Hvala predsedavajući.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, na samom početku želela bih da kažem da sam zaista ponosna na odgovor države Srbije na pandemiju Koronavirusa, na odgovor našeg zdravstvenog sistema, na rad svih zdravstvenih radnika u Srbiji, na rad svih zaposlenih u Policiji i Vojsci Srbije, na sve one građane koji su krajnje disciplinovano sledili preporuke Kriznog štaba. Posebnu zahvalnost dugujemo zaista volonterima koji su ne štedeći sebe, rizikovali svoje zdravlje i stavili se na raspolaganje svojim sugrađanima nastojeći da im svakodnevno dostavljaju sve namirnice, lekove, kako im ništa ne bi nedostajalo tokom ove pandemije.

Odgovor Republike Srbije je bolji od mnogo razvijenijih zemalja, jer smo zaista pravovremeno, odgovorno i odlučno doneli određene mere slušajući isključivo ono što stručni članovi ovog štaba kažu.

Dobar odgovor Republike Srbije leži delom i u tome što je Srbija ekonomski stabilna zemlja, što je budžet Republike Srbije mogao da podnese i ovo što smo do sada preduzeli, a naravno i mere koje su predviđene za budući period kao podrška poljoprivredi i privredi. Isto tako, dobar odgovor leži u tome što Srbija zaista uživa ugled u svetu i što se može osloniti na svoje prijatelje. O tome svedoči i velika količina pomoći koja je stigla iz Kine, iz Rusije, iz EU, pomoć u vidu zaštitne opreme, u vidu respiratora kada nam je to bilo zaista najpotrebnije, ali i pomoć koja je stigla od stručnjaka koji su bili spremni da podele svoje iskustvo i znanje sa našim lekarima.

Dakle, Srbija je sve odluke donela krajnje odgovorno i pravovremeno u cilju zaštite zdravlja i života ljudi i veliki je napor uložila u uspostavljanje kapaciteta i resursa kako bi ova borba bila što efikasnija.

Istovremeno i paralelno sa ovom borbom rađeno je na pripremi paketa mera podrške i privredi i poljoprivredi. Kada je o privredi zaista velika podrška svim onim poslodavcima koji nisu otpustili više od 10% radnika jer želimo da sačuvamo svako radno mesto i upravo ova podršaka se ogleda u odlaganju isplate poreza i doprinosa. Dakle, mere podrške privredi koje se odnose na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa tokom trajanja vanrednog stanja, ali isto tako o i na obezbeđivanje tri minimalne zarade za zaposlene u kontinuitetu od tri meseca.

Zaista ovo pokazuje koliko je državi svako radno mesto važno, koliko je važno da našu privredu očuvamo i da nakon završetka ove pandemije ona nastavi da se razvija i oporavlja.

Takođe, za podršku poljoprivrednicima predviđeno je 2,6 milijardi, što je zaista izuzetno značajno i biće im od velike koristi u budućem periodu, a paralelno sa time, tokom trajanja ove epidemije nijednom nije dovedeno u pitanje da li će penzije biti isplaćene na vreme, kao i socijalna davanja svim korisnicima Centra za socijalni rad.

Naravno, ne samo da to nije bilo dovedeno u pitanje, već je svaka lokalna samouprava donela određene mere kao podršku svojim građanima, pa su tako lokalne samouprave organizovale pripremu paketa sa prehrambenim proizvodima koji su namenile upravo penzionerima, upravo korisnicima centara za socijalni rad, koji su im dostavljeni na kućno adresu kako bi lakše prebrodili ovaj period pandemije i kako bismo pokazali solidarnosti i zajedništvo tokom ovog zaista teškog perioda.

Uz sve ovo što je Republika Srbija radila uspostavljene su Kovid ambulante koje su funkcionisale, organizovana je nastava na daljinu, uspostavljeni su volonterski centri. Sve vreme su prodavnice bile dobro snabdevene. Uspostavljena je proizvodnja i alkohola i zaštitne opreme i respiratora. Dakle, nastojali smo da obezbedimo da svaki segment funkcioniše i zaista moram da napomenem da su tokom prvih dana epidemije da je doneta odluka da se zdravstvenim radnicima kao podrška i kao zahvalnost za njihov težak rad i plate trajno povećaju u iznosu od 10%.

Dakle, poseban akcenat će nakon ove pandemije biti stavljen na podršku privredi i poljoprivredi, ali ono što je jako važno je da je ministar finansija izneo da kapitalni proizvodi neće stati, odnosno da će se nastaviti u punom kapacitetu i izgradnja koridora i izgradnja bolnica, škola i mene jako raduje što će se i izgradnja Moravskog koridora nastaviti u punom kapacitetu jer je to naša budućnosti i to je tempo, na koji smo navikli da se naša zemlja u proteklih nekoliko godina od kada je na čelu SNS i Aleksandar Vučić, da se njime Srbija razvija.

Za to vreme deo opozicije stoji na stepeništu ovog visokog doma i danima su pozivali da se sazove sednica Narodne skupštine i da se na kraju na toj sednici ne bi ni pojavili. Time su pokazali do koje mere su licemerni, do koje su mere spremni da zloupotrebljavaju ovu temu, do koje mere su spremni da se bave politikanstvom, da se bave nekim sitnim, ličnim interesima i zaista su pokazali da su spremni da bez ikakve odgovornosti se isključivo bave strančarenjem i politikanstvom.

Bez ikakve odgovornosti oni pozivaju na kršenje mera koje su predložili i propisali lekari i veoma je komforno iz udobnosti svog doma u udobnoj fotelji sa pristupom interneta prosto tražiti zamerke i greške onima koji rade svakodnevno na terenu, meriti rastojanje da li su sve po propisu uradili, uporno tražiti svaku grešku i zamerku onima koji se trude da obezbede sve što je neophodno građanima, onima koji se trude da ova borba sa ovim virusom bude što uspešnija i da iz ove borbe izađemo kao pobednici.

To su zaista beskurpulozni ljudi koji se tokom trajanja ove pandemije nigde nisu pojavili. Nisu se pojavili ni da ponude pomoć, ni da ponude sredstva da uplate, da volontiraju. Iz udobnosti svog doma su jedinio znali da kritikuju i da se bave prikupljanjem jeftinih političkih poena. Dakle, politizuju čitavu ovu pandemiju, umesto da zastupaju interese građana koji su ih ovde uputili, koji su ih ovde delegirali da se za njihove interese bore. Za to vreme napadaju one koji rizikuju svoje zdravlje i koji su svakodnevno na terenu sa svojim građanima, napadaju predsednika, napadaju njegovu porodicu, njegovu decu i to je jedino što umeju i jedino sredstvo koje koriste.

