Uvažena predsednice, vi znate da ja u ovom visokom domu, i građanin, nikad napamet ne pričam? Da li znate? Nije ovo juče izjavio, daću vam datum kada je, a juče je izjavio za diktaturu onaj ko je slušao i to ću da citiram, ako hoćete i sat i sekund i minutu. Toliko.
Uvažena gospodo narodni poslanici, mnoge vlade u svojim programima daju vaspitanju i obrazovanju značajno mesto. To je posebno radio bivši predsednik Vlade i aktuelni predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, jer je bio svestan da je bivši režim DS, čitav sistem vaspitanja i obrazovanja doveo na veoma niske grane. Kada kažem veoma niske grane, njega su tada karakterisale – prvo antipedagogizacija, izbačeno vaspitanje i obrazovanje iz škola. Vi znate gospodine ministre, jer ste bili jedan od uglednih u vaspitanju i obrazovanju da se nastavnici nisu smeli da spomenu reč vaspitanje u školi, to vrlo dobro znate. Znači, antipedagogizacija, komercijalizacija – dva bukvara istom đaku, jedan drži u školi, jedan kući, to smo suzbili.
Politizacija, birokratizacija, kvazireformatorstvo koje nije sprovedeno, tek se sad sprovodi sa ovim zakonima i vi ga sprovodite čak u nekim elementima pre nego što je zakon donesen.
Neefikasnost vaspitanja i obrazovanja, loši i skupi udžbenici, velika korupcija, sorošizacija, koja je dovela do izbacivanja nastavničkih planova i programa, patriotskog sadržaja. Dajem primer, treći razred osnovne škole, slušanje muzike, našlo se baš „Marš na Drinu“, da se izbaci. Srpski jezik, Ivan Goran Kovačić baš „Jama“ se našla da se izbaci. Vratićemo te sadržaje.
Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, je u svom nastupajućem ekspozeu posvetila izuzetnu pažnju o vaspitanju i obrazovanju na osam strana. Naš uvaženi predsednik na svom inauguracionom govoru posvetio je bit reforme vaspitanju i obrazovanju, a on se sastoji u onome što ste vi juče ili danas govorili, ja ću samo četiri rečenice da citiram gospodina predsednika iz njegovog govora.
Citiram - Prestali smo da čekamo, počeli smo da tražimo, to je srž ovog zakona, jedan od principa.
Prestali smo da se pravdamo, počeli smo da prihvatamo odgovornost, to je princip ovog zakona, bilo da se radi o učenicima, o nastavnicima, bilo o roditeljima.
Prestali smo da se krijemo, počeli smo da izlazimo na crtu svakome. Ja izlazim profesoru Mićunoviću na crtu, bez ikakvog problema.
Prestali smo da tražimo krivce i izgovore, počeli smo da otkrivamo greške u nama, to je jedan od principa ovog zakona.
Prestali smo da se nadamo da će nam neko nešto dati, počeli smo da verujemo da možemo da stvorimo, to je suština zakona jednog i drugog, kako ovog o osnovama vaspitanja i obrazovanja, tako i onog o visokom obrazovanju.
Poštovani ministre, mi u prethodnom razdoblju, vama je to dobro poznato, čak i u nazivu zakona nismo imali vaspitanje, nego Zakon o srednjoj školi, Zakon o osnovnoj školi, itd. Imali smo strašne napore zadnje četiri godine od kada je SNS na vlasti, da vratimo u nazive bar, a da ne govorim o programima.
Kada se radi o vaspitanju, što su vam danas prigovorili, da je o nasilju manje rečeno u zakonu. To je odlična stvar. Zašto? Nasilje je posledica nevaspitanja. Mi sada uvodimo programe, počevši od prvog razreda osnovne škole, kroz nastavno vaspitne programe, nastavne planove i programe, kroz roditeljske sastanke, kroz saradnju roditelja i mesne zajednice i škole, lokalne zajednice itd, i onda neće doći do nasilja. Znate li od kad to govorim o nasilju? Od 2000. godine. Znate li ko je to ovde forsirao? Soroš. Ja ću vam citirati jednu knjigu nasilja u školi, 283. strane, nijedna rečenica, nek mi neko nađe jednu reč da se govori o vaspitanju. E, to je rezultat toga. Vi obrćete, zapravo mi svi skupa, proces i stavljamo ga na svoje mesto.
Dubina ponora u koje nas je doveo bivši režim u vaspitanju i obrazovanju, tražio je mobilne timove u Ministarstvu prosvete čiji je rezultat ova dva zakona, zahvaljujući vama i vašim saradnicima gospodine ministre, da li je tako, verujem da je tako, da ćete potvrditi.
