja danima ovde govorio, a sada ponavljam, da je on bio najtransparentniji, najkonkretniji, najprecizniji, najbolji i najveći od svih prethodnih vlada u modernoj istoriji Srbije. Još jedan podatak, najviše po svim elementima realizovan od svih dosadašnjih programa vlada.

Dozvolite da kažem, da citiram iz tog ekspozea da bi mogli shvatiti ovo što se danas nalazi na dnevnom redu i danas i juče. Tadašnji predsednik Vlade, a danas aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, na stranici 9. ekspozea rekao je, citiram: „Merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će se do kraja 2017. godine spustiti na granici održivog 3 do 4% BDP, što će dovesti do zaustavljanja rasta javnog duga na nivou 75% BDP i započeti njegovo postepeno opadanje.“

I ova rečenica je vrlo bitna, i nastavlja predsednik tadašnje Vlade, a sada predsednik Republike: „Tada će država u pogledu ekonomskih parametara postati stabilna“.

Da li je tačno gospodo iz Saveza za Srbiju, koji gledate iz ovih skupštinskih prostorija ovo ili ne? Ja nemam vremena da vam kažem da je realizovano i u mnogim elementima i 120% tog programa, ali to ćemo drugom prilikom.

Pitam vas, gospodo iz Saveza za Srbiju, jesu li ovo ostvareni parametri ili nisu, čak i bolji? Odgovorite, ne u ovoj skupštinskoj sali, jer nećete da dođete, da se suočite sa istinama u zadnjih tri-četiri godine, posebno, ali odgovorite na konferencijama za štampu, imate li bar malo političke korektnosti, političke kulture i akademske, građanske ili poslaničke čestitosti da ustanete ili na konferenciji za štampu da se izvinete tadašnjem predsedniku Vlade i današnjem predsedniku države za sve ono što ste blatili taj ekspoze?

Moram da vas razočaram, ponovo ću ponoviti, to je jedini program Vlade u novijoj istoriji Srbije koji je citiran u jednom međunarodnom časopisu na Scimago listi. Da bi bio citiran, morao se na jedan strani jezik prevesti čitav ekspoze, ne u skraćenoj verziji.

Dozvolite sada ipak na kraju da kažem. Naši politički protivnici, a i mene su prozvali da sam ja rekao da će se vreme meriti u zadnjih 20 godina po Aleksandru Vučiću, i tačno je tako. Prošli put sam govorio, ali dozvolite, pošto je tema sad da kažem. To je ovo vreme koje sam rekao, kako smo zatekli vlast, a ovo drugo vreme od 2014. godine samo, dozvolite da kažem jedan podatak.

Znači, prvi sam rekao kako je bilo, a bilo je zemlja ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirana, a posle dolaska Aleksandra Vučića na čelo Vlade, zemlja je otvorila 138 kilometara autoputeva, 480 kilometara državnih puteva, 360 kilometara lokalnih puteva, ukupno 970 i 311 mostova rehabilitovala itd. Neću da govorim koliko škola, koliko domova po svim parlamentima. I već danas u mnogim ekonomskim časopisima se meri vreme, u 20 ovih godina, pre dolaska njega za predsednika Vlade i posle dolaska Aleksandra Vučića, pre dolaska kad je zemlja devastirana i sada, ubrzana modernizacija.

Jedino mi nije jasno zašto su ovi iz Saveza za Srbiju ljubomorni da država ide napred. To ja nisam video ni teoriji, ni praksi, nigde. I nama kažu – vaš predsednik. Ja nikada nisam rekao Tadiću – njihov predsednik. To dokazuje njihovu državotvornost.

Dozvolite, na kraju, da ostavim vremena i drugima, da je najbolje o njima rekao Svetislav Basara, bivši ambasador Republike Srbije, 21. maja gospodnje 2019. godine, on je rekao za sve varijante DS, citiram – Demokratska stranka je samoupravna i interesna zajednica muljatora i lopuža. Završen citat.

Poštovani građani Srbije, uništili su našu prošlost, uništili su našu budućnost, zaustavili su budućnost naše dece, a da su bar malo ili još godinu dana ostali na vlasti, uništili bi nam i korene. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, žao mi je što u sali nema ovih iz Saveza za Srbiju kada se raspravlja o veoma važnoj temi – posledicama zločinačkog NATO bombardovanja naše zemlje. Ja ih donekle i razumem, jer su neki od njih tokom bombardovanja naše zemlje bili lokatori, a neki nagovarali da se naša zemlja brže i jače bombarduje. Dakle, bili su obični domaći NATO prašinari.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, agresija zločinačke NATO alijanse na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine bio je prvi agresivni rat koji je NATO sam vodio od svog postojanja kao odbrambenog saveza. Agresija NATO alijanse izvršena je na Saveznu Republiku Jugoslaviju kao na suverenu zemlju koja nije ugrožavala interese NATO, niti bilo koje njegove članice, niti na Balkanu, ni bilo gde u svetu, već je pokušala da reši, odnosno razreši unutrašnji problem izazvan oružanom pobunom albanskih terorista, odnosno separatista na KiM.

Propali su, kako znate, dame i gospodo narodni poslanici, svi pokušaji Savezne Republike Jugoslavije i Srbije da se kriza na KiM razreši direktnim dijalogom na principijelnoj osnovi mirnim putem. Međutim, pregovori u Rambujeu i Parizu bili su samo jedna farsa, smišljeni da ne uspeju.

Amerika ovim pregovorima za cilj nije imala političko rešenje krize. Američki cilj bio je dovođenje trupa NATO pakta na celu našu teritoriju ako Jugoslavija potpiše sporazum ili ako sporazum ne potpiše, obezbeđenje dobrog i za međunarodnu javnost prihvatljivog, formalnog, povoda za rat protiv naše zemlje. Agresija je izvršena po odluci NATO pakta, tačnije po odluci Amerike bez mandata Saveta bezbednosti UN.

Agresijom zločinačkog NATO pakta prekršene su sve norme međunarodnog prava i sistem međunarodnih odnosa uspostavljen Poveljom UN, Helsinškim dokumentom iz 1975. godine, Ženevskom konvencijom iz 1949. godine, Dopunskim protokolom iz 1977. godine i Osnivačkim aktom Severnoatlantskog saveza iz 1949. godine.

Ono što je veoma važno, poštovani narodni poslanici, jeste da su Nemačka, Velika Britanija i Italija učestvovale u bombardovanju na Srbiju protivno sopstvenih ustava i protivno sopstvenih zakona. Ovakvim ponašanjem Amerika je suspendovala organizaciju UN, u stvari Amerika je tim činom, dakle, bombardovanjem Srbije, zajedno sa NATO paktom nametnula drevni zakon, zakon džungle, kako kaže Solženjicin.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem da je NATO u agresiji na SRJ 1999. godine upotrebio i municiju sa osiromašenim uranijumom. Dokaza za to ima mnogo, a najpouzdaniji su… Prvo, utvrđeno je kontaminirano zemljište uranijumom U 238 na šest lokacija na teritorij SRJ van KiM. U Srbiji je utvrđeno pet lokacija u reonima Vranja, Bujanovca, Preševa, u Crnoj Gori na lokaciji Rt Arza na poluostrvu Luštica. Izvršeno je 112 dejstava municijom sa osiromašenim uranijumom na 91 lokaciji. Dvanaest dejstava na devet lokacija u Srbiji, dva dejstva na lokaciji u Crnoj Gori i 98 dejstava na 81 lokaciji na KiM. Procena je da je na teritoriji SRJ ispaljeno preko 50.000 granata sa osiromašenim uranijumom ili preko 15 tona.

Poštovani narodni poslanici dozvolite da vam citiram jednog učesnika u NATO bombardovanju na našu zemlju, a to je španski pilot borbenog aviona Martin de la Hoz, kapetan. Citiram: „U više navrata naš pukovnik protestvovao je kod NATO komandanta zbog toga što su gađali ciljeve koji nisu vojni. Izbacili su ga napolje uz psovke. Jednom su dobili naređenje od severnoameričke vojske da trebamo baciti kasetne bombe na lokalitete iznad Prištine i Niša. Pukovnik je to apsolutno odbio i nekoliko dana kasnije stiglo mu je naređenje za premeštaj. Otkako smo stigli u Italiju, nastavlja kapetan de la Hoz, nema kraja poniženjima. Naredbodavci su isključivo severnoamerički generali, niko drugi. Oni uništavaju zemlju, bombarduju je novim projektilima, bojnim otrovima, površinskim minama bacanim iz padobrana, bombama koje sadrže uranijum, špricaju otrov na useve i koriste svakodnevno oružje o kojem čak ni mi još ništa ne znamo. Severnoamerički Amerikanci čine jedno od najvećih varvarstava koje se uopšte ne može zamisliti protiv čovečanstva“, završen citat, časopis „Artikolo 20“ broj 13, pazite datum, od 14. juna 1999. godine.

Poštovani narodni poslanici, srpski narod preživeo je 500 godina Otomanske carevine, preživeo je zločinačke naciste i njihove hrvatske i muslimanske saveznike, preživeo je brutalnu Titovu vladavinu, preživeo je vladavinu DOS, preživeo je srpski narod i NATO bombardovanje, preživeće, dame i gospodo, srpski narod i ove sve intenzivnije pritiske na Srbiju i našeg predsednika Aleksandra Vučića kada on ulaže sve svoje intelektualne i druge sposobnosti radi traženja kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu.

Poštovane dame i gospodo, ja se nadam da će Amerika graditi dobre odnose sa našom zemljom Srbijom. Uslov, po meni, jeste da se izvini za bombardovanje naše zemlje i za ratove 90-ih godina, uz plaćanje ratne odštete. Neka tako i bude. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma važna tema, ona nije važna samo danas, ona je i juče bila važna. Ona je u 19. veku bila aktuelna, kao što je i danas. Počevši evo samo od Zakona 1882. godine, kada je ministar bio Stojan Novaković, od tada kada je uvedeno osnovno obavezno obrazovanje do danas promenili su se mnogi zakoni i nastavni planovi. Odmah da smo načisto. Mi smo i na odboru prihvatili predlog Vlade, ali je istina da su se studenti, hajde da tako kažem, po starom nastavnom planu i programu javljali svim narodnim poslanicima. Oni sad slušaju, moj odgovor je - javite se Ministarstvu i drugima, Skupština je zadnja.

