Uvažena predsednice, gospodine ministre, neko je juče rekao da se malo govori u predlogu zakona o vršnjačkom nasilju. Mislim da je to dobro, gospodine ministre, što se sve manje govori iz razloga što je nasilje posledica nevaspitanja. Što više moramo govoriti o vaspitanju u školi, društvu, porodici koje smo proterali u zadnjih deset godina. Postojali su primeri, a ja ih mogu i navesti, gde za stranke bivšeg režima, bilo je zabranjeno govoriti o vaspitanju u školi i nastavnicima od strane pojedinih direktora, zato što su se direktori birali na način na koji su se birali, pa su počesto i direktori bili nevaspitani. Da je posledica nevaspitanja vršnjačko nasilje, dokazuje i među nama poslanicima.
Mi imamo poslanike i predlagače, jednog od predlagača ovog amandmana da je juče rekao pojedinim poslanicima i predsedniku države da smo ludaci, zatim je rekao u ovom visokom Domu, vidite šta je posledica nevaspitanja, da smo primati tj. vrsta majmuna. Zatim je rekao jednom narodnom poslaniku da je stoka, imam datume i sekunde i minute kada je u ovom visokom Domu taj narodni poslanik koji je jedan od predlagača ovog amandmana, rekao.
Mi trebamo što manje govoriti o nasilju na TV-u, više o vaspitanju, praviti planove vaspitnog delovanja po školama kojih nema.
Ja sam na jednom seminaru pitao direktore škola da li imaju planove vaspitnog delovanja škole, odgovorili su da nemaju.
Gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, mi možemo svaki dan po 20 milicionera saterati u jedno odeljenje i ništa nećemo postići. Znači, nasilje je posledica nevaspitanja. To je kad učenik izvrši nasilje, to je već gotov čin.
Svojim delovanjem mi nastavnici, profesori, roditelji, sve društveni faktori koji ne deluju zadnjih petnaestak godina, trebamo činiti sve da ne dođe do nasilja. Znači, zalažemo se. Ovaj zakon ide u tom pravcu, gospodine ministre. Ovo je prvi put u zadnjih 15 godina da je naš zakon o osnovama vaspitanja i obrazovanja, i uopšte i u srednjoj školi pokušao vaspitanje vratiti u društvo, u školu i ako hoćete i ostale faktore.
Mi smo imali za činjenicu da naš zakon kod ministara stranke bivšeg režima nije spominjao u samom nazivu vaspitanje, pa čak ako hoćete i strategija obrazovanja se zove strategija obrazovanja, a ne strategija vaspitanja i obrazovanja. Vi pokušavate ovim zakonom, a mi ćemo to strašno podržati, a i roditelji, da povratimo vaspitanje u školama, da na neki način čitav vaspitno obrazovni sistem uljudimo, u navodnike ovo kažem, uljudimo, i dovedemo na meru koju treba da stoji, itd.
Da ponovim, još jedan put. Podržavamo ovaj zakon, i što više da govorimo o vaspitanju i da nastavnici a i škole prave planove vaspitnog delovanja, počevši od razrednog odeljenja preko učeničkih organizacija, pa čak i nastavnih sadržaja pojedinih nastavnih predmeta, i to se zanemarilo. Drugim rečima, zanemarila se vaspitna funkcija nastave, više se polagalo materijalnom zadatku nastave, a manje vaspitnom i funkcionalnom.
Ovaj zakon upravo favorizuje, na neki način, u navodnike, da to kažem, favorizuje, ne samo vaspitno nego i funkcionalno ono što ste vi rekli i to je cilj i ovog zakona i cilj savremene škole. Hvala lepo.