Opasnost još uvek nije prošla. Još uvek se ne smemo opuštati jer dovodimo u pitanje sve ove mere koje su dale rezultate i uspeh koji smo do sada postigli. Zato moramo imati na umu da sve vreme pratimo preporuke struke, Kriznog štaba i da prosto na umu imamo da nam je jedini cilj da sačuvamo zdravlje i živote ljudi. Srbija se do sada borila. Srbija će nastaviti da se bori. I iz ove borbe sa pandemijom izaći ćemo sigurno kao pobednici. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Tokom današnje rasprave u više navrata mogli smo čuti da Republika Srbija treba intenzivnije da ulaže u sopstvenu privredu i zaista kada podvučemo crtu i sumiramo rezultate, može se reći da je jasno da je strateška politika Vlade Republike Srbije, SNS, Aleksandra Vučića upravo intenzivno ulaganje u oživljavanje naše privrede i u njen razvoj, jer to je pokretač i to je prilika da naše ljude uposlimo i naše sve krajeve pokrenemo.

Zaista, moram da istaknem da kada je u pitanju "Namenska" u Trsteniku, do pre par godina ova fabrika, odnosno radnici ove fabrike su radili u zaista neadekvatnim uslovima, u halama koje su prokišnjavale, u halama koje nisu imale grejanje. Primali su samo po 20% od plate, nisu imali ni zdravstvene knjižice. Nisu imali mogućnost da odu u penziju jer staž nije bio uplaćivan, nije bio povezan. Mašine su bile zastarele. Ova fabrika je bila u blokadi i samo za struju je dugovala preko 50 miliona dinara.

Zaista, fabrika koja je bila na korak do bankrota je zaista na rubu propasti. Samo u proteklih nekoliko godina ova fabrika je doživela jedan preokret i već četiri godine posluje pozitivno i nema kreditnih zaduženja. Sa ponosom ističemo da su radnici fabrike u dogovoru sa direktorkom, Anđelkom Atanasković, doneli odluku da ulože u nabavku novih mašina, pa su tako od sopstvenih sredstava, ne iz kreditnih zaduženja, kupili devet novih fabrika u vrednosti od dva miliona dolara. Od države su takođe dobili novac za unapređenje mašinskog parka u iznosu od 3,5 miliona evra.

Naši inženjeri rade na razvoju novih programa, fabrika radi i na razvoju civilnog programa i zaista ide krupnim koracima napred. Hale su renovirane i preko trideset miliona uloženo je samo u unapređenje uslova u kojima radnici rade, dakle u njihovu zaštitu, u sistematske preventivne preglede, u gasifikaciju, u led rasvetu, kuhinju, u sve ono što je godinama bilo zanemareno, što je propadalo i što je bilo devastirano.

Zaista je jasna razlika kako su se nekadašnji predstavnici, nosioci odgovornosti ophodili prema resursima koji su im bili povereni i kakva je situacija danas.

Ja moram takođe da napomenem da se sada svakog meseca za ove radnike odvaja i dodatno penziono osiguranje, već dve godine unazad, tako da su oni u mnogo boljem položaju kada dođe trenutak da odu u penziju, kada će im penzije biti veće ili će moći da podignu taj novac.

Zaista, jedan odgovoran odnos i prema radnicima i prema samom Trsteniku, ali i prema odbrambenoj industriji, jer je čitava Vlada Republike Srbije donela takvu odluku da želi da podrži ove firme, da garantuje za njihove ugovore, da unapredi privredu.

Mi zaista danas sa ponosom možemo reći da je Namenska nosilac i pokretač i Trstenika i Rasinskog okruga i čitave Srbije. Međutim, nažalost, mi možemo od onih turističkih poslanika, koji povremeno dođu u Skupštinu i vode dijalog po hodnicima, da čujemo, naravno u holu, na konferencijama, fabrikovane, izmišljene priče, namenjene samo sticanju kakve medijske pažnje i sitnih političkih poena. Ne razmišljaju o tome koliku štetu nanose i radnicima ovih fabrika i čitavoj odbrambenoj industriji naše zemlje.

Miroslavu Aleksiću, koji je upravo održao takvu konferenciju u holu Narodne skupštine, nije smetalo kada su stanovnici njegovog grada zarađivali po 20% plate, zarađivali su više, ali su primali samo 20% plate. Danas mu smeta kada je prosečna plata u Namenskoj u Trsteniku, 65 hiljada dinara.

Zaista se, postavlja pitanje - da li on i Marinika Tepić i svi oni koji tako olako govore i iznose neke paušalne izjave, da li razmišljaju koliku štetu nanose i odbrambenoj industriji i svim radnicima? Prosto se postavlja pitanje, da li ostvaruju interese nekih drugih, stranih zemalja, jer je činjenica da sopstvenoj odbrambenoj industriji i sopstvenoj zemlji nanose štetu?

Umesto da slave što je Vlada Republike Srbije krajem godine donela uredbu kojom i Namensku u Trsteniku i fabriku TMO svrstava kao članice grupacije odbrambene industrije, TMO kao nosioca bazičnih tehnologija i da ih stavlja pod svoju zaštitu, da namerava da ulaže i da razvija ove fabrike i da ostvari strateški cilj države, kada je u smislu odbrambena industrija, proizvodnja vojne opreme i naoružanja. Umesto da slave što se ovaj trenutak dogodio, oni iznose paušalne izjave, neproverene. I da su iole časni ljudi, oni bi pokazali da je DRI demantovala sve te njihove tvrdnje. To bi bilo objektivno, to bi bilo časno, ali beskrupulozni ljudi samo teže da pridobiju sitne političke poene i da pridobiju sitnu pažnju.

Narodna skupština i ova velika sala, plenum je mesto gde se razgovara o ovim temama. Ovde su ih delegirali građani da predstavljaju njihove interese, a ne da turistički dođu u Narodnu skupštinu kada im se to prohte.