U čemu je razlika između sadašnje Skupštine i ranije, kada je ministar u pitanju? Molim vas, pošto javnost to sluša, profesori, pedagozi koji znaju istoriju pedagogije, pedagoških ideja, razlika je u tome što je, u 19. veku uzmimo, ministar zadnji donosio odluku. Bio je savet, to znaju kolege profesori, ministar to vrlo dobro zna, i on treba da ima svoj stav i svaki onaj ko želi kvalitet vaspitanja i obrazovanja tako bi postupio. Međutim, dozvolite da kažem, i onaj drugi deo ću sada govoriti, koji je gospodin Martinović postavio i mislim da suština i jeste u onome što je on rekao. Poštovani narodni poslanici, vi vrlo dobro znate, kao i ja, da Srbija sprovodi projekat ubrzane modernizacije zemlje. Jel tačno ili ne? Mi taj ubrzani projekat provodimo od 2014. godine. E, upravo ćemo sad doći na jedne i druge studente.

Vaspitanje i obrazovanje je oblast u kojoj taj proces se vrši kroz razne oblike vaspitno-obrazovnog rada. Jedan od tih oblika jeste digitalizacija u školama. Sada ćemo doći na napredne i na one studente, mislim da će građanima, a i studenti to znaju, biti vrlo jasno. Vašom zaslugom, gospodine ministre Šarčeviću, radi javnosti ovo govorim, u 3.000 osnovnih škola u Republici Srbiji opremljeno je digitalnim kabinetima, sa računarima i novom tehnološkom opremom. Hoću da to dva puta ponovim. Vašom zaslugom gospodine ministre Šarčeviću, u 3.000 osnovnih škola, računajući centralne i područne, u Republici Srbiji opremljeno je digitalnim kabinetima sa računarima i novom tehnološkom opremom.

Ovo iz više razloga, zato i još ću jednom, ako treba i pet puta, što oni kojih danas nema u sali, samo dve godine ranije su sumnjali u to, a ima i danas ovde i desno i levo, kako god hoćete koji sumnjaju. Naši politički protivnici su to izuzetno bili protiv da je to nemoguće, kako vidite moguće je. Međutim, u isto vreme radi javnosti, započeta je i modernizacija nastavnih planova i programa, vrši se tzv. unutrašnja, gospodo reforme škole. To mi moramo znati kao narodni poslanici, a to gospoda profesori znaju i ministarstvo, a i roditelji.

Ono što je veoma važno o čemu danas nismo baš mnogo u načelnoj raspravi govorili, uloga profesora se menja, profesor više nije kao jedan ili jedini izvor znanja, kao izvor znanja pružanja raznih informacija dostupne su u onoj liniji izvor naglašavam, ali niti škola, niti nastavnici nisu suvišni. Naprotiv, još jedanput kažem uloga vaspitno obrazovnih ustanova postaju ključni u pripremanju mladih ljudi za život u društvo, ono što je gospodin Martinović rekao, deviza, prosvetni radnici to znaju, ministar to zna, je i ranije bilo - ne učimo za školu nego za život. To je u smislu studenata po starom nastavnom programu, a o njima posebno govori.

Nastava i profesori, postaju sada medijatori, to je Bolonja. Neko je pitao šta je Bolonja - to je Bolonja. Profesori znaju vrlo dobro, pogotovo pedagozi, šta je to u procesu vaspitanja postaju medijatori obrazovanja i više nisu jedini izvor znanja ili pružanja informacija.

Dakle, ja sam u raspravi u načelu govorio o studentima koji završavaju studije pod nastavnom planu i programu i njihovi mu navodnike mukama, navodeći primere svetskih autoriteta koji su stvorili najveća dostignuća u svojim poznim godinama, ali to nisu svi gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije. Dakle, to su bili pojedinci, ja sam i rekao iz područja umetnosti, filozofije, nauke itd. Imamo velikana koji su i najranijim godinama završili svoje studije, u 11 godini života, u 18 i da ih sad ne navodimo. To su oni o kojima ministar vodi računa i gospodin Martinović koji naglašava, a to gospoda posebno znaju.

Samo da kažem da je jedan naučnik u svojoj 11 godini života pronalazak u činiju. Dakle, šta ćemo o njemu, šta ćemo o jednom koji je u 18 godini postao čuveni kompozitor. O njima ovisi budućnost, od naprednih. Mi smo i u socijalizmu, vi koji niste rođeni, vodili računa o naprednima i zvala se napredna grupa tzv. pored redovne nastave imali smo i napredne, ali imali smo i slabije. Međutim, u procesu globalizacije i digitalizacije moramo voditi računa više o ovim naprednim, vodeći računa i o drugim, pa ne vodi država samo računa. Znate, dame i gospodo ko vodi računa? Pa, vaspitno obrazovne ustanove i profesori, profesoru se menja uloga, meni, gospodinu Martinoviću i vama gospodo profesori, mi moramo proceniti individualnu sposobnost svakog učenika i studenta, njihove sposobnosti i svakome prilagoditi program. To je suština. To se zove reforma. To je bilo u 19. veku. To se radi danas ako hoćete i Bolonju.

Ne može profesor pogotovo, bau profesori, ono raditi što su radili, a takvih je malo gospodine ministre u ovoj grupi. Ima toga, ali je malo. Znači, ne mogu raditi ono što su radili. Dozvolite da kažem po meni da su bau profesori pedagoški nepripremljeni, obično ljudi koji nemaju vezi o pedagogiji, didaktički potpuno nefunkcionalni, ne prilaze individualno i ne procenjuju svaku sposobnost, svakog pojedinca, učenika ili studenta. Stvaraju lažni pedagoški autoritet od sebe, a ne o svojim sposobnostima da pomogne svakom pojedincu.

Dakle, moram reći i koristoljublje pojedinih profesora ili čak sam, a pošto se bavim kao pedagog, ima i genetski kod, a takvih je vrlo malo. Međutim, dozvolite da kažem sad još jednom, mislim da je Vlada bivša izlazila na kraju dovoljno je tri, četiri puta produžetak i po dve godine. To treba zaustaviti više i Vlada je zaista vodila računa o tome i ministar Šarčević. Ja da sam bio na njegovom mestu isto bi tako postupio, a on je taj koji čuva i kvalitet vaspitanja i obrazovanja zajedno sa vaspitno-obrazovnim ustanovama.

Mislim, po mojoj proceni, pošto smo tri puta produžavali, mislim da njih ima vrlo malo, ali ne možemo ovde reći, prekjuče u raspravi, ima jedan biznismen kome ne trebaju pare on hoće prosek deset. Pa, nisu škole ulice i fakulteti…Ej, gospodo, kako to hoće? Pa, neka ide na master studije, pa neka uči i studira. Dakle, ima tu raznih elemenata, mi smo studentima izašli u susret kroz promene zakona i to se radilo stalno u prošlosti, ali nije se radilo ovako dugo.

Dakle, podržavam gospodine ministre, stav Vlade i mi ćemo danas glasati i izglasati da naši studenti, da im podržimo još dve godine i vaš je izvanredan stav da preporučite i bolonjcima i univerzitetima. Tu se pokazuje vaša briga kao iskusnog prosvetnog radnika. Malo sam emotivan zato što ste vi čovek koji neće da iznese, ne hvalite se. Ono što ste vi napravili u zadnje tri godine, to nisu prethodnici u 20, neka se ne ljute, ja ću im nabrajati ako treba i konferenciju za štampu, sve taksativno nabrojati šta ste napravili. Oni su se sprdali s tim, mislili da nikada nećemo reformu izvršiti, jer su ovi nesretnici preko nas govorili da je to nemoguće. Vi ste ovde bili unazad tri godine, a njih danas nema u ovim klupama. Znate zašto? Neće da se suoče sa istinom, ne samo na području vaspitanja i obrazovanja nego i na području privredne aktivnosti i industrijski kako god hoćete i ukupnog života.

Izvinite, malo sam emotivan, razumem svakog studenta, razgovarali smo sa njima, ali zaista moraju od sebe dati, ali neko ko je biznismen 20 godina i hoće prosek deset, a ima šezdeset godina. Pa, pitanje je kako je taj biznis razvio ako nije to završio. Evo, ja mu to pitanje postavljam. Neka pređe na master studije, ništa nije problem, ima pare onda, i neka studira. Dakle, vrlo smo dobro razmatrali svakog pojedinca i svaka čast onima sa posebnim potrebama i tu smo vodili računa, razgovarali sa njima i mislim da smo izašli zaista u susret. Imate podršku i vi ministre i Vlada Republike Srbije. Hvala vam.

Poštovani potpredsedniče, samo nekoliko rečenica.

Nije tačno da smo često razgovarali, oni koji mene znaju kao čoveka i drugog narodnog poslanika. Vrlo malo smo razgovarali o tome i moj je odgovor uvek bio, kao i studentima, možete proveriti i mejl odgovore, prva adresa je ministarstvo, a onda Vlada itd.

Međutim, kada su lične stvari u pitanju, tačno je da sam 1974. godine, proverljivo, završio Filozofski fakultet, istoriju i pedagogiju i 1976. godine već sam radio odmah. Godine 1976. sam upisao postdiplomske studije. Gospodin ministar to zna i ovi koji su stariji malo, on je trajao dve godine, predavanje. Godine 1976. upisao i 1981. godine završio, odnosno magistrirao postdiplomske studije. Dve godine se moralo ispite polagati. Za vašu informaciju, 21 ispit na postdiplomskom.

Nikada to sebi nisam govorio, bio sam jedan od najboljih studenata, doneću i indeks ovde, proverite, vidite, na Filozofskom fakultetu u Zadru.

U međuvremenu, po onom sistemu, ministar zna, ako ste pisali mnogo radova, a pošto sam i pedagogiju već tada pisao, mnogo radova. Za one koji ne znaju, prihvaćena doktorska disertacija u Zagrebu na Filozofskom fakultetu, slušaju gospoda iz Zagreba, i tema doktorska prihvaćena. Dakle, tema za doktorat.

Prilike su bile kakve jesu. Čak sam bio predavač vanjski na Filozofskom fakultetu u Zadru u trećinskom odnosu, a primljen na stalno zbog nesretnih okolnosti o kojima ja ne bih želeo. Završilo se to kako se završilo.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Atlagiću.)

Prema tome, gospodo, sve je proverljivo. Hvala lepo.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.

