Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, svakako da će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu podržati izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom zato što je cilj izmena i dopuna Zakona upravo da država materijalno podrži roditelje u ekonomskoj ceni izdržavanja dece, ali ima za cilj dobrobit deteta, odnosno ima za cilj da se svako dete, bez obzira iz kakve porodice dolazi što se tiče materijalnog statusa ima najpovoljnije i najoptimalnije uslove za život i odrastanje, za pravilan psihofizički razvoj i tu je obaveza država i tu obavezu odgovorno i na savestan način ispunjava, upravo i kroz ove zakonske izmene.
Moram da istaknem da je moto Srpske napredne stranke da život mora da pobedi smrt. Moto Srpske napredne stranke je i to da je neophodno da se popravi prirodni priraštaj, odnosno natalitet, da je neophodno da imamo decu da bi održali i sačuvali svoju državu koju smo stekli i nasledili od svojih predaka i naše je pravo i obaveza da državu koju smo nasledili i dobili od svojih predaka predamo u ruke našoj deci i našim unučićima.
Ono što moram da istaknem, a već sam rekla da je demografsko pitanje pitanje koje zadire u sve sfere društvenog života. Naravno da demografsko pitanje zahteva i jedan multidisciplinarni pristup.
Ali, ono što je istina, a to je da se Srbija još od pedesetih godina prošlog veka u kontinuitetu susreće sa negativnim prirodnim priraštajem i taj problem niko pre Aleksandra Vučića nije izneo na sto i pokušao da pronalazi i iznalazi rešenja upravo zato da bi našu državu ostavljali našoj deci, naša deca živela u ovoj državi, zarađivala, stvarala svoju porodicu i mladi ljudi, takođe ostavljali državu svojoj deci.
To govorim iz razloga što je Srbija tokom Dvadesetog veka, naravno, gubila stanovništvo i u ratovima. U Prvom svetskom ratu, Velikom ratu, Srbija je izgubila 30% stanovništva. Preko milion i 200 ljudi je ubijeno. Šezdeset posto onih vojnika koji su otišli da učestvuju u borbama u Velikom ratu nije se kući vratilo ili se vratilo kao teški invalidi. Gotovo na svakoj kući u srpskim selima vio se crni barjak kao znak da je iz te kuće neko u Velikom ratu dao svoj život za slobodu.
Ništa bolje nismo prošli ni u Drugom svetskom ratu, kada smo, takođe, izgubili veliki broj stanovnika, takođe preko milion.
Ono što želim da napomenem to je da smo u Drugom svetskom ratu, nažalost, na području Nezavisne države Hrvatske izgubili i mnogo dece i to od one dece koja su se nalazila u majčinom stomaku, pa do dece starijeg uzrasta.
Izgubili smo decu u koncentracionim logorima na području Nezavisne države Hrvatske i to su bili jedini koncentracioni logori za srpsku, jevrejsku i romsku decu na području fašističke Nemačke.
O tome se, takođe, nikada do sada nije pričalo. Prvi koji je progovorio o stradanjima dece u Jasenovcu od 1941. do 1945. godine upravo je Aleksandar Vučić. On je hteo i smeo da o tome govori kao državnik, kao odgovoran državnik prema svom narodu, prema svojim precima, ali i pokazao je i odgovornost prema budućnosti. To je deo našeg identiteta. O tome mora da se uči u školama i to moramo da znamo.
Nažalost, ni bombardovanje 1999. godine nije mimoišlo decu. Za 78 dana zločinačkog bombardovanja 19 zemalja sveta, predvođenih NATO paktom, svakog dana 78 dana stradalo je po jedno dete i ne samo po jedno i po više, kao na primer u Novom Pazaru dvoje u naručju i zagrljaju svojih roditelja.
Ali, bez obzira na ratove, na velike gubitke stanovništva, ono što nije dobro i što niko do Aleksandra Vučića nije izneo kao pitanje od nacionalnog značaja, nacionalnog interesa, kao pitanje opstanka nas kao naroda, pitanje opstanka države, niko pre Aleksandra Vučića to pitanje nije pokrenuo.
U prilog tome govori i činjenica da je dolaskom na vlast najpre formirano Ministarstvo bez portfelja koje se bavilo demografijom, a onda 2020. godine formirano je i posebno ministarstvo, a to je Ministarstvo za brigu o porodici i deci, na čijem čelu ste vi, gospodine ministre, čelu i koje treba da na i te kako sveobuhvatan način bavi se porodicom i decom.
Naravno da demografsko pitanje nije samo pitanje za vaše ministarstvo. To je pitanje i za Ministarstvo obrazovanja, to je pitanje i za Ministarstvo zdravlja, to je pitanje i za Ministarstvo sporta, ali ja moram da istaknem šta smo mi nasledili do 2012. godine, kada se govori o onim oblastima koje i te kako imaju uticaj na pravilan rast i razvoj dece i na onim radnjama koje su se ticale materijalne isplate porodilja i trudnica.