Dužan je i Miroslav Aleksić da objasni i da svim onim ljudima, svih onih hiljadu i po ljudi koji su ga u Trsteniku podržali da ih predstavlja u Narodnoj skupštini, da objasni kog lidera tačno, kvazi lidera, podržava, da li Dragana Đilasa, koji tvrdi da su nam auto-putevi nepotrebni, da je Moravski koridor jedan preskup i nepotreban projekat, ili Vuka Jeremića, koji tvrdi da će ovaj važan koridor da poveže Kragujevac i Užice, da prosto se opredeli koga od ovih kvazi lidera podržava, jer oni ne mogu ni u okviru svoje sopstvene organizacije konsenzus da postignu. Prosto, i ukoliko bi kojim nesrećnim slučajem dobili podršku građana, pitanje šta bi se desilo sa svim ovim važnim projektima, sa svim ovim auto-putevima i da li bi smo se ponovo našli na rubu propasti, kakav smo zatekli 2012. godine. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, između ostalih predloga zakona pred nama je i Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu koji se odnosi na izgradnju Dečije univerzitetske klinike Tiršova 2 i ovo je zaista veliki dan za Srbiju, jer govorimo o podatku koji se odnosi na to da postojeći centar obavi godišnje oko 150.000 pregleda naših najmlađih pacijenata u Srbiji. Dakle, više je nego jasno koliko je opterećenje u ovom kliničkom centru i koliko je značajno da se izgradi novi objekat koji će rasteretiti ovaj veliki broj pacijenata, ali i stvoriti bolje uslove i za lečenje naše dece, ali i za rad naših zdravstvenih radnika.

U planu je izgradnja objekta koji će se prostirati na 30.000 kvadrata i ovaj objekat je predviđen da bude izgrađen po najsavremenijim standardima i da se u njemu odvija najsavremeniji koncept lečenja koji predviđa da se deca što kraće zadržavaju u bolničkim uslovima. Dakle, da za što kraće vreme prime terapiju koja odgovara njihovoj bolesti, ukoliko to odgovara njihovom toku bolesti, a za teže pacijente, naravno, biće obezbeđeni najsavremeniji uslovi i intenzivno lečenje. Rok za izgradnju ovog objekta je četiri godine, a sredstva koja će biti povučena su 54 miliona evra.

Cilj Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije je da obezbedimo što bolje uslove za lečenje svih naših pacijenata, da skratimo liste čekanja, da rekonstruišemo i obnovimo postojeće zdravstvene objekte, ali i da izgradimo nove i da ih modernizujemo.

Dakle, nakon 50 godina, Srbija dobija novu kliniku Tiršovu 2, ali Srbija nakon toliko vremena ima jasan plan i program kada je u pitanju zdravstveni sistem Republike Srbije. Srbija ima konsenzus kada je zdravlje naših građana u pitanju. Srbija ima spremne projekte, ali Srbija je obezbedila sredstva za ovu namenu.

Podsetiću da je Klinički centar Niš izgrađen i da obezbeđuje adekvatne uslove lečenja za sve pacijente koji gravitiraju u tom području. Podsetiću da se izgradnja Kliničkog centra Srbije, koji je u Beogradu, privodi kraju, što je izuzetno značajno za sve naše pacijente, ali je u planu da se izgradi Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu. Na red je došla, naravno, izgradnja Klinike za infektivne i tropske bolesti o kojoj je dugo bilo govora. Ovo su, dakle, konkretni rezultati kada govorimo o izgradnji kliničkih centara širom Srbije, ali isto tako se intenzivno radi na rekonstrukciji, obnavljanju postojećih bolnica, domova zdravlja, ulaže se u opremu i zaista ni jedan grad, opština ili kraj nije zapostavljen i zanemaren.

Svi ovi projekti su krucijalni, kapitalni i vrede po desetine miliona evra. Činjenica je da je potreba za izgradnjom i adaptacijom ovih objekata postojala i za vreme prethodnih vlasti. Međutim, oni nisu našli za shodno, imali su verovatno neke preče stvari, preče projekte, ali nisu imali ni para da o ovim projektima razmišljaju, pa su se ovi objekti samo urušavali tokom godina.

Činjenica je da se danas intenzivnije nego ikada ulaže u ove zdravstvene centre, jer je cilj Vlade Republike Srbije da se skrate liste čekanja, da se unaprede uslovi u našim zdravstvenim centrima, da se radi na jačanju preventive kako bi se na vreme otkrile bolesti, ali i da unapredimo i modernizujemo našu opremu u svim zdravstvenim centrima.

Naš zdravstveni sistem do 2012. godine nije ispunjavao uslove ni kriterijume da učestvuje u ocenjivanju, a kada je u pitanju Evropski zdravstveni potrošački indeks, a mi danas sa ponosom možemo reći da Srbija zauzima 18. mesto od 35. država. Ovom rezultatu doprineli su, naravno, i digitalizacija zdravstvenog sistema, ali i kadrovski plan, odnosno zapošljavanje naših najboljih studenata medicine koji su dobili priliku da se usavršavaju i da idu na specijalizacije kako bismo obezbedili što bolje stručne kadrove.

Kroz povećanja plata, podsećam, da smo tokom 2019. godine doneli odluku da upravo zdravstvenim radnicima u najvećem procentu povećamo plate od osam do 15%, želimo da motivišemo i medicinske sestre i lekare da ostanu u Srbiji, da ovde žive i rade.

Podsećam da je Srbija bila u problemu, jer prethodni režim nije imao nikakav plan i program, nisu razmišljali unapred koje će se to specijalizacije tražiti, pa smo bili u situaciji da budemo u problemu i da nedostaju lekari određenih specijalizacija. Međutim, mi smo taj trend zaustavili odobrivši specijalizacije i danas sa ponosom možemo reći da nam prvi specijalizanti stižu, jer je to proces koji traje, i da ćemo biti u mogućnosti da širom Srbije obezbedimo i nova zapošljavanja i da ćemo obezbediti sve struke koje nedostaju.

Kada je u pitanju uspeh prethodnog režima, jedino što su uspeli je da pošalju svog sopstvenog ministra zdravlja ne lečenje u inostranstvo, i to ne zato što je bolovao od neke retke bolesti ili stanja koje nije moglo biti tretirano u Republici Srbiji, već zato što nije imao poverenja u sopstveni zdravstveni sistem, pa je zbog rutinske operacije otišao da se leči u inostranstvo.

Kada govorimo o lečenju u inostranstvu Republika Srbija je donela jedno sistemsko rešenje, dakle jedan fond za lečenje bolesnih stanja koji se ne mogu sa uspehom tretirati u Republici Srbiji i mi sa ponosom možemo reći da se ovaj fond iz godine u godinu povećava, pa je tako 2012. godine svega osam pacijenata bilo poslato na lečenje i opredeljeno 130 miliona za ovu namenu, godine 2013. takođe 130 miliona, 2014. je bilo opredeljeno 260 miliona, 2015. godine 335 miliona, 2016. godine 600 miliona, 2017. godine milijardu i 100 miliona, 2018. godine i 2019. godine dve milijarde dinara za ovu namenu.