Nemam nameru da polemišem. Da se krivo ne bi shvatilo zbog kolega profesora i pedagoga, ono što sam rekao, što je jedan od govornika rekao, ne učimo, i ja što sam rekao, za školu nego za život, to je pedagoški pravac u pedagogiji. Šta to znači? Upravo ovo što ministar provodi, digitalizacija i aktualizacija nastavnih planova i programa.

Primer, stari nastavni planovi kroz istoriju, kada je u pitanju ekologija i zaštita čovekove okoline. Mi smo to provodili kroz nastavne planove ubacivajući dva časa, evo sada se sećam, godišnje i povezivali sa nastavnim sadržajem. To je jedna maksima, pedagoški pravac koji je danas najaktuelniji, to je ono što gospodin ministar i Vlada Republike Srbije provodi, a inicira predsednik Republike. To je suština. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas govorimo o predlogu za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Pošto su moje kolege i koleginice narodni poslanici vrlo dobro to obrazložili, a radi se o ugovorima, evropskim i međunarodnim, dozvolite da kažem da član međunarodne grupe bandita i prevaranata, Vuk Jeremić, svakodnevno blati svoju zemlju i našeg predsednika Aleksandra Vučića. Gle čuda, sada ide dalje. To blaćenje preneo je i na nama susedne prijateljske zemlje. Najnovije je na Mađarsku.

Poslednji dokaz, kako on kaže, nominacije Orbanovog lojaliste za novog komesara Evropske unije, pa kaže: "Neko ko je kao ministar pravde aktivno učestvovao u gušenju demokratije, urušavanju vladavine prava u Mađarskoj, će u narednih pet godina biti direktno zadužen za našu evropsku budućnost".

Ovo, poštovani građani Republike Srbije, nije prvi put kako je Vuk Jeremić, član međunarodne grupe bandita i prevaranata, blatio našu zemlju sa nama susednim i prijateljskim zemljama.

Kad je već reč o međunarodnim ugovorima i odnosima, Vuk Jeremić je u autorskom tekstu, poštovani građani, u pariskom "Mondu", na dan 17. 07. gospodnje 2018. godine, kada je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, imao veoma važan susret sa predsednikom nama prijateljske Francuske, gospodinom Makronom, optužio, verovali ili ne, državu Srbiju i njenog predsednika Aleksandra Vučića za širenje, citiram: "stabilokratskih tendencija na zapadnom Balkanu" i time po ko zna koji put naneo nesagledivu štetu državi Srbiji i njenim nacionalnim interesima.

Tako je predsednik Francuske, gospodin Makron, mogao pročitati samo dva sata pre zvaničnog susreta sa našim uvaženim predsednikom, gospodinom Vučićem, najpogrdnije optužbe na račun države Srbije i njenog predsednika, Aleksandra Vučića, od strane Vuka Jeremića. Ovo nije jedini put, čime je Vuk Jeremić, nego ko zna koji put zabio nož u leđa građanima Republike Srbije i državi Srbiji.

Vuk Jeremić je to radio i u autorskom tekstu u "Vašington postu", kada je na najbrutalniji način izvređao državu Srbiju i njenog predsednika, Aleksandra Vučića, i to baš pred njegov veoma, veoma važan za državu Srbiju susret sa potpredsednikom SAD, gospodinom Pensom. Građani Republike Srbije bili su šokirani tim nepatriotskim i necivilizacijskim činom i time je Vuk Jeremić po ko zna koji put zabio nož u leđa Republici Srbiji i građanima Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi i poštovani građani Republike Srbije, mi smo svedoci svakodnevnog medijskog napada, iz časa u čas, iz dana u dan, na predsednika Republike, posebno pored njega na ministra unutrašnjih poslova, gospodina Stefanovića, zatim na predsednikove saradnike, na uvažene narodne poslanike u ovom visokom domu, posebno na gospodina doktora Martinovića, gospodina Vladu Orlića, gospodina Vladu Đukanovića. Više su gospodin Martinović u ovom visokom domu i gospodin dr Vlado Orlić govorili nego četiri poslaničke grupe kojih danas ovde nema, koji su boravili u godinu dana.

Što se tiče gospodina Vlade Đukanovića, ja sam svedok, gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da je u Narodnoj biblioteci, ne samo ja, znaju i gospoda bibliotekari, kada je bio student, radio je od osam do devet naveče, tamo smo se upoznali kao profesor i student.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Marinkoviću, gospodine Martinoviću i gospodine Orliću, ovi napadi biće sve žešći, iz dana u dan, iz sata u sat, dokle god budemo jače realizovali projekat modernizacije Srbije, koju provodi Vlada Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika, najveći broj građana Republike Srbije. Motor ubrzane modernizacije Srbije jeste Aleksandar Vučić.

Na kraju, završiću citatom Svetislava Basare, koji je rekao za ove razne varijante Demokratske stranke, 21. 05. gospodnje 2019. godine, citiram: "Demokratska stranka je samoupravna interesna zajednica muljatora i lopuža". Upravo tako. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani studenti po starom nastavnom programu i poštovani studenti po novom nastavnom planu i programu, u tranziciji mnoge oblasti života i rada doživele su veliki poremećaj, ali najveći poremećaj doživeo je naš sistem vaspitanja i obrazovanja, posebno visokog obrazovanja.

Sve do 2000. godine Republika Srbija je imala jedan evropski prestižan nivo vaspitanja i obrazovanja. Baš te 2000. godine došao je na vlast DOS na čelu sa DS. Od te baš 2000. godine, pa sve do 2012. godine, a u Vojvodini duže, ispraviće me dr Martinović, mislim da je do 2016. godine, imali smo jedan rušilački vaspitno-obrazovni sistem u kojem smo bili stigli do pedagoškog mrtvog mora, do pedagoške tragedije iliti stanja haosa i beznađa, a posebno za vreme ministra prof. dr Gaše Kneževića i pomoćnika ministra prof. dr Srbijanke Turajlić.

Moram da vam kažem sada, kada sam spomenuo ovog ministra prof. dr i prof. dr Turajlić, da su upravo oni, podvlačim, gospodo profesori Univerziteta, davali i zapošljavali ljude na fakultetu mimo naučnih veća. Kada je došao sledeći ministar i vratio to u sva naučna veća, morali su da potvrde. Ja sam svedok. Na mnogim fakultetima to nisu učinili. Danas nam kroje sudbinu naše dece ti ljudi na doktorskim studijama. Ako treba imena ću da govorim, nemam problem. To znaju oni na koje se odnosi, ali doći će na red i to.

Ista ta profesorka dr Turajlić, koja je huškala 1999. i 2000. godine u petooktobarskom puču, to isto radi vama, gospodo studenti, danas u Rektoratu. Pozivala je, tako je, gospodine Martinoviću, uvaženi doktore, na bombardovanje. Idemo dalje.

Dolaskom na vlast SNS i predsednika Vlade Aleksandra Vučića 2014. godine, to i predsednica Brnabić često spominje, ona je presudna nama, videćete zbog čega i zašto falsifikuju mnogi podatke iz tog programa, Republika Srbija drastično menja stanje na bolje u svim oblastima, gospodine ministre, i u oblasti vaspitanja i obrazovanja. Vi ste iskusan čovek. Moram da kažem da ste vi bili žrtva ovog ministra i ove profesorke, jer ste bili uspešni.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, poštovani ministre i poštovane kolege profesori Univerziteta, mnoge ozbiljne vlade ozbiljnih zemalja u svetu u svojim programima dali su vaspitanju i obrazovanju istaknuto mesto, to vi vrlo dobro znate, ministar to odlično zna, i naš predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, 2014. godine u svom programu od kojeg stalno moramo da polazimo dao je značajno mesto. Citiram: „Ono što je za nas najvažnije, o čemu sam najviše stranica napisao, jeste ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i da podignemo znanje na pijedestal sa koga se vidi dalje i sa koga se može krenuti u nove pobede“. Završen citat.

Gospodo narodni poslanici, gospodo profesori, i Vlada gospođe Ane Brnabić je to dobro shvatila, te je uspela digitalizacijom da postigne hvale vredan rezultat, kao i vi, gospodine ministre Šarčeviću, sa vašim saradnicima u Ministarstvu prosvete.

Siguran sam, kada je predsednik Vlade Aleksandar Vučić u ekspozeu ono rekao, da je imao na umu nemačkog filozofa, jer znam da ga vrlo dobro poznaje, ne vrlo dobro, nego odlično, Lajbnica koji je rekao, citiram: „Dajte mi vaspitanje i obrazovanje i mi ćemo za sto godina promeniti karakter Evrope“. Završen citat. Ovo vi radite, gospodine Šarčeviću. Ima mnogo onih profesora koji slede ovo na Univerzitetu. Oni lezijedovići, hvala, ima onih koji će raditi.

Engleski filozof Frensis Bejkon je znanju davao istaknuto mesto, pa kaže, znaju to gospodin predsednik i gospoda profesori, citiram: „Znanje je moć, zrno znanja jače probija nego čelično“. Završen citat.

Gospodo studenti po starom programu, ja vas zaista molim, privedite svoje muke kraju, za koje ste, podvlačim delimično i sami krivi a delimično drugi faktori, ja o tome neću govoriti jer sam govorio, uz napomenu da ste vi generacija koja je najviše pretrpela posle Drugog svetskog rata. Mogu o tome, ako hoćete, čitav dan da nabrajam i govorim.

Znamo mi, gospodo studenti, mi profesori koji želimo da znamo vaše muke, i vi gospodo studenti za vaše muke iz Beograda, i vi gospodo studenti iz Niša, i vi gospodo studenti iz Novog Sada, i vi gospodo studenti iz Kragujevca, i vi gospodo studenti iz Novog Pazara a i one dame i gospodo narodni poslanici, koje često zaboravljate, čak i neki funkcioneri kada nabrajaju iz Prištine, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Vaše muke su i naše muke profesora, a ne države, nego profesora na fakultetu, gospoda profesori. Znaju ako smo pedagozi, a većina jesu, većina kažem, ogromna većina jeste jer je naš poziv vrlo težak, mukotrpan. Nije lako dovesti do uspeha svakog, ama baš svakog učenika, ama baš svakog studenta, a to mogu samo oni koji izgaraju od ljubavi prema svom pozivu.

Pošto sam prošli put citirao jednog zapadnog, sad ćemo istočnog, ruskog, još je veliki ruski pedagog Bjelinski rekao, citiram – da se deset pura rodim, deset puta bi ponovo bio učitelj jer nema plemenitijeg poziva nego što je učiteljsko. Završen citat. I naš predsednik, Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, sam siguran i dali su predlog za produžetak za dve godine, a verujem da će i uvaženi narodni poslanici biti za taj produžetak studija. Zašto gospodo?

