Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7727">Milanka Jevtović Vukojičić</a>

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedniče.

Moram da kažem da su poslanici većine ovde u Narodnoj skupštini, odnosno poslanici SNS i njeni koalicioni partneri i te kako dva dana, danas je ovo treći dan, sa dužnim poštovanjem i pijetetom odnosili se prema svim žrtvama poginulim u narodno oslobodilačkim ratovima. Takođe, s dužnom pažnjom prišli smo i ovom zakonu koji prvi put Vlada, posle 40 godina donosi ovde pred narodne poslanike.

Prema tome, mi se ponosimo zato što raspravljamo o ovom zakonu i ponosni smo na sve one žrtve koje su živote svoje dali za slobodu naše otadžbine. Mislim da je sramno što poslanici žutog preduzeća u različitim pojavnim oblicima nisu su udostojili da ova dva dana budu u skupštinskoj sali. Oni su dolazili na mahove, uglavnom da izvrše negodovanje, verovatno prema svim onim borcima koji su svoj život dali za našu slobodu.

Takođe, moram da istaknem da članom 4. Predloga zakona, što se tiče sastava Saveta, a koji inače broji sedam članova, ni na koji način nije dovedeno u pitanje ni istorijsko znanje, ni znanje predstavnika koji dolaze iz sfere istaknutih predstavnika nauke i umetnosti, ni znanje onih čiji predstavnik treba da bude iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Možda predstavnicima žutog preduzeća u različitim varijantama smeta samo to što je ovim članom zakona predviđeno da za rad Saveta nije predviđena nikakv naknada. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ovo govorim sada radi građana, pre svega.

Smeće iza sebe ostavljalo je žuto preduzeće danas u različitim pojavnim oblicima do 2012. godine.

Smeće iza sebe ostavljao je Đilas, gradeći prvi objekat za prvi rijaliti program „Veliki brat“, pod izgovorom da gradi dnevni boravak za decu. Pljačkao je decu, a iza sebe je ostavio smeće. Ostavio je uginule pacove, ostavio je urušeni objekat i sve za svoj sopstveni interes, a obrazlažući to potrebama dnevnog boravka za decu.

Smeće iza sebe ostavilo je žuto preduzeće u različitim pojavnim oblicima koje je opljačkalo decu ometenu u razvoju, gradeći dvorac Heterlend, pljačkajući decu, a iza sebe ostavljajući samo ruševine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Apsolutno bih se složila sa diskusijom šefa poslaničke grupe SNS, gospodina Aleksandra Martinovića, ali, naravno, moram da dodam da mene apsolutno ne iznenađuje to što oni nemaju razumevanje za naše amandmane. Oni nisu imali razumevanja ni za građane do 2012. godine, pa su ih opljačkali za 100 milijardi evra.

Oni se ne razumeju da razvoj države podrazumeva razvoj svih segmenata društva. Oni su zato državu doveli do dna. To je bilo 2012. godine. Ali, 2012. godine jedini koji su sudija svima nama su građani, a građani Srbije od 2012. godine pa do nedavnih beogradskih izbora pokazuju da veruju odgovornoj politici Aleksandra Vučića i SNS, a oni su negde u istorijskoj prošlosti. Sa tim bi trebalo da se pomire.

Naravno, mi imamo sa čim i da se ponosimo - sa najvećim investicijama, a investicije iznose oko 2,6 milijardi evra. Naravno, ponosimo se i sa tim što je dinar danas u svetu druga najstabilnija i najcenjenija valuta. U njihovo vreme, u vreme žutog preduzeća, Srbija je bila četvrta najgora valuta na svetu, od 186 zemalja.

Ponosni smo na to što strani investitori imaju poverenja u političku stabilnost i ekonomsku sigurnost naše zemlje. Mi nemamo čega da se stidimo, a oni neka razmisle.
Zahvaljujem.

Podnela sam amandman na član 4. I, najpre moram da kažem da su kosti srpskih ratnika rasute kako u našoj zemlji, tako i u preko 40 zemalja širom sveta.

Ovaj Predlog zakona svojim članom 14. itekako daje značaj u cilju održavanja i investicionog ulaganja upravo u memorijalne centre koji se nalaze u drugim zemljama. Ja ću navesti samo neke od njih.