Dakle, velika šansa za najteže pacijente obezbeđena su dva aviona Vlade i konsultacije sa najstručnijim lekarima, kako bi se pacijentima koji su oboleli od retkih bolesti bili obezbeđeni najbolji uslovi za lečenje. Šteta je što deo opozicije koji je doneo odluku da bojkotuje skupštinska zasedanja ni danas nije našao za shodno da dođe i da svoj doprinos raspravi i da učestvuje u ovom veoma važnom danu za Srbiju kada donosimo odluku o povlačenju sredstava za izgradnju klinike „Tiršova 2“. Zaista je očigledno da nisu mogli čak ni zbog ovog ovako važnog razloga da prevaziđu svoje sukobe i sujete, već radije turistički dolaze u Skupštinu, drže konferencije u holu i za taj svoj turizam primaju platu i putne troškove od te iste Skupštine koju bojkotuju.

Takođe ću na kraju svog izlaganja napomenuti značaj nacionalnog investicionog plana i da je kroz ovaj plan koji je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predviđeno da u narednih pet godina u zdravstvo bude uloženo dodatnih 600 miliona evra i da je za narednih pet godina planirano da se izgradi 16 novih bolnica, šest klinika i dva nova klinička centra.

Dakle, sve ovo ne bi bilo moguće da nismo prošli kroz reforme i teške odluke koje smo donosili u prethodnim godinama uz naravno poverenje i podršku građana i sada je Srbija zemlja koja ima planove, programe, ali ima i sredstva da sve ovo što je planirala i realizuje i to je ono što ćemo raditi u narednih pet godina i naravno imajući u vidu sve ovo što sam navela u danu za glasanje ja ću sa zadovoljstvom podržati ovaj sporazum. Hvala.

Hvala, gospođo predsednice.

Uvaženi ministre, danas, kada raspravljamo o Zakonu o Vojsci Srbije, u pojedinostima, ja bih zaista želela da istaknem situaciju u kojoj se danas namenska industrija nalazi i da podvučem uspehe sa kojima danas posluju fabrike namenske industrije.

Konkretno, u Trsteniku je fabrika namenske industrije 2008. godine poslovala negativno, bila je gotovo pred bankrotom i ja zaista moram da istaknem brojeve koji će pokazati sa kakvim su se nemarom ophodili oni kojima je bilo u to vreme ukazano poverenje građana.

Tada je ova fabrika bila na kolenima, radnici su primali 20% plate koju su teškom mukom zarađivali. Računi namenske industrije su bili u blokadi za 20 miliona dinara. Samo za struju su dugovali preko 50 miliona dinara. Da ne pominjem da su radnici radili u halama, koje prokišnjavaju, u kojima nije bilo ni grejanja. Pa, ni posmrtnine nisu bile isplaćivane od 2008. godine.

U takvoj situaciji smo zatekli fabrike namenske industrije, ali dovođenjem SNS na vlast, potpuno se promenila situacija, promenila se odgovornost i posvećenost sa kojom smo pristupili našoj industriji, koju smo želeli da oporavimo.

Danas sa ponosom možemo reći da Namenska u Trsteniku zapošljava 710 radnika, da je potpuno oporavljena fabrika koja je, dakle, u dogovoru sa radnicima, donela odluku da od para koji su zaradili ne povećaju plate, već ulažu u nabavku novih mašina, pa su sami od sopstvenih sredstava, dakle nemaju nikakvih kredinih zaduženja, kupili čak devet novih mašina.

Uz podršku države nabavili su u vrednosti od tri i po miliona evra, dodatno opremili Mašinski park, tako da mašine više ne datiraju iz 1985. godine, već sa ponosom možemo reći da su opremljene i nove hale i nabavljena nova mašinska oprema.

Više od 30 miliona dinara uloženo je samo u uslove rada za naše radnike, kao i u bezbednost i mi zaista sa ponosom možemo reći da smo za kratko vreme značajno unapredili uslove u kojima radnici rade, ali isto tako obezbedili stabilne ugovore koji će ovim radnicima obezbediti sigurnost.

Namenska u Trsteniku je jedan zaista impuls razvoju privredi i zaista naš ponos i ne samo Trsteniku, već i čitavom okrugu i čitavoj Srbiji i uzdamo se u to da će i dolaskom novog auto-puta Moravskog koridora, dodatno proširiti svoj rad i svoje kapacitete, jer nam je cilj da uposlimo mlade ljude, da ih kroz dualno obrazovanje osposobimo da što bolje obavljaju ove poslove i da ostanu u svojim krajevima.

Ono što želim da posebno podvučem je ta razlika u odnosu prema našim fabrikama, prema našim radnicima, prema našoj privredi, 2008, 2010. godine i danas. Nije ni čudo što su svi ovi ljudi izgubili poverenje građana kada uporedite ove cifre koje zaista ne lažu i pokazuju koliko smo mnogo uspeli za veoma kratko vreme, ali uz jednu promišljenu, odgovornu politiku, strategiju i uz političku volju da se privreda pokrene, a ne da se gasi i da se fabrike urušavaju. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena gospođo Đukić Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, između ostalog, i Predlog zakona o javnim nabavkama koji je nastao kao potreba da se u domaću zakonsku regulativu unesu rešenja u skladu sa propisima EU. Cilj je transparentniji i fleksibilniji postupak javne nabavke uz smanjenje administrativnog tereta i sprovođenja elektronske komunikacije.

Naravno, primena ovog zakona će omogućiti da se spreči korupcija tokom planiranja ovog postupka, tokom samog sprovođenja postupka, ali i izvršenja ugovora. Cilj je da se zapravo korupcija otkrije na vreme, da se šteta otkloni i da se počinioci sankcionišu i kazne.

Zadatak je da se obezbedi konkurentnost i da se spreči sukob interesa i upravo je sukob interesa trgovina uticajem, korupcija, obeležila mandate lidera Saveza za Srbiju koji danas jedino umeju da upućuju kritike i, obzirom da nemaju nikakav program, da fabrikuju i plasiraju različite afere.

Uglavnom su svi oni koji su ranije poznati u politici, jer su obavljali različite funkcije, izgubili poverenje građana u svojim lokalnim samoupravama, ali pojedini, kao što je Marko Bastać, i dalje učestvuju u koruptivnim aferama, u nelegalnoj gradnji, u reketiranju građana i u ostalim koruptivnim aferama.