Mi smo u socijalističkom sistemu, mnogi pričaju a ne znaju šta je to, u socijalističkom sistemu bavili se lošim učenicima i lošim studentima, zanemarili smo napredne studente, dakle više pažnje uvek moramo posvetiti naprednijim, jer od njih zavisi i sudbina društva. Zato gospodo, svoje učenije privedite kraju kako bi obradovali sebe u prvom redu, svoje roditelje, a neki i svoje porodice, a siguran sam i našu otadžbinu Srbiju i većinu nas profesora. Ne slušajte, gospodo studenti, neodgovorne ljude da je za vas uvek kasno. To vam mnogi govore koji ne žele dobro vama, a nisu pedagozi.

Dozvolite da kažem da su mnogi značajni ljudi ove planete, najveće svoje rezultate dali u poznim godinama života, ali naglašavam, ali ponovo naglašavam, potpuno je normalno shvatanje da budućnost pripada mladima. To je, dame i gospodo istina. Vi gospodo studenti, mislim sad na sve studente, svojim trudom, svojim radom, svojom upornošću, svojom stvaralaštvom i tri puta podvlačim, vaspitanjem, morate obeležiti epohu u kojoj živite u našoj otadžbini. Nema ko drugi, gospodo studenti, osim vas, ali nikada, nikada ne zaboravite svoju otadžbinu Srbiju i građane Republike Srbije.

Gospodo narodni poslanici, nauka, filozofija i umetnost, ove tri grane nabrajam, ne priznaju podele na mlade i stare. To vi vrlo dobro znate kao i gospoda profesori. Ima bezbroj naučnika, umetnika i filozofa koji su u svojim poznim godinama stvarali svoje najznačajnije delo. Samo ću kratko da nabrojim: Ticijan u svojoj 80. godini života izradio svoj portret, Bifon je u svojoj 81. godini života u sedam tomova završio prirodnu istoriju, Laplas je u svojoj 80. godini završio nebesku mehaniku, to znaju gospoda filozofi i naučnici srodnih nauka, Platon je u 80. godini napisao zakone, Imanuel Klant je u svojoj 80. godini završio religiju u granicama prostog uma. Ono što je veoma važno gospodo studenti jeste da vi svojim dostignućima koje postignete izrazite, pored ostalog, i protest protiv prekrajanja istorije. To je učinio i veliki Filip Beker.

Njegovo ime vezano je za osnivanje dve međunarodne organizacije i to Ligu naroda i UN, a bio je sportista, gospodo sportisti. Na olimpijadi je osvoji srebrnu medalju 1920. godine, na Sedmoj olimpijadi u trčanju na 1500 metara, uvaženi gospodo profesori i poštovani građani. Na Jedanaestoj olimpijadi u Berlinu 1936. godine nije prisustvovao zbog kršenja Olimpijske povelje od strane nacizma i Hitlera.

To je učinio i naš predsednik republike Aleksandar Vučić na akademiji povodom Dana sećanja na stradale Srbe u 20. veku, u Drvaru 13. i 14. septembra, gospodnje 2019. godine, kada je rekao, citiram – oni koji su oslobađali prostore bivše Jugoslavije odjednom postali su agresori i fašisti, dok su oni koji su stvarali nacističke države, postali oslobodioci, završen citat.

Upravo tada je zajedno sa sinom Danilom i srpskim članom predsedništva BiH, gospodinom Dodikom posetio kuću Gavrila Principa u selu Obljaj i tom prilikom rekao, citiram – uveren sam da srpski narod nikada neće zaboraviti junačko delo Gavrila Principa, završen citat.

Gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, sada ću vam pokazati kako list „Danas“ i „Istinomer“ falsifikuju podatke iz one Narodne skupštine. Moram da vam kažem da je list „Danas“ 13. i 14. ovog meseca rekao kada je o meni govorio da sam poznat po tome, citiram – da će se u Srbiji meriti vreme po Aleksandru Vučiću, završen citat. Uvažene dame i gospodo, sada ću da pročitam šta sam rekao u ovom visokom domu, da vidite kako se falsifikuju naši zapisnici. Ja sam rekao – moram da kažem poštovani potpredsedniče da ću sada sa ovom izjavom razočarati naše opozicione poslanike, na njihovu nesreću, a na sreću građana Republike Srbije, da će se u Srbiji u 20 leta meriti vreme po Aleksandru Vučiću.

Ovo zbog toga što stalno izražavaju mržnju prema njemu, a to je vreme, ovo piše, a ne ono što oni kažu, pre dolaska njega na vlast, a to je vreme u kojem je država bila i narod, satanizovana, država vladavine DS, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, kada je bila ponižena ekonomski, industrijski, infrastrukturno devastirana, zemlja u kojoj je bila enormna nezaposlenost 25,6%, zemlja sa velikom prezaduženošću, zemlja bez nade i vere njenih građana u budućnost i zemlja pred bankrotom, zemlja sa pljačkaškom privatizacijom i vreme dolaskom Aleksandra Vučića na čelo Vlade Republike Srbije i predsednika države. To je 20 leta ili 20 godina i dodaje se dalje, vreme ubrzane modernizacije Srbije, a to je vreme kada smo otvorili, piše tačno, 138 km auto-puteva, 480 km državnih puteva, 360 km lokalnih puteva, rehabilitovali i sagradili 311 mostova, obnovili 360 škola i bolnica, otvorili preko 80 pogona tvornica u 130 gradova Republike Srbije, završen citat.

Uvaženi građani Republike Srbije, ovako oni falsifikuju, nema onog ko već ne govori, neka čitaju ekonomske časopise, samo da, i u ekonomskim časopisima se zadnjih 20 godina vreme meri, pre dolaska i posle dolaska.

I, ne samo njemu da se falsifikuju. Ne falsifikuju oni ovo zbog mene, oni mene vrlo dobro znaju, a najmanje zbog nekog isluženog profesora koji nema nikakve političke ni ranije to vrlo dobro znate, ambicije. Znate zbog čega? Zbog podrške Aleksandru Vučiću.

Da im je Boris Tadić to radio ja bih mu dao podršku. Tu se razlikujemo od njih. Ja nikada nisam rekao da Boris Tadić nije bio i moj predsednik, iako sam ga oštro kritikovao. Razlikuje se od njih pored ovoga, gospodin Vučić, što on nije političar samo, nego i državnik, ono što oni nisu bili, reformator, ono što oni nisu bili, da dalje i ne govorim.

Dakle, ja ću sada završiti sa ovim, još ovu rečenicu. Gospodo, prosvetni radnici, čestitam vam svima „5. oktobar“ - Dan prosvetnih radnika, sa željom da učiteljski poziv ljubimo i volimo, a vama gospodo studenti da završite svoje učenje za ove dve godine, jer nije kriva Vlada Republike Srbije, i to da kažem, ni gospodin ministar, nego univerziteti, odnosno fakulteti, a i programi se menjaju, vi to vrlo dobro znate. Hvala lepo.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, pošto me gospođa Maja Gojković spomenula dozvolite da dam dve rečenice samo. Potpuno je upravu i ona i ministar Đorđević, da je Nikola Tesla ostao u svom rodnom mestu ne bi ostvario ono što je ostvario.

Neko ga je spomenuo, dozvolite da kažem dve rečenice da je ono 1. i 2. juna 1892. godine posetio Beograd, kako znate. To za one koji kažu da on nije Srbin, on je beogradskim studentima rekao, citiram – ja sam kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. Ovo je odgovor onima koji su ovih dana i u štampi pitali i jutros na jednoj televiziji, šta je Nikola Tesla.

Svakako da su uslovi jako bitni. Da, imaju pravo oni čiji su uslovi. To nije uopšte sporno i upravo ovaj zakon ide u tom smislu, da su ostali raniji zakoni, nema šanse ni u uslovima gde sam ja živeo, i gde je živeo Nikola Tesla, nema šanse da bi ostvarili, ovo što je Nikola Tesla ostvario ili ja da bih postao profesor u mom rodnom mestu ili da bih ja ostao profesor u svom rodnom mestu i Nikola Tesla, ne bi ostvario to što je ostvario da je ostao u Lici. Hvala vam.

Hvala, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine profesore Marinkoviću, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, upravo ova Vlada Republike Srbije je u okviru Projekta „Obrazovanje za 21. vek“ postavila zadatak, pored ostalog i uređenje dualnog obrazovanja. Dovoljno je da iznesem podatak, to ministar Šarčević vrlo dobro zna jer je on realizator tog programa sa svojim saradnicima, da spomenem 7.400 učenika već su u procesu dualnog obrazovanja i taj pomak ide napred.

Poštovani narodni poslanici, ovaj važeći zakon, već postojeći, pružio je zakonski osnov da se unapredi saradnja članom 39, 60, 96. a, i drugim, između privrede s jedne strane i univerziteta s druge strane.

Sada već važeći Zakon o visokom obrazovanju omogućio je institucionalizaciju saradnje između privrede s jedne strane i visokoškolskih ustanova s druge strane, odnosno kako bi naši filozofi rekli između sveta rada i sveta učenja.

Međutim, kod dualnog obrazovanja i dualnog modela studiranja praktična obuka, rad ili praksa kod poslodavca sastavni su deo studijskog programa, što podrazumeva studiranje na dva različita mesta, i to je ono što je jako bitno, a i visokoškolskoj ustanovi i kompaniji, odnosno preduzeću.

Studiranje uz rad podrazumeva tri grupe učesnika: studente, visokoškolske ustanove i poslodavce. O tome smo mi govorili ranije. Međutim, dozvolite da podvučem ko ima koristi od dualnog obrazovanja. Prvo, visokoškolske ustanove, drugo poslodavci, treće studenti, četvrto Privredna komora i peto država. Zašto država? Zato što će pridoneti ubrzanom procesu modernizacije Republike Srbije koju provodi Vlada Republike Srbije, gospodine ministre, pa i Ministarstvo prosvete na čijem ste vi čelu, najveći broj građana Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom domu, a motor ubrzane modernizacije jeste predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.

Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, vrlo važno jeste ko radi sa našim studentima, to je uvek bilo važno. Meni su ovih dana prigovorili da sam vređao gospodina docenta Jovu Bakića. Po treći put, docent dr Jovo Bakić je, verovali ili ne ali je istina, proverite uostalom to, dao studentu masterantu na Filozofskom fakultetu u Beogradu temu, citiram - Uloga „Pink-a“ i „Hepi-ja“ u stvaranju i reprodukovanju kulta vođe i analiza sadržaja gostovanja Aleksandra Vučića u emisijama „Teška reč“ i „Ćirilica“, završen citat.

To je isto, dame i gospodo, kao da ja dam svom studentu temu „Uloga Filozofskog fakulteta u Beogradu, u stvaranju i reprodukovanju kulta neznanja, intelektualnog prostakluka i diletantizma, slučaj po treći put docent dr Jovo Bakić“.

Pitam kolege profesore, da li je to mešanje politike u nastavu? Drugo, pitam kolege profesore koje sociološke, odnosno naučne izvore preporučio svom studentu?

Doktor Jovo Bakić, po treći put, docent, je dana 17. 1. 2014. godine izjavio, citiram: „Aleksandar Vučić je izmećar Angele Merkel“, završen citat.

Poštovani, neko me je juče od novinara nazvao, izvolite, pa proverite, pitajte njega, a ne mene. Izvolite pratite prenos, jer sam ja mnogo puta u ovom visokom Domu o tome govorio, a vi gospodo novinari, spavate u odloženom prenosu. To je isto kao da sam ja rekao - dr, po treći put, docent Jovo Bakić je najobičniji govnar Bila Klintona, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, završen citat. E, ovde moram malo da stanem.

Dr Jovo Bakić je rekao da je Aleksandar Vučić izmećar. Ako je mislio na slugu, izmećar znači sluga. Bratoljub Klajić, Veliki rečnik stranih reči Zagreb, 1968, strana 579. A, ovo govnar, Rečnik srpskih govora u Vojvodini, dopunjeno izdanje u četiri toma Matica srpska, prof. dr Dragoljub Petrović i dva magistra, to znači nepouzdan čovek. Da li je Jovo Bakić pouzdan ili nepouzdan čovek, procenite vi, poštovani profesori koji ste mu saradnici. Ja neću da govorim koliko je stranaka promenio.

Idemo dalje, dr, po treći put, Jovo Bakić je juna 2019. godine pozivao na upad u RTS dugim cevima, citiram: „Pazite, da su imali duge cevi, pa ako uperite tamo, što ćete bez dugih cevi? Idete tamo, onda vašem kolegi uperite dugu cev u glavu i kažete – čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali u RTS, ništa niste uradili i ako niste vodeće političare povezali.“, završen citat. Gospodo novinari i gospodo univerzitetskih profesora, znate vi gde je ovo on izjavio zato mi se niste obraćali.

Vaš list, 13. 06. gospodnje, a vidite koji, jer to je vaš list, 2019. godine, po treći put, docent dr Jovo Bakić preti silom, pa kaže, citiram: „Bez sile, ova vlast neće otići, neće zato što je mafijaška.“ Završen citat 13. 06. 2019. gospodnje godine, vaš list gospodo iz dosovskih klupa.

Dr, po treći put, docent sad je vanredni profesor dobio je bez referenci, 13. 06. i 25. 05. 2019. godine, izjavio je da je srpski parlament štala, a poslanici ono što stoji u štali, to se podrazumeva. Pa kaže, citiram: „Od parlamenta napravili su štalu. To je štala, nisu to poslanici. Njihov intelektualni nivo ravan je nuli. Ja bih voleo da ih jurimo po ulicama.“, završen citat. Gospodo, vi koji podržavate imate pravo demokratsko da podržavate gospodina Jovu Bakića. Da li je on to rekao ili ne, pitajte njega, a nemojte pitati mene.

Dr, po treći put, docent Jovo Bakić svakodnevno, bez imalo srama, bez imalo stida, blati predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića.

Tako je 19. 03. 2019. godine izneo gnusne laži. Citiram: "Vučić ima prijatelje koji trguju drogom i on njima namešta državne poslove".

Da li je uvaženi kolega Bakić ikad to rekao za šiptarske teroriste?

Po treći put, docent Jovo Bakić svakodnevno ponižava žene. On je 30. 03. 2008. godine, njegov list, nije moj, citiram: "Problem sa kojima se susreću sindikat jesu feminizacija". Da li je tačno, gospodo, kolege profesori, ili ne?

Doktor po treći put docent Jovo Bakić je pozivao na oružanu silu i prolivanje krvi. On je rekao: "Oružana sila je jedini način da smene vlast, a ključno pitanje je da bude što manje krvi". Da li je tačno, gospodo profesori, ili ne? Pored ostalih, njegov list "Vreme", 18. 07. gospodnje 2019.

Gospodo novinari, pogledajte da li je to izjavio ili ne, imate i druge listove.

Doktor po treći put docent Jovo Bakić jedan je od učesnika protesta, pozivao sa ulice saborce da okupiraju zgradu RTS-a dugim cevima, a ovaj put u "Utisku nedelje" ide dalje, pa kaže: "Pobeda opozicije će biti kada predstavnici vlasti budu plivali po Dunavu i Savi". Nisam ja to rekao, gospodo kolege profesori. Vi znate vrlo dobro metodologiju naučnog rada. To je naš doktor, uvaženi docent, Bakić rekao.

Na tribini, 19. 08. gospodnje 2019. rekao je: "Pobeda bi bila kada bi ih videli kako plivaju po Savi i Dunavu". Na toj tribini bio je i Dragan Đilas. Moram da kažem da se vrlo blago ogradio od te izjave i čini mi se i napustio skup.

DOS je angažovao i Gorana Markovića. On je 4. 07. 2019. godine rekao da je, citiram: "Aleksandar Vučić primitivna ličnost a rulja je njegovo prirodno okruženje".

Uvažena gospođo Srbljanović, pa nisam ja to rekao. Možda sam gluv, možda sam lud, možda na nekom univerzitetu kojeg vi omalovažavate radim, ali, pitajte ga je li to izjavio. Vi vrlo dobro znate da jeste.

Dalje, 13. 08. 2019. godine rekao je: "Naša vlast je teroristička a izbore organizuje grupa bandita". Pa, nisam ja, gospodo uvaženi narodni poslanici, nema vas nasuprot mene, znate zašto vas nema, kad smo ovo iznosili, a ja to iznosim vrlo često, vi pobegnete.

Moram ovde da se osvrnem na gospodina Stefanović Borka. On me proziva. Taj je ovde dolazio na kafu. Prišao je meni, evo, ako ima hrabrosti neka kaže - profesore, ja nisam tako vredan, takmičićeš se sa mnom u ovim godinama, a oni koji kažu da sam star - stari ste vi, gospodo iz dosovskih klupa. Neka se on sa mnom takmiči uz ove stepenice, 62, da ih istrči svako jutro. Pitam ga da li je ikad pre mene došao u ovaj visoki dom? Je li ikad izašao posle mene? Pitam ga da li je ikad bilo da nisam čas studentima održao? Do 11 sati u ovom visokom domu budem noću, u 12 sati na autobus, u 6 u Kosovsku Mitrovicu. Znaju studenti da ja dođem dva časa ranije. Znaju profesori da ja dođem tako. Moram da kažem da mi je čak jednom dekan organizovao dežurstvo i hteo da me uhvati na mostu i došli smo u 11 sati noću, ja kažem, vama docentima - mi smo dežurni, veli - niste. Mi na fakultet, dežurni na svoja mesta, traži.

Nećete me uhvatiti da ne radim svoj posao. A vi gospodo, profesori, moraćete malo više da radite, zajedno sa mnom i da se takmičite.

Idemo dalje. O drugim profesorima sve podatke sam izrekao, isto tako. Oni koji lažu da sam ja pozivao na nekakvo ubistvo, uvaženu profesorku Srbljanović, nije istina. Neka oni pogledaju Krivični zakonik, član 309. stav 1. kako glasi, a možemo ići do 321, pa kad neko kaže Kosovo i Metohija, treba se odreći i Republike Srpske, šta to znači? A meni prigovaraju za Knjaza Miloša. Neka vide šta je tada bilo. Ja ne pozivam na ubistvo, to znaju vrlo dobro advokati i pravnici, a pogotovo ne gospođu Stojanović.

Dozvolite sada da kažem, što se tiče nauke, ona je nešto dala primedbu da nisam baš naučnik. Uvažena gospođo Stojanović, ja sam pogledao Tompsonovu listu, Dubravka Stojanović jednako nula.

A o sebi ne volim da govorim i ne treba mene niko da brani, ja ću se sam da branim. Nije me branio ni u težim sudovima niko, nego sam se sam branio.

Uvažena gospođo Stojanović, kažem, nerado govorim o sebi, po mojim udžbenicima se radi u tri zemlje, jedna je članica Evropske unije, Izvedbeni plan i program, obavezna literatura, potrudite se pa vidite gde, da vam ne citiram.

Dalje, neću da citiram svoj udžbenik "Pomoćne istorijske nauke" i kolege Šekularca, nego, evo, iz druge države "Pomoćne istorijske nauke" Azem Kožar iz Srbije, dr Ivan Balta nije iz Srbije.

Polako, sada ćemo redom da idemo.

Uvaženi narodni poslanici, kolege profesori, „Latinska paleografija“, idemo da vidimo literaturu. Dakle, nije iz naše zemlje. Pod broj jedan, pogledajte ko se nalazi – prof. dr Marko Atlagić, Božidar Šekularac, baš „Pomoćne istorijske nauke“, Priština, 1997. Ja sam sretan što sam radio na tom univerzitetu, a vi, gospođo Srbljanović, sprdajte se i dalje sa kolegama profesorima i sa tim univerzitetom.

Idemo dalje. Isti taj udžbenik „Slavenska paleografija“, to kolege vrlo dobro znaju, profesori, literatura Stjepan Antoljak, „Pomoćne istorijske nauke“, 1971. godina, Marko Atlagić, Božidar Šekularac, „Pomoćne istorijske nauke“, Priština, 1997. godine.

Poštovane kolege, jedan od deset miliona, kažete da ćete u politiku? Idite u političke stranke, ukrstimo ovde naučne činjenice, ako ste u politici, a u časopisu „Nauka“, Tompsonova lista, nemojte se ljutiti, kod mene dva, a Dubravka Stojanović nula. Ja sam sretan čovek što sam ovoj državi Srbiji pridoneo bar malo na toj prestižnoj listi i tako dalje.

