Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze dva zakona – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizi. Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, nema dileme, u danu za glasanje podržaće oba zakonska rešenja, iz prostog razloga što i jedno i drugo zakonsko rešenje poboljšava kvalitet života svakog našeg građanina, pojednostavljuje sve administrativne procedure u skladu sa planom Vlade „Stop birokratiji“, ali takođe kada su u pitanju akcize stvaraju se uslovi za izgradnju novih auto-puteva, novih škola, novih bolnica, jer znamo da prihodi od akciza jesu budžetski prihodi.

Ono što želim da istaknem, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, mogu da kažem sa današnjeg aspekta, a to je naravno zahvaljujući politici Vlade i politici Aleksandra Vučića i procesu digitalizacije naše zemlje, naša zemlja danas i do 2012. godine, kada je u pitanju digitalizacija, nije ista zemlja. To je potpuno različita zemlja.

Naravno, želim da pohvalim ove izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, zato što se vidi da je Ministarstvo sagledalo sve one nedostatke koji mogu biti otežavajući za građane, a u cilju izrade ličnih karata, posebno na onaj deo koji se odnosi na gubitak lične karte i na sredstva koja su građani bili dužni da izdvoje kako bi ih objavili u „Službenom glasniku“ najpre, a zatim, naravno, podnosili zahtev za ličnu kartu.

Ovim izmenama i dopunama zakona pokazuje se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za izradu ličnih karata, služi i interesima građana Republike Srbije, servis je za građane Republike Srbije, radi poslove umesto njih, odnosno oni koji izgube ličnu kartu oglašavanje nevažećom, objavljivaće se nakon donošenja rešenja na zvaničnoj stranici Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ne mogu a da se ne podsetim do 2012. godine kakav je to postupak za izdavanje ličnih karata bio za naše građane. U najmanju ruku mogu da kažem da su naši građani do 2012. godine morali da uzmu godišnji odmor ili neplaćeno odsustvo da bi odlazili od šaltera do šaltera, da bi odlazili u druge gradove u kojima su rođeni ili gde su upisani u matične knjige državljana da bi tu hrpu papira doneli nadležnoj policijskoj stanici, odeljenju za izradu ličnih karata, a naravno nakon toga dugo čekali. Znači, to je bio postupak izrade ličnih karata u vreme vladavine Dragana Đilasa, pljačkaša narodnih para.

Ali to nije sve, postojalo je i 30.000 građana Republike Srbije u vreme nenarodnog režima Dragana Đilasa, pljačkaša narodnih para, koji čak nisu ni imali pravo na ličnu kartu, jer jednostavno su postojali, ali pravno nisu postojali, nisu bili upisani ni u matične knjige rođenih, ni u matične knjige državljana, nisu imali pravo na lične karte, a samim tim Dragan Đilas im je ugrozio osnovna ljudska prava, pravo na identitet, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na školovanje.

Sva sreća, građani Republike Srbije su prepoznali snagu Srpske napredne stranke, mi smo te zakonske propise izmenili, izmenili smo Zakon o vanparničnom postupku i sada najveći broj tih građana ostvario je pravo na lični dokument, odnosno na ličnu kartu, koja je polazna osnova za ostvarivanje drugih prava, posebno kada su u pitanju prava iz upravnog postupka.

Ovim predlogom zakona, izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, i te kako se vodilo računa i o interesima maloletnih lica, onih lica od 16 do 18 godina, u tom smislu što su oni u skladu sa zakonom dužni da imaju ličnu kartu i predviđeno je da je za izdavanje lične karte potrebna saglasnost samo jednog roditelja, bez obzira da li on vrši roditeljsku dužnost. To svakako jeste u interesu ovih maloletnih lica, jer znamo da veliki broj ovih maloletnih lica školuje se van grada, odnosno van opštine u kojoj živi, da putuje sredstvima javnog prevoza, da izlaze naveče i da svakako neposedovanje lične karte je prekršaj. U tom smislu, to je svakako veliki pomak.

Takođe moram da istaknem da, kada je u pitanju ekonomski napredak zemlje, Srbija krupnim koracima korača u pravcu onih zemalja koje su zemlje pobednici. Srbija prvi put na čelu sa Aleksandrom Vučićem pohvaljuje se i rezultatima koji su stvarni i realni u svim segmentima našeg društva, a jedan od ciljeva koji je zacrtan, naravno, da bi zemlja bila zdrava, koji je zacrtao predsednik Aleksandar Vučić, to je odlučna i organizovana borba protiv mafije, kriminala i korupcije. Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao prvo na braniku, je svojom izvrsno izvedenom akcijom u hapšenju i privođenju kriminalne grupe Belivuk-Miljković pokazalo da niko nije jači od države i da svi oni koji se bave kriminalom i monstruoznim radnjama moraju biti privedeni pred sud pravde.

Dvadeset prvi maj u Priboju je bio veliki dan. Dana 21. maja Priboj, koji su do 2012. godine, u vreme vlasti žutog tajkunskog preduzeća, nazivali dolinom gladi, obišao je predsednik Republike Aleksandar Vučić. U Priboj i Prijepolje, opštine Zlatiborskog okruga, uglavnom su ranije dolazili predsednici država u vreme njihovih kampanja i u vreme tih kampanja uglavnom su građanima nudili laž, besmislice i obmane, samo dok prođe glasanje. Ovog puta građani Priboja i Prijepolja sa velikim zadovoljstvom i velikom srećom dočekali su najvećeg državnika Aleksandra Vučića, koji je i te kako znao da prepozna značaj ovih opština u jugozapadnom delu Srbije, i te kako znao da pomogne u osnaživanju ovih opština, kako bi se građani koji žive i u Priboju i u Prijepolju zadržali i živeli u svojim opštinama.

Moram da istaknem da je u vreme žutog tajkunskog preduzeća do 2012. godine sedma hiljada radnika FAP-a uglavnom proglašavano tehnološkim viškovima, a oni koji su ostali da rade nisu im isplaćivane plate, nisu im uplaćivani doprinosi i porezi za PIO, nisu imali overene zdravstvene knjižice ni oni, ni njihova deca, a naravno FAP je imao i ogromna dugovanja na primer za plaćanje električne energije.

Još 2012. godine predsednik Republike Aleksandar Vučić prepoznao je strateški značaj opštine Priboj i zahvaljujući pre svega njegovoj politici, njegovom angažovanju Fabrika automobila, jedan deo, zahvaljujući narudžbinama iz Ministarstva odbrane, a nadam se sada i iz Ministarstva policije, proizvodio je kamione, a danas proizvodi i borbena vozila upravo za potrebe vojske i policije, a sve na osnovu vizije i ideje Aleksandra Vučića.

Posle 40 godina u Priboju Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju fabrike nemačkog investitora koji zapošljava 400 radnika, 70% radnika su žene. Inače, fabrika je rađena po najsavremenijim evropskim standardima.

Takođe, sem ove fabrike gde je investitor nemački, u Priboju je otvoren i hotel i to privatni hotel „Termo 36.6“ inače temperatura banjske vode u Pribojskoj banji. Taj hotel otvorio je Pribojac, čovek koji je godinama radio u inostranstvu i rešio je da se vrati u Priboj i da uradi nešto za svoj grad da otvori ovaj hotel.

Ono što još značajno prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića, a u cilju daljeg ekonomskog jačanja ovih opština i Priboj i Prijepolje, istakao je da će ove opštine biti priključene na gas, što svakako jeste jedan od uslova dolaska investitora, ali je ono što je značajno za Pribojce, obećao već od 1. oktobra gradnju puta Kokin Brod – Priboj u koji će država uložiti osam miliona evra.

Građani Srbije, a i građani Zlatiborskog okruga dobro znaju u budućnost njih i njihove dece može ih voditi samo politika Aleksandra Vučića zato ona nema alternativu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije.

Vladavina prava jedna je od temeljnih vrednosti svakog demokratskog društva, a Republika Srbija to jeste.

Strateško opredeljenje Republike Srbije jeste priključenje EU i na tom putu sve vreme, od 2012. godine, Republika Srbija, nadležne institucije, Vlada i danas predsednik Republike Srbije, temeljno i posvećeno rade.

Šta je bilo do 2012. godine? Do 2012. godine, žuto pljačkaško preduzeće, oličeno u liku i nedelima Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Tadića oduzeli su pravo građanima na rad, oduzeli su pravo građanima na postojanje, oduzeli su pravo građanima na pravdu.

Oduzeli su im pravo na rad tako što su kroz 24 pljačkaške privatizacije i kroz druge radnje koje su činili, stavili katance i lance na mnoge firme i mnogo preduzeća, u kojima su građani radili i tako se na ulici, u vrlo kratkom vremenu našlo 400 hiljada radnika, a preduzeća, koja su generacije i generacije, naši roditelji stvarali, ostale su opustošena.

Žuto tajkunsko preuzeće, u liku i nedelima Dragana Đilasa, ukinuli su građanima pravo na postojanje. Ranije sam govorila, a i sada ću ponovo da kažem, da u vreme Dragana Đilasa postojala su pravno nevidljiva lica, 30 hiljada pravno nevidljivih lica, u glavnom Roma, na taj način ta tajkunska vlast, oličena ponovo u liku i nedelu Dragana Đilasa, uskratila je, pre svega Romima, pravo na postojanje, pravo na život, pravo na rad, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje i školovanje.

Žuto tajkunsko preduzeće, ukinulo je pravo građanima na pravdu, ukinulo im je pravo na pravdu, kroz katastrofalnu reformu pravosuđa, koje su izvršili ostavljajući hiljadu sudija i tužilaca prava da ne budu ponovo izabrani, a građanima kroz katastrofalnu mrežu sudova, dostupnost pravde i pravu, učinili toliko dalekim, da neki građani, da bi zaštitili svoja prava i da bi se obratili sudu za pravdu, nisu

mogli ni da dođu, jer to je zahtevalo fizički vrlo veliku udaljenost.

Žuto tajkunsko preduzeće, u vreme svoje vlasti donosili su zakone, ali ti zakoni nisu bili ni po meri građana, ni po meri privrede, ti zakoni bili su po meri tajkuna.

Odmah na sve ovo ukazivala je još, pokojna Verica Barać, posebno kada su u pitanju sporne pljačkaške privatizacije, ukazivala je na 24 pljačkaške privatizacije, ali ukazivala je, da je korupcija u stvari, sistemski ugrađena i da korupcija potiče i polazi od vlasti.

Na korupciju je posebno ukazivala da se ona odnosi i u medijima, zato što izvršna vlast, komanduje i drži monopol nad medijima. To je naravno monopol koji je sprovodio i organizovao Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Tadić itd.

Evropska unija, Venecijanska komisija, MMF u to vreme označili su Srbiju, kao zemlju koja u pravnom smislu reči i u pogledu vladavine prava, nalazi se u jednom ambisu, a MMF je pobegao iz Srbije glavom bez obzira, upravo iz razloga što je Srbija bila najkorumpiranija zemlja u Evropi.

Odmah po dolasku na vlast, 2012. godine i preuzimanju vlasti SNS sa našim koalicionim partnerima, kao jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije stavljena je borba protiv korupcije i kriminala, odnosno nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu.

Naravno da pokretač i motor te borbe protiv kriminala i korupcije, je Aleksandar Vučić, predsednik republike, niko pre Aleksandra Vučića, nije počeo, niti pokušavao da počne odlučnu borbu protiv kriminala, mafije i korupcije.

U svojim ciljevima koje je predložio Vladi, a koje je Vlada prihvatila, jedan od ciljeva upravo jeste borba protiv mafije i kriminala.

Zašto? Zato što kriminal, kao kancer, razjeda svaku državu, kriminal i korupcija, kao kancer osiromašuje građane i naravno osiromašuje privredu, osiromašuje čitave države.

Moram da istaknem i pohvalim vrlo efikasnu, koordiniranu i gotovo impresivnu akciju, Ministarstva unutrašnjih poslova, u hapšenju kriminalno-mafijaške grupe zvane Belivuk, kada su na 30 različitih lokacija, u isto vreme pohapsili kriminalnu bandu, njihove vođe i stavili ih tamo gde zaslužuju, iza rešetaka.

Kriminal i korupcija treba da budu sklonjeni, a posebno kriminal, s obzirom da on podrazumeva i trgovinu drogom, trgovinu narkoticima, zaradu od toga, treba da budu sklonjeni sa ulice i da budu sklonjeni od naše dece. Energičan obračun sa tim upravo je otpočeo Aleksandar Vučić.

Srpska napredna stranka, odnosno poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ šalje jasnu poruku da u zemlji Srbiji nema zaštićenih, da svako onaj ko je prekršio zakon, za te prekršaje mora i treba da odgovara, u skladu sa Ustavom i zakonima. Tužilaštvo, odnosno sud je taj koji sudi, ali na nama je da ukazujemo na sve ono što imamo kao saznanja, a tiče se i kriminala i korupcije, zarad pre svega boljeg kvaliteta života svakog našeg građana.

Ono što moram posebno da istaknem to je da je ova Narodna skupština upravo u skladu sa agendnom koju imamo proklamovanu, a tiče se donošenja antikoruptivnih zakona donela dva jako značajna antikoruptivna zakona, tj. Zakon o nadležnosti i organizaciji državnih organa u borbi protiv kriminala, korupcije i terorizma, da je u pet viših sudova formirana posebne udane grupe, upravo sa ciljem kako bi se udarilo na sve one koji se bave kriminalom.

Takođe, moram da istaknem i donošenje Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu koji je stupio na snagu 12. marta ove godine.

Očekujemo od nadležnih državnih organa da, pre svega u skladu sa zakonom ispitaju kako je moguće da žuti pljačkaš narodnih para i tajkun Dragan Đilas u vreme vršenja svoje vlasti, u vreme vršenja političke vlasti, preko svojih firmi zaradi 619 miliona evra? Kako je moguće da na desetine akcija po svetu, u takozvane poreske rajeve iznese oko 70 miliona dolara? Kako je moguće da za vreme vršenja vlasi stekne nekretnine koje se ne mere u metrima kvadratnim, kao što je to slučaj kod drugih građana Republike Srbije, te nekretnine koje je stekao zajedno sa svojim bratom Gojkom mere suarima, a Boga mi, meni se čini i u hektarima? Odgovor na ova pitanja tražimo od nadležnih državnih organa.