Umesto da kažu – čestitamo što ste uradili nešto što mi nismo bili sposobni, ni kadri da izvedemo, čestitamo što ste juče započeli izgradnju Moravskog koridora, čestitamo svim građanima Rasinskog okruga, svim građanima Trstenika, što će kroz sve ove opštine koje se nalaze na trasi koridora proći ovaj veoma važan autoput koji je veoma važan za čitavu Srbiju, umesto da kažu – čestitamo, mi smo tokom jučerašnjeg dana mogli da čujemo kritike koje su upućene na račun ovog autoputa. Ocenili su ga i okarakterisali kao nepotreban i skup projekat.

Ja im preporučujem da porazgovaraju sa građanima, naročito sa građanima koji žive na ovom potezu i bolje da im objasne zašto je konkretno u Trsteniku bio važniji projekat „Akva parka“ nego projekti koji će obezbediti svim građanima zdravu pijaću vodu, zašto nisu ni korak načinili ka izgradnji Moravskog koridora, već su se bavili jedino procenjivanjem kroz čiji je voćnjak isplatljivije da ovaj autoput prođe.

Da ne pominjem izveštaje DRI koji su u svim ovim opštinama, dok su ih vodili ovi lidera Saveza za Srbiju, pronašli niz nepravilnosti. Konkretno, ja ću pročitati samo jedan podatak iz Izveštaja DRI u Opštini Trstenik iz 2014. godine, gde se navodi da, između ostalih nepravilnosti, da je opština preuzimala obaveze, izvršavala plaćanje bez poštovanja zakonskih procedura u oblasti javnih nabavki i samo jedan primer koji se tiče kupovine goriva za motorna vozila bez sprovedenog postupka javne nabavke, bez unapred potpisanog ugovora, bez navođenja u koja je to vozila sipano gorivo, bez navođenja koliko smo kilometara prošli.

Dakle, mi želimo da ovakvo ponašanje predsednika opštine zaustavimo, sprečimo, sankcionišemo, da ih obavežemo da se prema budžetu svih građana Srbije odnose odgovorno i da rade u interesu građana, jer su njima dužni da podnose izveštaje i da postupaju u najboljem interesu svih građana.

Primena Zakona o javnim nabavkama imaće za posledicu smanjenje administrativnog opterećenja i pojednostavljenje postupaka, kao i smanjenje troškova za samu prijavu i učešće u postupcima javne nabavke za mala i srednja preduzeća i upravo će ovo smanjenje troškova postići cilj, odnosno povećani broj ponuda i veći nivo tržišne konkurencije, a samim tim i efikasnije i racionalnije trošenje budžetskih sredstava.

Takođe, kada je reč o ispunjenju kriterijuma, oni koji se javljaju na konkurs i učestvuju u postupcima kao privredni subjekti oni podnose jedan dokument kojim garantuju da ispunjavaju sve propisane kriterijume koji su navedeni i garantuju da nema razloga da budu isključeni iz ovog postupka i tek kada se odabere ponuđač koji ima ekonomski najisplatljiviju ponudu, on je dužan da dostavi svu dokumentaciju propratnu koja dokazuje da on ispunjava kriterijume koje je naveo.

Ono što je takođe ocenjeno kao veoma pozitivno, a to je partnerstvo za inovacije koje donosi ovaj novi Zakon o javnim nabavkama. Ukoliko je reč o realizaciji usluga i radova koji do tada nisu bili dostupni na tržištu, od promovisanja znanja i uvođenja novih tehnologija uz povezivanje nauke i praktične delatnosti postiže se i razvoj primene inovativnih rešenja, naravno u skladu sa okvirima procenjenih troškova.

U duhu digitalizacije takođe predviđeno je da se sva komunikacija odvija elektronskim putem i na ovom polju već su učinjeni određeni koraci – elektronsko popunjavanje prijava za učešće i elektronski katalozi. Ono što je ključ je iskorenjivanje korupcije, pravna zaštita u postupcima javnih nabavki i efikasan pravni mehanizam i ono što se želi postići je zapravo pravna sigurnost, da i u ovom stabilnom sistemu ponuđači imaju poverenje u sam sistem i postupak javne nabavke i da se poseban akcenat stavi na preventivno delovanje.

Imajući u vidu sve navedeno u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog.

Hvala vam, predsedavajući.

Kada razgovaramo o amandmanima na Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ovim zakonom je veoma jasno definisano i precizirano ono o čemu govorimo u ovoj temi.

Vlada Republike Srbije je upravo i formirala Radnu grupu koja bi se bavila unapređenjem izbornih uslova, jer želimo da unapredimo i izborni proces u Srbiji, ali isto tako i nivo demokratije.

Međutim, nema tih izbornih uslova koji mogu omogućiti i Bošku Obradoviću i onima koji bojkotuju rad Narodne skupštine, ne da pobede na izborima, nego da pređu i cenzus na izborima koji ih očekuje.

Ja podsećam da je Boško Obradović u Narodnu skupštinu ušao viseći sa balkona. Ovog vikenda je pokušao da razbije, da demolira Narodnu skupštinu i da na taj način uđe u ovu instituciju. Veoma neobično poimanje načina ulaska u institucije.

Podsećam da je njegov posao da dolazi u Narodnu skupštinu i da zastupa građane koji su ga na ovu poziciju izabrali i postavili svojim glasovima.

Dakle, ne samo da mu nije zabranjeno, njegova je dužnost da dolazi na posao. Na posao ne dolazi i onda nasilno na vikend uveče pokuša da lomljenjem i rušenjem uđe u ovu instituciju. Pa, to nikome, zaista, nikome nije dozvoljeno. Nema tih izbornih uslova koji će omogućiti da na ovaj način bez ikakvog programa i politike rušenjem, fabrikovanjem afera koje se plasiraju svakodnevno, izmišljenih, da se zadobije poverenje naroda.

Poenta je da oni koji su ove izborne uslove kreirali, oni koji su ih donosili, sada su se naprasno setili da ovi izborni uslovi ništa ne valjaju. Zapravo, radi se o traženju izgovara, o traženju alibija za neuspeh koji su svesni da ih očekuje na narednim izborima. I, zapravo, više nije reč o zahtevima, reč je o izmišljotinama koje pokušavaju da, kako se jedan po jedan zahtev ispunjava da fabrikuju svakodnevno kako bi zapravo osporili čitav ovaj izborni proces i našli opravdanje za sopstveni neuspeh na izborima.

