Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o trgovini, kojeg je izglasala Narodna skupština Republike Srbije 2010. godine, imao je tada jedan osnovni, ali najvažniji cilj, a to je razvoj tržišne utakmice i ravnopravnost trgovaca, što je bilo u skladu sa tranzicijom naše zemlje u celini. U tu svrhu, tog osnovnog cilja, Zakon o trgovini iz 2010. godine doneo je tada pet grupa veoma važnih izmena.
Podsetiću, prvo – izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje unutrašnje trgovine na srpskom tržištu, drugo – uvedena je savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, treće – uvedeni su novi instituti, kao na primer trgovinski format, posebne tržištne institucije i sl, četvrto – uveden je pravni okvir kako bi se unapredila trgovina, posebno zbog uspostavljanja i očuvanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoja preduzetništva u celini, peto – sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora, koju treba da vrši tržišna inspekcija. Neću posebno govoriti kako je to vršila tržišna inspekcija, jer to nije svrha ove naše sednice.
Poštovani narodni poslanici, prošlo je skoro dve godine od donošenja ovog zakona i primene ovog zakona. Šta se desilo? Naravno da su se desile neke određene stvari u primeni ovog zakona, a koje treba izmeniti, odnosno dopuniti. Državni organi Republike Srbije, sada, i privredni subjekti uočili su u njegovoj praktičnoj primeni određene nedostatke, kako na polju poboljšanja, odnosno unapređenja određenih zakonskih rešenja, tako i na polju smanjenja administrativnih prepreka za poslovanje privrednih subjekata, što je bilo jedno od predizbornih obećanja SNS. Donošenjem ovog zakona u prvoj instanci, ispunjavamo to predizborno obećanje.
U tu svrhu, Vlada Republike Srbije je nama dostavila ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini. Koji je smisao ovog zakona? Naime, s njim se žele, kako je ministar rekao, otkloniti administrativne prepreke. U prvom redu za investicije u oblasti trgovine, čime na neki način doprinosimo borbi protiv korupcije, a to je bilo predizborno obećanje SNS. Donošenjem ovih zakona, pogotovo njegovom primenom, pokušaćemo da ispunimo to predizborno obećanje.
Drugo, brisanje administrativne procedure, koja podrazumeva dostavljanje propisanog obrasca sa podacima koji se odnose na promet i strukturu trgovinske mreže za sve trgovce.
Ono što je najvažnije, po meni, ovim izmenama i dopunama Zakona o trgovini predviđa se brisanje Agencije za poslove unapređivanja trgovine. Time ova Vlada Republike Srbije pridonosi racionalizaciji javne uprave i smanjenje budžetske potrošnje. Kao što znate, smanjenje ovih agencija bilo je jedno od glavnih predizbornih obećanja i SNS, a verujem i stranke, koliko sam informisan, gospodina Ljajića.
Međutim, umesto toga uvodi se legalni analitički mehanizam u pogledu prikupljanja određenih podataka vezanih za primenu mera zaštite tržišta. Na primer, podaci o robi od životnog značaja za naše građane, kao što su mleko, ulje, brašno itd, a što će vršiti naše ministarstvo, koje gospodin Ljajić vodi.
Dame i gospodo, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini predvideo je i druge izmene o kojima neću posebno govoriti, a koje imaju samo jedan osnovni cilj, a to je preciziranje pojedinih formulacija osnovnog teksta Zakona o trgovini, a čije su primedbe dali, a nije tačno da nisu davali, kao što su prethodnici govorili da nisu, a davali su, u prvom redu lokalne samouprave, organizacije za zaštitu potrošača i poslovne zajednice. Među najznačajnije novine spadaju unapređivanje pravne zaštite od nelojalne konkurencije, kao jedne od najprisutnijih negativnih pojava na našem srpskom tržištu u poslednjih, ne samo dve godine, nego i duži niz godina.
Ovaj zakon će imati određeni pozitivni uticaj na sve privredne subjekte koji se bave trgovinom. U prvom redu zbog uklanjanja niza određenih nedoumica, zbog tumačenja određenih odredaba čime će se olakšati njihovo poslovanje i postići veća efikasnost u radu.