U Rumuniji na dve lokacije, a ja ću navesti lokaciju Arad, nalaze se grobovi umrlih srpskih ratnika, zarobljenika, njih je 2.000, koji su umrli u logoru od tifusa i drugih teških bolesti za vreme zarobljeništva.

Ova Vlada, kao odgovorna Vlada, a u okviru obeležavanja 14 ukupno, koliko ima državnih ceremonijala i dana sećanja, svakog 16. oktobra se upravo obeležava godišnjica stradanja interniraca upravo u logoru Arad u Rumuniji. U Rumuniji se, takođe, nalazi i spomen kosturnica u kome su ratnici Prve dobrovoljačke srpske divizije u Prvom svetskom ratu 1916. godine junački dali svoje živote u borbi protiv Austrougarske. Nažalost, na toj lokaciji život je izgubilo 8.000 srpskih ratnika.

Takođe, moram da pomenem i 22.000 srpskih ratnika koji su izgubili živote u Kumanovskoj bici. Takođe, moram da kažem da Ministarstvo rada i ova Vlada obeležava i 24. oktobar kao dan koji je posvećen godišnjici Kumanovske bitke.

Sem toga, hoću da naglasim da su srpski ratnici kao zarobljenici stradali u Slovačkoj. Taj broj iznosi oko 7.000 srpskih ratnika, a u Tunisu se nalazi spomen groblje i spomen kosturnica za oko 1.800 srpskih ratnika koji su svoj život izgubili.

Sve ovo svakako zaslužuje da imamo posle 40 godina prvi put jedan ovakav zakon.

Ali, moram da istaknem još nešto. Prvi put 2015. godine Vlada sadašnjeg predsednika, a tada premijera Aleksandra Vučića, donela je odluku da 4. avgust obeležava kao Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe, pre svega one koji su u akciji „Oluja“ bežali od ustaškog noža, ali i na sve Srbe koji su proterani i prognani samo zato što su Srbi sa svojih ognjišta iz svih republika bivše SFRJ. Godine 2015. ta svečanost obeležavanja održana je u Rači, zatim je održana u Busijama i 2017. godine održana je u Veterniku.

Srbija itekako vodi računa o svojoj prošlosti, ali krupnim koracima korača u budućnost. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, već drugi dan raspravljamo u pojedinostima o Zakonu o ratnim memorijalima koji je čekao punih 40 godina da dođe u Narodnu skupštinu pred narodne poslanike. Čekao je odgovornu Vladu i odgovorno resorno ministarstvo koje će poslati Narodnoj skupštini upravo jedan ovakav zakon, zakon koji na celovit, sveobuhvatan i potpun način reguliše ratne memorijale, ali reguliše kako i njihovo redovno održavanje, tako i investiciono održavanje.

Prvi put uređuje način i postupak izgradnje novih ratnih memorijala, jer zemlja Srbija, svaki njen grad i svako mesto imaju po nekog svog heroja koji su dali život za slobodu, a sloboda je najveća vrednost za SNS i najveća vrednost svih građana Srbije. Ti heroji koji su dali svoj život za slobodu zaslužuju da im se mesto pogibije na dostojanstven način obeleži. To upravo predviđa ovaj zakon i član 2. da je pojašnjenja osnovnih pojmova. Pružam sve čestitke resornom ministarstvu na odluci da u Narodnu skupštinu dođe sa ovakvim Predlogom zakona.

Ratni memorijali su deo kulturno istorijske baštine, to je deo našeg identiteta, ali ratni memorijali jesu i mogu da budu i značajna mesta koja će posećivati turisti, a turizam kao grana privrede od preuzimanja vlasti SNS iz godine u godinu beleži rast u ukupnom učešću BDP. Zašto je važno da Srbija bude politički, ali i ekonomski stabilna? Ona je danas i u jednom i u drugom smislu, zahvaljujući odgovornom vršenju vlasti, ekonomski i politički stabilna zemlja. Značajno je da Srbija bude ekonomski stabilna zemlja i sa aspekta zaštite onih najranjivijih grupa, a znamo da iz ratova izlaze i ratni vojni invalidi i da ostaju porodice poginulih boraca.