Ponavljam da ove izmene zakona nikome ne mogu garantovati pobedu na izborima, ali mogu obezbediti unapređeniji i bolji izborni proces sa biračkim spiskovima koje smo ažurirali, sa ostalim postupcima koje smo unapredili. Međutim, opozicija želi vlast bez izbora. Oni žele da ih neko na ulici proglasi ministrima, da ih izviče da su oni ti koji treba da o nečemu odlučuju, međutim, građani su ti koji donose odluku i sud o svakom od nas, o radu svakog od nas, građani su ti koji su rekli da žele nove fabrike, nove puteve, da žele veće plate i penzije i bolji životni standard i oni su ti koji su opoziciju postavili na margine političkog života, to će pokazati na svakim narednim izborima. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nakon usvajanja budžeta za 2020. godinu pred nama je set poreskih zakona koji će biti podstrek dodatnom zapošljavanju, kako bi se fiskalni prostor, koji smo kreirali, upotrebio i bio iskorišćen za dalje zapošljavanje svih naših građana.

U ovom smislu govorimo o dve vrste podsticaja. Kao prvo, govorimo o smanjenju opterećenja na zarade, kako bi se kontinuirano, iz godine u godinu, obezbeđivalo sprovođenje ove mere koju smo osmislili kao podstrek razvoju privrede.

Podsećam da smo prilikom usvajanja budžeta za 2019. godinu mi zapravo usvojili Odluku o smanjenju opterećenja zarade sa 63 na 62%. Ovaj 1% zapravo iznosi 13 milijardi dinara. Ova sredstva su planirana tako da ne naruše finansijsku stabilnost budžeta, ali i da stimulišu poslodavca da u svojim firmama, dakle, ili dođe do novog zapošljavanja ili da povećaju plate ili ulože u nove tehnologije onako kako samim poslodavcima to bude odgovaralo.

Predviđeno je ukidanje dela doprinosa za PIO na teret poslodavca od pola procenta i ova mera predstavlja nove olakšice za poslodavce kako bi se oni dodatno motivisali na nova zapošljavanja.

Predlog je i povećanje neoporezivog dela na zarade u Zakonu o porezu na dohodak građana sa 15.300 na 16.300, što će pomoći da se opterećenje na zarade smanji sa 62 na 61% tokom 2020. godine. To je upravo taj kontinuitet o kome pričamo.

Drugi deo podsticaja se odnosi na smanjenje doprinosa i smanjenje poreza za sva zaposlena lica i to tokom naredne tri godine - tokom 2020. godine u iznosu od 100%, tokom 2021. godine 95%, i tokom 2022. godine u iznosu od 85%. Isto tako, porezi se smanjuju za novonastanjena lica i za one poslodavce koji se odluče da uposle visoko kvalifikovanu radnu snagu.

Dakle, po prvi put donosimo konkretne mere kako bismo se još odlučnije upustili u smanjenje nezaposlenosti i ono što je jako važno, mi sada u budžetu imamo prostora, imamo finansijske uslove za ovu meru, ali postoji i politička volja i postoji plan i program kako da se privredi pomogne.

Od 2012. godine, podsećam, mi smo otvorili 700 hiljada novih radnih mesta, 700 hiljada ljudi je dobilo priliku da radi i da od svog rada izdržava svoje porodice. Ovo je izvanredan rezultat, ali sigurno je da se ovde nećemo zaustaviti i da ćemo nastaviti odlično da se borimo za nova radna mesta i za smanjenje nezaposlenosti.

Zakoni pred nama donose i efikasniji rad poreske administracije, jednostavniju komunikaciju, oslobađanje od plaćanja taksi za uverenja izdata i podneta elektronskim putem. Sve ove mere kreirane su da sa jedne strane budu, dakle, podstreknu ovom zapošljavanju, a sa druge strane da donesu i pojednostavljeni postupak koji se vodi kod javnih beležnika, razmenu podataka i na kraju brži i efikasniji postupak.

Kada je reč o Zakonu o prestanku uređenja načina isplate zarada, ja podsećam da smo tokom 2014. godine bili prinuđeni da uđemo u fiskalne reforme i da je najvažniji zadatak bio očuvanje finansijske stabilnosti i stavljanje javnog duga pod kontrolu, obzirom da to da su penzije i plate najveći deo rashoda. Kreirani su uslovi za ekonomski oporavak i održivi razvoj.

Danas sa ponosom možemo reći da izlazimo iz ovih fiskalnih reformi i da smo u situaciji da povećavamo plate u javnom sektoru i da to činimo već tri godine unazad kontinuirano. Mi smo, podsećam, nedavno doneli odluku o povećanju plata u javnom sektoru u iznosu od 8% do 15% i to u najvećem iznosu medicinskim sestrama, tehničarima, zatim lekarima, ali i u ostalim resorima takođe.

Vlada Republike Srbije na čelu sa SNS zaista se odgovorno odnosi i prema građanima, ali i prema budžetu Republike Srbije i uspeli smo da tokom ovih godina teških reformi i nepopularnih mera, koje smo prinuđeni da sprovedemo, održimo nisku inflaciju, da sprovedemo reforme, ali i da privredi olakšamo poslovanje i stvorimo investicioni ambijent kako za domaće, tako i za strane investitore.

Ponosni smo jer smo uspeli da održimo tu dinamiku privlačenja investicija, o čemu svedoče izveštaji međunarodnih institucija u kojima Srbiju karakterišu kao zemlju koja je lider i koja prednjači u privlačenju direktnih stranih investicija i podsećam da smo tokom prethodne godine privukli dve milijarde i 300 miliona direktnih stranih investicija, na šta smo izuzetno ponosni.

Stabilan devizni kurs, stabilna inflacija stvorili su uslove za spoljno-trgovinsku razmenu koja je rasla iz godinu u godinu, ove godine iznosi 70%. Mi sarađujemo u ovom trenutku i sa istokom i sa zapadom. Promenili smo imidž Srbije, promenili smo ugled, podigli smo ugled koji Srbija danas uživa u svetu i promenili smo perspektivu naše zemlje. Ovo je omogućilo i da nezaposlenost opadne, ali i da unapredimo kvalitet života svih naših građana.