Dragan Đilas, pljačkaš narodnih para, jedinu politiku koju ima je pljačka, laž, manipulacija i obmana. Toj ljudskoj kreaturi ništa na ovom svetu nije sveto, nije sveto ni ono što je svakom građaninu u Republici Srbiji sveto, a to su deca. On upravo udara tamo lažima, obmanama, klevetama, na šta je svaki čovek najosetljiviji, a to su deca. Za vreme vršenja svoje vlasti udarao je na romsku decu, krao je od dece najelitnija mesta na Košutnjaku kako bi stekao milione kroz uvođenje prvog rijaliti programa u Srbiji „Velikog brata“.

Krao je od dece ometene u razvoju, pljačkao je trudnici porodilje, pljačkao je najugroženije socijalno ugrožena lica, nezakonito je pljačkao roditelje dece koji su smeštali decu u vrtić na taj način što im je po mnogostruko višoj ceni naplaćivao usluge dečijeg vrtića. Danas, gotovo svakog dana udara na decu predsednika Aleksandra Vučića, na njegovog sina Danila, velikog patriotu, na Milicu, ali i na malog Vukana.

Pozivam sve nadležne organe da preduzmu sve mere, jer sva deca u Republici Srbiji treba i imaju jednaka prava. Bojim se da u ovakvoj kampanji Dragana Đilasa deca predsednika Republike Aleksandra Vučića izgleda da nemaju ta prava koja imaju drugi.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, naravno da se zalaže za jače sudstvo, za efikasno, za nezavisno sudstvo, nezavisno u smislu mešanja drugih, ali i te kako zavisno od Ustava i Zakona, jer sudije nikada ne smeju da zaborave da svoje odluke, svoje presude donose u ime naroda.

Zahvaljujem.

Samo jedna ispravka, ja sam zamenica predsednika Odbora. Odbor za rad, socijalna pitanja, društvena uključenost i smanjenje siromaštva, na svojoj sednici koju je juče održao, razmatrao je predlog izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Odbor je jednoglasno usvojio predlog zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, zato što je pitanje zapošljavanja i pitanje kontinuiranog rasta zapošljavanja od suštinskog značaja za građane Republike Srbije.

Ono što je takođe na Odboru istaknuto, to je da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, pre svega usaglašen, zato što je pitanje zapošljavanja i pitanje kontinuiranog rasta zapošljavanja od suštinskog značaja za građane Republike Srbije.

Ono što je takođe na Odboru istaknuto, to je da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona, pre svega usaglašen sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, u kome se predviđa da najznačajniji akt koje je ministarstvo, a ovde je u pitanju Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, predlaže Vladi, a Vlada ga usvaja, jeste upravo strategija zapošljavanja. Vremenski rok koji je ranije bio 10 godina, upravo u skladu sa zakonom o planskom sistemu, je promenjen i taj vremenski rok može da bude najmanje od 5 do 7 godina, a strategija zapošljavanja doneta je i Vlada je usvojila za period 2021. – 2026. godine.

Takođe, moram da istaknem da je Ministarstvo uradilo, a Vlada je usvojila Akcioni plan za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja kako bi se broj nezaposlenih lica sveo na najmanju moguću meru. Pitanja zdravlja, pitanja rada dostojanstvenog jesu jedno od pitanja koji su gotovo jedni od najvažnijih pitanja za građane Republike Srbije.

Predsednik Republike Srbije i Vlada Republike Srbije u ovom slučaju resorno ministarstvo kontinuirano rade upravo u tom pravcu.

Moram da istaknem da je prošle godine bez obzira na pandemiju Kovida – 19 u avgustu mesecu 2020. godine, zabeležen istorijski pad nezaposlenosti koji je iznosio 7,3% do kraja godine procenat nezaposlenosti je i dalje jednocifren.

Ono što, takođe moram da istaknem, a što je od velikog značaja i što smo na Odboru konstatovali, to je da je merama aktivne politike zapošljavanja, odnosno Akcionim planom za sprovođenje tih mera, da su obuhvaćeni oni najugroženiji i najranjiviji koji na teži način ili uz više poteškoća dolaze do posla, a to su mladi do 30 godina, to su Romi, to su korisnici novčane socijalne pomoći, to su osobe sa invaliditetom, to su nekvalifikovana radna snaga, kao i žrtve porodičnog nasilja.

Ono što je veoma značajno ovim zakonom to je da lokalne samouprave moraju da usklade svoja planska dokumenta koja se odnose na zapošljavanje i takođe moraju svojim planom i programom da predvide tačno kolika su finansijska sredstva potrebna za sprovođenje jedne mere aktivne politike zapošljavanja, kako bi se obratili Ministarstvu rada i Ministarstvo rada imalo realan i stvaran pregled u finansijsko stanje lokalnih samouprava i dodelilo sredstva za finansiranje.

Borba za svako radno mesto, borba za zapošljavanje jeste ono što je jedan od prioriteta Vlade, jer to je šesti cilj programa koje je proklamovao naš predsednik Aleksandar Vučić, a to je ekonomski napredak zemlje.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, za poslaničku grupu „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, nema dileme u Danu za glasanje svih pet predloženih zakona dobiće podršku od naše poslaničke grupe.

Zašto? Zato što su svih pet predloženih zakona u interesu boljeg kvaliteta života svakog građanina Republike Srbije, u interesu brže i efikasnije javne uprave, u interesu toga da državne institucije zahvaljujući digitalizaciji, postaju servisi građana, a ne građani kuriri državnih institucija. Zato što su zakonska rešenja u skladu sa zakonima i direktivama EU, jer strateško opredeljenje Republike Srbije jeste članstvo u EU. Srbija teži članstvu u EU radi boljitka za svoje građane, pre svega.

Zatim, sve ove zakone podržaćemo iz razloga što predloženi zakoni gaje kulturu sećanja na genocid koji se dogodio nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom, na strašne zločine koji su počinjeni tokom Drugog svetskog rata na području tadašnje NDH. Imamo prvo na sećanje, imamo pravo da to obeležavamo, nemamo pravo da zaboravimo, jer sećanje je jedini način da nam se to ne ponovi.

Sada ću krenuti od prvog Predloga zakona, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. Najpre, moram da istaknem da je u prvom kvartalu 2020. godine u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja se vodi 2.248.200 radnika. To je u odnosu na prvi kvartal 2020. godine za 2,8% više, odnosno imamo više 61.366 zaposlenih. To je dokaz da Republika Srbija bez obzira na ogromne napore i borbu, koju pre svega vodi za očuvanje života i zdravlja naših ljudi, i te kako je uspešna i na ekonomskom planu, a zapošljavanje svakako, doprinosi i rastu plata i rastu penzija i izgradnji novih bolnica i izgradnji auto-puteva i železničkih pruga.

Moram da istaknem da je predlogom Zakona o zapošljavanju Vlada takođe, izdvojila 5,7 milijardi dinara, za mere aktivne politike zapošljavanja 18.225 lica, ali tu moram da istaknem da je obuhvaćeno i 2.185 lica osoba sa invaliditetom, upravo kao podrška da bi ova lica što pre došla do adekvatnog zaposlenja, a samim tim i poboljšali kvalitet svog života.

Ono što moram da istaknem da Vlada sve ove godine, a naravno i budžetom za 2021. godinu i rebalansom predvidela je dodatnu pomoć za 33 saveza osoba sa invaliditetom i 513 lokalnih udruženja. To se naravno odnosi na programske aktivnosti.

Takođe, moram da istaknem da je merama aktivne politike zapošljavanja uključeno kao posebno osetljiva grupa, uključeni su i Romi. Moram da istaknem da je zahvaljujući izmena i dopunama Zakona o obrazovanju i uvođenju sistema dualnog obrazovanja i te kako se poboljšao, i te kako je dovelo do toga da deca prilikom završetka dualnog obrazovanja mogu naći zaposlenje mnogo pre nego ranije.

Kada su u pitanju Romi, ne mogu a da se ne setim kako je to Dragan Đilas u vreme vršenja svoje vlasti pomagao Rome. Pomagao im je na taj način što je kršio njihova osnovna ljudska prava, a to su ljudsko pravo na postojanje, ljudsko pravo na rad, ljudsko pravo na zdravstvenu zaštitu, ljudsko pravo na socijalnu zaštitu. Kako je to Dragan Đilas Radio? Tako što je na području samog grada Beograda postojalo ko 30.000 pravno-nevidljivih lica, uglavnom romske nacionalnosti. Prinudno ih je raseljavao u limene kontejnere, otvoreno govoreći da ih ne raseljava radi njih, nego radi lokacije koja je iza njih ostala, a to je lokacija „Belvil“, kako bi lokacije delio i pare naravno sa svojim tajkunima.

Takođe moram da istaknem da je do 2012. godine kada se radi o osobama sa invaliditetom, a predlog mera aktivne politike zapošljavanja u posebno ranjive i osetljive i podsticajne, na kraju krajeva, mere, spadaju i osobe sa invaliditetom. Đilasov pajtaš Pajtić iz Vojvodine pljačkao je decu ometenu u razvoju na taj način što je pokrao 167 miliona, gradeći, tobože, dvorac „Heterlend“. Dvorac naravno da nije izgrađen, deca ometena u razvoju su opljačkana, a iza toga ostale su samo ruševine.

Ono što moram takođe da istaknem da je 2020. godina bila sem svetske zdravstvene krize, bila jedna od najvećih ekonomskih kriza, ali moram takođe da naglasim, zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, koje je 2014. godine započeo predsednik Aleksandar Vučić, merama koje su bile bolne i teške, ali jedino realne, mi smo stvorili realne uslove, četiri godine za redom imali smo suficit u budžetu i stvorili smo uslove da u ovako teškim vremenima kao što je pitanje virusa Kovid-19, virusa smrti, pomognemo i građanima i privredi.

To je Međunarodna organizacija rada, kao MMF, ali i čitav svet rekao da ekonomski paket mera koji je Vlada Republike Srbije preduzela jedan od najizdašnijih i najboljih u Evropi. Sa tim merama sačuvana su radna mesta, omogućena je likvidnost privrede, a do smanjenja siromaštva nije došlo. Znači, mi imamo jedan paradoks da bez obzira što je vladala svetska ekonomska kriza, mi imamo i najbolji rezultat u ekonomiji, odnosno najmanji pad BDP.

Kada je u pitanju zdravstveni sistem, lekari kao heroji tog zdravstvenog sistema pokazali su svu vitalnost i izdržljivost, ni jedan jedini građanin Republike Srbije koji je oboleo od korone i kome je bilo neophodno bolničko lečenje za to nije bio uskraćen, imao je krevet, lekari su imali opremu, imali su zaštitna sredstva, nije se dešavalo kao u nekim zemljama na zapadu da pacijente starije uzrasne dobi ne primaju ili da pacijenti leže po podovima.

Ono što takođe moram da istaknem a što se odnosi na zapošljavanje, nikada pre Aleksandra Vučića najbolji studenti medicinskog fakulteta nisu se zapošljavali niti je tim studentima davana bilo kakva prednost, oni su u vreme Dragana Đilasa, Jeremića, Tadića, bežali iz Srbije glavom bez obzira, jer ovde nisu mogli da nađu hleb, a danas najbolji studenti medicinskog fakulteta danas rade. U prošloj godini 9.000 radnika je primljeno u zdravstveni sistem, među njima 1.000 najboljih studenata, sa prosečnom ocenom 9 i 10.

Da li su ikada ranije najbolji studenti ekonomskog fakulteta primani i zapošljavani u Narodnu banku Srbije i Ministarstvo finansija? Nikada pre, jer Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Jeremića, mladi ljudi, posebno oni sa najboljim znanjem i umećem, nisu ni zanimali. Danas je to moguće. U Ministarstvu finansija su zaposleni mladi ekonomisti sa velikom prosečnom ocenom, a takođe i u Narodnoj banci Srbije.

Socijalna politika i socijalna zaštita jesu nadogradnja ekonomske politike. Zašto kažem nadogradnja? Bez jake ekonomije nema ni adekvatne socijalne politike odnosno adekvatne socijalne zaštite i zato ću sada pomenuti i pričati nešto o fabrikama.

Samo Aleksandar Vučić je u Srbiji otvorio 230 fabrika. U njima je zaposleno preko 300 hiljada ljudi. Do 2012. godine ovi žuti pljačkaši i tajkuni Đilas, Tadić, Jeremić, Borko Stefanović, opljačkali su sve, 400 hiljada radnika ostavili su na ulici, a to nije samo 400 hiljada radnika, to je puta tri, odnosno puta četiri, ako se broje članovi njihovih porodica. Uništili su sve, kompletnu industriju, ono što su generacije desetinama godina stvarali, oni su uništili za 12 godina vladavine. Na sreću, vrhovni sudija svih nas, a to su građani Republike Srbije, to su prepoznali i već 2012. godine poslali ih u političku prošlost.

Moram da napomenem da tokom 2020. godine nijedan strani investitor nije odustao od investiranja u Srbiju. Zašto? Zato što je Srbija stabilna zemlja, zato što predsednik Republike Aleksandar Vučić zemlju vodi na temeljima mira, na temeljima bezbednosti, na temeljima sigurnosti, na temeljima ekonomskog napretka i razvoja.

Moram da istaknem da u jeku najveće pandemije kovida, u novembru 2020. godine, u Inđiju je došao najveći japanski proizvođač guma, „Tojo Tajers“, koji će uložiti 382 miliona evra i zaposliti oko 600 radnika. Radnici će na godišnjem nivou proizvoditi pet do 10 miliona guma. Te gume će se izvoziti na više svetskih tržišta, na više kontinenata, upravo iz Srbije. Moram da napomenem da je Inđija jedna od opština gde je prosek nezaposlenosti ispod pet, a otvaranjem fabrike „Tojo Tajers“ ili drugih fabrika koje će doći u Inđiju svakako da će se pojaviti i nedostatak radne snage.

Takođe, moram da istaknem da je u Novom Sadu sam Aleksandar Vučić doveo sedam fabrika.

Takođe, moram da istaknem da su posle Inđije japanske investicije došle i u Novi Sad. To je i te kako važno, jer se radi o japanskoj kompaniji koja će proizvoditi motore za električna vozila, ali ova fabrika je i te kako važna, ne samo sa aspekta zapošljavanja 480 ljudi, već i sa aspekta istraživanja i razvoja. Oni će pokrenuti razvojno-istraživački centar, potpisali su sporazum o saradnji sa Tehničkim fakultetom u Novom Sadu, a Tehnički fakultet iz Novog Sada naknadno će potpisati sporazum sa Univerzitetom Kjoto, što znači da će japanski studenti moći da dolaze u Srbiju, ali i naši studenti, inženjeri, mašinski i elektroinženjeri, da sarađuju i da nađu zaposlenje u ovoj firmi.