Idemo dalje. Dakle, sada ćemo da idemo malo na druge delatnosti. Filigranologija, mislim da je koleginica profesorica i ona zna šta je to. Na prvom mestu, dakle, u drugoj državi isto moje ime, a na drugom Miroslava Grozdanović Pajić, najstarija hartija sa vodenim znacima u srpskim rukopisima, Beograd 1985. godina, čuveni Vladimir Mošin, „Vodeni znakovi“ i naš uvaženi kolega u Narodnoj biblioteci, genijalac Radomir Stanković „Datirani vodeni znaci“, gde je Aleksandar Moši ostavio zbirku filigranologa.

Jeste li ušli tamo, kolege profesori? Pa napisali bi udžbenik ovako. Naravno, da niste.

Idemo dalje. Epigrafika, to znaju vrlo dobro naši latinaši šta je epigrafika, sad ćemo videti ovaj citat sledeći. Dakle, kod epigrafike, ista je situacija. Kod diplomatike, nije diplomatija, nego diplomatika, nauka o poveljama. One prepiske ovih dana u štampi, upravo u ovom udžbeniku u drugoj državi su one povelje na srpskoj, odnosno na, ćiriličkoj paleografiji, latinski. Šta, niste, kolege profesori osim na Filološkom fakultetu i nešto na Filozofskom, vidim da mlađa generacija radi, ko vam je branio da to radite? Dakle, ista je situacija i kod diplomatike, literatura, neugodno mi reći, moje ime i kolege itd.

Idemo dalje. Dakle, nije u našoj zemlji udžbenik, a onda vi odgovorite zašto nije. Hronologija, ali istorijska hronologija, evo, moje ime i uvaženog kolege, i malo ima kolege profesora sa Filozofskog fakulteta.

Heraldika. Šta ću da kažem? Na prvom mestu moje ime, pa onda Stjepan Antoljak, pa Anđelić i dalje da ne nabrajam, nisam ja ovo pisao, nego drugi.

Geneologija. Dakle ista situacija i kod geneologije.

Meteorologija. Meteorologija, ne za računanje ovog vremena nego u istorijskoj nauci itd, dakle i tu je moje ime. Neugodno mi je više, ima tu još govoriti.

Poštovana koleginice Stojanović, tako bi to bilo. Uvažena koleginice Stojanović, u meni nema mržnje, to znaju svi uvaženi narodni poslanici i vaše kolege iz opozicionih klupa. Iz mene izvire ljubav prema čoveku, prema radniku.

Sad izvedbeni program na jednom od evropskih univerziteta, to sam juče saznao, obavezna literatura, nek se ne ljuti je kod mene tu, jer eto ja sam skroman, pa, nisam do sada tako hteo reći, a da sam još rekao o Enciklopediji Jugoslavije, što sam prekjuče nakon 23 izneo, pa, pojeli bi me, bre.

Ja, hoću da se takmičim u ovom visokom domu u dolasku, pa u iznošenju činjenica itd.

Sada, što se tiče drugih kolega, prigovarali su mi za uvaženog narodnog poslanika Nenada Čanka, da sam ga nazvao „gicoje“. Ono što oni misle, ja to ne mislim da je kolega Čanak. Gicoje Sebastijan je kontraverzni rumunski biznismen, tzv. „Gico“, koji je poslanik u rumunskom parlamentu. Proverite, gospodo profesori.

Čeda Jovanović, neću iz kolegijalnih razloga, Čedu imam na osam mesta, gde je izjavio, ali samo mu preporučujem, pošto je pametan čovek, Čedo je pametan čovek, ipak neka on pogleda u emisiji TV HRT „Nedeljom u 2“, uvaženog novinara Stankovića, datum da ne govorim i ostale datume kod drugih.

Uvaženi moj kolega, prof. dr Veselinović Janko zvani „stanokradica“. Ukrao je stan Milici Badži u Obrovcu, Braće Kurjakovića, i osnovao udruženje. Vama hvala, gospodine uvaženi Marinkoviću, Maji Gojković, i drugim predsedavajućima, zahvaljujući vama i mojoj malenkosti što ovde postavih nakon 20 godina, uvažena gospođa Milica Badža iz izbeglištva vratila se u svoj dom.

Nisam ja to rekao. Znate li ko je to rekao? „Slobodna Dalmacija“, 11. decembra Gospodnje 2014. godine. Mogli bi koliko god hoćete i Dušana Petrovića „kravoubicu“, znaju to gospoda profesori.

No, idemo dalje. Što se tiče bibliografije, da ne bih išao puno daleko, da ostavim i svojim kolegama, uvaženi narodni poslanici, gospodo profesori, znate vi gde ja boravim kada nisam u visokom domu? Znate vrlo dobro ko prvi stiže u naučne neke ustanove i ko zadnji izlazi.

Ja hoću da se takmičimo u radu, redu i ljubavi prema ovoj otadžbini, a vi proglašavajte i dalje Gavrila Principa za teroristu, a ne za atentatora. Ja ne vaspitavam tako svoje studente. Ljubav prema otadžbini je sastavni deo srpskog identiteta, to nas je održalo, gospodo profesori, vi to dobro znate.

Pogledajte udžbenike iz 19. veka, hoćete li da vam ih ja citiram sad, 20, 50, kako su se naši velikani odnosili prema svojoj otadžbini? A vi Aleksandra Vučića nazivate, znate zašto je vama krivo? Što je on reformator i meni nećete nikada oprostiti, gospodo profesori, što sam ga citirao i njegov ekspoze 2014. godine.

Pozivam vas, gospodine profesore Veselinoviću, i masu drugih profesora, analizirajte taj ekspoze koji je najveći. Ja sam taj koji je ovde govorio danima, proverite, i došao mi je jedan uvaženi narodni poslanik, čini mi se iz one Radulovićeve „kralja stečaja“, on je iz Niša: „Pa profesore, otkud vam to, imate sve ovde? Vi čitate?“ Biblioteka preko, nisam išao na godišnji odmor, on se kupao u moru, a on me blati. Istorija sve na svoje mesto stavlja i mene i njega i svakog drugog.

Dozvolite, pošto sam uzeo mnogo, verovatno ću se još nekoliko puta danas javiti, prigovorili su mi da sam ja nazvao neke kolege „izdajničke bitange“. Nisam ja to rekao. Znate li ko je to rekao? Vuk Jeremić. Kada? Dana 30. novembra Gospodnje 2018. godine je izjavio, citiram, da je Aleksandar Vučić izdajnička bitanga.

Da li je tako, gospodine Jeremiću? Naravno da jeste.

Vučić je veliki srpski patriota, reformator, demokrata veći nego što vi pojmiti možete. Veliki radnik, pun energije i ne bi radio protiv interesa svoje zemlje i građana Republike Srbije. On se zagovara za pedagogiju mira. Vama ne odgovara mir, jer niste na takav način došli na vlast. Ja propagiram pedagogiju mira sa svojim udžbenicima.

Sada da vam citiram velikog srpskog, a svetskog, Nikolu Teslu kada je 1892. godine došao da održi predavanje ovde studentima, dakle, 1. i 20. juna 1892. godine, citiram: „Ja sam, kao što znate“, govori studentima, „ i vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjima bavim, to isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu“, završen citat. Da li je tako gospođo uvažena, Dubravka Stojanović?

Masu je profesora Filozofskog fakulteta i studenata učestvovalo u Prvom svetskom ratu, to ona vrlo dobro zna, a sedam profesora Beogradskog univerziteta dali su živote, 35% studenata izgubili su živote, ali je bilo jedinstvo. Znate zbog čega, gospodo profesori? Vi to vrlo dobro znate. Po čijim su udžbenicima u 19. veku radili i šta se onda izučavalo o njima? Vi to vrlo dobro znate, ali da li to tumačite, to je druga stvar.

Pošto sam uzeo prilično dosta vremena, viču kolege - još, ali ostaviću malo i drugim kolegama. Toliko o ovim zvanjima.

O svakom ovom nadimku, pa valjda ne sumnjate da sam ja pokvaren čovek. Iz mene ljubav cveta prema svakom čoveku, bez obzira na veru i naciju. To me uopšte ne interesuje. Čak i u drugim nehrišćanskim, nego i u muslimanskim zemljama citiraju moju literaturu.

Ono što je važno, gospodo profesori, najlepša stvar u životu je biti učitelj. Naučiti dete broj, složili slovo u reč, čitati, pisati, brisati, razumeti, znati, samo je mali deo onoga što učitelj zaista jeste. Namerno ne kažem ono što učitelj radi, jer biti učitelj nije posao. Biti učitelj je voleti, biti učitelj je osećati, biti učitelj je umeti, biti učitelj je jednostavno biti, gospođo Dubravko Stojanović, ja verujem da ste i vi takva. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, neću ja voditi polemiku, samo da kažem, gde meni nije omogućeno a gde drugi.

Samo da kažem nekoliko rečenica, ima neko ko nije išao na godišnji odmor ovog leta i ko je svaki dan dolazio ovde u ovu Narodnu skupštinu, to gospoda iz bivšeg DOS-a vrlo dobro znaju ko prvi ulazi ovde, ko zadnji izlazi, ko u Narodnu biblioteku, ko u biblioteku SANU, ali ostavimo to po strani.

Meni nije do sada nikada, ni na jednoj televiziji dozvoljeno posle mog suđenja u Haškom tribunalu, niti me je ko pozvao. Mnogi su pozivani koji ne znaju šta je to, koji nikada nisu primirisali tamo, ali ja se ničega ne bojim, boji se oni mene, mog čestitog i poštenog duha i pozitivne energije. Borko Stefanović ovde, ti vrlo dobro mene znaš, da igramo fudbal igrati, ja u ovim godinama a ti u tim koje imaš, pa da vidimo ko će bolje da igra.

Drugo, meni nije dozvoljeno, sada će verovatno pokušati u juli, hajde da budem tačan 18. jula, gospodnje 2019. godine u emisiji „360 minuta“ kada je čuveni akademik Dušan Teodorović, narod ga zna zašto ima naziv, jer kad se spomene ime predsednika države on drhti od mržnje. A ja što želim sebi, to i njemu želim, to i Borku Stefanoviću, a oni to znaju, vrlo dobro da ništa loše nikome ne želim, a to ne želi ni Aleksandar Vučić.