Kada je reč o temi penzija, od 1. januara 2020. godine penzije će se obračunavati po švajcarskom modelu, odnosno biće usklađivane po švajcarskoj formuli, što znači da će se usklađivati u odnosu na stopu inflacije i stopu rasta plata, što je jedan zdrav i održiv model, što će biti naravno i garant i redovnost i visine isplate ovih davanja i svake godine se, to sa ponosom možemo reći, izdvaja manje novca iz budžeta i ja podsećam da tokom 2012. godine iz budžeta isplaćivano 59% za penzije. Mi ove godine izdvajamo 26% iz budžeta, što je pokazatelj da smo izuzetno oporavili penzioni fond koji je bio opustošen, ali i da smo popravili taj odnos brojnosti osiguranika i broja penzionera i da je penzioni sistem sada zdrav i održiv.

Penzioneri tokom 2020. godine mogu očekivati povećanje od 5,4%, ali ne samo to, već i jednokratne isplate kada se za to stvaraju finansijski uslovi, a podsećam da su početkom ovog meseca svi penzioneri dobili uplate od po pet hiljada dinara.

Dakle, jasno je da je rezultat postignut otvaranjem brojnih fabrika širom Srbije, otvaranjem velikog broja novih radnih mesta, upošljavanjem naših ljudi i tokom 2020. godine mi takođe i kroz Nacionalni investicioni plan možemo očekivati brojne nove investicije i naši rezultati će garantovati da ćemo i u narednom periodu raditi istim tempom i na isti načni nastojati da podignemo kvalitet života svih naših građana.

Više investicija, bolji standard naših građana, ali naravno sve je zasnovano na realnim osnovama i održivo tako da se ne naruši ovaj postignuti finansijski napredak, ova stabilnost koju smo postigli, za šta se svakodnevno bori i Aleksandar Vučić i SNS i što su građani svakako prepoznali nagradeći nas svojim poverenjem na svim izborima i jasno poručili da politika SNS i politika Aleksandra Vučića nema alternativu. Hvala.

Hvala vam predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o budžetu, kao najvažniji predlog o kome raspravljamo.

Na samom početku želim da istaknem da je kreiran na osnovu prihoda i ušteda koje smo ostvarili, da je zasnovan na realnim projekcijama i da je razvojni, a i sam Fiskalni savet je dao ocenu da je izuzetno dobro isplaniran.

U ovom trenutku sa ponosom možemo reći da je budžet naše zemlje stabilan, da je zdrav, da smo na osnovu reformi, na osnovu odgovorne politike koju smo sproveli, na osnovu nepopularnih mera koje smo imali u prethodnim godinama, uspeli da je budžet sada u jednom stabilnom, održivom stanju i da smo za našu decu stvorili sigurniju budućnost.

Takođe, javni dug je pod kontrolom. Mi smo promenili perspektivu, mi govorimo o kretanju unapred, mi govorimo o razvoju, o novim investicijama i o jednoj modernijoj Srbiji.

Prioritet i strateški cilj Vlade Republike Srbije je da građani u što kraćem vremenskom roku osete boljitak. To se upravo čini kroz intenzivno ulaganje u razvoj i pokretanje privrede, u otvaranje radnih mesta, novih radnih mesta, smanjenje nezaposlenosti i zato se tako intenzivno radi i na privlačenju novih investicija.

Tokom 2019. godine mi smo privukli 2 milijarde 320 miliona evra stranih investicija, što je 43% više nego u 2018. godini. Srbija prednjači po broju direktnih stranih investicija, i na to smo izuzetno ponosni. Ovo nije bio ni malo lak zadatak. Bilo je neophodno promeniti imidž Srbije.

Srbija danas uživa ugled u svetu, Srbija je zemlja koja je faktor mira i stabilnosti, zemlja koja je bila spremna da povuče teške poteze, rezove kako bi presekla sa onim negativnim trendom i kako bi uspela da se razvija, da intenzivno ulaže u svoju infrastrukturu, da intenzivno ulaže u svoje industrijske zone i da kreira uslove i da šalje poruku da jedna destinacija pogodna za investiranje. Na ovaj način privukli smo veliki broj stranih investicija i širom Srbije se otvaraju nove fabrike i nova radna mesta.

Od 2012. godine u Srbiji je otvoreno 700.000 novih radnih mesta. Iako je ovo izuzetno dobar rezultat, mi ovde nećemo stati, nećemo se zaustaviti, nastavićemo sa ovakvim radom i naši rezultati u prethodnom periodu su garant da ćemo i u narednim godinama nastaviti ovim intenzitetom da se borimo za smanjenje nezaposlenosti.

Naravno od onih koji parlament bojkotuju, iz hola poručuju, čućete da su u pitanju motači kablova, pogrdno se izražavaju o fabrikama koje se otvaraju, a to dolazi iz nemoći, jer oni zapravo dok su uspevali da uživaju poverenje građana nisu bili u stanju ni da opreme industrijske zone, ni da privuku investicije, dakle kritikuju nas jer smo uspeli i bili kadri da uradimo ono što oni nisu bili u stanju da urade. Dakle, pogrdno se izražavaju, uvredljivo o svojim građanima, koji zapravo rade u tim fabrikama, koji od svog rada pošteno žive i izdržavaju svoje porodice.

Podsećam da smo prilikom usvajanja budžeta za 2018. godinu mi smanjili, odnosno rasteretili privredu kroz smanjenje opterećenja na zarade sa 63 na 62% i ponovo ćete iz hola čuti kako je to samo jedan procenat smanjenja. Međutim, ukoliko izračunate radi se o 1,3 milijarde dinara, dakle uopšte nije malo opterećenje kada se radi o budžetu. Mi na ovaj način uspevamo da rasteretimo privredu, da damo podstrek poslodavcima za novo zapošljavanje ili za ulaganje u nove moderne tehnologije ili za povećanje plata, kako samim poslodavcima to bude odgovaralo.

Činjenica je da je budžet Republike Srbije u ovom trenutku stabilan da izdrži ovo opterećenje i činjenica da u godinama iza nas nije bilo nikakve inicijative da se ovoj meri pristupi, nije bilo ni političke volje, ni smelosti, ali ni finansija da se ovo izvede. Ova mera je jedan podsticaj za zapošljavanje kako bi poslodavci mogli da uposle nove ljude, bili stimulisani i motivisani.

Nedavno je Narodna skupština usvojila rebalansa budžeta, dakle, pozitivni rebalans budžeta kako bi naši građani osetili efekte ušteda i prihoda koje smo ostvarili i ovaj novac se uglavnom odnosi na povećanje plata i penzija ali i na kapitalne investicije. Kada je reč o kapitalnim investicijama intenzivno se ulaže u infrastrukturu i nastavak oko ovakvog trenda sigurno će se nastaviti tokom 2020. godine.