Takođe, moram da istaknem da su u Novi Sad došle i švajcarske kompanije, da je južnokorejska firma došla u Smederevsku Palanku. Inače, u Smederevskoj Palanci dok je vladalo žuto tajkunsko preduzeće nije bilo ni ulične rasvete. Radi se o fabrici koja će zapošljavati oko 700 radnika i imaće veliki značaj, jer će mladi ljudi ostajati i neće napuštati svoje sredine.

Takođe, moram da istaknem da zahvaljujući čeličnom prijateljstvu predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića i predsednika Narodne Republike Kine Si Đipinga, Železeru Smederevo spasili smo od propasti. Ona je tavorila više od deceniju, a pet hiljada radnika je sačuvalo radna mesta.

Naravno, kineski investitori su uvek dobrodošli u našu zemlju. Kineski investitor je i u Boru. Gde je najteže, Kinezi se pokazuju kao pravi i iskreni prijatelji naše zemlje.

Moram da naglasim da sve mere koje je Vlada Republike Srbije preduzela, a u cilju poboljšanja materijalnog statusa građana i privrede zbog pandemije koja je zahvatila čitav svet, najpre moram da istaknem da svakom građaninu u ovoj godini biće isplaćeno dva puta po 30 evra, da su ovim programom sada obuhvaćena i nezaposlena lica i da će nezaposlena lica na ovih 60 evra dobiti dodatnih takođe 60, da će nezaposlena lica na KiM dobiti 200 evra, da će građani na teritoriji AP KiM, ali i sva deca, dobiti finansijsku podršku od 100 evra.

Penzioneri će dobiti dodatnu podršku, pored ovih 60 evra što ide svakom građaninu, dobiće dodatnih 50 evra. Inače, moram da istaknem da je isplata pomoći od 30 evra upravo počela od penzionera, i to 6. maja o.g, a 7. maja su išli oni koji su najugroženiji, to su korisnici novčane socijalne pomoći, kao i oni koji se nalaze u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Osam milijardi evra država Srbija, Vlada, predsednik Republike, dali su za podršku građanima i privredi, kako bi se sačuvalo svako radno mesto, kako bi se sačuvao svaki privredni subjekat i kako bi Srbija brzim koracima išla napred, kao pobednik, pobednik u ekonomskom rastu, pobednik u zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj sigurnosti, pobednik u oblasti vojske i naoružanja, pobednik u platama i penzijama svojih građana, pobednik u svim segmentima društva, kako bi se ostvario plan „Srbija 2025“, a to je da prosečna plata bude 2025. godine 900 evra a prosečna penzija 440 evra.

Takođe, bih istakla veliku važnost i Muzeja žrtava genocida, koji je osnovan 1992. godine, znači u jednom vremenu kada su vladali sasvim drugačiji društveno-ekonomski politički odnosi, da izmene i dopune se odnose u stvari na promenu sedišta, ali moram da istaknem njegov veliki značaj, upravo radi kulture sećanja na sve stradale žrtve. Pre svega, u najvećem logoru smrti, to je u Jasenovcu, gde su stradali Srbi, Jevreji i Romi, ali i drugi antifašisti.

Srbija je uvek bila slobodarska zemlja, Srbija je uvek bila na strani antifašizma, Srbija nije rekla Hitleru da, kao neke zemlje u susedstvu, Srbija je Hitleru rekla ne. Srbija je platila ogromnu cenu u svim ratovima koji su, inače bili oslobodilački, jer su naši građani branili svoje živote, branili svoj kućni prag, branili svoju državu. To svakom narodu treba da služi na čast i ponos, a nikako na sramotu.

Dragan Đilas, Jeremić, Tadić, oni su o svim tim zločinima ćutali. Zašto su ćutali? Zar su i oni Srbi koji su pobijeni u Jasenovcu, zar i onih 360.000 koji su na najstrašniji način ubijeni u Donjoj Gradini? Zar sva ona deca iz kolevke, zar sve one trudnice sa decom, sva ona deca u majčinoj utrobi, bila su kriva i onda kada su mrtva?

Niko o ovome nije progovorio pre Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić je prvi koji je progovorio o svim žrtvama i progovorio, naravno o logoru Jasenovac, o mučkom ubijanju, klanju našeg naroda, o „Petrovačkoj cesti“, o zaklanoj deci, o vađenim očima staraca, o nabijanju dece na bajonete, o trpanju dece u sobu tri sa tri, dece izgladnele jedne preko drugog, u kojoj su ustaški zločinci dolazili, a ona deca koja nisu bila mrtva gazili su nogama kako bi izdahnuli.

To je zločin bez presedana na području NDH. Tokom Drugog svetskog rata nalazio se jedini logor za decu u okviru Nacističke Nemačke. Čak su se i nacistički generali zgražavali na bestijalnosti i na načinu mučenja i klanja koje su činili ustaški dželati nad našim narodom. Naravno, o tome su ćutali svi, niko nije progovorio i progon se desio. Kada, 1995. godine u akciji „Oluja“ Hrvati su proterali 250.000 srpskih krajišnika. Neke od njih, žene, decu, starce uz put su i ubili. „Petrovačka cesta“ koju je opisao Branko Ćopić iz Drugog svetskog rata ponovila se i 7. avgusta 1995. godine, kada su ustaški bombarderi bombardovali kolonu izbeglica među kojima su se nalazila ponovo deca od šest do 13 godina sa malim zavežljajima u rukama i sa drugom rukom datom majci.

Sem ovog, hoću da kažem da niko pre predsednika republike nije pružio pomoć finansijsku, odnosno ova Vlada i predsednik republike, ali na njegovu inicijativu za snimanje filma „Dara iz Jasenovca“. Jednog potresnog svedočanstva o dešavanju našeg naroda, našim civilima u tom zloglasnom logoru smrti. Možda niko bolje od Gage Antonijevića nije to rekao. Nije rekao ono što se odnosi na našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Oni pre njega možda nisu mogli ili nisu smeli, Aleksandar Vučić je i mogao i smeo. Da, Aleksandar Vučić je državnik, Aleksandar Vučić je patriota, Aleksandar Vučić ne izjednačava dželate i žrtve, Aleksandar Vučić vodi politiku mira i pomirenja, ali nikako ne zaboravljajući sve one zločine koji su se desili našem narodu. O tome moraju da uče i naša deca. Zato je potpuno opravdan predlog da udžbenici srpskog jezika, udžbenici istoriji i geografije budu udžbenici u kome će naravno biti razrađivane i ove teme.

Da li su se Borko Stefanović, Dragan Đilas, Tadić setili naših junaka, naših branioca Košara, a njih je bilo 108, kada su 1999. godine 78 dana zločinački bombardovali našu zemlju 19 najmoćnijih sila sveta. Naravno, nisu se setili tih junaka, 108, prosek godina 21 koji su birali između života i smrti za svoju otadžbinu. Ti junaci sa Košara izabrali su ovo drugo, izabrali su smrt za svoju otadžbinu, znajući da će na takav način otići u večnost, ali u večnost su otišli tek kada je na čelo države došao predsednik Aleksandar Vučić koji svojom politikom ne zaboravlja nijednog junaka koji je časno i pošteno branio svoju otadžbinu. A junaci sa Košara to jesu, Bulevar u Beogradu dobio je ime po junacima sa Košara.

Da li su se Dragan Đilas, Borko Stefanović, Tadić setili prognanih Srba 17. marta 2004. godine i da li je bilo ikakve reakcije? Nikakve reakcije nije bilo na taj stravični pogrom. U danu za glasanje za sve predložene zakone poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu će glasati, jer oni jesu u interesu budućnosti naše dece. Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog Vrhovnog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. U pitanju je izbor sudija u osnovnim sudovima i prekršajnim sudovima širom Srbije.

Ono što najpre želim da istaknem, to je da je Vrhovni savet sudstva u skladu sa zakonom, sa pravilnikom, sa kriterijumima, u skladu sa procedurom ispoštovao svu predviđenu proceduru i danas Narodnoj skupštini predložio kandidate koje smatra da ispunjavaju uslove za izbor na sudijsku funkciju prvi put.

Ono što želim da istaknem to je da u danu za glasanje kandidatima koji će biti izabrani za sudije, želim da srećno, uspešno, dostojno obavljaju svoju funkciju koja je inače jako važna i jako odgovorna, da se trude, da efikasnost suđenja bude što veća, da suđenje u razumnom roku takođe bude jedno od osnovnih njihovih načela, jer suđenje u razumnom roku i efikasnost suda je nešto što je za građane, za privredu, za sve one koji se nalaze u sudskim postupcima i procesima i te kako bitno, a za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu, pitanje građana, pitanje zadovoljenja pravde građana pred sudovima jeste svakako jedno od prioriteta.

Pričati o sudijama, a ne prisetiti se perioda do 2012. godine nikako ne bi bilo dobro. Ne, zato što je taj period lep pa ga treba ponavljati, nego zato što je taj period upravo toliko negativnosti pokazao da mora da se govori građanima kako se nikada više ne bi ponovio.

Moram da napomenem da je do 2012. godine žuto tajkunsko preduzeće, predvođeno Draganom Đilasom, Jeremićem, Tadićem i ostalim žutim tajkunima, izvršilo pravu seču u pravosuđu. Samo za jedan dan hiljadu sudija i tužilaca ostalo je bez posla samo zato što nisu bili dovoljno privrženi politici stranke žutog tajkunskog preduzeća, odnosno politici onoj koju je predvodio Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić. Hiljadu sudija i tužilaca sa rešenjem koje praktično imalo isto obrazloženje, svih hiljadu rešenja imali su isto obrazloženje i ono što je posebno vređalo i sudije i tužioce, to je ono što je u obrazloženju stajalo, da nisu dostojni svoje funkcije.

Nažalost, neki od sudija koji su na takav način prestali da obavljaju sudijsku funkciju nisu dočekali odluku Ustavnog suda koji ovakav način reizbora, odnosno ne izbora sudova proglasio neustavnim, nisu dočekali, neki su zbog bolesti i preminuli.

Ono što želim takođe da istaknem, da sem što su izvršili seču u pravosuđu, oni su napravili, žuto tajkunsko preduzeće predvođeno Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Tadićem, napravili su i štetu, a ta šteta iznosila je, procenjuje se u stvari, na 45 miliona evra. Ali, ni to nije zanimalo, niti interesovalo žuto tajkunsko preduzeće, jer tih 45 miliona evra nisu platili oni iz svojih džepova, nego su platili građani Republike Srbije, odnosno plaćeno je iz budžeta.

S obzirom da ih građani nisu zanimali i s obzirom da ih je budžet zanimao samo za sopstveno bogaćenje, ni na to nisu obratili pažnju, ali su građani Republike Srbije prepoznali pljačke, lopovluk i nepravdu žutog tajkunskog preduzeća, pa su ih 2012. godine već poslali u političku istoriju.

Sem što su izvršili seču sudija i tužilaca, žuto tajkunsku preduzeće je do te mere ponizilo građane Republike Srbije, a naravno i sudije i tužioce, da je od 138 osnovnih sudova svelo na samo 34. Na taj način građanima je i te kako bila daleko dostupna pravda, jer su građani iz pojedinih delova naše zemlje morali da putuju po 100 i više kilometara da bi došli do suda i da bi pravdu koju traže i za koju se bore bila na neki način zadovoljena.

Takođe, moram da istaknem i akciju „Sablja“, u kojoj je DOS-ovska vlast privela, zadržala i pohapsila blizu 12.000 ljudi. Na najgori mogući način, u akciji „Sablja“ kršena su osnovna ljudska prava, sprovođena tortura nad privedenim, zadržavana su lica i do 30 dana, pritvarana bez ikakve odluke suda, nisu imali pravo na branioca. Naravno, Ustavni sud se i ovde oglasio, oglasio se da su postupci neustavni i po tom osnovu, takođe, veliki broj lica koji je tada u toj akciji priveden, a inače moram da napomenem da su samo protiv malog broja lica podignute krivične prijave, ponovo su tužili državu, ponovo su dobili milionske odštete. Čini mi se da je negde najveća po jednom licu koje je privedeno i zadržano šest miliona dinara. Naravno, to su ponovo plaćali građani Republike Srbije. Svu njihovu bahatost, sve njihove laži, sav njihov javašluk, naravno da su plaćali samo građani Republike Srbije preko budžeta.

Naravno, od 2012. godine do danas, vlast čija je okosnica i koju predvodi SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem učinila je dosta kada je u pitanju, pre svega, jačanje pravosudne infrastrukture. Zašto je to važno sa aspekta građana? Zato što će jačanje, obnavljanje, rekonstrukcija i izgradnja novih pravosudnih institucija značiti da građani mnogo pre dolaze do zadovoljenja pravde, odnosno sudovi na mnogo brži način rade, jer sudije imaju mogućnost da zakazuju mnogo češće sudeće dane, koji su bili i jedan od razloga zašto suđenje nije ranije bilo u razumnom roku i zašto su čak neki naši građani potražili zaštitu u vreme žutog pljačkaškog preduzeća i pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Naravno da smo jačali kapacitete pravosudnih institucija. Moram da napomenem da je jedna od najvećih pravosudnih institucija, sinonim za pravdu, Palata pravde potpuno rekonstruisana, potpuno opremljena savremenim nameštajem, savremenom tehnikom. Izgrađena je 70-tih godina prošlog veka, ali niko do Aleksandra Vučića u obnavljanje, u rekonstrukciju, u prilagođavanje uslovima rada i sudijama, ali i klijentima i advokatima koji dolaze u te sudnice, niko pre ništa nije uradio.

Takođe, moram da istaknem da se gradi i palata pravde u Kragujevcu, koja će objediniti 11 pravosudnih institucija i sve će one biti pod jednim krovom. To je i u interesu sudija, u interesu zaposlenih u pravosudnim institucijama, ali i u interesu građana.

Moram da istaknem da je i prekršajni sud ranije u Beogradu bio na 14 različitih lokacija rasut, da je izgrađen novi Prekršajni sud u Beogradu sa 105 sudnica, takođe moderno opremljen i prilagođen apsolutno potrebama efikasnog pravosuđa.