Sada, dozvolite na konkretne neke stvari o kojima je danas stidljivo rečeno ili možda nije direktno, jer radi se o Zakonu o visokom obrazovanju, jer profesori univerziteta na sat prate i traže odgovore i tražiće za tri, četiri dana, pošto nastavna godina i školska, je li, počinje. Uvodi se, prvi put, u višestranačkom sistemu kao novina studiranja uz rad. Molim vas, profesori univerziteta, to ovaj zakon rešava, pri čemu student koji će studirati uz rad, pri upisu na odgovarajuću godinu studija, opredeljuje se za onoliko predmeta koliko je potrebno da ostvari, a najmanje 30 bodova, što je dvostruko manje od onog studenta koji se finansira iz budžeta. To su idealne stvari. Jedan deo poslanika, četiri godine smo to ovde predlagali, da u zakon uđe, ali nažalost nije ušlo.
Poštovani studenti, vama se obraćam, studiraćete uz rad, kao što rade i mnoge evropske, kako ministar reče, i svetske zemlje.
Drugo, uvođenje kratkog programa studiranja - od 30 do 60 bodova, jedan ili dva semestra. Poštovani studenti, poštovani savršeni profesori fakulteta, to se na vas odnosi. Dakle, vi ćete imati ovaj kratki program zato što ćemo na taj način odgovoriti potrebama tržišta, ili kako bi nekad rekli, oni koji ne znaju, udruženog rada, koji su starije generacije, ali to će biti semestar ili najviše dva i na taj način će se moći aktivno uključiti u proces obrazovanja i vaspitanja.
Uvođenje zajedničkih sednica Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Privredne komore Srbije, zatim Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, najmanje dva puta godišnje, a verujem da će toga biti i više. To su idealne stvari. To je ta praksa. Imam slučaj jednog, završio je menadžment, kažem gde ćeš raditi – ne znam, šta je to – ne znam. Evo, nećemo dobijati takve studente. Hvala vam što ste to uvrstili u zakon.
Nadalje, uvodi se institut Saveta poslodavaca koji formira visokoškolska ustanova, u ovom slučaju fakulteti, čiji je zadatak izrada studijskih programa. Ovo je, gospodo profesori i poslanici, važno. To je to. Naši studijski programi nisu bili kvalitetni, jer poslodavci, odnosno privreda nije sudelovala u izradi i onda smo dobili, hajde da kažemo, stručnjake koji nisu odgovarali privredi i društvu. Na bazi toga stiču se kompetencije koje poslodavci prepoznaju i koje oni traže. Evo, to je suština.
Nadalje, uvođenje kategorije predavača van radnog vremena. To me pitaju profesori juče, zovu danas čitav dan da objasnimo to, iako će to objašnjavati na fakultetima, ali oni su nestrpljivi. Radi se o vrhunskim stručnjacima iz realnog sektora, koji bi na neki način preneli studentima svoje vrhunsko dostignuće. Vi ćete pitati zašto nisu na fakultetu? Zbog zarada koje su niže na fakultetu, u visokom obrazovanju uopšte i nemaju interes da budu birani u zvanje na fakultetu. Oni će van svog radnog vremena vrhunska dostignuća pružati našim studentima.
Hvala vam, gospodine ministre, i za ovo.
Osniva se Nacionalni savet za tzv. akreditaciono telo. U jednoj rečenici, to je najveća mafija bila u obrazovanju. Vidite kako imam hrabrosti da kažem. Neće više da bude. Ono će biti nezavisno sada i od Ministarstva i od Skupštine, imaće svoj izvršni organ, imaće svog direktora i dalje da ne ulazim u sitnice.
Ovo je važno, vidim da je bilo nerazumevanja u ova dva dana. Uvodi se jedinstveni informacioni broj prosvete koje vodi Ministarstvo. Ali, uvodi se i registar akreditacioni visokoškolskih ustanova, uvodi se drugi registar akreditacionih i studijskih programa i neće više biti izmišljeni program, jedna nastavna jedinica. Uvodi se jedinstveni informacioni broj, tzv. JOB koji predstavlja ključ za prepoznavanje svih podataka o jednom studentu. Nema više manipulacija.
Osmo, mandat dekana je tri plus tri, s tim da im se unazad ovo ne računa. To znači, pošto su pitali, da oni koji su bili nazad 10 godina mogu da konkurišu za to mesto.
Dalje, prestanak radnog odnosa na fakultetu. To je rešeno, mogu se stručnim službama obratiti, da ja ne govorim o ovome, obratiti stručnim službama Ministarstva.
E sada, dozvolite, uvodi se menadžer univerziteta. Ja sam predlagao da se uvede menadžer i na fakultete. To je nekad bilo, znate, direktori fakulteta u jednoj od bivših socijalističkih, da kažem tako, republika i pokazalo se izvanredno. Dekan je vodio nastavne naučne stvari, a menadžer zna se već šta radi.