Moram da kažem da je resorno ministarstvo, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukupnim budžetom, koji je bio predviđen za 2017. godinu, 72% ukupne realizacije tog budžeta otišlo je upravo na prava korisnika koji uživaju po više zakona, ta sredstava i koja im se dodeljuju.

Moram da istaknem, da je preko Ministarstva rada, odobrena rehabilitacija i lečenje, u 2017. godini, za 519 vojnih invalida i da su takođe odobrena sredstva za 22 udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova, ali i podstiču socijalnu inkluziju i ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. Naravno da se sredstva za rad tih udruženja daju putem javnog poziva, na potpuno transparentan način i naravno da se i te kako vodi računa o utrošku tih sredstava putem redovnog izveštavanja od strane onih koji projektne aktivnosti sprovode.

Moram da istaknem da je za zadnjih četiri godine urađeno više na obnovi ratnih memorijala, nego u poslednjih 20 godina zajedno. Takođe, moram da istaknem da u okviru obeležavanja oslobodilačkih ratova Republika Srbija ima, u 2017. godini, imala je 14 državnih ceremonija, a takođe moram da istaknem da su odobrena i sredstva za obnovu i rekonstrukciju vrlo važnih ratnih kompleksa i ratnih memorijala. Ovom prilikom bih istakla sređivanje terena oko Spomen-kosturnice u Vardištu, inače to spomen obeležje nalazi se u Republici Srpskoj.

Na kraju, zaključila bih da ratni memorijali treba da budu i mesta velikog istorijskog časa za našu decu i naravno, a Srbija mesto za sigurnu i bezbednu budućnost i nas i naših generacija. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o ratnim memorijalima za cilj ima jasnu poruku koju šalje građanima i svima nama, a ta poruka je da heroji nikada ne smeju da budu zaboravljeni, a da građani treba da budu ponosni na oslobodilačku tradiciju naših predaka i na oslobodilačke ratove koje je Srbija vodila. Inače, uvek na strani antifašizma i uvek na strani sila pobednica.

Takođe želim da istaknem da smo jutros čuli mnoge kritike i umesto da se postide zato što za 12 godina vlasti „žutog preduzeća“ nisu uspeli čak ni da uspostave evidenciju o poginulim i stradalim u prethodnim ratovima, oni su iznosili primedbe na račun narodnih poslanika, pre svega SNS, koji su amandmane podnosili smislene, koji amandmane podnose u cilju unapređenja, napretka i razvoja i u cilju napokon uređenja ratnih memorijala, kao i izgradnju novih ratnih memorijala koji je takođe prvi put predviđen postupak ovim zakonom. Ni taj postupak ranije nismo imali predviđen. Naravno, sem boraca koji su učestvovali u oslobodilačkim ratovima, iz tih ratova izlazili su i vojni invalidi, mnogi borci su svoje živote dali za našu slobodu i, naravno, iza tih boraca ostale su njihove porodice.

Ono što želim posebno da naglasim, to je da je 14. juna 2018. godine predsednik Republike Aleksandar Vučić primio Udruženje ratnih vojnih invalida da bi sa njima razgovarao o problemima koji ih muče i o načinu rešavanja tih problema. Takođe, želim da istaknem da, sem što je sa punom odgovornošću i sa dužnom pažnjom prišao ratnim vojnim invalidima, na tom sastanku bili su prisutni i ministar unutrašnjih poslova i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i ministar finansija i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i predstavnici Ministarstva građevine i infrastrukture, a sve u cilju koordinisanog reagovanja i koordinisanog delovanja na problem koji ratne vojne invalide muči. Naravno, na tom sastanku određena je i mesečna koordinacija i aktivno uključivanje Udruženja ratnih vojnih invalida u krovni zakon koji pre svega treba da ide u susret njihovim potrebama i u susret onome za šta su se oni borili, a neki od njih i živote dali.