Gospodine ministre, nije tačno da nije javna rasprava o ovom zakonu bila sveobuhvatna. Vrlo je važno, a čini mi se da neki poslanici nisu to pročitali u obrazloženju zakona da su u izradi ovog zakona konsultovani mnogi faktori našeg privrednog života i državni organi Republike Srbije. Navešću ih da bi se videlo da je bilo transparentno.
To su u prvom redu naši trgovci, drugo - udruženja za zaštitu potrošača, treće - Privredna komora Srbije i kroz Privrednu komoru su mnogi subjekti mogli učestvovati, koliko sam informisan, sudelovali su, Privredna komora grada Beograda, Savez stranih investitora, Američka privredna komora, Ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije i Ministarstvo finansija i privrede, kao i Komisija za zaštitu konkurencije i stručne javnosti.
Dame i gospodo, svi smo imali šansu da utičemo na izradu ovog zakona. Na kraju ću spomenuti i to da je ovaj zakon usklađen sa zakonodavstvom EU, što je vrlo bitno.
Pre nego što se obratim svima nama, narodnim poslanicima, dozvolite, gospodine ministre, da vam se u svoje lično ime zahvalim na brzom odgovoru na poslaničko pitanje koje ste vrlo precizno i na vreme dostavili, sa kojim sam vrlo zadovoljan. U tom cilju, pozivam sve narodne poslanike, bez obzira da li smo pozicija ili opozicija, da u danu za glasanje damo glas odnosno da glasamo za ovaj veoma konzistentan i transparentan zakon o trgovini, jer ćemo time svi skupa bar malo doprineti boljitku ukupnih trgovinskih i ekonomskih odnosa u našem društvu i dati svoj mali, mi kao poslanici, ali veoma značajan doprinos prevladavanju ove teške ekonomske krize. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim Predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju Vlada Republike Srbije želi u prvom redu da kodificira sve vrste podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, što nije do sada činjeno. Isto tako, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede želi ovim Predlogom zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisati uslove za ostvarivanje prava na podsticaje i korišćenje sredstava. Vlada Republike Srbije želi da uspostavi jedan transparentan mehanizam implementacije podsticaja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u budućnosti, što do sada nismo imali, kako u bližoj, tako i daljoj prošlosti.        
Gledano u celini, ovaj zakon doneće višestruk, nemerljiv doprinos srpskoj poljoprivredi u budućnosti, a koja se danas nalazi u jako teškom stanju.
Zato je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ohrabrili građane Republike Srbije činjenicom da je Vlada prepoznala da su energetika i poljoprivreda strateške grane koje mogu da pokrenu novi investicioni ciklus i ukupni privredni razvoj Republike Srbije. Zato Vlada Republike Srbije se opredelila u 2013. godini za malo izdašniji agrarni budžet. U tu svrhu prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar odbrane, gospodin Aleksandar Vučić je predvodio delegaciju Vlade Republike Srbije u radnu posetu Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a od strane istih je vrlo brzo poseta uzvraćena, kako ste videli. One su rezultirale dogovorom o zajedničkim projektima za investiranje u oblasti poljoprivrede, obrade i poljoprivredne infrastrukture.
Posebno ističem projekat zajedničkog ulaganja u poljoprivredu sa kompanijom "Al Dahra", koja će postati većinski vlasnik u osam srpskih poljoprivrednih kombinata. Radiće se i projekti infrastrukture, navodnjavanja i odvodnjavanja, ne samo u Vojvodini nego u celoj Republici Srbiji. To je dame i gospodo i poštovani građani Srbije jedan od najvećih projekata u poslednjih dvadeset godina, ali nažalost i našu nesreću, ima i onih koji su organizovali hajku protiv predugovora sa kompanijom "Al Dahra". Tu hajku uvode oni koji čuvaju svoje fotelje iz bivše vlasti, bivšeg režima, jer se plaše uspeha nove Vlade.
Šokiran sam tim saznanjem da im nisu na prvom mestu državni interesi. U tom smislu, gospodine ministre, dajemo punu i bezrezervnu podršku Vladi Republike Srbije, da nastavi sa ovim poslom. Građani Srbije su to oduševljeno prihvatili.
Na kraju gospodine ministre Kneževiću, u ime velikog dela prognanog srpskog stanovništva iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, posebno onog dela, tog ekonomskog, najugroženijeg dela našeg naroda, koji je sebe pronašao u poljoprivredi. Prenosim vam zahvalnost što ste ovaj zakon dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije na donošenje, jer će oni konačno bar jedan deo njih, njegovom primenom pokušati da reše svoj osnovni egzistencijalni problem, bar jedan deo.