Znate šta je taj uvaženi akademik rekao, citiram – narodni poslanici su primitivci. Završen citat. Gde je meni dozvoljeno, gospodo akademici da iznesem svoje mišljenje nego ovde, a u časopisima naučnim, pa izvolimo tamo, nauka, teramo bre. Evo, da vidite, dakle, nije se oglasio uvaženi akademik kada je novinarka jedna rekla, citiram, da je Republika Srpska genocidna tvorevina, završen citat.

Poštovani akademiče, znam ja kada ste vi napustili ovu zemlju i kad ste se vratili. Ja sam tada bio na braniku otadžbine i nijedan čas nisam izgubio tamo gde sam radio, to je prvo. Drugo, znate gde sam se zatekao, nikada to nisam rekao, znaju to kolege moji profesori, kada je bilo bombardovanje, na prištinskom univerzitetu i nisam mogao da izađem iz Prištine. Znate kuda sam izašao, izvlačio se? Do Podgorice, ja sam osetio prvo bombardovanje, niste vi, gospodine Teodoroviću.

Uvaženi akademiče, ja znam gde ste bili kada je bilo bombardovanje i kad ste se vratili u ovu zemlju, znate vi vrlo dobro i smestili sve svoje u državne ustanove. Zašto meni nije data prilika da ja vaspitavam svoje studente u onom duhu u kome je mnogima pružena prilika. Ja sam srećan čovek. A znate zašto, gospodine akademiče, što na katedri na kojoj sam predavao rade divni ljudi, divni profesori, a dvojica putuju iz Republike Srpske, kao što sam i ja putovao ovde, završava se sednica u jedanaest naveče, a autobusom ujutru u šest, a znaju to studenti pre njih, tako i ova dva dvojica iz Bileće sada putuju. Ja sam srećan čovek što sam vaspitao takve studente. Koliko ste vi, gospodo profesori? Hoćete još da ih nabrajam? Hoćete u biznisu, a ja to nikada nisam spominjao, moji bivši studenti i iz Slavonije, i iz Dalmacije, i iz Zagreba su širom sveta čestiti ljudi, a vaši? Moji bivši studenti nemaju takva bogatstva, gospodine Teodoroviću kao što vi imate.

Drugo, ako mi neko kaže, a ne da priliku, u jednom listu kao što je izašlo, da je Milojko Pantić, citiram, rekao, u tom listu, za državnu bezbednost, citiram – da je kriminalizovana, privatizovana tzv. služba bezbednosti, završen citat. Da li je tačno, gospodine akademiče ili nije?

Znate šta taj Milojko Pantić izgovara, koje reči o predsedniku države? Meni se ne da prilika da ja to kažem nigde, nego ovde. Znate vi vrlo dobro ko vlada medijima, ali ostaje zapisano i vas to boli, vas to boli što ostaje zapisano, i za mene i za vas. Neću je ceniti ni sebe ni vi sebe. Znate ko će to oceniti? Generacije koje dolaze iza nas, kako god ko radio tako će i biti cenjen, ali, već kada govorite vi o citiranju. Ja sam sretan, sad vam kažem, što bivši studenti moji širom bivše Jugoslavije samo na jednom evropskom univerzitetu, ali nisam znao, to mi je kolege rekoše, studenti 670 citata, a nisu Srbi.

Ja nisam pobegao, ja sam branio srpski narod u Hrvatskoj. Neka kažu gospoda Hrvati u Hrvatskom saboru, da li sam ikada psovao Hrvate tamo? Citirao sam ovako, a vi? Ja sam citirao Kukuljevića, Ivana Kukuljevića šta je govorio u 19. veku. Citiram „Znam da vama to smeta, ovaj vam je narod srpski u najvažnija vremena čistu narodnu sačuvao. I gle sve mišice po Kordunu što se bore sami su Srbi“ – završen citat. Da li sam ja to koga uvredio? Naravno da nisam.

Vi mislite da sam ja uvlakač predsednika države. Pitajte predsednika države, ja neću o tome da govorim. Zato za razliku od vas što sam ja skroman čovek. Sretan sam što volim zvanje učitelja, što volim biti, vi to nikada ne možete biti. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče, pošto me je kolega prozvao, da probamo da objasnimo. Poštujući kolegu Sretu Perića kao poslanika koji izuzetno dobro prati dnevni red Skupštine, moram ipak neke stvari da objasnim. Ja sam na početku današnje sednice, ali i kad smo prvi dan govorili, o čemu se tu radi.

Dakle, sada važeći zakon, pre nego što mi izglasamo ovaj, o visokom obrazovanju omogućio je saradnju između privrede, s jedne strane, i visokoškolskih ustanova, s druge strane. Kako bi filozofi rekli - između sveta rada i sveta učenja. Taj model postoji i sada, ali ovaj zakon pruža, u stvari, na neki način je jedan od modela dualnog obrazovanja gde se praktična obuka, rad ili praksa izvodi kod poslodavca i sastavni je deo studijskog programa.

Ja ću u društvenim naukama, što će dati muke našim kolegama. Profesore, ja se izvinjavam. Na primer, uzećemo latinsku paleografiju, pa će profesor na Filozofskom fakultetu kada radi beneventanu ili kapitalu, staro rimsko pismo, ići … ili beneventanu, mora i u arhivu arhivista to da zna. Nastava će se u teorijskom smislu reči održavati na fakultetu, a u praktičkom u arhivu. Da li imamo to sada? Imamo u nekim zemljama. Zato mi nemamo gotove, u praktičnom smislu, paleografe, pa nemamo numizmatičare, idemo na istoriju, pa arheologe itd. Dakle, kad završi profesor istoriju, dobija gotovog, da kažemo, stručnog radnika da odmah može u arhiv da ide i da čita staro latinsko pismo, staro ćirilično pismo itd. Da li to danas imamo u pravom smislu? Jako teško.

Dakle, to je jedan od modela, a može i onaj model koji ste vi rekli. To studiranje uz rad imamo mi i sada.

Sada, što se tiče onog, kolega Jovanović, nekada smo mi to imali. Vodio sam jedan srednjoškolski centar, 5.000 đaka i upravo sam imao takvu situaciju, 18 usmerenja, a među njima i gimnazija, ekonomska škola, varioci u školi. Tačno je, varioci u školi, ali morali su imati opremu. Tokarske strojeve, ako su tokari, ako su varioci imaju druge alate itd, ali se jednim delom izvodila praktična nastava u tvornici. Mi smo imali nastavnika praktične nastave. To je to. Taj model i danas ima, nije to sporno.

Ovo je drugi model, jedan od izbora gde dobijamo gotovo. Danas naša privreda nije toliko jaka, znate, i onda mi dobijamo tokara, a ne zna na tokarskom stroju. To je suština problema.

Dakle, dualno obrazovanje je takvo gde praksa, obuka postaje sastavni deo studijskog programa i ne izvodi se samo na mašinskom fakultetu, nego i u kompaniji, a to traži jako mnogo da mi učimo svakodnevno, i ja, i studenti, bez obzira na godine, na starost, itd. Dakle, to je suština. Zato mi nemamo paleografe. Ako hoćete, nemamo mnogog ni ćirilske, ni latinske, ni numizmatičare, heraldičare, istorijsku metrologiju, heraldiku, veksikologiju. Mnogi studenti i ne znaju šta je to, ja to zaista moram da kažem. Na nekim fakultetima znaju, a na nekim se sprdaju s tim, a da znaju veksikologiju, onda bi znali šta je onaj grb gore, šta je zastava, pa bi razlikovali šta je šahovsko polje, a šta je kod nas dvoglavi orao i videli u kom periodu se šahovsko polje kod Hrvata upotrebljavao, pa ne bi rekli samo od NDH, nego od 9. veka. U praktičnom smislu, prvi put Crkva Svetog Donata u Zadru. Pa, vode studente tamo ili kod nas u manastire. Pa, videli bi da dvoglavi orao nije sa dve glave, a dva vrata, nego dve glave, a jedan vrat srpski, nemanjićki do 15. veka. Od 15. veka do 20. dobijamo drugi oblik. To je uticaj ilirske tzv. heraldike. E, vidite, onda bi naši studenti znali.

Da li svi to danas znaju? Pa, procenite vi, gospodo profesori. Zato imamo problem. Videćemo da šahovnica za vreme NDH nije svaka ustaška, jer ustaše su stavile znak „u“. Došli komunisti, pa stavili petokraku, ali ne sa srpom i čekićem, ovo oni koji brkaju, nego antifašističku i kasnije nemamo ni nje.

Simbole treba izučavati kroz istoriju. Da li je jedno, drugo polje. Ili, kada jedan deo Hrvata vidi dvoglavog orla, ježe se. On je srpski. Nemanjićki je do 15. veka formiran. Sada će neko reći vizantijski, ali on ima drugačije karakteristike.

Pitaćete šta je ovo. Ovo je od 1882. godine. Da li je pravi? Karakteristike nema. Zašto je tako? Vi znate ko ga je pravio – dva Nemca, pa su demokrate potpuno ga itd, da ne idemo u detalje. To je već stvar…

Tu mi grešimo naučnici. Hrvat kada vidi dvoglavog orla, on se ježi. Pa, nije dvoglavi orao, hajde da kažem, NOB-a samo upotrebljavan i ranije, ako hoćete i od rimskog vremena, pa ima vizantijski, pa ima rimski, pa ima austrougarski, pa ima i srpski, nemanjićki, ali on ima oko vrata i repa. To je već dublja stvar i to na polje nauke da prebacimo.

Znači, da bi spoznali neke stvari, moramo ići u dubinu. Svaki student moj to zna, jer ga vodimo u manastire, pa kažemo – izvolite, pa ga uslikamo. Evo, to je taj srpski nemanjićki, pa ga vidimo i kod Pavla Šubića Bribirskog orlovo krilo, pa onda kažem hajde da vidimo sad otkud tamo, ko se ženio, udavao. Znate, kada uđete u dubinu mnoge bi stvari drugačije shvatali i mi i druge zemlje i došli do vrlo jednostavnih stvari u nauci. Zaista, tako je i u dualnom obrazovanju.

Ja se nadam i siguran sam, ovo što ministar Šarčević radi da je to prava stvar i Vlada Republike Srbije, ali mi ćemo imati i heraldičare studente i numizmatiku da znaju izuzetno i u muzeju, ali i na fakultetu. Da li imamo kadar, to je druga stvar. Moraćemo da radimo svi, i ja u ovim godinama i ovi mlađi, bogami. Moramo. Sve se zasniva na radu, ne na priči. Svaki dan u ustanove tamo gde se mi viđamo, malobrojni doduše, ali nemamo drugog izlaza i onda možemo na polje nauke. Politika neka svoje radi.