Srbija krupnim koracima korača u budućnost, ali ne zaboravlja ni svoju prošlost. Naravno, SNS u danu za glasanje glasaće za predloženi zakon. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Povređen je član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste, gospodine predsedavajući, dozvolili prethodnom govorniku da na najgrublji način priča o SNS. Pričao je čovek za čije je vreme vršenja vlasti Srbija i njeni građani očerupani za 100 milijardi evra. Pričao je čovek čiji su nosioci vlasti Đelić i Pajtić potpisali famozni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, 2008. godine je stupio na snagu, jedan kriminalni ugovor, koji je na najgrublji mogući način, pre svega, povredio prava i ugrozio prava poljoprivrednih preduzetnika, odnosno poljoprivrede kao grane privrede. Pričao je čovek, koji su se zalagali samo za sivu ekonomiju, jer je siva ekonomija upravo mesto u kome oni mogu da pljačkaju, u kome pojedinci mogu da se bogati, a građani siromaše, u kome vlada korupcija.

Ne tražim da se Narodna skupština izjasni, ali bili ste dužni da reagujete na neistine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moram da kažem da se pred nama nalaze predlozi zakona koje je Vlada podnela Narodnoj skupštini, a posebna vrednost ovih zakona je ta što oni tretiraju i prošlost i sadašnjost i budućnost našeg naroda i naših građana i u tom smislu sve pohvale za predložene zakone.

Najpre bih htela da se osvrnem na jučerašnju diskusiju pojedinih narodnih poslanika, a koji su se doticali u govoru u načelu pitanjima morala i pitanjima rijaliti serija. Najpre moram da istaknem da je rijaliti serije i prvi rijaliti program uveo Dragan Đilas i to kroz izgradnju kuće „Velikog brata“, ali ono što je žalosno to je da je kuća „Velikog brata“ izgrađena na taj način što je uzurpirano zemljište u najelitnijem delu Beograda, na Košutnjaku i zamislite za šta i pod kojim opravdanjem – za izgradnju dnevnog boravka za decu.

Izgleda da je žutom preduzeću do 2012. godine najbolje i najlakše išla pljačka nažalost preko dece, što je za svaku osudu i sramotu. Naravno, iza kuće „Velikog brata“ ostala je samo ruševina, ostale su uginule životinje i ostalo je đubre.

Takođe, želim da istaknem da se tokom jučerašnje diskusije čulo i tobože zalaganje za poljoprivrednike, za poljoprivredne proizvođače, itd. Osnovno sredstvo političke borbe poslanicima žutog preduzeća u različitim pojavnim oblicima svakako jeste manipulacija. Niti se oni brinu za poljoprivrednike, niti se oni brinu za građane Srbije. Oni se brinu samo za sopstvene džepove. Da su se brinuli o poljoprivredi, ne bi 2007. godine bio potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je najpogubniji upravo za sektor poljoprivrede, jer je on dozvolio stoprocentni uvoz 2014. godine mleka i mlečnih proizvoda iz EU i naravno, još nešto – ovaj kriminalni ugovor dozvolio je i kupovinu zemlje strancima do 2017. godine.

Na sreću, građani Srbije 2012. godine poverenje da ih vodi u budućnost dali su SNS i Aleksandru Vučiću i ovi pokušaji su sprečeni na taj način što je Vlada Aleksandra Vučića u više navrata reagovala da zaštiti poljoprivredne proizvođače, stočare, upravo one koji se bave proizvodnjom mleka. Naravno, nije dozvoljena ni kupovina zemljišta strancima, takođe zahvaljujući ovoj Vladi.

Želim da se vratim na predložene zakone.

Najpre želim da kažem da prvi predloženi zakon koji se odnosi na ratne memorijale, sve pohvale za njega, jer ovaj zakon jeste znak da naša Vlada, naša država i naš predsednik i te kako vode brigu o svima onima koji su stradali za slobodu naše otadžbine i, na kraju krajeva, da danas mi mirno živimo u njoj.

Što se tiče ovog zakona, prvi put se uvodi tačan postupak, a u stvari upravni postupak, kada je u pitanju izgradnja novih ratnih memorijala, kao i uklanjanje stari. Takođe, prvi put, ja moram da kažem nažalost, ali na svu sreću ipak ova Vlada je to prepoznala, da zemlja Srbija treba da ima jedinstvenu evidenciju koja se odnosi na sve poginule i stradale i sve one borce koji su život dali za slobodu zemlje. Ovim zakonom upravo se predviđa vođenje jedinstvene evidencije i napokon, zahvaljujući ovoj Vladi, imaćemo tu jedinstvenu evidenciju.