Ovaj zakon je veoma dobar. Mi ga zaista pozdravljamo, a u tu svrhu pozivam sve poslanike, bez obzira na stranačku pripadnost, da u Danu za glasanje damo svoj glas ovom zakonu, jer ćemo tim pokazati da smo za što brži izlazak iz ekonomske krize, jer je poljoprivreda jedan od kotača razvoja i motora ove zemlje. Hvala.

Naravno, pomenut sam.
Gospodin Dačić je izrekao tajfun raznih neistina i montiranih stvari, sa demagoškom podlogom, kad je reč o DSS. Ja znam zašto vi to radite. Vi to radite zbog toga što vam je krivo što se danas nalazite u poziciji u kojoj ste, što vam je krivo što vam je ikada iko u tom tadašnjem DOS-u pomogao da bukvalno i doslovce izvučete živu glavu na ramenima. Jer, mi smo optuživani od strane ovih ovde koji sede i od strane onih kojih sada nema ovde, a do njih su, da smo upropastili 6. oktobar, a vi vrlo dobro znate na šta je trebalo da liči taj 6. oktobar. Vrlo dobro znate. Vi nemate pravo tim tonom kojim se danas obraćate nama da se na taj način obraćate DSS.
Vi nemate pravo na to i vrlo dobro znate šta vam govorim i u oči me gledajte. A te priče, izmišljotine o tome ko se, kada i kako ponašao, ko je sa kim pričao. Prvo, jedini političar u Srbiji tog ranga koji se nikad nije sastao ni pričao sa Medlin Olbrajt je bio Vojislav Koštunica. Jedini političar. A šta ste vi radili? Vi ste 10 godina upropašćavali, vaša politička stranka. Vi se na tu istoriju danas usuđujete da se pozivate. Jer 10 godina, 90-tih godina, upropašćavala Srbiju u supstatnom smislu, kao demokratsku tvorevinu. Vi ste to negirali u startu načinom vladavine.
Ono, da bi mi vas podržali, jedino i danas se toga ne ustručavamo, to je bez obzira na kriminalan način vladavine, izvestan patriotski element u njemu. Kako vas nije sramota danas da bilo kome držite lekcije na taj način? To meni nije jasno. Nemam mnogo vremena, imam dva minuta, vi imate čitavo veče da izmišljate šta god hoćete. To je ono što nije u redu. Danas pričate, obrćete stvari. Mi govorimo o tome da je stvar vrlo prosta. Imamo dokumente o evrointegracijama i tvrdimo da to nije naša obaveza. Imamo argumente za to, a vi nama spočitavate, potpuno naopako stvari postavljate, kao da je to najbitnija stvar na svetu. Uzimate aksiomatski nešto što je potpuno naopako i na tome zasnivate kompletnu argumentaciju vređajući ljude u parlamentu. Kako vas nije sramota?

Po amandmanu.
Gospodine predsedavajući, samo dve rečenice o ovom amandmanu. Lično sam šokiran nerazumevanjem člana ovog zakona. Kada su gospoda postavila pitanje ušteda, o čemu se govori, pa već su budžetom planirana smanjenja deficita za duplo.
Još jednu rečenicu. Šokiran sam nivoom rasprave pojedinih ekonomista i pravnika. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, prosto ne mogu da verujem da nisu upozoreni prethodnici u jednom delu kada je nastalo vređanje, čak su postali neki poslanici i nervozni. Znam da je kasno i obično u ove sate znaju spominjati neka imena ili im se priviđa.
Što se tiče ove teme zaduživanja "Srbijagasa", samo da podsetim po nekim podacima da je samo za četiri godine prethodne Vlade kod javnih preduzeća, između ostalog je tu i "Srbijagas", četiri i po milijarde nestalo para. Gde su te pare? Možemo postaviti to pitanje.