Takođe, ono što želim da istaknem, želim u stvari da pozovem da nadležni organi, svi nadležni organi preduzmu sve mere u skladu sa Ustavom i zakonom i da utvrde poreklo imovine svih onih za koje se posumnja da su se nezakonito obogatili, bez obzira kome pripadaju, a posebno da razmotre kako je moguće da neko u vreme vršenja političke vlasti, obavljajući samo političku funkciju, stekne profit od 619 miliona evra i 68 miliona dolara, rasutih po raznim destinacijama, po raznim svetskim destinacijama? Nadležne institucije moraju da se izjasne da li možda tu ne postoji neki recept za uspešnost ili je u pitanju čista pljačka narodnih para, jer to građani moraju da znaju.

Srbija je demokratski uređena zemlja, Srbija je zemlja koja se zalaže za vladavinu prava, Srbija je zemlja koja želi da jača sudske kapacitete i kroz izbore sudija koji se prvi put biraju na sudijski funkciju, jer Srbija krupnim koracima korača napred. Srbija korača koracima pobednika. Srbija više nikada neće biti poražavana i unižavana, kao što je to bilo u vreme tajkunskog preduzeća, jer danas na čelu Republike Srbije je pre svega državnik, ali i patriota Aleksandar Vučić. Zahvaljujem.

Zahvaljujem poštovani predsedniče.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Odbor za rad i socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici razmatrao je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije, odnosno između Vlade Republike Srbije i Vlade Kvebeka u oblasti socijalne sigurnosti. Predložio je da Narodna skupština usvoji ovaj Predlog ugovora pre svega zato što on na jedan sveobuhvatan način reguliše pitanja iz PIO naših državljana koji rade u Kvebeku, zatim što reguliše pitanje povrede na radu, zatim što reguliše pitanje profesionalnog oboljenja, zatim što reguliše pitanje zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja.

Kvebek je jedna od deset provincija u Kanadi, najveća po svojoj površini i druga po gustini naseljenosti. Glavni grad je Kvebek, a inače jedan od najurbanijih gradova i najnaseljenijih je Montreal. Negde se procenjuje da u ovoj provinciji kanadskoj radi oko deset hiljada naših radnika i da će svakako potvrđivanje ovog ugovora o socijalnoj sigurnosti pre svega biti u njihovom interesu. Na ovaj način pokazujemo da Republika Srbija, sem što vodi računa o otvaranju novih radnih mesta i zapošljavanju naših građana ovde u Srbiji, i te kako vodi računa i o našim radnicima koji su iz različitih razloga otišli iz naše zemlje i posao pronašli u nekoj drugoj zemlji.

Takođe, pregovori su vođeni otprilike tri godine od 2016. godine. Potpisan je 19. juna 2020. godine. Ovaj period je bio neophodan da bi strane ugovornice usaglasile sva pitanja koja su ovim sporazumom regulisana, a jedno od osnovnih načela koji je ovim sporazumom predviđeno to je načelo jednakosti, kao i načela sa biranja staža osiguranja. To je i te kako važno za naše građane, s obzirom da ima građana koji na primer imaju 10 godina radnog staža u Srbiji i po godinama tog staža ne mogu da ostvare pravo ovde u Republici Srbiji, ali imaju na primer i 10 godina radnog staža u Kvebeku. Na taj način našim građanima daje se mogućnost da ostvare pravo na penziju upravo radi ovog principa sabiranja. Naravno da su regulisane i lične penzije i porodične penzije i invalidske penzije. Ono što je i te kako značajno to je da će se penzije direktno uplaćivati na račun korisnika na primer ako naši državljani žive u Srbiji direktno će biti uplaćivano iz Kvebeka u konvertibilnoj valuti bez ikakvih troškova i ikakvih dažbina koja se tiču oduzimanja tog iznosa zbog rada na obradi penzije, itd.

Takođe, moram da istaknem, vrlo značajno u ovom sporazumu, to je položaj i naših studenata koji studiraju u Kvebeku, kojima se takođe što se tiče zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja pruža im se ta mogućnost na korišćenje. Ono što je razlika ovog sporazuma u odnosu na sporazum sa Kanadom koji je potpisan još 2014. godine jeste upravo to što sa ovim ugovorom garantuje pravo na zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu i to trajno. Kao što su novčana davanja trajna, kao što se direktno isplaćuju, tako je i pravo na zdravstveno osiguranje trajno. Naveli ste već da Republika Srbija upravo vodeći računa o svojim državljanima koji rade u drugim zemljama ima potpisan 31 ugovor, uglavnom su to evropske zemlje, ali moram da napomenem da su to i sve susedne zemlje nekadašnje SFRJ, kao i da od 1. februara 2020. godine važi Ugovor o socijalnoj sigurnosti sa Narodnom Republikom Kinom prema tome se našim radnicima računa osiguranje u penzijski staž iako rade u Kini, kao i kineskim radnicima koji rade ovde u Srbiji.

Politika ove Vlade sem toga da osigura položaj naših radnika u inostranstvu je takođe otvaranje novih radnih mesta. Samo Aleksandar Vučić otvorio je preko 230 fabrika i zaposleno je oko 400 hiljada ljudi. Moram da istaknem takođe da se od dolaska SNS kanadski investitori odnosno državljani Kanade u Republici Srbiji otvorili su preko 300 privrednih subjekata, a od onih koje želim da navedem ovom prilikom to je fabrika u Odžacima koja je otvorena još u vreme kada je današnji predsednik bio premijer Vlade Aleksandar Vučić, a naravno moram da istaknem i otvaranje fabrike kanadske u Aleksincu, prvi pogon je otvoren, ali nova fabrika koja će zapošljavati preko hiljadu radnika biće otvorena tokom ove godine.

Prema tome, Srbija je zemlja koja krupnim i snažnim koracima ide napred. Srbija je zemlja kojoj je MMF kao jedinoj zemlji na svetu je predvideo rast od 5% BDP i nadamo se da sadašnje generacije, ali i generacije naše dece neće odlaziti u inostranstvo, već posao nalaziti u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih zakona.

Ono što najpre moram da kažem, to je da Republika Srbija zahvaljujući odgovornoj politici Vlade Republike Srbije, ali i odgovornom, marljivom i predanom radu predsednika Republike Aleksandra Vučića napreduje u svakom moguće pogledu, pre svega napreduje u svim oblastima društvenog života. I pored pandemije koja je na globalnom nivou izazvala svetsku ekonomsku krizu, Srbija ima najbolje pokazatelje i kada je u pitanju ekonomija i kada je u pitanju čuvanje zdravlja naših građana, odnosno kada je u pitanju zdravstveni sistem. Srbija je znači i pored vrlo teške pandemije i posledica koje može da ostavi pokazala se kao šampion i u ekonomsko i u zdravstvenom smislu.

Predlozi zakona koji su pred nama pre svega su usmereni na smanjenje korupcije i na smanjenje sive ekonomije. Moram da istaknem da je jedan od ciljeva SNS, još od 2012. godine kada smo preuzeli vršenje vlasti, upravo bila borba protiv korupcije, njeno istrebljenje, odnosno znamo da korupcija se širi kao najgora bolest, da ona metastazira, ali vrlo važno je da korupciju svedemo na najmanji mogući nivo, a takođe i sivu ekonomiju koja pogoduje korupciji.

Upravo Zakon o elektronskom fakturisanju je jedan moderan zakon, zakon usaglašen sa standardima i pravnim tekovinama EU, ali zakon koji će doprineti još transparentnije javne finansije. Moram da istaknem da je Srbija danas zahvaljujući odgovornoj politici tada premijera Aleksandra Vučića, danas predsednika i zahvaljujući onim teškim i bolnim, ali neophodnim merama postala zemlja koja ima jake i stabilne finansije. Zahvaljujući upravo jakim i stabilnim finansijama Srbija danas kao zemlja može da se pohvali podrškom i merama koje pruža i prema građanima i prema privredi u našoj zemlji.

Na redu je treći paket mera podrške i građanima i privredi, ali ono što moram da istaknem to je da je Međunarodna organizacija rada u svom izveštaju tokom 2020. godine istakla da upravo Republika Srbija ima najsveobuhatniji, najadekvatniji i najblagovremeniji odgovori prema građanima i prema privredi, što se ogleda u očuvanju radnih mesta, u smanjenju siromaštva i tu tome da nezaposlenost nije povećan, naprotiv, ona je tokom pandemije Kovid 19 smanjena, što znači da je zaposlen veći broj građana.

Sam Aleksandar Vučić je u Srbiji otvorio preko 230 fabrika, u njima je zaposleno oko 400 hiljada radnika. Srbija ima stabilno poslovno okruženje. Nijedan strani investitor ni tokom 2020. godine, a ni danas nije otišao iz Srbije. Naprotiv, oni dolaze, a među tim investitorima pored kineskih, moram da istaknem da je najveći japanski investitor koji će proizvoditi gume u Inđiji upravo je došao prošle godine u Srbiju, a pre neki dan u Smederevskoj Palanci došla je južnokorejska firma koja će zaposliti oko 700 radnika, koja donosi modernu tehnologiju i Smederevska Palanka sigurno može da se pohvali sa tim da će biti jedna od najuspešnijih opština u podunavskoj regiji. Naravno ona je nekada pod vlašću žutog tajkunskog preduzeća bila pred bankrotstvom. To je bila opština u kojoj nije bilo vode, nije bilo ulične rasvete, ali građani su prepoznali da žuto tajkunsko preduzeće vodi u propast i građana i njihove opštine pa su poverenje dali SNS, odnosno Aleksandru Vučiću.

Kada je u pitanju zakon koji se odnosi na Registar administrativnih postupaka moram da istaknem da je poboljšanje kvaliteta života svakog građanina Republike Srbije i insistiranje na tome da državni organi i javne ustanove moraju da budu servis građanima, a ne građani kuriri i poštari Republike Srbije, to je zacrtano u politici SNS i ovim zakonom upravo se to postiže.

Umesto gomile dana i odsustvovanja sa posla radi na primer prijave deteta, odnosno rođenja deteta, umesto tone papira koji su bili neophodni danas se elektronskim putem to prijavljuje odmah iz porodilišta, a na kućnu adresu građanima dolazi sva ona neophodna dokumentacija koja je potrebna i koju građani treba da imaju na primer za rođenje deteta. Takođe, i uvođenje elektronskog recepta i te kako je olakšalo nabavku lekova građanima. Ne moraju da nose papire. Automatski, odlaskom u apoteku dobijaju ono što im je neophodno.

Digitalizacija jeste zamajac ekonomskog napretka svakog društva. Digitalizacija jeste nešto što je Republika Srbija zacrtala kao jedan od svojih planova i moram da istaknem da je ponovo prošle godine, krajem prošle godine u jeku pandemije Kovida 19 u Kragujevcu otvoren Državni data centar koji čuva baze podataka građana i registre i građana i privrede, ali naravno čuva i podatke stranih kompanija po komercijalnim uslovima.

Moram da istaknem da je Vlada Republike Srbije u Državni data centar u Kragujevcu uložila 30 miliona evra i da je ovo jedan od najsavremenijih i najmodernijih ovakvih centara ne samo kod nas, nego u čitavoj Jugoistočnoj Evropi.

Takođe ističem da se u Državno data centru u Kragujevcu nalazi prva državna platforma za veštačku inteligenciju koja će i te kako služiti i univerzitetima i državi i naučnicima za dalji rast i razvoj jer težimo Srbiji znanja, Srbiji novih tehnologija, Srbiji u kojoj će radnici imati mnogo veće plate i Srbiji u kojoj će sva naša deca živeti u sigurnoj, izvesnoj, modernoj i bogatoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama Predlog odluke o obrazovanju Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Naravno, u skladu sa Ustavom, u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini ova Komisija se formira od članova Odbora za pravosuđe, od članova Odbora koji se bave ljudskim i manjinskim pravima, od članova Odbora koji se bave socijalnom politikom.

Ono što želim da naglasim da je nadležnost ove Komisije i te kako značajna u tretmanu u zaštiti u obilasku zavoda za izvršenje krivični sankcija, ali i u saradnji sa svim nadležnim institucijama, sa civilnim sektorom koji se bave praćenjem stanja lica koja se nalaze u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Ono što je značajno za ovu Komisiju, to je da će Komisija svoj izveštaj podnositi Narodnoj skupštini, tako da će svi narodni poslanici, a i građani Republike Srbije imati priliku da se upoznaju sa radom ove Komisije, a koja se tiče kontrole i tretmana osuđenih lica, ali i osoblja koja rade u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Ono što želim posebno da istaknem, to je da Republika Srbija čvrsto stoji na putu Evropske unije, da Republika Srbija danas ni po čemu ne može da se meri sa onom Srbijom koju je SNS nasledila 2012. godine, pa ne može ni da se meri ni u onom delu koji se odnosi na Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, odnosno na zavode za izvršenje krivičnih sankcija.

Moram da istaknem da je Republika Srbija po merenju Evropske unije bila na zadnjem mestu u vreme vlasti žutog tajkunskog preduzeća, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića, kada je u pitanju prenatrpanost zatvorskih kapaciteta i jedan krajnje nehuman uslov za smeštaj svih osuđenih lica.

Danas Srbija pokazuje svoje drugo lice. Danas Srbija po broju smeštajnih kapaciteta na 100 osuđenih lica nalazi se ispred zemalja koje su ekonomski mnogo jače od nas, kao na primer Francuska, kao na primer Italija. U Francuskoj opterećenost zatvorskih kapaciteta na 100 je 116, u Italiji 115, a u Republici Srbiji ta opterećenost je 109 osuđenika na 100 mesta.

Ono što takođe želim da istaknem, to je da je 2003. godine nažalost ubijen i tragično stradao premijer Republike Srbije, doktor Zoran Đinđić. Ono što želim da istaknem da je nakon njegovog ubistva sprovedena akcija “Sablja“ u kojoj je privedeno i uhapšeno 11.665 lica. Ustavni sud je za akciju „Sablja“ u svom kasnijem Izveštaju rekao da on nije u saglasnosti sa Ustavom, posebno kada su u pitanju kršenje osnovinih ljudskih prava i sloboda, a tiče se na policijsko zadržavanje bez sudske odluke do 30 dana, na nemogućnost pritvorenih lica na branioca, na sprečavanje prava na štrajk, na ugrožavanje mnogih ljudskih prava i sloboda.