Zaista, oko simbola ovde mogli bi danima, ali to je već stvar dublje struke.

Kada sam već uzeo reč, pošto su me prozvali neki, jedna televizija, vi već znate koja, evo, upravo na jednom evropskom univerzitetu moja se knjiga upotrebljava – Izvedbeni program.

Nauka je univerzalan proces. On je globalni, ali je i nacionalni. Dvoglavi orao je i nacionalni, pa i univerzalni, austrijski je sasvim drugačiji. Kada vidite kakav je, ja kada ga vidim na grbu tačno prepoznam koji je austrijski, koji je srpski i šahovsko polje od 9. veka do danas.

(Vjerica Radeta: Ono belo prvo.)

Kad ovo neko provocira belo prvo ili drugo, ja se ne slažem. Objasnićemo sad. Nije sporno. To da li je belo prvo ili crveno, znate koliko se pre NDH upotrebljavalo, 700 godina naizmenično. Hoćete da ja govorim na svaki izvor pa da odemo ili obrnuto dvoglavi orao, od vremena Nemanjića. A ljiljan, grešimo i tu, nije on iz vremena samo Jelene Anžujske nego od Nemanje. Pogledajte Tronoški rodoslov, pogledajte šta piše tamo. Ja ću sada otvoreno da kažem, da li će se neko složiti to je druga stvar.

Dakle, o čemu se tu radi u rodoslovu kaže, jedna od varijanti, ja ne kažem da je istina, u nauci ne možete tako lako baš, nema apsolutne istine, ako je apsolutna nema nauke. Otvorimo sve mogućnosti. Kada je Nemanja posetio Francusku, kod francuskog kralja, ima teza da je Jelena sestra jednog francuskog kralja i tražili su Nemanjići pomoć od Francuza i francuskog kralja, neka gospodin profesor vidi koji je to bio i udala mu se kćerka za Nemanju. To je jedna od verzija, ne kažem da je apsolutno tačno, ali verzija u rodoslovu kaže na rastanku kada su se rastali, ali Srbi su tražili francuske vitezove da pomognu, odnosno Nemanja, ali vratite nam Nemanju, ne Nemanja, on je već boravio tamo, nego Srbi jer je epirski despot ovde već učinio svoje, braća su se posvađala i na rastanku mu rekao, ja govorim jednu od verzija: „Evo ti ovaj cimer“, Ljiljan – cimer, znaju heraldičari šta je to: „ Deo moga tela neka postaje deo tvoga tela“. Ovo simbolizuje dva sina, vi već znate koja.

Znači, na neki način je otuda ljiljan, ne od nekih drugih, da ne ulazim u dubinu. Ja bih voleo da naučnici ukrste sve verzije, ali na drugim mestima, ne ovde, jer odmah druga strana kaže da zloupotrebljavam. Da li smo pisali o ovome? Dabome da jesmo. Ovo što vam govorim pisali su i drugi, nisu baš o ovome, ovo kada je u pitanju Tronoški rodoslov. Izvolite, on je izvor, pa neke kolege idu i neka vide. Ja ne kažem da je to apsolutna istina itd.

Dakle, moramo dobro poznavati vertikalu, a u heraldici ovo je jako bitno, oni koji me sad gledaju, u heraldici kod ženidbenih i udajnih veza grb žene dolazi u centralno mesto kod muža.

Ja sada tvrdim, znam da ću biti izazvan i prozvan, a pisao sam rad o tome, neka se vidi kod Pavla Šubića odakle je krilo, verzija. Izašao je rad. Moji profesori koji me kritikuju, znači izašao je. Ja ne kažem 100% da je verzija, ali je on nemanjićki, po meni. Otkud je došao ženidbene i udajne veze, znate koga je on oženio, da sada ne idem u detalje, jer ću dobiti strašno kritika, mi znamo da je jedna ćerka kralja Milutina uzeta za Šubića Bribirskog. Tražite sada da govorim, ovo je stvar nauke gospodo narodni poslanici. Ja sam o tome pisao i drago mi je da je izašao ovaj, ja nisam 100% tvrdio da je tako. Pokupio sam izvore i ostavimo mogućnost, što znači da je tada jedinstvo hrišćanskog sveta postojalo.

To je suština, da ne idemo sad u dubinu, drugi istoričari će imati svoju tezu. Ovo je prvi put izneto u jednom časopisu i kada bi išli po dubinu, onda bi provodili pedagogiju mira na Balkanu i došli do vrlo interesantnih podataka, ako bi uzimali udžbenike iz 19. veka koji su postojali u Srbiji i videli i citirali itd.

Dakle, da ne idem u dublju istoriju Starog veka, jer ću dobiti strašne kritike, ali ja se ne bojim kritike, ni naučne, ni političke, ni bilo kakve druge. Izvinjavam se u tom delu.

Kod dualnog obrazovanja, ovo je bitno, ja sam zaista to podvlačio, ko ima koristi, to je važno? Visokoškolske ustanove, poslodavci, studenti, Privredna komora i država Srbija, ovo je važno i država Srbija, jer mi provodimo proces ubrzane modernizacije Republike Srbije.

Sada će kritičari reći - nije tačno. Pa jeste, pa i proces obrazovanja je ubrzana modernizacija. Kažu neki nema, pa već smo u sferi automatizacije u mnogim stvarima. Mnogi to ne mogu da shvate. Imamo genijalaca studenata. Da li imamo i profesora genijalaca? Imamo, dabome. Ja sam govorio o tome šta su univerziteti u prošlosti dali. Ne svi, tačno. Neki su dali u Prvom svetskom ratu, neki više, neki manje. Neki profesori svoje živote, ali 35% studenata Beogradskog univerziteta.

Dakle, ja znam da ću dobiti od nekih kritiku, ali vidite, ja ću završiti Pestalocijem, kolege profesori znaju ko je Pestalocije, a ja ću sada ovako da završim – oduševljenje što ću moći da pokrenem svoje ruke, dalo mi je toliko snage da bih se popeo na najviše Alpe, da mi dozvole da mogu započeti, hvala lepo, vaspitavati našu decu.

Da zatvorimo krug.

Ja se zaista trudim da objasnim zato što sam u svom životu to radio, provodio to, da ne kažem 1982. godine. To znaju kolege moje, profesori, i danas biznismeni širom sveta, bivši studenti, a ima ih i ovde u Beogradu.

Dakle, dualni model je jedan od modela i upravo ovo što ste vi rekli, student će da bira ono što ga interesuje, prema svojim sposobnostima i njega stavljamo kao subjekta. Vi ste pametan čovek i znate vrlo dobro ko je subjekt. Dakle, student, učenik mora inače biti subjekt.

Da li je on danas kod svih? Ja se ne slažem, ne. Ja sam završio i pedagogiju i pišem iz pedagogije radove širom Evrope, dakle, to kolege profesori znaju. Da li kod svih profesora su subjekti? Pa, videli smo kod profesora, samo što je dve rečenice rekao, oni ga sa fakulteta oteraju.

Pa, kakvi smo mi profesori, ako 300 učenika, 290 profesor sruši? A vi znate o kome govorim. Godinama, a treba voleti tu decu, treba voleti i strojeve, na koncu, sa kojima se radi, a to se zove, vi to dobro znate, vaspitanje. Mi tamo vaspitavamo decu, pa neće u autobusu, kada ulaze u Beograd, torbu nositi i gurati se, jer će poslodavac mu doći da ga kontroliše, sa druge strane, odnosno nastavnik, hajde da tako kažemo, izvođač, profesor praktičnog tog dela. Da li je on sad na fakultetu, da li je on sad u firmi? Dabome, i jedan i drugi i kontrolišu i jedno i drugo.

Zaista se moj životni vek sastoji u tome da učenik ili student bude subjekt. Da li svi volimo? Ne. Ja ću vam reći. Ja sam to radio godinama, gledao, kontrolisao, imao divnih profesora, divnih učitelja, pogotovo učitelja, prosvetnih radnika, vrhunskih kvaliteta, ne onih koji se hvale po televizijama, nego alal, ovaj profesor koji je matematičar bio, on je vrlo dobro rekao.

Da li su oni vidljivi? Pa, nismo. Pa, neki su drugi vidljivi. Oni drugi uzimaju pare. Uzmu pare i odu. Ovi drugi rade i nevidljivi su, ali u ovom modelnom sistemu, i profesor je vidljiv prema rezultatima i studenti, garantuje mu zaposlenje, budućnost i napredovanje čak, dokle god hoće, doktora nauka, i čitavog života.

Dakle, to je suština, i nije problem, uopšte. Mislim da se mi potpuno razumemo. Ovo je situacija gde učimo svi, svi gde ćemo učiti. Ne možemo sada sa student uči, a profesor ne uči.

Ja vodim studente svoje i moj student zna kapitalu da čita. Da li svi znaju to? Pa, procenite, neka kolege profesori procene da li im znaju na svim fakultetima tako. A, neki se sprdaju kada to kažem, ili uncijalu, pismo srednjovekovno. Pa, koliko to istoričara zna da čita, humanistiku, koliko? A, ima ih koji to znaju, ali ne svi, ne svi.

Ja sam sretan što sam vaspitao svoje studente, tamo gde su me prozvali, baš u Prištini, odnosno Kosovskoj Mitrovici, koji znaju o čemu ja govorim. I oni su već vanredni i redovni profesori. I ostavio sam ih iza sebe. Pitam moje kritičare, dakle, ne oni koji provode kritiku, ne kritizerstvo, koliko su oni iza sebe ostavili? E, to je suština profesora, to je suština profesora, kadrovi. A, vi znate, i neki su bliski vašoj, ne bliski, nego stranci. Ja sam imao i iz vaše stranke studenta vrhunskih kvaliteta, vrhunskih.

(Vjerica Radeta: Pa, i ti si bio profesor iz naše stranke.)

Nije to sporno.

Danas jedan od studenata je profesor na jednom fakultetu. Vi to dobro znate, koji je vrlo uspešan. I danas, hajde, evo otvoreno da kažem, u Republici Srpskoj dva moja studenta, vrlo malo ih ima koji znaju ovo da čitaju. Da li će oni dalje nastaviti, to od njihove aktivnosti zavisi i od mene, dok sam živ, da pomognem, ako sam profesor. Ali, vrlo teško. Vi ste pametan čovek, lepo ste rekli, teško je biti učitelj, ali najteže biti. Hvala.