Dalje, za četiri godine prethodne Vlade 7,6 milijardi smo se zadužili. Gde su te pare? Vidite zašto se zadužujemo, kad je jedan od poslanika iz jedne opozicione partije pitao itd. Srbija je početkom ovog mandata ove Vlade bila na prekretnici – ili čitavi kolaps ili zaustaviti dalje propadanje države? Zaista lično smatram da ovoj Vladi, ako uspe za četiri godine spasiti da ne doživimo kolaps, zbog onoga što su prethodnici učinili, treba dati Nobelovu nagradu.
Dozvolite da kažem za ove četiri i po milijarde kroz javna preduzeća. Nisu poslanici ni sadašnja Vlada zadužili te pare. Te četiri i po milijarde, znate gde se nalaze? Kod onih koji su danas u zatvoru, kod Dulića, kod Dragina, kod "Agrobanke" itd. Dakle, te su se pare preko javnih firmi prelile iz džepa građana u džepove pojedinaca. Normalna je stvar da ćemo se sada zaduživati da spašavamo državu.
Prosto ne mogu da verujem da jedan od poslanika kritikuje. Tačno je da su izjave bile pojedinih predstavnika sadašnje većine da se neće zaduživati. Da nije bilo ovih zaduženja 7,6 milijardi ili 4,5 milijardi kroz javna preduzeća, ne bi se zaduživali, ljudi, 16,7 milijardi javnog duga i unutrašnjeg 50 milijardi, ako ste gledali izveštaj Narodne banke, do 2030. godine. Uništili su i našu decu, našu budućnost. Hvala lepo. Prosto ne mogu da verujem, a verovatno ni građani Srbije, da pojedini poslanici iz DS mogu, pogotovo gospodin Milivojević, da tako diskutuju, a ne spominju Dragina, ne spominju Dulića, pa ako hoćete i Šutanovca i mnoge druge koji će doći na dnevni red.
Izvinite na ovim upadicama. Hvala.

Povređen je član 104. gde se navodi između ostalog pogrešno protumačeno izlaganje. Mislim da je gospodin Milivojević zaista pogrešno protumačio, možda je trebalo i od vas da se upozori. Nisam nikome presuđivao i govorio da je presuđeno, samo sam konstatovao ono što je činjenica, što svi građani znaju ko je momentalno uhapšen. Ne pada mi ni napamet da presuđujem.
Dakle još samo jednu rečenicu o Južnom toku. Južni tok najveće je bezbedonosno i energetsko ostvarenje zadnjih 20 godina. Hvala.

Poštovana predsedavajuća…
(Bojan Đurić, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Gospodin Ostojić verovatno mene ne poznaje ko sam i šta sam, ni kako sam mišljenje imao. Zaista ovo ne bih komentarisao, njegovo mišljenje o meni, a njegovo mišljenje o problemima znaju građani Srbije i šire, a znaju i mene, Hvala bogu. Ja isto njega ne poznajem. Ne znam otkud mu ovakve ocene? Hvala lepo.

Zaista ne znam odkud ovakve ocene? Rekao bih samo jednu rečenicu oko mog svedočenja u Hagu.
Gospodine Ostojiću, nije moja privilegija što sam doktor nauka, profesor, čovek sa deset knjiga i 200 naučnih radova, najveća privilegija. Moja jeste i ponos što sam u Hagu branio srpski narod i državu, a vaš predsednik stranke je izručio tog bivšeg našeg predsednika na Vidovdan, što je najveća sramota u istoriji. Istorija će opisati i mene i vas i vašeg predsednika. Ona je već dala ocenu. Pustimo to istoriji. Hvala lepo.

Prijavio sam se uredno, hvala gospodine predsedniče.
Gospodine predsedniče, ja sam 4. decembra na Skupštini Republike Srbije, postavio poslaničko pitanje gospodinu Mrkonjiću, a odnosi se na autobusne linije gradskog prevoznog preduzeća – 41, 43, 95, 96, itd, koji saobraćaju sa onom stranom Pančevačkog mosta, tj. sa Zrenjaninskim putem. Vezano za to, mnogi građani Koteža, Ovče, Borče, Palilule, čitave Zvezdare, doživljavali su neugodnosti svakodnevno.
Međutim, na prilazu Pančevačkom mostu, autobusi su se zaustavljali, ulazili su u autobuse na toj gradskoj stanici kontrolori i zaustavljali sve dotle na toj stanici, dok putničke karte ne budu pregledane. Posledica toga bilo je kašnjenje na druge linije sa ove strane Pančevačkog mosta, negodovanje poslodavaca, a bilo je i otkaza u radnim organizacijama.