Moram da istaknem da je do 2012. godine u gradu Beogradu pljačkaš narodnih para Dragan Đilas oteo od trudnica 400 miliona dinara, oteo od porodilja 6,1 milijardu dinara, ostao dužan najugroženijim kategorijama stanovništva 124 miliona za isplatu jednokratnih novčanih davanja, a ta jednokratna novčana davanja daju se upravo onim stanovnicima za zadovoljenje egzistencijalnih, odnosno osnovnih životnih potreba.
Znači, nisu isplaćivane te naknade koje su zakonom bile propisane. Ostao im je dužan, jer njega nisu interesovale ni trudnice, ni porodilje, a ni deca. Da je tako pokazuje i podatak da je u najelitnijem delu Beograda, na Košutnjaku u Pionirskom gradu, upravo uzurpirao prostor koji je bio namenjen za gradnju dečijeg igrališta i za dečiji boravak da bi izgradio kuću „Velikog brata“ i da bi, naravno, od izgradnje te kuće stekao prve milione, trgujući svojim sekundama. Da li su oni prvi, ne znam, ali znam da ih je zaradio 619 miliona evra, dok je vršio vlast u Beogradu.
Takođe, moram da istaknem da je Dragan Đilas, na primer, kada su u pitanju vrtići, u njegovo vreme na listi čekanja bilo je 10 hiljada dece u Beogradu koja nisu mogla da se upišu u dečije vrtiće, jer nije bilo mesta. Nije bilo mesta zato što se dečiji vrtići nisu gradili ili su možda otvarani samo u vreme kampanje, kada je trebalo da se slika Dragan Đilas da ponovo manipuliše građanima, pa je tako otvorio jedan vrtić u opštini Zvezdara koji, naravno, nije uopšte bio priključen na gradsku pijaću vodu.
Tako je radio Dragan Đilas, ostavljajući dug u budžetu grada Beograda od milijardu i 200 miliona evra i zadužujući svakog građanina Beograda za 700 evra.
Šta smo radili od 2012. godine, kada smo došli na vlast? Znamo da je period od 2014. godine, s obzirom da su pljačkaši i tajkuni ostavili ekonomski potpuno razorenu i opustošenu i devastiranu zemlju morali da provodimo mere fiskalne konsolidacije. Tada je premijer bio Aleksandar Vučić. Te mere jesu bile teške i bolne, ali su bile jedino moguće. Upravo zahvaljujući tim merama došlo se do ekonomskog oporavka zemlje, došlo se do četiri godine za redom suficita u budžetu, došlo se do situacije da je Srbija i tokom pandemije kovida najbolja što se tiče ekonomskog rasta, odnosno da je tokom 2020. godine imala najmanji pad, da je imala, odnosno obezbedila za svoje građane četiri vrste potpuno besplatnih vakcina, kojima građani mogu da se vakcinišu protiv kovida.
Takođe, moram da napomenem da je smrtnost u nekim zemljama kao što je, na primer, Španija, bila i do 30%, da je smrtnosti u SAD bila 22%, a da je smrtnost, prema podacima koje objavljuje Republički zavod u Srbiji, naravno, za nas velika, ali i znatno manja.
Takođe, moram da istaknem da smo za ovo vreme vršenja vlasti i te kako radili na izgradnji dečijih vrtića i to ne samo u Beogradu, gde do 2023. godine treba da se izgradi 24 vrtića, tako da neće biti apsolutno više liste čekanja. Vrtiće smo radili i gradili i u unutrašnjosti Republike Srbije. Ja dolazim iz Priboja. U Priboju je predškolska ustanova Neven potpuno rekonstruisana, adaptirana, urađena fasada, urađena stolarija, urađena kotlarnica i svako dete koje pohađa dečiji vrtić ima optimalne, bezbedne i sigurne uslove za boravak u dečijem vrtiću.
Takođe, moram da istaknem da su žuti pljačkaši i tajkuni u liku i delu Drgana Đilasa i Pajtića pljačkali i decu ometenu u razvoju, pa su, na primer, samo kroz dvorac „Heterlend“ od dece ometene u razvoju oteli 157 miliona. Naravno da taj dvorac nikada nije izgrađen, ali ni pare nikada nisu vraćene. Uzeli su ih oni koji svoje džepove pune narodnim parama, a račune raznose po raznim belosvetskim destinacijama i poreskim rajevima.
Ono što moram da istaknem je da smo dolaskom na vlast, a posebno nakon 2016. godine, radili na podizanju, izgradnji, adaptaciji dnevnih boravaka za decu ometenu u razvoju upravo da bi dali podršku i roditeljima te dece. Dok su deca u dnevnim boravcima mogu da traže zaposlenje, a naravno to nismo radili samo u Beogradu. Takođe, navešću Priboj, mesto odakle ja odlazim, u Priboju postoje dva dnevna boravka za decu, i to jedan dnevni boravak za decu sa smetnjama u razvoju i jedan dnevni boravak za decu obolelu od cerebralne i dečje paralize.