Dozvolite, pošto ja nisam juče izlazio iz ovog Doma, zarad ugleda ovog visokog Doma, gospodine ministre, vidim da ste vi vrlo dobro odgovorili kada su u pitanju migranti. Jedan predstavnik jedne minorne političke grupe je tako loše govorio o migrantima, što ne pripada ovom visokom Domu, srpskom narodu i srpskoj državi. Baš na migrantima Srbija je dobila ugled širom sveta, što nam priznaju i evropski i svetski zvaničnici. Taj predstavnik minorne političke grupe je profesor, ali treba toliko da zna, da za vreme Prvog svetskog rata, pored drugih, Francuska je školovala 6.000 naših đaka i studenata, a od toga 4.000 o svom trošku. Da li je tačno, gospodo, profesore minorne političke grupe, ili ne?
Ja se, u ime visokog Doma, u ime stranke kojoj pripadam, izvinjavam svim građanima Republike Srbije zbog uvrede koju je juče taj profesor, poslanik i predstavnik minorne grupe naneo ovom visokom Domu.
Dozvolite još na kraju da kažem, kada je u pitanju kvalitet vaspitanja i obrazovanja, jednu rečenicu. Kakav je to kvalitet znanja profesorke univerziteta koja je ovih dana izjavila, a zove se dr Vesna Pešić, trebalo bi da zna, ili se pravi da ne zna šta je fašizam i diktatura? Ona je, verovali ili ne, predsednika države Aleksandra Vučića nazvala Musolinijem, a sve nas u stranci i poslanika fašistima. Ja joj preporučujem, kao koleginici profesoru, da ovaj tekst koji je objavila u jednom dnevnom listu unese u svoju dnevnu sobu, da se svakodnevno podseća na njene visoke naučne misli i dostignuća.
Kada je u pitanju bukvar, preporučujem Zavodu za unapređivanje i autorima tri rečenice na početku iz kojih će proizaći suština svih programa. Prva rečenica – bez rada nema života. Druga rečenica – ja volim svoje roditelje. Treća – ja volim svoju otadžbinu. Na bazi toga će se razgranati sve do kraja.
Na kraju, dozvolite još da kažem nekoliko rečenica zbog uvreda koje sam tobože ja izrekao, te sam dužan da obrazložim kao čovek struke, a vezano s kvalitetom obrazovanja. Rekli su kad sam nadimke rekao jutros da sam uredio. Moram gospodu profesore koji su ovde upozoriti da nadimke izučava pomoćno istorijska nauka koja se zove toponomastika. Rekao je predstavnik stranke bivšeg režima, nema ga nažalost ovde, da me studenti slušaju. Moji studenti znaju to, jedan je pisao, sada je vanredni profesor na fakultetu, „Nadimci Dubrovčana u srednjem veku“. Objasniću o čemu se radi, radi građana Srbije i svog autoriteta na fakultetu i ovog visokog Doma.
Na primer, čovek koji je prodavao kožu, zvao se Đorđo ili Jorjo Benčetić – Kožar. Znači, zanimanje mu je nadimak. Čovek koji je pio, kažu pijanac, ime i prezime. Dakle, nadimci na neki način odražavaju zvanje, zanimanje, ali i loše stvari npr. kod mene i vas ili bilo koga drugog.
Na primer, ja sam dužan da obrazložim datumima, dan, mesec i sekundu, jer u ovom Domu ne želim izgovarati napamet ništa. Kada sam rekao za jednog čoveka da je kralj stečajeva, onda, dozvolite da citiram samo tri rečenice. Dakle, 14. aprila gospodnje 2011. godine, u jednom listu policija češlja kralja stečaja. Dana 16. aprila 2011. godine, stečajni upravnik je oterao radnike, a firme očerupane. Zna se o kome se radi, neću ime da kažem. Dana 27. aprila uhvaćen je taj i taj fantom - kralj stečaja, udarni naslov. Dalje, obraća se kralju stečaja – bruko, koliko si maznuo para, sledeći naslov.
Gospođo predsednice, ja u ovom domu nikad neću napamet ništa reći, a da ne propratim izvorima.
Drugo, gospodinu čija je poslanica pokušala da me vređa, s obzirom na moje godine, ja joj preporučujem i svim poslanicima iz njene poslaničke grupe, da vi budete svedoci, 64 stepenice ćemo trčati, a oni neka budu mlađi od 30 godina. Toliko. NJoj na znanje i vaspitanje.
Na kraju, predlažem da se zakoni usvoje i mislim da ćemo implementaciju zaista dovesti na nivo i drago mi je što, gospodine ministre, roditelji već ovo znaju po školama, ali nažalost poslanici i neki profesori ne znaju. Hvala lepo.