Moram da kažem da je Ministarstvo rada tokom prošle godine radilo na rekonstrukciji i saniranju ratnih memorijala i u prošloj godini izvršena je sanacija 17 ratnih memorijala, što je svakako za svaku pohvalu.

Moram da istaknem da je Predlogom ovog zakona predviđeno i formiranje saveta i uključivanje stručnih ljudi, sem ljudi iz državne uprave, pre svega istoričara, pre svega predstavnika institucija Zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer moram da istaknem da su ratni memorijali u stvari naši spomenici kulture koje mi moramo da čuvamo radi naših budućih generacija.

Kada je u pitanju Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, takođe moram da istaknem da je jedan od prioriteta Vlade i jedan od prioriteta politike SNS upravo borba protiv sive ekonomije, zato što je siva ekonomija izvor korupcije i kriminala. To su radili do 2012. godine i sada se tome stalo na put, između ostalog i ovim zakonom.

Ovde su neke primedbe išle u odnosu na ovaj zakon, ali za razliku od njihovog perioda, kada radnici, nažalost, zbilja jesu bili nadničari jer je žuto preduzeće otpustilo preko 400 hiljada radnika, ti radnici jesu bili nadničari, to inače nije omiljen izraz u našem društvu, to je izraz za onog ko radi za koru hleba, njima danas smeta što ova Vlada uređuje proceduru prijavljivanja, ne nadničara kako oni kažu, ovo su sezonski radnici. Ovo su radnici koji imaju staž osiguranja. Ovo su radnici koji jednoga dana mogu ostvariti pravo na penziju. Ovo su radnici koji imaju i zdravstvenu zaštitu, za koje je predviđena i zdravstvena zaštita. Ovo su radnici kojima se kroz sezonske poslove ne uskraćuje nijedno njihovo ostvareno pravo koje su ostvarili bilo kod Nacionalne službe za zapošljavanje, bilo kod centara za socijalni rad, a koje se odnosi na ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, u skladu sa Zakonom o novčanoj i socijalnoj pomoći.

Svakako sve pohvale i za ovaj zakon, a primedbe koje smo juče čuli, da država hoće tobož neke pare, moram samo, radi građana, da kažem jednu stvar. Prihodi države jesu porezi, ali od tih poreza koje država ubira izgrađuju se putevi, izgrađuju se dečiji vrtići, izgrađuju se bolnice, izgrađuju se ustanove socijalne zaštite. Prema tome, ova Vlada na odgovoran način raspodeljuje ta sredstva upravo u korist boljitka svih građana i građanki Republike Srbije.

Ovim zakonom predviđen je i ovaj prelazni period, s obzirom da su ovde dva ministarstva nadležna za donošenje podzakonskih akata – Ministarstvo rada i Ministarstvo finansija. Ali, moram da kažem, za sve one zlurade koji se izgleda najviše plaše uspeha ove Vlade, da su oni ove građane 2012. godine doveli do dna, da zahvaljujući SNS mi smo se sa tog dna podigli. Mi se krećemo napred. Srbija se razvija ubrzanim korakom i postaje stabilna zemlja, i u političkom i u ekonomskom smislu.

Moram da kažem da je ovaj zakon, inače, podržalo nemačko Savezno ministarstvo za ekonomski razvoj. Ne mislite valjda da bi nemačko Savezno ministarstvo podržavalo nešto što je u suprotnosti sa demokratskim principima i osnovnim ljudskim pravima, a osnovno ljudsko pravo jeste pravo na rad? Od dolaska SNS i Vlade Aleksandra Vučića i Vlade Ane Brnabić nezaposlenost u Srbiji drastično je pala. Nasledili smo nezaposlenost od 26%, ona je sada smanjena na 12%. Naravno da je i to mnogo, ali mi se svakim danom borimo da ta nezaposlenost bude sve manja i manja, a primer te borbe je i jučerašnje postavljanje kamena temeljca za nemačku fabriku u Pančevu, vrednost 160 miliona evra, koja će, naravno, zaposliti naše radnike.