Umesto da sam dobio odgovor, dobio sam uvrede neviđenih razmera i ja i građani, desetine hiljada, u ime kojih sam pitao. Takvu bahatost, takvu osionost, takvu političku kulturu nisam, ne samo video, nego nisam ni pročitao u istoriji. Ona glasi, umesto gospodina Mrkonjića, dobio sam, dakle, pitao sam ministra saobraćaja, odgovor gradonačelnika Beograda. Pročitaću u jednoj rečenici te uvrede. Odgovor glasi: "Ne odgovaram na besmislena politička pitanja, koja se graniče sa zdravim razumom", završen citat.
Poštovani građani Borče, Ovče, Koteža, Palilule, Zvezdare, evo kako gradonačelnik Beograda tretira građane Beograda. Insistiram, ponovo postavljam poslaničko pitanje, zašto se autobusi navedenih gradskih linija, zaustavljaju baš na administrativnoj granici Vojvodine i Srbije? Drugo, da mi se odgovori na ovo, zašto se karte ne pregledavaju u toku vožnje i misli li gradonačelnik ukloniti ovo neviđeno čudo?
Napominjem, u poslednjim pet dana, kada je sneg padao, više se ne zaustavljaju na toj liniji i ne samo što se ne zaustavljaju, ne pregledavaju se ni karte. Ako je to posledica mog pitanja, ja mu opraštam ove uvrede, ali na kraju, preporučujem mu da moja pitanja, ova tri pitanja koja sam postavio uokviri u svoju kancelariju i uokviri odgovore, i neka to bude i dalje moto njegove političke kulture. Poštovani građani Beograda, vidite ko nam je gradonačelnik. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije, dozvolite gospodine ministre da kažem da su građani Srbije prepoznali veoma transparentan rad Ministarstva odbrane i Vojske Srbije dolaskom vas na čelo Ministarstva. Nisu prepoznali samo u odbrambenom smislu, nego i u ekonomskoj dimenziji.
Dozvolite sada da kažem nekoliko reči o ovom sporazumu. Ovaj Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju srpsko-ruskog Humanitarnog centra u Nišu ima izuzetnu važnost za sve građane Republike Srbije i za državu Srbiju u celini.
Ona nije preko noći i sa neba došla. Ona je plod vekovne saradnje dva naroda, a ta saradnja ima svoje kulturno-istorijske temelje. Oni se ogledaju, prvo, u zajedničkom poreklu, drugo, u srodnim jezicima sa korenom u staroslovenskom jeziku, a treće skoro u identičnoj tradiciji.
Četvrto, u istočno-vizantijskom pravoslavlju, što je kod oba naroda održalo duhovnu i kolektivnu indetitetsku bliskost, a peto, kulturna saradnja, a šesto, ekonomska i vojna saradnja vekovima.
Poštovani gospodine predsedničke, veze Srbije i Rusije nisu samo na kulturno-istorijskom nivou i krvno jezičkoj, već mnogo dublje i višedimenzionalnije od one koja se da uočiti unutar nekadašnjih i sadašnjih odnosa.
Ona nije zasnovana samo na etničkoj i verskoj bliskosti, nije interesna u realpolitičkim dimenzijama, ona je duhovno i sudbinski povezana. Ovaj sporazum u osnivanju srpsko-rusko humanitarnog centra u Nišu je dobro došao u vreme krize, ove velike ekonomske krize. Ova aktuelna svetska kriza je kriza koja označava definitivno završetak epohe modernosti. Kriza je istovremeno, kulturna, privredna, humanitarna, socijalna i vrednosna, a u svojim temeljima, ona je duhovna.