Ugrožavanje ljudskih prava i sloboda je karakteristika vlasti, žutog tajkunskog preduzeća, jer oni sve što su radili radili su mimo Ustava i zakona na štetu građana Republike Srbije.

Svi naravno privedeni, bez ikakvog razloga i bez ikakvog pravnog osnova tražili su odštetu od Republike Srbije i Republika Srbija platila je milionske odštete za najveći broj lica koji su tada mimo Ustava i zakona privedeni i zadržavani.

Ta milionska odšteta kreće se i do šest miliona dinara za jedno lice koje je naravno pokrenulo tužbu i u toj tužbi dobilo odštetu za nezakonito privođenje i zadržavanje, naravno.

Danas Republika Srbija i te kako poštuje sva prava, sva ljudska prava svih svojih građana kako svih građana i naravno i onih građana koji se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne.

U prilog tome ide i činjenica da je od 2014. godine do danas da su obnavljani, rekonstruisani i potpuno izgrađeni, znači potpuno novi iz temelja KPZ, među kojima svakako po evropskim standardima, po unutrašnjosti, po humanim uslovima, po humanom pristupu, po zdravstvenoj zaštiti možemo da se pohvalimo sa izgrađenim zatvorom u Pančevu, koji se prostire na 24 hiljade kvadratnih metara, koji se sastoji od 10 objekata u kome postoje posebne sobe za osobe sa invaliditetom, koji je kompletno pod video nadzorom i naravno u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Ono što takođe želim da istaknem, to je da su osuđenici iz zatvora iz Pančeva učestvovali u projektu prekogranične saradnje sa zatvorom u Temišvaru. Tim projektom bilo je obuhvaćeno 20 osuđenih lica iz Pančeva, ali ono što je poenta tog projekta jeste da su u toj aktivnosti osuđenici osposobljavani za neka zanimanja koja će im kasnije služiti kada izađu na slobodu, a to su na primer poslovi koji se tiču sušenja voća, sušenja povrća i neki drugi poslovi.

Taj tretman resocijalizacije i te kako je važan u KPZ, na tome Uprava za izvršenje krivičnih sankcija i te kako radi. Sprovode se mnogi programi koji se odnose na promenu ponašanja osuđenih lica, na sticanje novih znanja i veština, kako bi izlaskom iz zatvora postali korisni članovi društva i kako vi se smanjio recidiv, odnosno mogućnost povratka u zatvorske uslove.

Danas Republika Srbija drži se osnovnog načela, a to je jednakost svih građana u ostvarenju svih prava. Ovlašćena predstavnica poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“ je istakla jednak tretman i osuđenih lica kada je u pitanju zaštita njihovog zdravlja. Znači, svi oni koji su izrazili želju su vakcinisani. Zavodi su imali dovoljan broj testova za utvrđivanje postojanja Kovida. Jako mali broj zaraženih je bio u zatvorima. Do sada je taj podatak 0,2% od ukupnog broja zatvorenika i ono naravno što je istakla, to je da su osuđenici takođe pokazali solidarnost i humanost u jeku pandemije Kovida šijući maske kako za zatvorenike, tako i za osoblje, ali i šire.

Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – za našu decu“ u Danu za glasanje podržaće sve predložene kandidate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovan predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, lista Aleksandar Vučić – Za našu decu nema dileme i naravno da će podržati sve predložene kandidate, koji će biti izabrani u parlamentarnim delegacijama i skupštinskim odborima. Sa nadom da će odgovorno, marljivo i vredno raditi svoj posao, u skladu sa Ustavom, sa zakonom, sa Poslovnikom Narodne skupštine, a za dobrobit građana Republike Srbije i za dobrobit same Republike Srbije.

Ono što želim da istaknem, to je da je strateško opredeljenje SNS i naše poslaničke grupe, približavanje, odnosno ulazak u EU, kao punopravne članice EU i na tom putu, koje smo inače označili kao strateško opredeljenje, vredno i marljivo radimo i usvajanjem i donošenjem zakona, usklađivanjem našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, ali takođe i u cilju ostvarivanja standarda, vrednosti i svega onoga što baštini EU. Zašto? Zato što želimo bolji kvalitet života i bolji životni standard svakog građanina Republike Srbije.

Sve vreme, od dolaska na vlast 2012. godine, SNS na čelu sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, svakog dana vredno i naporno radi kako bi život svakog građanina u našoj zemlji bio kvalitetniji i bolji.

Šta smo nasledili 2012. godine? Zatekli smo Srbiju koja je bila jedna kuća ruševina, kuća koja nije imala ni temelje. Do 2012. godine žuto tajkunsko preduzeće u liku i nedelu Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića, šireći laži i obmane prema građanima, ekonomsku krizu proglasilo je za našu veliku šansu.

Naravno da je to bila velika šansa za žutog tajkuna Dragana Đilasa, za Vuka Jeremića kada su zgrnuli ogromne milione narodnih para u svoje privatne džepove i na svoje privatne račune, ali za građane to je značilo odlazak na ulicu 500 hiljada ljudi, 500 hiljada radnika, a gradovi u njihovo vreme nazivani su jednim imenom - dolinama gladi. Petsto hiljada zaposlenih ljudi ostalo je bez posla, ali taj broj treba pomnožiti sa četiri, jer naravno svi su oni imali svoje porodice i izdržavali su i druge članove porodice.

Što se tiče njihovog vremena, vremena vladavine do 2012. godine, a što se samog položaja Srbije tiče u međunarodnim odnosima, moram da istaknem da je Srbija tada bila unižavana, da je bila ponižavana, jer žutoj tajkunskoj vlasti nije bilo stalo do ugleda Srbije, bilo im je stalo jedino do svog ličnog bogaćenja.

Danas je Republika Srbije, zahvaljujući odgovornoj politici i Vlade, ali pre svega predsednika Aleksandra Vučića, uvažavana i poštovana svuda, kako u Evropi, tako i u čitavom svetu. Održavamo prijateljske i gradimo prijateljske odnose i prijateljske veze sa svim zemljama kako EU, tako i našim tradicionalnim partnerima. Tu pre svega mislim na Rusku Federaciju, na Kinu, ali i sve druge zemlje sveta, a naravno sve zarad boljeg pozicioniranja Republike Srbije i zarad boljeg života naših građana.

Ono što je takođe uporedivo i što se može uporediti, to je da u vreme žutog tajkunskog preduzeća nije imalo dovoljno novca ni za isplate plata ni penzija, jer privreda jednostavno nije radila. Ono što su generacije stvarale decenijama, oni su na te fabrike stavili katance i lance. Da bi održali socijalni mir oni su dizali skupe, komercijalne kredite kako bi isplatili penzije. Kamate na te skupe komercijalne kredite kretali su se između sedam i osam procenata, ali naravno ni to ih nije mnogo doticalo, jer te kamate ponovo su vraćali građani Republike Srbije, odnosno zaduživali su ih unapred.

Danas se penzije isplaćuju iz realnih prihoda, iz realnih izvora. Danas je u Srbiji samo Aleksandar Vučić otvorio preko 230 fabrika. Samo u gradu Nišu lično on je otvorio šest novih fabrika, a navešću da je i u grad Kraljevo doveo takođe fabrike u kome su zaposleni građani grada Kraljeva, a inače žuto tajkunsko preduzeće zatvorilo je sve fabrike. Jednu od najvećih fabrika "Magnohrom", sem što su stavili katanac na njega, čak su i delove iz fabrike "Magnohrom" iznosili prodavajući i rasformirajući svu onu imovinu i prodajući je za jeftine pare koja je bila u krugu fabrike "Magnohrom".

Takođe, moram da istaknem da je u vreme žutog tajkunskog preduzeća prosečna plata bila 320 evra, danas je ona 540 evra. Naravno, planom "Srbija 2025" cilj je da te plate 2025. godine budu 900 evra, a penzije 440 evra.

Kada je u pitanju minimalna zarada u vreme žutog tajkunskog preduzeća ona je iznosila 16.200 dinara, danas ona iznosi 32.126 dinara. Danas su penzije sigurne, stabilne, isplaćuju se iz realnih izvora prihoda i isplaćuju se po novom švajcarskom modelu.

Takođe, želim da istaknem da je 2014. godine kad je predsednik Republike bio premijer, bilo neophodno i nužno da se preduzmu mere finansijske konsolidacije, koje jesu bile bolne, ali jedino moguće kako bi se izvršio ekonomski oporavak zemlje i kako bi Srbija dobila svoje temelje, a ekonomija jeste temelj svake države.

Moram da istaknem takođe da u to vreme 60% penzionera, to su oni sa najmanjim penzijama, ni za jedan jedini dinar njima nisu smanjene penzije. Znači, vodilo se računa o tim najsiromašnijim i najugroženijim.

Da žuto tajkunsko preduzeće nije vodilo računa ni o radnicima, ni o mladim ljudima koji treba da dobiju posao govori i podatak da je u njihovo vreme nezaposlenost bila 26%. Samo u vremenu od 2008. godine do 2012. godine Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić podigli su nezaposlenost za 10%. Na sreću, 2012. godine građani su odlučili da vršenje vlasti preuzme SNS. Danas je nezaposlenost jednocifrena i ona je oko 9%. U vreme vršenja njihove vlasti, odnosno vlasti žutog tajkunskog preduzeća, oni su zaduživali kako našu sadašnjost, tako i našu budućnost, a to se vidi po visini javnog duga, jer smo nasledili javni dug od 79%.

Danas je taj javni dug ispod nivoa Mastrihta, bez obzira na epidemiju kovida-19, koja je takođe proizvela ekonomsku krizu, i taj nivo javnog duga je 57,6%. Ne zadužujemo svoju decu, ne zadužujemo svoju budućnost i danas u Srbiji postoje najveća ulaganja u kapitalnu infrastrukturu, odnosno u kapitalne investicije. Plate i penzije su povećane. Navešću da je plata danas medicinske sestre jednaka plati lekara specijaliste koja je bila u vreme vršenja vlasti žutog tajkunskog preduzeća, znači jednaka plati lekara iz 2011. godine.

Kada su u pitanju one najranjivije društvene grupe, a tu pre svega mislim na trudnice, na decu, na ljude socijalno materijalno ugrožene, moram da kažem da žuta tajkunska vlast nije prezala da otima i od ove kategorije stanovništva. Naime, samo u gradu Beogradu Dragan Đilas ostao je trudnicama dužan 400 miliona dinara, ostao je dužan na ime jednokratnih novčanih pomoći, a to su pomoći koje se isplaćuju onim najsiromašnijim građanima za kupovinu i nabavku osnovnih životnih namirnica – 120 miliona.

Danas nijedno socijalno davanje ne kasni, nijedno socijalno davanje nije smanjeno. Srbija danas nije ista kao pre 10 godina zahvaljujući digitalizaciji i elektronskoj razmeni podataka. Usvojen je Zakon o socijalnim kartama, koji takođe smatramo vrlo važnim iz razloga što će se formirati jedinstvena baza podataka korisnika novčane socijalne pomoći i članova njihovog domaćinstva. Zašto je to važno? Zato što ova Vlada vodi odgovornu socijalnu politiku, odgovornu finansijsku politiku, odgovornu ekonomsku politiku i zato što je važno da sredstva koja su namenjena za socijalnu zaštitu dođu u prave ruke, odnosno dođu u ruke onih najsiromašnijih. Zato je i te kako važan Zakon o socijalnim kartama koji smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini.

Takođe, i te kako je značajan Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je prvi preventivni zakon u cilju zaštite svih žrtava porodičnog nasilja, i te kako je važan sa aspekta siromašnih, sa aspekta žrtava trgovine ljudima, sa aspekta žrtava porodičnog nasilja, kao i Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji je takođe stupio na snagu i koji se primenjuje.

Žuto tajkunsko preduzeće, u liku i nedelu Dragana Đilasa i njegovih pajtaša, otimalo je i od dece. Otimalo je i od dece da bi se lično bogatio Dragan Đilas. Napravio je lažni ugovor u kome stoji da se kuća Velikog brata, inače prvi rijaliti program koji je doveo u Srbiju Dragan Đilas, gradi iz razloga opšteg društvenog interesa, jer je to predviđeno kao dnevni boravak za decu. Bruka i sramota! Ništa bolja situacija nije sa njegovim pajtosom u Vojvodini Pajtićem, koji je za renoviranje i obnovu dvorca Heterlend uzeo 156 miliona, a naravno novac nije utrošen za renoviranje dvorca Heterlend, već su iza njega ostale samo ruševine. Danas se na obnavljanju tog dvorca radi i on će služiti za boravak i odmor sve dece iz Srbije.

Ono što želim da kažem takođe a što se odnosi na odgovornu spoljnu politiku i naše Vlade, ali pre svega našeg predsednika Aleksandra Vučića, to su dobri prijateljski, partnerski i odnosi poverenja sa najjačim ekonomijama sveta, pre svega mislim, kada je Evropa u pitanju, sa Nemačkom, jer Nemačka u našoj zemlji investira i u tim kompanijama radi 65.000 građana Srbije. Kada je u pitanju Francuska, takođe, zahvaljujući dobrim prijateljskim i odnosima od poverenja između Aleksandra Vučića i predsednika Francuske Makrona, danas u Srbiji u francuskim kompanijama je zaposleno 15.000 ljudi. Zahvaljujući čeličnom prijateljstvu između Aleksandra Vučića i predsednika Narodne Republike Kine Si Đinpinga, prvi kontigent pomoći u nekoliko aviona u vreme pandemije kovida stigao nam je upravo iz Kine, kako u medicinskoj opremi, tako i u lekarima koji su došli da pomognu u suočavanju naših zdravstvenih radnika sa nevidljivim virusom smrti kovidom-19.

Na kraju, želim da kažem da politika Aleksandra Vučića nema alternativu, to je politika mira, stabilnosti i ekonomskog napretka zarad građana Srbije i zarad naše budućnosti. Ponosno sledimo tu politiku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Srbija je demokratski uređena zemlja. Za Srpsku naprednu stranku, za našeg predsednika Aleksandra Vučića i za našu Vladu vladavina prava je visoko postavljena na lestvici kojom Srbija treba da teži i koja mora biti ostvarena. Naravno, u cilju ostvarenja vladavine prava i te kako značajnu funkciju ima pravosuđe, odnosno sudije.

Danas je na dnevnom redu Predlog Visokog saveta sudstva za izbor sudija koji se prvi put biraju za sudijsku funkciju. U pitanju je 37 kandidata za osnovne sudove u sedam gradova, odnosno opština.