Otvaranje fabrika, mogućnost da se radnici upošljavaju i da svoju egzistenciju ostvaruju po osnovu rada je gotovo svakodnevna danas, kada je vlast preuzela, a narod u demokratskom postupku kroz izbore, poverio da ovu državu vodi Aleksandar Vučić i Vlada SNS i njenih koalicionih partnera.

Kada je u pitanju treći zakon, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, moram da istaknem da je predsednik Republike Aleksandar Vučić prvi državnik koji je javno izašao pred narod i upoznao građane Srbije sa katastrofalnim posledicama koje ovu državu i ovaj narod čeka za nekih 40 godina ako ne dođe do povećanja nataliteta.

Kao odgovorni državnik Aleksandar Vučić i kao neko, ko je iznad svega voli, pre svega, svoju zemlju, a to je Republika Srbija, on je vršenje svog posla upravo izvršio na taj način što će to…

(Radoslav Milojičić dobacuje s mesta.)
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Meni je zbilja žao. Pitanje populacione politike ne bi trebalo da bude tema za ovakva prepucavanja, ali to ponovo više govori o njima nego o nama.
Naime, unazad 70 godina u Srbiji je zabeležen pad nataliteta. Zadnjih 26 godina, nije u pitanju pad nataliteta, u pitanju je bela kuga, što znači da mnogo više lica umire nego što se rađa. U tom smislu, neophodno je bilo preduzeti odmah mere, jer ove mere, svakako koje se preduzimaju svoje rezultate daće tek za 10 do 20 godina.
Briga o natalitetu je briga o opstanku države, briga o opstanku nacije, tj. pored ekonomskih pitanja najglavnije pitanje ove države i to pitanje jeste pokrenuo prvi Aleksandar Vučić, svidelo se to nekome ili ne. I on jeste prvi formirao savet koji će se baviti tim problemom, i naravno Vlada je usvojila Strategiju za podsticanje rađanja, naravno uradila je i akcioni plan, i kao jedan deo te strategije je upravo i danas zakon koji se nalazi pred nama.
Zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici SNS i Aleksandra Vučića, pre svega, izvršena je finansijska konsolidacija zemlje, jer je „žuto preduzeće“ zemlju 2012. godine bilo dovelo do bankrotstva. Sem finansijske konsolidacije, dinar je kao valuta stabilan. On je po vrednosti druga valuta danas u svetu. U vreme „žutog preduzeća“, dinar je bio četvrta najgora valuta od 186 zemlja sveta. Inflacija je stabilna, kreće se u granicama cilja, rast bruto domaćeg proizvoda samo u prvom kvartalu ove godine je 4,5% investicije se dešavaju svakog dana i po investicijama Srbija je lider. To su preduslovi. Ekonomski razvoj je preduslov u stvari za donošenje prvog koraka ovakvih podsticajnih mera, a koje idu u pravcu podsticanja rađanja i u pravcu poboljšanja nataliteta u Republici Srbiji.
Moram da istaknem da je ovim zakonom prvi put povećan obuhvat žena, majki, koje mogu da koriste pravo na porodiljsko bolovanje. U vreme „žutog preduzeća“, poljoprivrednice, vlasnice poljoprivrednog gazdinstva naravno da nisu imale na to pravo. Sada imaju i žene poljoprivrednice i one koje rade na povremenim i privremenim poslovima i koje rade na osnovu ugovora o delu i one koje rade na osnovu autorskog ugovora itd.
Mera podrške za rođenje prvog deteta je 100.000 dinara. Isplaćuje se jednokratno. Za drugo dete mera podrške je 10.000 mesečno u vremenskom periodu od dve godine. Za treće dete je mera podrške 12.000 mesečno u periodu od 10 godina i za četvrto dete, mere podrške je 18.000 u vremenskom trajanju takođe od 10 godina. Naravno da je ovo samo jedan od instrumenata za podsticanje rađanja i naravno da je pravo roditelja da odlučuju koliko će njihova porodica biti brojna. Naravno da je pravo majke da pre svega ima pravo na izbor da odlučuje o rađanju, ali je i pravo nas, narodnih poslanika i SNS da ukaže na negativne posledice koje zbog ovoga jednog dana mogu proizaći.
Sve druge zakone SNS će u danu za glasanje svakako podržati, jer oni su i u cilju napretka daljeg razvoja naše zemlje i u cilju poboljšanja kvaliteta života svih građana društva, nadam se najviše trudnica, budućih majki. Hvala.
Zahvaljujem.