Poštovani poslanici, petvekovni premoć civilizacije zapada se završava i zato je osnivanje ovog humanitarnog srpsko-ruskog centra u Nišu došao u pravom trenutku, ovaj sporazum Vlade Republike Srbije za građane Srbije i državu Srbiju je veoma važan iz više razloga. Gospoda narodni poslanici su govorili, a ja ću navesti samo jedan. Jedan od njih je zbog aktuelnih veza, kulturne i političke bliskosti srpkog i ruskog naroda, a drugo, na identičan način, skoro preklapajući interesima stavovi po pitanju odnosa u savremenoj međunarodnoj zajednici, a oni se pre svega tiču poštovanja međunarodno-pravnih regulativa načela suverenosti i nepovredivosti teritorijalnog integriteta države, u konkretnoj vrednosnoj interesnoj perspektivi, identičnoj spoljno-političkim stavovima, ogleda se i u pogledu Ruske Federacije, Republici Srbiji u sistemu UN, pre svega u Savetu bezbednosti, po pitanju statusa KiM. Ona se takođe vidi u srpskoj uzdržanosti naspram stavova unutar OEBS, po pitanju Južne Osetije, ali i blagonaklonim srpskim stavovima prema ruskoj inicijativi o novom ugovoru o bezbednosti u Evropi.
Drugim rečima, srpska i ruska strana na gotovo istovetan način posmatraju poželjne puteve daljeg razvoja međunarodnih odnosa, unutar međunarodnog sistema koji se razvija u pravcu multipluralnosti.
Dozvolite da na kraju kažem da je u pitanju, ne samo ova saradnja, već i strateška dve zemlje kod energetskih koridora između Ruske Federacije i najvažnijih zemalja članica EU, odnosno veliki značaj ima izgradnja gasovoda Južni tok ispod Crnog mora i Balkana, koji bi upravo preko Srbije trebalo da dosegne EU. Moram da, grupe radi narodnih poslanika koji su prošle nedelje prigovarali ovoj energetskoj saradnji da upoznam, da je Ministarstvo energetike Vlade Srbije, po prvi put u istoriji Srbije, napravilo sve projekte u jednoj knjizi i da je organizovalo skup, i da su naši domaći biznismeni izvršili prezentaciju toga, a to toliko, radi informacije.
Dozvolite na kraju ovog sporazuma da kažem, da SNS baštinujući politiku, Svetog Save, a to znači da Srbija sarađuje i sa istokom i zapadom, severom i jugom, zaista je narod prepoznao ovu saradnju u tom pravcu.
Na kraju jednu preporuku, gospodine ministre vama, kada su u pitanju srpsko-grčki sporazumi, zapravo molba svih građana poreklom iz Krajine i dece Krajine, da se u ime nas zahvalite narodu Grčke i Vladama Grčke, što su u najtežim trenucima, u istoriji krajiškog postojanja učinili velike korake za narod, decu, Grčke u velikom građanskom ratu 1991, 1995. godine, a posebno za vreme bombardovanja Srbije. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, smatram da je prekršen i to brutalno, član 104. i 107. koji govori o uvredama i dostojanstvu Narodne skupštine.
Kada je prethodni govornik nazvao čitavu jednu grupu da je donela idiotsku odluku. Zaista smatram da smo mi narodni poslanici u ovoj skupštini prevazišli taj rečnik, da tako jedni drugima govorimo.
Isto iz te poslaničke grupe je i mene u prethodnom delu uvredio i pogrešno tumačio. Samo da kažem da se nismo dobro razumeli. Naime, učešće u ovim parlamentarnim grupama…

Samo jedna rečenica da završim. Dakle, učešćem u parlamentarnim grupama se želi neutralnost jednih i drugih, sarađivanje sa istokom i zapadom. Kao što je Sveti Sava, rekao neki su mislili da smo mi zapad na istoku, a istok na zapadu. I ništa drugo. Molim vas, znam da sam to izrekao…
(Isključen mikrofon.)

Poštovana predsedavajuća, ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da se zahvalim najpre gospodinu ministru što je na dnevni red naše Skupštine poslao ovaj set zakona iz oblasti koja je bila jedna od najgorih u protekle četiri godine.
Dozvolite da se osvrnem na kazneni zakon koji je pred nama. Donošenje ovog kaznenog zakona Republika Srbija ispunjava neke zahteve, kako građana Srbije, tako i Saveta Evrope i EU u procesu pridruživanja i sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, a koji se tiču Krivičnog zakonika. Isto tako i grupa država kako su kolege naglasile, za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, usvojila je izveštaj za Republiku Srbiju u okviru trećeg kruga evaluacije koji sadrži neke preporuke za izmenu i dopunu pojedinih članova Kaznenog zakonika koji se odnose na korupciju.