Najpre moram da kažem da je u potpunosti ispoštovana procedura, da je u potpunosti ispoštovan Ustav i zakon i da je Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom i Ustavom, dao predlog Narodnoj skupštini za izbor 37 kandidata, dostavljajući i opširne biografije za svakog kandidata pojedinačno.

Ono što najpre želim da istaknem to je da sudije koje se prvi put biraju na ovu sudijsku funkciju i koje u danu za glasanje budu izabrane časno, odgovorno i pošteno obavljaju sudijsku dužnost i sudijsku funkciju, jer je to odgovorna i vrlo ozbiljna funkcija, da nepristrasno i objektivno sude, da budu nezavisni od svakog pritiska ili uticaja, ali da ne budu nezavisni od zakona i Ustava, jer svoje presude donose u ime naroda.

Nadam se da će poštovati osnovna načela, i načela efikasnosti, i načela ekonomičnosti i načela suđenja u razumnom roku, jer je to svakako u interesu građana Republike Srbije kako bi povratili poverenje u sudstvo i kako bi, naravno, pravda bila u nekom razumnom roku zadovoljena.

Ono što takođe moram da istaknem to je da na ovaj način se jačaju i ljudski resursi u pravosudnim institucijama, odnosno sudovima i da će sudije po najboljem znanju i umeću, a u skladu sa zakonom i Ustavom, postupati po svakom predmetu i donositi svoje odluke.

Ovom prilikom ne mogu a da ne pomenem šta je bilo do 2009. godine, odnosno ne mogu ada ne pomenem rušitelje svega što je postojalo u Srbiji, a pre svega institucija sistema, a među njima, naravno, tu je i pravosuđe, kako su ga i na koji način rušili.

Moje kolege su već iznele da je samo u jednom danu hiljadu sudija i tužilaca ostalo bez posla i to samo što nisu ispunjavali jedan, jedini kriterijum, a to je pripadnost Demokratskoj stranci. Naravno da su rušitelji Srbije oličeni u liku i nedelima Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića, sve ono što su radili, radili protivzakonito i protivustavno. Zato je Ustavni sud Republike Srbije doneo odluku da postupak reizbora sudija nije urađen u skladu sa zakonom, nije urađen u skladu sa Ustavom. Sudije su vraćene i tužioci, ali to je koštalo građane Republike Srbije 44 miliona evra. Ta bahatost rušitelja žutog, tajkunskog preduzeća i žute hobotnice oličena je u liku Dragana Đilasa, kome je vlast služila samo za lično bogaćenje, a ne i za brigu o građanima Srbije i institucijama koje su vrlo važne za funkcionisanje jedne države, to naravno apsolutno nije smetalo.

Sudije u vreme vršenja vlasti žutog tajkunskog preduzeća ostavile su tri i po miliona nerešenih predmeta. Sem toga, žuto tajkunsko preduzeće, sem seče sudija i tužilaca, napravilo je katastrofalnu mrežu sudova, mnoge sudove izmestilo, napravilo sudske jedinice i na taj način dostupnost pravde građanima učinila toliko dalekim da je, na primer, iz opštine Priboj, iz koje ja dolazim, izmešten opštinski sud u Prijepolje, pa su građani koji usput neki od njih i četiri puta prelaze državnu granicu sa Bosnom i Hercegovinom, morali do najbližeg suda da pređu 60 kilometara kako bi ostvarili svoju pravdu, odnosno kako bi se pojavili pred sudom.

Sem što nisu mislili za građane, učesnike u sudskim postupcima, oni nisu mislili ni o sudijama, tužiocima, administrativnim radnicima koji su kroz mrežu sudova morali da odlaze u druge gradove i naravno da se plaćaju putni troškovi svima njima. Ti putni troškovi nekim od njih, a to su administrativni radnici, bili su mesečno gotovo duplo veći od plata koju su oni primali. Tako je žuto tajkunsko preduzeće kroz mrežu sudova racionalizovalo tobož sudove. Naravno, sve to Srpska napredna stranka ispravila je dolaskom na vlast 2012. godine. Godine 2013, kada je ministar pravde bio Nikola Selaković, osnovana je nova mreža sudova i mnogi sudovi vraćeni su tamo gde su u stvari postojali do dolaska na vlast rušitelji, a oni su, bogami, trajali dugo – čitavih 12 godina.

Ti rušitelji sudovi su od 138 osnovnih sudova sveli na 34 osnovna suda. Toliko o njihovoj brizi o građanima.

Da žutog tajkuna Dragana Đilasa apsolutno nisu interesovali građani, niti zadovoljenje njihovih potreba kako pred sudom, tako i pred drugim institucijama, govori u prilog tome i podatak da je u njihovo vreme u Republici Srbiji postojalo najmanje 30 hiljada pravno nevidljivih lica. Uglavnom su oni bili Romi.

Šta to znači pravno nevidljiva lica? To znači da ta lica nisu bila upisana u matične knjige rođenih i da su prema tim licima na najgrublji mogući način rušena njihova osnovna ljudska prava, kao što su pravo na rođenje, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na socijalnu zaštitu, pravo na rad. Znači, neprikosnovena ljudska prava na najgrublji mogući način kršena su, jer Draganu Đilasu apsolutno nije bilo stalo ni do jednog građanina, a posebno ne do Roma. Sam je priznao da ih je prinudno raseljavao, ne radi njih, i trpao u limene kontejnere, nego radi lokacije.

Naravno, da dolaskom SNS i ovu nepravdu, i na kraju krajeva, kršenje osnovnih ljudskih prava Roma smo ispravili donoseći zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku i najveći broj ovih građana danas je upisan u matične knjige rođenih i po osnovu toga ostvaruje sva druga prava i jednaki su pred zakonom, kao i svi drugi građani.

Naravno, da rušitelji pravosuđa u Srbiji oličeni u liku, radu, delanju Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i drugih apsolutno nisu obraćali ni pažnju u kakvim uslovima rade sudije, tužioci i uopšte u kakvom je stanju infrastruktura.

Moram da napomenem da je od dolaska SNS do danas urađeno više nego u zadnjih 70 godina kada je u pitanju infrastruktura. Najveća pravosudna institucija i ponos Srbije Palata pravde u Beogradu je potpuno rekonstruisana i obnovljena.

Sud za prekršaje u Beogradu, koji se u vreme žute tajkunske vlasti, nalazio na 14 lokacija, danas je obnovljen, ima 105 sudnica i nalazi se na jednom mestu.

U Zlatiborskom okrugu izgrađen je potpuno nov Prekršajni sud i Privredni sud. U opštini Raška, posle 30 godina, izgrađena je prva stambena jedinica, a ta stambena jedinica je upravo zgrada suda. Prema tome, izgradnja infrastrukture i te kako je značajna i sa aspekta povoljnih uslova za rad sudija, ali i sa aspekta građana, jer će sudije moći češće da zakazuju suđenje, a građani će na brži i efikasniji način dolaziti do pravde.

Kada je u pitanju pravosudni sistem, kao i svi drugi sistemi koji su od dolaska SNS ojačali, u narednom periodu svakako, a izborom ovih sudija, koji će biti izbrani prvi put na sudijsku funkciju, očekujemo dalje krupne korake u svim mogućim segmentima društva, jer to je politika SNS i to je politika našeg predsednika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine Milojeviću, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi Predlog VSS za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Iz dostavljenog predloga VSS vidljivo je, jasno i precizno definisano da su ispoštovani svi postupci koji se tiču Zakona o sudijama i VSS predlaže da se za predsednicu VKS izabere gospođa Jasmina Vasović.

Iz dostavljene biografije jasno se vidi da je gospođa Jasmina Vasović sve godine radnog staža provela u sudovima i to od najnižeg suda, pa do najvišeg, a to je VKS u kojem se nalazi od 2018. godine.

Takođe, iz njene biografije vidljivo je da je ona završila i mnoge obuke kojima je stekla dodatna znanja i kompetencije iz mnogih oblasti, a ja bih ovde prioritet dana i naglasila, u stvari, da je stekla znanja i prošla obuke koje se tiču zaštite prava deteta, kao i krivično-pravne zaštite maloletnih lica.

Takođe je značajno da je u ovom postupku ona jednoglasno podržana od opšte sednice VKS, što znači da su svi glasali za taj predlog.

Nadam se da će časno, odgovorno i pošteno obavljati dužnost predsednice VKS, a na tome upućuje i njen program koji je dostavila prilikom konkurisanja, a odnosi se na unapređenje rada sudstva u kome, između ostalog, navodi da će se zalagati za efikasno sudstvo, za suđenje u razumnom roku, za dalju obuku nosilaca pravosudnih obuka, za njihovu dalju edukaciju, ali naravno program se odnosi i na transparentnost i saradnju suda sa drugim institucijama.

Ono što hoću da kažem, moram da se osvrnem na period do 2012. godine kada je zemljom Srbijom upravljalo žuto tajkunsko preduzeće oličeno u liku i nedelima Dragana Đilasa, pljačkaša narodnih para, oličeno u liku i delovima rušitelja svih segmenata društvenog života Republike Srbije, a među tim institucijama koje su žuti tajkuni i žuti pljačkaši narodnih para vršili bio je naravno i pravosudni sistem.

Ne mogu, a da ne pomenem katastrofalnu reformu pravosuđa koju je izvela tadašnja Vlada, tadašnji predsednik i tadašnja ministarka pravde, kao i predsednica VKS, gospođa Snežana Malović. Naime, tada je hiljadu sudija i tužilaca ostalo bez posla, bez ikakvog obrazloženja, sa obrazloženjem u stvari koji je bio „kopi-pejst“ za sve sudije u tužioce, a to je u stvari ono što je i najviše pogađalo sudije i tužioce, a odnosilo se na njihovu nedostojnost.

Ima li šta sramnije što je tadašnje Ministarstvo pravde moglo da izrekne sudijama koji nisu reizabrani, od toga da nisu dostojni sudijske funkcije? To je direktni atak bio na njihov integritet. To je direktan atak bio na njihove porodice, ali o tome žuti tajkuni i reformatori tadašnjeg pravosuđa nisu se obazirali.

Nažalost, dok su tražili pravdu pred Ustavnim sudom Republike Srbije neki od tih sudija i tužilaca su umrli. Moram da napomenem da je Ustavni sud postupajući po tim tužbama sve sudije vratio, odnosno proglasio potpuno neustavnom tadašnju odluku o reformi pravosuđa i tadašnju odluku da 1.000 sudija i tužilaca ostane bez posla. Na to je, naravno, ukazivala i Evropska komisija, Evropska unija i Venecijanska komisija, ali pljačkaši narodnih para nisu se na to obazirali, jer su bili sigurni da urušavanjem pravosuđa urušavaju jedan od osnovnih sistema svake demokratski uređene države, a to je upravo sudstvo i pravosudni sistem.

Žuti tajkuni i lopovi Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Tadić, Borko Stefanović donosili su zakone po nalogu tajkuna, te zakone su ovde izglasavali u Narodnoj skupštini, a zakoni su bili takvi da ih uopšte nisu poštovali ili ako su ih donosili, donosili su na taj način da su mogli komotno da pljačkaju građane Srbije. Oni su samo u ovoj neuspeloj reformi pravosuđa opljačkali građane Srbije za 44 miliona evra, jer toliko je država Srbija morala da isplati sudijama, tužiocima, zatim tu su naravno i advokati koji su angažovani po službenoj dužnosti, koji takođe nisu godinama plaćani, do 2012. godine, tu su tumači, tu su drugi zaposleni u sudovima koji su tom katastrofalnom reformom ostali bez posla. Bilo, ne ponovilo se. Građani 2012. godine te žute tajkune i lopove, pljačkaše i perače narodnih para poslali su na smetlište istorije.

Ono što je za SNS i za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu prioritet i što je jedan od ciljeva ove Vlade, to je borba protiv korupcije svuda i na svim nivoima i to smo pokazali za vreme vršenja naše vlasti pri višim sudovima, organizovane su udarne grupe, hapšeni su svi oni za koje su postojali elementi da su se svojim koruptivnim radnjama ogrešili o zakon. Među njima ima blizu 1.000 osuđujućih presuda i nije se gledalo kojoj političkoj opciji pripadaju, jer lopovluk je lopovluk, to je krivično delo, to se kažnjava bez obzira kojoj političkoj partiji i kojoj političkoj opciji pripada.

Međutim, ono što je sa današnjeg aspekta značajno, to je da je nekadašnji gradonačelnik i član DS žuti tajkun i pljačkaš Dragan Đilas, koji je profitirao na budžetskim parama, 619 miliona evra i naravno taj novac iznosio i na račune na Mauricijusu, u Hong Kongu, u Luksemburgu, u Holandiji, u našim susednim zemljama. Na tim računima nalazi se oko 67 miliona dolara.

Ono što je prioritet svih nadležnih institucija, počev od policije, preko Uprave za sprečavanje pranja novca, tužilaštva i suda je da ispitaju kako i na koji način je tajkun Dragan Đilas došao do ovih para, da ispitaju poreklo ovog novca, ne samo radi nas, nego radi građana Srbije, jer taj novac sigurno potiče od građana Republike Srbije, stečen je u vreme kada je Dragan Đilas, žuti tajkun i lopov, obavljao i vršio vlast. Ko može da se toliko obogati da stekne stanove koji se mere ne u metrima kvadratnim, u arima, čije se garaže takođe ne mere u metrima kvadratnim, nego u arima, ko može da stekne vršeći neku javnu funkciju, a da nije upleten u neke druge radnje?

Iz tog razloga sav ovaj novac koji je stekao Dragan Đilas pozivam nadležne institucije da preduzmu sve mere kako bi bilo istraženo i kako bi narod dobio i odgovor od pravosudnih institucija i drugih nadležnih organa.

Srpska napredna stranka ima nultu toleranciju prema korupciji i borimo se svom snagom i svakog dana da svi kriminalci i svi lopovi budu privedeni pred lice pravde. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Naravno da je amandman u skladu sa zdravstvenom situacijom pre sve u Republici Srbiji, ali i naravno u čitavom svetu jer je čitav svet zahvatio virus smrt Kovid 19. Ono što je prioritet i princip broj jedan ove Vlade, a koji je podržao i dao u stvari predsednik Aleksandar Vučić, to je očuvanje života i zdravlja građana. Popis je jedna kompleksan statistički proces u kome učestvuju i popisivači i oni koji obučavaju popisivače, ali i građani s obzirom da popisivači idu od vrata do vrata i ulaze u svako domaćinstvo kako bi popisali i stanovništvo i članove domaćinstva, ali i stanove.