Takođe, moram da istaknem da je, sem dnevnih boravaka, u Beogradu razvijena i usluga koja i te kako znači roditeljima koji imaju decu sa poteškoćama. Ja više volim da kažem sa poteškoćama u razvoju, nego sa invaliditetom. Uvedena je jedna nova usluga koja se zove „predah usluga“. Ona je uvedena i u Nišu. Radi se o tome da roditelji tokom dana mnogu da ostavljaju tu svoju decu, ali i tokom vikenda i, naravno, mogu i više dana da borave kako bi roditelji prikupili novu snagu i kako bi im država pokazala da vode računa i pruža podršku i takvim roditeljima.
Naravno da sve mere koje se preduzimaju prema deci, osobama sa invaliditetom i onda kada budu na najvišem stadijumu neće biti dovoljne, jer to je posebno osetljiva, posebno ranjiva grupa, a mi sve ovo vreme radimo na socijalizaciji ove dece, ali i na podršci roditeljima, da im olakšamo njihovo roditeljstvo.
Takođe, želim da kažem, što se mladih tiče, da je u vreme Dragan Đilasa nezaposlenost mladih u Srbiji bila 50%. Opšta nezaposlenost stanovništva u Srbiji je bila 27%. Bili su samo poznati po podizanju javnog duga. Javni dug bio je 79%, a to znači da su oni na sve moguće načine zaduživali generacije koje dolaze.
Ono što želim da istaknem, to je da je danas nezaposlenost mladih smanjena. Ona je i dalje velika i iznosi oko 22%, u evropskim zemljama ona je 15%, ali ukupna nezaposlenost stanovništva smanjena je. Ona je jednocifrena i prvi put, tokom 2020. godine, nezaposlenost stanovništva, baš u vreme pandemije kovida, bila je na istorijskom minimumu i ona je iznosila 7,5%. Na kraju godine nezaposlenost je bila 9,5%.
Moram da istaknem da odgovorna Vlada i na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem ulaže ogroman novac u infrastrukturne projekte. Svi ti infrastrukturni projekti poboljšavaju kvalitet života svakog građanina, a samim tim i kvalitet života svakog deteta.
Moram da istaknem da je planom Srbija 2025 obezbeđeno 14 milijardi evra za novo lice Srbije. To je jedan kompletan budžet, ali predviđeno je i 700 miliona evra za mlade, 500 miliona evra za pomoć u rešavanju njihovog stambenog pitanja i još 200 miliona evra za otvaranje savetovališta za reproduktivno zdravlje za pomoć prilikom vantelesne oplodnje i za druge vidove podrške i pomoći kako bi mladi ljudi ostajali u našoj zemlji i ovde stvarali svoje potomstvo.
Moram da istaknem da je princip dualnog obrazovanja uveden 2017. godine. Na taj način se postiže da mladi ljudi što pre dođu do svojih kvalifikacija, da steknu znanja, veštine, kompetencije. Oni jedan deo provode u školi, jedan deo na praksi kod poslodavca, 70% tih mladih ljudi se zapošljava u tim privatnim kompanijama. To je naravno mogućnost da što pre odu od svojih roditelja, da se što pre osamostale, da što pre stvore svoju porodicu, naravno, rađaju decu.
Takođe, moram da istaknem, što se zdravstvenog sistema time, Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj izgrađena je 1924. godine. To je jedna od najstarijih klinika, najpoznatijih, tu ne dolaze deca samo iz Srbije, nego iz čitavog regiona. Klinika je bila u takvom stanju da je fasada otpadala, da su uslovi unutra bili potpuno neadekvatni, da je unutrašnjost prokišnjavala, da su oluci bili bušni, podlivali su pod temelje zgrade, tako da je pretila opasnost od totalnog urušavanja Tiršove.
Naravno da smo uspeli da izvršimo rekonstrukciju Univerzitetske dečje klinike. Rekonstrukcija je završena na Vidovdan 2019. godine. Nabavljen je najsavremeniji ultrazvučni aparat, magnetna rezonanca za decu, potpuno nova angio sala, nova opremljena pedijatrijska odeljenja, hirurška odeljenja itd, a sve u cilju očuvanja zdravlja dece, u cilju pravilne dijagnostike i u cilju pravilnog lečenja.
Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu će podržati ovaj zakon koji jeste jedan od alata i mehanizama za poboljšanje materijalnog položaja porodica sa decom, ali će nastaviti da sledi politiku Aleksandra Vučića, politiku prosperiteta i napretka u svim oblastima Republike Srbije, kako bi svi građani u njoj bili zadovoljni, jer mir i stabilnost… Aleksandar Vučić, kao ozbiljan državnik, na tome radi. To je neupitno. Ekonomski napredak je neupitan. Ono što je upitno je rađanje dece. Na tome moramo da radimo i kroz podizanje svesti, jer ja ne znam tri plemenitije reči od reči – majka, dete i ljubav. Znam da ljubav kada se deli i umnožava ona se širi i jača, a posebno kada se deli zajedno sa svojom decom. U to ime živela Srbija.