Danas smo čuli mnogo o kriminalu i korupciji, vezano za ovaj Krivični zakonik. Pozivam gospodu koja se opirala borbi protiv korupcije i kriminala da javno da podršku ovom zakonu, a ujedno i Vladi Republike Srbije, i Aleksandru Vučiću kao koordinatoru u borbi protiv korupcije i time javno demonstriraju svoje opredelenje za borbu protiv najvišeg zla koje danas ugrožava našu otadžbinu, a koje je uslov ekonomskog oporavka zemlje. Dozvolite jednu rečenicu da kažem, da je danas borba protiv korupcije ravna patriotskom činu odbrane otadžbine.
Što se tiče Krivičnog zakonika, osvrnuću se na član 42. izmena i dopuna, a radi se o licima pod međunarodnom zaštitom. Ovo krivično delo uvedeno je još krivičnim pravom Kaznenog zakona Jugoslavije iz 1990. godine i prema odredbama tog kaznenog zakona članom 155b, pa sve do danas, delo se sastoji od izvršenja otmice ili nekog drugog nasilja prema licu pod međunarodnom zaštitom, napadom na njihove službene prostorije, napadom na privatni stan i napadom na njihovo prevozno sredstvo.
Zakon je ujedno i predvideo dva teža oblika krivičnih dela. Prvi je kada je usled izvršenja otmice lica ili upadom u njegove službene prostorije, napadom na njegovo prevozno sredstvo, kada nastupi smrt jednog ili više lica i najteže, drugi, kada smrt nastupi iz umišljaja. Sada u ovom kaznenom zakonu, članom 39. briše se član 390. Kaznenog zakonika, jer krivično delo ugrožavanja lica pod međunarodnom zaštitom, a to su ambasadori, konzuli i druge diplomate i nešto drugačije su sada formulisani u članu 392 i mislim da je to prava stvar.
Ovaj član Kaznenog zakonika usaglašen je sa propisima EU, jer kao i ostali smatram da je to vrlo dobro i dat je poseban značaj tim licima pod međunarodnom zaštitom, stavljanjem posebnog naslova – lica pod međunarodnom zaštitom, s tim više da bi se ta lica još jače zaštitila ovde kod nas.
Što se tiče prigovora narodnih poslanika upućenih vama gospodine ministre, da ste sa svojim studentima izašli i javno izrazili neslaganje protiv sramne odluke Haškog tribunala, presudama Markaču i Gotovini, smatram da je to prava stvar, biti sa svojim studentima, sa svojim narodom i kao ministar pravde to vam i dolikuje.
Bilo je reči i od prethodnih govornika o Haškom tribunalu i reći ću jednu rečenicu. Pošto sam bio pretposlednji svedok u procesu Miloševića, kao njegov svedok, dozvolite da kažem da nema smisla o tome razgovarati. Istorija je najveći sudija i ona će suditi i vama koji klevećete naše narodne heroje ali i Haškom tribunalu i nama svedocima. Istorija je već presudila.
Gospodine ministre, još jedanput hvala što ste sa svojim studentima stali civilizovano i kulturno, a ne kao neki što su palili Skupštinu i nikada ne bi sedeli danas ovde da je nisu palili. Hvala.

Hvala vam. Samo ću dve rečenice da kažem. Nisam lekar po zanimanju, ali potpuno gospodu doktore i lekare razumem, jer je ista situacija u vaspitanju i obrazovanju. Nikada nisam u životu primao platu političara, ali sam gledao tragedije ljudskih života u kontekstu ovoga što su kolege doktori govorili.
Naime, šta se želi, da neko bude maltene gospodar života i smrti nekoga. Objasniću u dve rečenice. Zašto neko imenovano lice mora da ovisi o direktoru firme ili od ministra? Ako želimo unaprediti parlamentarni sistem i deokratiju u celini, onda usvojimo primedbu na ovaj amandman, jer ćemo dobiti konstruktivniju raspravu, bez obzira na političke stranke koje danas ovde sede, jer tretira pogotovo mlađe generacije. Ja vam, kao čovek od iskustva, kažem da je u prosveti to masovno prisutno. Oni su čak ograničili na dva mandata itd.
Ovo bih ja nazvao posebnim zakonom. Vi pravnici to bolje znate od mene, nisam pravnik. Šta nas košta da stavite ovo što je kolega iz DSS predložio i ostali poslanici da navedemo još reč ili dve. Hvala lepo.