Naravno da je očuvanje života i zdravlja svih građana Republike Srbije prioritet broj jedan i odlaganje popisa stanovništva za godinu da je sasvim opravdano jer cilj popisa stanovništva je da svi građani učestvuju u tom popisu. Zašto je važno da građani učestvuju u popisu? Zato što od popisa stanovništva sem što on predstavlja jedan statistički element i statistički pokazatelj i te kako zavisi adekvatno planiranje javnih politika, adekvatno planiranje i ekonomske i zdravstvene i socijalne i obrazovne politike i to na duži vremenski period.

Takođe, popis stanovništva ima i te kako veliki značaj sa aspekta populacione politike, a moram da kažem da je prvi ispod tepiha izvukao i stavio na sto pitanje populacione politike upravo predsednik Aleksandar Vučić jer je činjenica da naše stanovništva beleži pad, odnosno da se manje rađa, a više umire stanovnika još od sedamdesetih godina prošlog veka.

Pitanje nataliteta, pitanje demografije Aleksandar Vučić je označio kao strateško i kao nacionalno pitanje, pitanje od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju i u svakom slučaju da će ti podaci koji se budu dobili na popisu i te kako će koristiti kreiranju adekvatne populacione politike i u podsticanju rađanja.

Prvi put kada se tiče mera nacionalne politike je ponovo sada kada je predsednik Aleksandar Vučić omogućeno da majke koje rode treće i četvrto dete 10 godina u kontinuitetu dobijaju roditeljski dodatak i to za treće dete 12 hiljada mesečno, a za četvrto dete 18 hiljada mesečno u vremenskom trajanju od 10 godina. Nikada to ranije nije bilo. Nikada ranije žene, majke, poljoprivrednice nisu mogle zbog ograničenja zemljišnog poseda da koriste taj roditeljski dodatak. Sada je pružena mogućnost i žena koje su na selu da potpuno ravnopravno sa drugim ženama, majkama ostvaruju pravo na roditeljski dodatak. Takođe, i svim majkama koje rade na poslovima, ugovoru o delu na povremenim i privremenim poslovima, koje su u radnom odnosu na određeno vreme mogu da ostvare pravo na roditeljski dodatak.

Ono što želim da takođe istaknem, želim da napravim paralelu između popisa koji je vršen u vreme žute tajkunske i pljačkaške vlasti Dragana Đilasa 2011. godine, Borisa Tadića, Vuka Jeremića i ostalih članova te žute hobotnice i popisa koji se planira za 2022. godinu. Na ovim primerima pokazaću koliko je Srbija napredovala kao zemlja u oblasti elektronske uprave i u oblasti digitalizacije.

Naime, u popisu 2011. godine potrošeno je 300 tona papira. Radilo se olovkom. Potrošeno je 12 miliona upitnika. Radilo je na terenu 40.000 popisivača, naravno olovkom, a nakon toga 500 operatera, sedam meseci u dve smene. Radili su na sređivanju tih podataka radi unošenja podataka u njihovu bazu. Danas, popisom koji će biti 2022. godine biće elektronski, a ne papirnati upitnik. Popisivača će biti 15.000. Oni će biti opremljeni sa 18.000 laptopova, što znači da će sam popis biti brži, efikasniji, ali naravno ovakvim načinom popisa smanjiće se i mogućnost greške.

Takođe, želim da kažem da će za prve preliminarne rezultate isto tako biti skraćen rok, pa će u roku od jednog meseca biti objavljeni i prvi preliminarni rezultati nakon popisa.

Naravno da žuto tajkunsko preduzeće predvođene najvećim pljačkašem narodnih para, Draganom Đilasom, nije imalo vremena da razmišlja ni o adekvatnoj pripremi za popis stanovništva, ali ni o zadovoljavanju drugih potreba građana, već pre svega sve je bilo usmereno kako da zadovolji i napuni svoje sopstvene džepove, ali ne od svog rada, već od narodnih para.

Tako je, na primer, budžet grada Beograda oštetio za 10 miliona evra, odnosno građane grada Beograda tako što je kupio softver koji nikada nije bio stavljen u funkciju, a trebalo je, u stvari, da poveže na gradskom nivou sve javne nabavke. Taman posla da je softver stavio Dragan Đilas u funkciju, da je povezao javne nabavke, jer najveća pljačka najverovatnije i bila je preko javnih nabavki.

Dragan Đilas se, naravno, nije libio da otima ni od trudnica, pa je ostao njima dužan 400 miliona dinara. Nije se libio da otima ni od onih najsiromašnijih, pa je samo kroz uskraćivanje prava na jednokratnu novčanu pomoć onim najsiromašnijim građanima Beograda ostao dužan 120 miliona dinara.

Budžet grada Beograda Dragan Đilas, pljačkaš i tajkun, koji u 17 zemalja sveta, od Mauricijusa, Hong Konga, Luksemburga, ima više od 53 računa i na njima, prema istraživanju novinara, oko 70 miliona evra, nije se libio da krade ni od onih najsiromašnijih.

On se nije libio ni da sklapa, i to građanima Beograda prikazuje, lažne ugovore, da bi trgovao sekundama i da bi punio svoj sopstveni džep, odnosno da bi punio prihode svog preduzeća.

On je, naime, gradeći prvi objekat rijaliti programa „Veliki brat“, koji je inače Dragan Đilas uveo u Srbiju, taj ugovor o izgradnji označio kao ugovor od opšteg društvenog interesa. Jedan običan lažov i prevarant, jer je, navodno, taj objekat za potrebe „Velikog brata“ trebalo da služi deci.

Sramno je koliko je pljačkaš i tajkun krao od onih koji su najosetljiviji i od onih kojima u stvari najveću pomoć država treba da pruža.

Nije se libio da Rome iseljava u limene kontejnere, da im daje ceduljice prilikom ulaska u autobus sa obrazloženjem gde će ići i naravno pred novinarima je rekao da on to ne radi radi Roma i radi njihovog boljeg položaja, već radi lokacijske dozvole.

Kada je SNS u Beogradu došla na vlast trebalo nam je 3,5 miliona evra da sve te brljotine Dragana Đilasa koje se tiču Roma ispravimo. Međutim, ono što je važno danas, to je da je Srbija jedina zemlja u kojoj građani mogu da biraju četiri vakcine u kojoj dolaze i građani iz drugih republika. Njih je samo tokom prethodnog vikenda bilo oko 22.000. Srbija danas pruža pomoć i pokazuje solidarnost, humanost i daje ruku prijateljstva i susednim državama kada je u pitanju zdravlje njihovih građana, dala je vakcine i Severnoj Makedoniji i Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini i Republici Crnoj Gori.

Srbija zna da je zdravlje kako građana Republike Srbije, tako i svih onih građana u regionu, pitanje u stvari daljeg napretka i ekonomskog razvoja svih zemalja, a pre svega Republike Srbije. Zato apelujemo da se građani Republike Srbije vakcinišu, jer to je jedini lek protiv ove opake bolesti. Zahvaljuje.

Zahvaljujem se poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se danas nalazi jedan vrlo značajan zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji međudržavnih mostova koji se nalaze između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

U pitanju je održavanje i rekonstrukcija 11 mostova i to na reci Drini, na reci Savi i na reci Uvac. Prema ovom Sporazumu Republika Srbija će održavati i rekonstruisati šest mostova i oni se nalaze na Drini, a Bosna i Hercegovina će održavati i rekonstruisati pet mostova. Dva se nalaze na Savi i tri mosta nalaze se na Uvcu.

O mostovima je najlepše književno delo napisao naš nobelovac Ivo Andrić. To je „Na Drini ćuprija“. Što se tiče književnosti, tu je Ivo Andrić nenadmašan, ali što se tiče graditeljskih sposobnosti, vizije i misije državnika, od 1945. godine do sada nismo imali državnika koji se više bavio graditeljstvom od Aleksandra Vučića.

Od 1945. godine do danas kroz Srbiju nije izgrađeno više autoputeva, nije izgrađeno i rekonstruisano više železničkih pruga, nije izgrađeno više mostova, nije izgrađeno više tunela, nije rekonstruisano i otvoreno novih aerodroma. To je sve uradila politika koju realizuje, koju sprovodi, koju je osmislio predsednik Aleksandar Vučić.

U tom smislu i ovaj Sporazum vrlo je značajan sa aspekta politike koju realizuje i sprovodi i predsednik Republike, a i Vlada Republike Srbije, a tiče se regionalnog povezivanja i naroda i država, većih investicija, bržeg i boljeg protoka i ljudi i robe i kapitala, ali u fokusu jeste bolji svakodnevni život građana koji žive u tim pograničnim opštinama, bilo da je u pitanju Priboj, bilo da je u pitanju Ljubovija, bilo da je u pitanju Bajina Bašta, bilo da su u pitanju opštine koje se nalaze sa druge strane Drine, a to su i Skelani, i Bratunac, i Rudo i druge opštine.

Ono što moram da istaknem da je ovaj Sporazum i te kako značajan sa aspekta daljeg ekonomskog napretka, kako Republike Srbije, tako i Republike Bosne i Hercegovine, jer ideja mini Šengena, jeste ideja Aleksandra Vučića za povezivanje svih naroda radi veće i bolje ekonomske saradnje, radi bržeg i lakšeg protoka ljudi i robe, radi toga da život običnog građanina, ali i naše privrede učinimo boljom, efikasnijom i snažnijom.

Da li je ekonomija ikada bila prva, na prvom mestu i pored pandemije Kovida 19 koja je zahvatila čitav svet? Nikada, do Aleksandra Vučića. Da li se naš zdravstveni sistem uopšte nalazio negde na listi merljivosti Evropske unije pre dolaska na vlast SNS i politike koju realizuje Aleksandar Vučić? Nikada. Ona ne samo da se nije nalazila na spisku, jer apsolutno nije bila merljiva.

Danas je sa aspekta zdravlja Republika Srbija iznad 14 zemalja Evropske unije. Danas je Republika Srbija prva po broju vakcinisanih ljudi. Republika Srbija jedina na svetu i njeni građani daje mogućnost građanima da imaju izbor između četiri vakcine kojom će se vakcinisati.

Republika Srbija je jedina na svetu za četiri meseca izgradila dve Kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu i u planu je izgradnja kovid bolnice i u Novom Sadu.

Da je regionalno povezivanje i da su mostovi povezivanje i država i naroda pokazali smo odmah po preuzimanju vlasti 2012. godine. Naime, moram da istaknem da je most koji spaja Ljuboviju i Bratunca, most Bratoljub počeo gradnju 2015. godine, a završen što se Republike Srbije tiče 2017. godine. U njega je Republika Srbija uložila 13 miliona evra.

Očekujemo da se granični prelaz koji je u ingerenciji BiH da se termin i sam granični prelaz što pre osposobi, kako bi se pobošljao transport i kako bi se i privredi građanima olakšala komunikacija između država.

Takođe moram da napomenem da je Republika Srbija što se tiče mosta pešačkog između Malog Zvornika i Zvornika, a to je most koji je sagradio kralj Aleksandar Prvi Karađorđević 1929. godine i koji je pušten u rad 1930. godine obnovila između ostalog i Vlada Republike Srbije, dajući 600.000 evra za obnovu ovog mosta koji predstavlja ne samo sponu između Malog Zvornika i Zvornika, već predstavlja jedan kulturno istorijski spomenik, arhitektonski spomenik i naravno predstavlja turističku destinaciju za ovaj kraj.

Takođe moram da napomenem da Mali Zvornik ima kao i sva ova mesta izvanredne turističke potencijale zato što se nalazi na obali reka i zato je turizam sigurna grana koja i te kako može da doprinese rastu BDP. Da su odnosi između Srbije i BiH zbilja zasnovani na politici mira, politici sigurnosti, politici stabilnosti, politici povezivanja, pokazuje ponovo vizija i misija našeg predsednika Aleksandra Vučića, a to je izgradnja autoputa prema Sarajevu koja ustvari ide iz dva pravca. Jedan pravac je Sremska Rača - Kuzmin, dalje prema Bijeljini, Republici Srpskoj i Sarajevu, a drugi pravac je pravac od Požege do Kotromana u dužini od 60 kilometara koji će biti nastavljen naravno završetkom deonice Preljina - Požega, koja je duga 30,9 kilometara u koju je uloženo 450 miliona evra, vrlo zahtevna, na kojoj se nalaze za sada dva najduža tunela, na kojoj se nalazi 51 most.

Naravno, sem autoputa koji će dalje ići prema Kotromanu, a onda preko Višegrada, povezivati Republiku Srpsku i dalje ići prema Sarajevu, Vlada Republike Srbije će uložiti i 30 miliona evra za obnovu bolnice u Užicu, što je i te kako značajno.

Takođe, moram da istaknem da je za razliku od Vuka Jeremića, Borka Stefanovića, Đilasa, Tadića, koji su postavljali granicu između Srba i Srba na Jarinju i Brnjaku u narednih mesec dana treba da počne izgradnja puta Jarinje-Kosovska Mitrovica, da se više ne stidimo rupa i tog puta, već da taj put bude naše ogledalo.

Takođe moram da istaknem da istaknem da će se u Kosovskoj Mitrovici graditi klinički centar, da je Kosovska Mitrovica dobila najsavremeniju laboratoriju za PCR testove i takođe moram da naglasim da će se u Gračanici raditi, odnosno rekonstruisati bolnica, a sve u cilju boljeg života naših građana u našoj južnoj pokrajini.

Kada se tiče tri mosta koji se nalaze između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, a na našoj strani to je granični prelaz Uvac, nadomak opštine Priboj, moram da istaknem da je granični prelaz Sarajevo Polje čekao na otvaranje punih 25 godina. Taj granični prelaz otvoren je 2016. godine i on znači brži protok ljudi koji svakodnevno imaju potrebe kako sa područja teritorije opštine Priboj da odlazi u Rudo, tako i građana opštine Rudo da dolaze u Priboj. Takođe i druga dva mosta značiće unapređenje i protoka ljudi, robe, kapitala ali i ekonomsko povezivanje kako granične opštine Priboju i Rudo, tako i ekonomski napredak čitave naše zemlje.