Najpre moram da kažem da poslanici SNS i te kako odgovorno prilaze svom poslu, kada je u pitanju podnošenje amandmana. Sa dužnom pažnjom se odnosimo prema svima onima koji su svoje živote dali da bi mi danas živeli u slobodnoj zemlji. Naravno, pravo je svakog narodnog poslanika da podnese amandman, pa i poslanika SNS. To je jedna stvar.

Druga stvar, što se naših amandmana tiče, da, naravno, tek danas je moguće da pričamo o sveukupnom razvoju Srbije. Da, tek danas je moguće o tome da se priča, zato što memorijalni centri, sem kulturne baštine koju predstavljaju i koji su deo identiteta ovog naroda, mogu da predstavljaju takođe i vrlo značajne turističke centre, a turizam čini mi se da jeste jedna od grana privrede koja i te kako doprinosi rastu BDP i naravno boljitku Srbije. To su razlozi zašto poslanici SNS, poštujući Poslovnik, podnose amandmane.

Kada se tiče o onima koji su svoje živote dali za slobodu Srbije, moram da kažem da je srpski narod učestvovao u oslobodilačkim ratovima, da smo mi ponosni na svoje pretke i svoju oslobodilačku tradiciju, da je Srbija antifašistička zemlja i da se Srbija sa svojom vojskom borila protiv fašizma i svega onoga što je bilo negativno.

Još jednu stvar da kažem, 2015. godine predsednik Vlade Aleksandar Vučić … (Isključen mikrofon.)
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, želim da reagujem zato što je u fokusu izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom upravo su deca. Ovim zakonom, naravno, pre svega, štiti se, najbolji interes deteta. Prava i dužnosti roditelja izviru iz porodičnog zakona i pravo i dužnost svakog roditelja da brine o zdravlju svog deteta. Dete ima pravo na pravilan psihofizički razvoj i ima pravo na svoje zdravlje. To zdravlje, između ostalog, obezbeđuje roditelj, a jedan od načina je i vakcinacija, ona koja je predviđena u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

Prema tome, pravo je deteta na zdrav život, a pravo i dužnost roditelja je da o tome brine.

Što se tiče podrške ili pomoći koju predstavnici ove političke partije nude Aleksandru Vučiću, ja sa sigurnošću mogu da kažem da Aleksandar Vučić na najbolji način i u interesu države Srbije vodi spoljnu politiku i njemu takva pomoć u svakom slučaju nije potrebna. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, nema dileme da će SNS u danu za glasanju podržati sve zakonske predloge jer oni na adekvatan način razmatraju pitanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Što se SNS tiče ovim zakonima omogućava se sećanje i poštovanje prema žrtvama oslobodilačkih ratova u Srbiji. Moram da naglasim da od 4. avgusta 2015. godine na predlog Vlade, a tada je predsednik Vlade sadašnji predsednik Republike Aleksandar Vučić, obeležava se i 4. avgust kao dan stradanja izbeglih prognanih Srba sa svih teritorija bivše SFJR. Dan sećanja održan je u Rači, u Busijama i Veterniku do sada, i biće nastavljeno obeležavanja ovog dana i dalje.

Takođe želim da istaknem da će SNS za predložene zakone glasati zato što se njima na adekvatan način suzbija siva ekonomija i podstiče zakonodavni okvir kojim će se urediti poslovi sezonskih radnika. Ovim zakonima daje se podrška majkama, porodicama i deci da Srbija bude brojnija. Ovim zakonom uspostavlja se i međunarodna saradnja između Vlade, odnosno nadležnog ministarstva i drugih zemalja u cilju većeg obuhvata socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja naših radnika. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uglavnom volim da sam u temi, ali moram replicirati prethodnoj koleginici, pre svega iz razloga zaštite maloletne dece. Naime, u svom izlaganju više puta je ponovila da majke uzgajaju decu. U skladu sa porodičnim zakonom, roditelji – majka, otac, majka posebno, otac posebno, ili roditelji zajedno, čuvaju, neguju, podižu i vaspitavaju decu. Termin „uzgajanje“ je termin koji je neprikladan za decu, to je prva stvar.

Druga stvar na koju bih takođe htela da ukažem, to je postavljanje pitanja, nama je na dnevnom redu Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Jedan od instrumenata populacione politike upravo je predviđen Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, a to su roditeljski dodaci. Naravno, ovaj zakon planira se da stupi na snagu 1. jula 2018. godine. Ali, postavljeno je pitanje – zašto baš on sada prvi? Daću odgovor na to. Zato što je Srbija politički i ekonomski stabilna zemlja, zato što se u Srbiji gotovo svakog dana otvaraju fabrike i daje mogućnost za zapošljavanje ljudima, zato što ova država na odgovoran način, a ovo je jedna od Ustavom predviđenih obaveza i dužnosti države, da na socijalno odgovoran način pomogne porodicama, posebno porodicama sa više dece. Prema tome, to su razlozi zbog kojih ovaj zakon prvi dolazi na red.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice proces evropskih integracija jeste strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije i svakako da na tom putu i te kako aktivne treba da budu i lokalne samouprave.

Govoriću i dalje o zaštiti ranjivih društvenih grupa i nadovezaću se na govor moje prethodnice, narodne poslanice LJiljane Malušić, koja je govorila o socijalnoj odgovornosti i socijalno odgovornoj politici Grada Beograda i opština u Beogradu, pre svega Opštine Voždovac, kada se tiče zaštite ranjivih društvenih grupa.

Moram da istaknem da je od dolaska SNS odnos prema društveno ranjivim kategorijama poboljšan ne samo u Gradu Beogradu, već taj odnos je poboljšan i što se tiče drugih gradova u Republici Srbiji. Navela bih socijalno odgovoran odnos Opštine Priboj kada je u pitanju zaštita najranjivijih društvenih grupa i pružanje usluga koje u svakom slučaju doprinose kvalitetu njihovog života.

Najpre bih istakla da Opština Priboj iz svog budžeta obezbeđuje sredstva za finansiranje pet usluga koje se tiču poboljšanja kvaliteta života, pre svega, starih lica, zatim lica kojima su neophodne usluge pomoći u kući, zatim dece sa smetnjama u razvoju, zatim lica koja su obolela od dečije cerebralne paralize, a na području Opštine Priboj nalazi se i prihvatilište za žrtve porodičnog nasilja, pre svega decu i ne nasilne roditelje i moram da istaknem da je ovo prihvatilište jedino u jugozapadnom delu Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, jedna od nadležnosti lokalne samouprave svakako jeste poboljšanje položaja ranjivih društvenih grupa. Ali, pre nego što pređem na svoj amandman, moram se osvrnuti na period kada je vlast vršilo žuto preduzeće i na period od 2012. godine, kada su na najbrutalniji mogući način opljačkali decu ometenu u razvoju kroz gradnju tobož dvorca Heterlend, koji, naravno, nikada nije izgrađen, već su samo opljačkana deca sa mentalnim poteškoćama. Deca su pljačkana za 157 miliona dinara.

Za razliku od žutog preduzeća koje je vršilo vlast do 2012. godine, SNS kao okosnica nove vlade itekako unapređuje položaj ranjivih grupa otvaranjem dnevnih boravaka za decu sa smetnjama u razvoju kako u Beogradu, tako i u gradovima i opštinama unutrašnjosti Srbije. Moram da istaknem, odnosno da pohvalim da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu prepoznalo u projektnim aktivnostima i one aktivnosti koje se tiču otklanjanja barijera za pristup osobama sa invaliditetom, pre svega ustanovama i da je za to u 2018. godini takođe opredelilo sredstva.

Takođe, moram da istaknem da je za razliku od žutog preduzeća koje je imalo 30 hiljada nevidljivih ljudi, a to su građani bez pravnog subjektiviteta i građani koji nisu imali svojstva ljudskih bića od 2012. godine SNS uspela da od tih 30 hiljada pravno nevidljivih lica, uglavnom su to bilo Romi, 25.000 lica bude upisano u matične knjige i stoga da proizađu sva ona prava koja im po zakonu pripadaju.