Ono što takođe moram da istaknem da je prema istraživanju Bečkog instituta koji se bavi međunarodnom politikom i ekonomskim odnosima konstatovano da je od 2010. do 2019. godine u Srbiju se vratilo 90.000 mladih ljudi između 19 i 24 godine. To su oni mladi ljudi koji su završili fakultete, koji su se vratili u Srbiju jer u Srbiji vide budućnost.

U skladu sa Planom „Srbija 2025“ Srbija će 2025. godine imati 1.200 kilometara autoputeva, imati platu od 900 evra i prosečna penzija biće između 430 i 440 evra. Da mladi ostanu u Srbiji i da naša deca žive u svojoj otadžbini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu, pitanje očuvanja života i zdravlja građana, je princip broj jedan, upravo onaj princip koji je predsednik republike Aleksandar Vučić, navodeći šest osnovnih principa za rad Vlade, formulisao tako da je princip očuvanja života i zdravlja građana prioritet broj jedan. Taj princip prihvatila je Vlada i ona u donošenju zakona, i te kako vode računa o očuvanju života i zdravlja svakog građanina Republike Srbije, bilo da je u pitanju dete, bilo da je u pitanju mladi, bilo da je u pitanju odrasli, ili stari stanovnik Republike Srbije.

Ono što moram da naglasim, a tiče se ovog Zakona o popisu stanovništva, odnosno tiče se njegovog odlaganja, to je da je u fokusu ovog zakona ponovo stavljeno očuvanje života i zdravlja, kako građana koji treba da budu popisani, tako i popisivača i instruktora. Znači, zakon se odlaže, odnosno popisivanje stanovništva se odlaže, upravo iz razloga pandemije Kovida-19, pandemije koja je zahvatila čitav svet, ali Republika Srbija, zahvaljujući našem predsedniku, zahvaljujući odgovornoj Vladi i te kako uspešno se bori sa svim posledicama koje sa sobom nosi ova pandemija.

Moram da istaknem da je sam popis stanovništva, i te kako važan alat u prikupljanju tačnih, pouzdanih i kvalitetnih, ali i ono što je vrlo važno, međunarodno uporedivih podataka. Zašta služe ti podaci koji se prikupljaju tokom popisa, odnosno putem statističkog istraživanja? Služe pre svega, za donošenje adekvatnih politika, na nivou države i to politika koje se odnose na sve segmente našeg društva i ekonomija i zdravstvo i demografija, socijalna zaštita, socijalna politika i poljoprivreda. Da bi se donosili adekvatni planovi, to znači da je država spremna da na realnim osnovama adekvatno i blagovremeno odgovori na sve potrebe njenih građana. To, takođe znači da će se pratiti sprovođenje tih planova i programa i da će se, naravno blagovremeno i u pravom momentu otklanjati uočeni nedostaci.

Ono što moram da istaknem, to je da je Vlada Republike Srbije i naravno naš predsednik Aleksandar Vučić, u borbi sa kovidom, a u cilju lečenja svih onih koji su oboleli od kovida, izgradila samo četiri meseca, dve kovid bolnice, i to u Batajnici i Kruševcu. U planu je izgradnja treće i to u Novom Sadu.

Srbija je pre drugih zemalja EU počela da vakciniše svoje stanovništvo. Srbija je jedina zemlja na svetu gde građani mogu da biraju kojom vakcinom žele da se vakcinišu, a vakcinu ima četiri. Srbija je jedina zemlja koja je pokazala solidarnost i humanost prema svojim susedima ali i prema drugim zemljama, samo za vikend 22 hiljade stranih državljana dobilo je vakcinu u Republici Srbiji. Srbija pomaže isporukom vakcina i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj i Severnoj Makedoniji ali je avion sa medicinskom opremom uputila na početku pandemije i Italiji koja je moramo priznati u ekonomskom smislu mnogo bogatija od nas.

Šta je radio Dragan Đilas do 2011. godine? Pljačkao je narodne pare, 619 miliona evra za vreme vršenja gradonačelnika bilo je na njegovim računima. Novac je izneo na 53 svoja računa u 17 različitih destinacija sveta. Taj iznos novca koji je izneo je 68 miliona evra, sa 68 miliona evra Dragan Đilas od tih pokradenih para, može da vrati građanima i mogao je hiljadu lekara da finansira za pet godina, dve hiljade medicinskih sestara takođe u vremensko trajanju od pet godina, da kupi dve hiljade 219 respiratora. Ali, to Draganu Đilasu pljačkašu narodnih para nikada nije ni palo na pamet, jer Dragana Đilasa i žutoj tajkunskoj hobotnici građani su bili na zadnjem mestu. Oni su građane Srbije ubeđivali da je ekonomska kriza 2009. godine bila šansa, tačno šansa za njihove privatne džepove, a poniženje i siromaštvo za ogromne građane Republike Srbije.

Na kraju, želim da naglasim, da Srbija veruje politici koju sprovodi SNS, veruje politici Aleksandra Vučića, veruje politici pobednika, a to su pokazali i izbori u nedelju koji su održani u Kosjeriću gde je SNS osvojila duplo više glasova nego pre četiri godine, 67% od ukupno izašlih takođe rekordnih 72% građana, ubedljivo je pobedila i u Zaječaru. Prema tome, Srbija i građani Srbije vide ko ih vodi u bolju budućnost, njih i njihove dece. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, nema dileme da će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.

Razvoj infrastrukture, kako vazdušnog saobraćaja, tako drumskog, železničkog, vodnog saobraćaja, koji se odnosi na telekomunikacije jeste prioritet izgradnje nove moderne ekonomske i snažne Srbije.To je politika za koju se zalaže Vlada. To je politika za koju se zalaže naš predsednik Aleksandar Vučić.

Kada je u pitanju ovaj zakon, pre svega, želim da kažem da je Srbija na strateškom putu, na putu EU i sasvim je opravdano što ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer on se odnosi na jedinstveno, evropsko, vazdušno tržište, a Srbija svako teži Evropi i teži jedinstvenom, evropskom vazdušnom prostoru u cilju boljeg pozicioniranja naše zemlje u vazdušnom saobraćaju, ali u cilju povećanja sigurnosti i bezbednosti svih putnika.

Moram da naglasim da je i te kako značajan za našu zemlju projekat koji koncesionar francuski radi na Aerodromu „Nikola Tesla“ i kojim ulaže 732 miliona evra za obnovu Aerodroma „Nikola Tesla“, s ciljem da ovaj aerodrom u budućnosti opslužuje umesto sada 6,2 miliona putnika, 15 miliona putnika.

Aerodrom „Nikola Tesla“, inače, postaće čvorište vazdušnog saobraćaja ne u Srbiji, nego u ovom delu jugoistočne Evrope.

Naravno, ovde moram da pomenem da je ova koncesija doneta i zahvaljujući viziji i zahvaljujući izuzetno prijateljskim odnosima između predsednika Republike Srbije i francuskog predsednika Makrona, jer znamo da su se oni sreli u više navrata, da su lično razgovarali, ali naš predsednik Aleksandar Vučić uvek kada se susreće sa državnicima moćnih zemalja bilo zapadnih, bilo istočnih, uvek su tu i privrednici i uvek su tu sporazumi koji se potpisuju kako bi se naša privreda ojačala.

Naravno, ovde moram da istaknem da je Republika Srbija u zadnjih godina svoje zakonodavstvo koje se tiče vazdušnog saobraćaja u najvećoj meri usaglasila sa zakonodavstvom EU.

Moram da naglasim da je u ovom vremenu od dolaska SNS i te kako rađeno na razvoju novih aerodroma, to ste i vi u vašem uvodnom izlaganju naveli, tu je naravno značajan Aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, tu je naravno i Aerodrom „Morava“ u blizini Kraljeva koji je lično predsednik Republike Aleksandar Vučić otvorio za Vidovdan, tu je naravno u planu izgradnja aerodroma u jugozapadnom delu Srbije na nekadašnji vojni Aerodrom „Ponikve“, postaće aerodrom za teretni i civilni saobraćaj i to će svakako i te kako značiti za građane ovog dela Srbije.

Sem vazdušnog saobraćaja, ja moram da naglasim da se sve ove godine od ekonomske stabilizacije zemlje radi upravo na razvoju vrlo značajnih infrastrukturnih projekata koji se tiču i drumskog saobraćaja.

Tu ću navesti da je završen Koridor 10, da se radi na autoputu „Miloš Veliki“, da će do Svetog Nikole ove godine biti završeno 30,9 kilometara autoputa, koji povezuje Preljinu i Požegu i koji će značiti novi impuls i novu žilu kucavicu, i za privredu i za građane koji žive u ovom području.

Naravno, moram da napomenem da Požega nije krajnja destinacija ovog autoputa, da će od Požege jedan krak autoputa ići prema Kotromanu i na taj način ćemo dalje ići sa povezivanjem sa Bosnom i Hercegovinom, a drugi krak će ići preko Peštarske visoravni, prema Boljaru, a to je, u stvari, povezivanje Srbije sa susednom državom Crnom Gorom.

Izgradnja infrastrukturnih objekata, naravno da utiče na ekonomski rast i razvoj Republike Srbije i Srbija za razliku od mnogih razvijenijih i mnogo značajnijih ekonomija, mnogo jačih ekonomija u Evropi, pokazala je da tokom pandemije Kovida 19, upravo ima najbolji ekonomski rezultat, ima i najbolji zdravstveni rezultat, jer je Srbija danas prva u Evropi po broju vakcinisanih i sedma u svetu zahvaljujući odgovornosti Vlade, zahvaljujući odgovornosti predsednika Aleksandra Vučića, Srbija je danas u mogućnosti da vakciniše svoje građane, i da pomaže svojim susedima, da pomaže Republici Srpskoj, da pomaže Bosni i Hercegovini, da pomaže Crnoj Gori, da pomaže Severnoj Makedoniji, ali i da pomaže ponovo razvijenijim zemljama od nas, a kao primer navešću Italiju.

Naravno, moram da istaknem i izgradnju vrlo značajnog autoputa, to je Moravski koridor, koji će u stvari spojiti Koridor 10 i 11. Gradnja autoputa je započela. To znači bolji kvalitet života za oko 500.000 građana, koji se nalaze na tom autoputu, to je autoput širokog profila, to je autoput koji će imati i svu neophodnu telekomunikacijsku mrežu, to je autoput koji će dovesti nove investitore, koji će povećati i uticati na ukupan ekonomski privredni rast i razvoj Republike Srbije.

Danas je 24. mart i danas je 22 godine od zločinačkog NATO bombardovanja Republike Srbije, koje je trajalo punih 78 dana. Punih 78 dana mete zločinačkog NATO bombardovanja bili su vojnici, ali i civili, bili su stambeni objekti, ali i mostovi, bile su bolnice, ali i dečiji vrtići, bili su i starački domovi.

U zločinačkoj NATO agresiji prema našoj zemlji 79 dece izgubilo je svoj život. Među njima, svakako je mala Milica Rakić sa Batajnice koja je poginula u svojoj kući na noši, a imala je samo tri godine.

Tu je i dečak Marko Simić iz Novog Pazara, koji je poginuo, takođe, u svojoj kući, i zagrljaju svoga oca.

Tu su i deca uzrasta od pet i osam godina u Sopotu, koji su takođe poginuli u svojoj kući, u naručju svoga oca i u prisustvu tetke.

Tu je i trudnica od 26 godina, koju su kasetne bombe u Nišu raznele, koja je izgubila život, i ona i njena nerođena beba.

Režim do 2012. godine nije pominjao ni žrtve, niti je zločinačku NATO agresiju označavao svojim pravim imenom, nego su je nazivali kampanjama, akcijama, nekakvim milosrdnim anđelima, a oni koji su bombardovali decu, koji su u Sićevačkoj klisuri ugljenisali telo šestogodišnjeg dečaka, nakon tih bombardovanja govorili su da je to kolateralna šteta. Na taj način dodatno su podizali bol kako rodbini, tako i građanima Republike Srbije, jer je zločinačko bombardovanje bilo bez ikakvog osnova i protivno međunarodnom pravu, bez odluke UN.

Naravno, režim do 2012. godine stideo se i sramio se i onih 108 vojnika, koji su, braneći našu zemlju, braneći našu otadžbinu, poginuli na Košarama. Prosečno su imali 25 godina i između smrti za svoju otadžbinu i života u koji su tek zakoračili, izabrali su ovo prvo i niko im se nije zahvalio i niko nije odao počast do Aleksandra Vučića. Prvi koji je uveo obeležavanje 24. marta kao Dana stradanja i zločinačke agresije nad našim narodom jeste Aleksandar Vučić.

Oni pre njega, koji su do 2012. godine upravljali ovom državom, neka ih bude stid i sramota, ali oni su izgleda imali preče poslove. Imali su poslove pljačke narodnih para, ali i poslove skrivanja tih para u 17 različitih zemalja, u preko 50 zemalja, od Mauricijusa do Hongkonga, Švajcarske, Luksemburga, Holandije i tako dalje, ali oni su bili do 2012. godine i narod ih je poslao na smetlište istorije, jer su se oni stideli onih koji su bili najbolji deo nas, a to su svi oni koji su branili našu otadžbinu 1999. godine.

Naravno, želim da istaknem da nemamo dileme kada je u pitanju izgradnja svih infrastrukturnih objekata. Moram da istaknem da je rekonstrukcija barske pruge do Valjeva završena, da se od Beograda do Valjeva vozom sada putuje 130 kilometara. Nekada se tim vozom putovalo 20 do 30 kilometara. Naravno da treba nastaviti i dalje rekonstrukciju ove pruge, jer ova pruga je žila kucavica za mnoge opštine u zapadnoj Srbiji i jugozapadnoj Srbiji. Tu mislim i na Priboj i na Prijepolje. Naravno, treba misliti i o povezivanju ovih opština, kao i opštine Nova Varoš sa autoputem koji će ići prema Kotromanu i prema Boljaru.

Želim da istaknem da autoput koji se gradi Ruma-Šabac značiće bolji kvalitet života za 600 hiljada građana. Taj bolji kvalitet života znači da će ljudi ostajati tu, da će investitori dolaziti, da će se otvarati nova radna mesta i da će svi imati bolje uslove za život, opstanak i razvoj.

Na kraju, gospodine ministre, želim da vam postavim jedno pitanje. Pored Aerodroma „Nikola Tesla“, predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić najavio je i ulaganje u aerodrom u Trebinju. Da li se nastavlja sa realizacijom ovog projekta uprkos pandemije kovid virusa? Zahvaljujem.