U ovom trenutku sa ponosom možemo reći da smo u Srbiji izgradili 320 kilometara novih autoputeva, da je završen Koridor 10 i velike i značajne deonice Koridora 11, govorim o ugovorima za Moravski koridor, koji povezuje centralnu Srbiju i biće motor, pokretač razvoja centralne Srbije i povezivaće opštine na ovoj trasi i Koridore 10 i 11.

Uz opremanje industrijskih zona u čemu nam značajno pomaže Ministarstvo privrede, svojim finansijama, u stvaranju uslova za privlačenje grinfild i braunfild investicija, mi danas možemo reći da smo stvorili uslove da investitori dođu, da otvore fabrike i da naše ljude uposlimo i pokrenemo privredu.

Podvlačim još jednom da smo zahvaljujući dobrim rezultatima sprovodili fiskalni prostor koji će biti iskorišćen za povećanje ovih kapitalnih investicija, za smanjenje poreskih opterećenja, ali i za povećanje plata u javnim preduzećima i naravno penzija.

Ove mere su osmišljene tako da ne naruše stabilnost javnih finansija, da ne naruše dinamiku smanjenja javnog duga ali i da podignu životni standard stanovništva, da stimulišu privatnu potrošnju, ubrzaju privredni rast.

Od 1. januara 2020. godine i penzije će se usklađivati po švajcarskoj formuli što znači da će biti usklađene, zavisiće od stope inflacije, od stope rasta plata što je jedna zdrava formula, a održiva koja će biti garant i isplate penzija i njihove visine.

Dakle, mi u ovom trenutku više ne govorimo o tome da li će penzije biti, već razgovaramo o visini penzija i o daljem rastu.

Ono što je važno, obezbedili smo kontinuitet, ovo radimo iz realnih izvora, iz ušteda koje smo ostvarili, ne iz kredita koji su nepovoljni, koji imaju visoke kamatne stope, koji kad-tad dođu na naplatu, kao što su to činili naši prethodnici. Mi ovo radimo bez zaduživanja i isto tako smo našim penzionerima obezbedili iz ovih prihoda i ušteda po pet hiljada dinara, jednokratno, što je takođe veoma značajno onim penzionerima sa najnižim primanjima.

Primena švajcarske formule, da oni svakako u 2020. godini mogu očekivati povećanje koje će iznositi 5,4%. Dakle, konsolidovali smo finansije, tema više nije deficit, već rast i razvoj.

Plate su takođe povećane u iznosu od 8 do 15%, najviše u zdravstvu, medicinskim sestrama i lekarima.

Podsećam da je i ovaj predlog budžeta doneo sa sobom povećanje u razdelu zdravstva za 73%, pardon 13,3% i najviše sredstava je planirano u cilju izgradnje u opremanje zdravstvenih ustanova, kako bismo našim građanima i pacijentima obezbedili što bolje i kvalitetnije uslove za lečenje.

Dakle, nabavka medicinske opreme, širenje prostora, investicije i investiciono održavanje postojećih objekata.

Ministar Lončar je takođe najavio saglasnost kada je u pitanju prijem nedostajućih radnika, a kada su u pitanju lekari i medicinske sestre, ali biće sigurno i u drugim resorima ovakve saglasnosti, jer želimo da uposlimo naše ljude.

Sada bih se vratila na trenutak samo na temu zdravstva. U ovom trenutku nama stižu i specijalizanti, kako bi i u onim oblastima nadomestili one kadrove koji nedostaju, jer činjenica je, kada je bio ministar Tomica Milosavljević, nije bilo nikakvog plana i programa kako bi se na vreme obezbedili lekari u oblastima u kojima nedostaju.

U budžetskom fondu za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne mogu uspešno tretirati u Srbiji, došlo je do povećanja od 9%, što izuzetno podržavamo. Takođe, intenzivno se ulaže u jedinstven zdravstveni sistem, kako bi se podaci prikupljali iz svih informacionih sistema u zdravstvenim ustanovama.

Ono što posebno želim da istaknem je Nacionalni investicioni plan, koji predstavlja jednu strategiju Republike Srbije koja će tretirati sve one segmente koji su od izuzetnog značaja za svakog stanovnika Republike Srbije, počev od izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže. Mi ne želimo, kako su to naši prethodnici radili, da prvo gradimo akva parkove a da naši ljudi nemaju zdravu pijaću vodu. Naprotiv, želimo da do svakog stanovnika stigne zdrava pijaća voda. Za tu namenu je opredeljeno 2,5 milijardi.

Želimo da ulažemo i u infrastrukturu, da nastavimo sa izgradnjom puteva, sa rehabilitacijom. Za ovu namenu je predviđeno 4 milijarde, a samo 900 miliona za rehabilitaciju pet hiljada postojećih kilometara puteva.

Naši dosadašnji rezultati su garant da ćemo i u narednom periodu postupati odgovorno, promišljeno, radeći po prioritetima, da ćemo nastaviti sa izgradnjom puteva, sa uređenjem industrijskih zona, da ćemo voditi računa i odgovorno se ophoditi prema budžetu. U tom smislu budžet zaista jeste razvojni, okrenut ka velikim investicijama i unapređenju naše zemlje.

Značajna pažnja posvećena je i pronatalitetnoj politici. Dakle, poseban akcenat na podršku roditeljima kada im je to najpotrebnije.

Imajući u vidu ovu razvojnu komponentu Predloga budžeta za 2020. godinu, ja ću u danu za glasanje podržati vaš predlog. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Sikimiću, dame i gospodo narodni poslanici, kada raspravljamo o Izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije i Izveštaju o sprovođenju Nacionalne strategije o borbi protiv korupcije, ono što na početku želim da istaknem je da u Srbiji postoji politička volja da se korupcija iskoreni i da je veoma razvijena svest o važnosti ove teme.

Jedan od zadataka koje je država dala svojim organima, Tužilaštvu, Policiji, službama bezbednosti je da se obračunaju sa korupcijom, da se korupcija iskoreni i veoma važna poruka da nema nedodirljivih i da će svi biti procesuirani ukoliko postupaju suprotno zakonu.

Dakle, bez obzira da li je neko zaposlen u državnim organima, da li je na pravosudnoj funkciji ili je možda politički funkcioner, neće biti zaštićenih i neće biti onih koji neće odgovarati pred zakonom ukoliko zakon prekrše.

Srbija je odlučna da nastavi sa izgradnjom i jačanjem institucija koja se bave prevencijom i borbom protiv korupcije i u tom smislu možemo govoriti i o novom zakonu koji je donesen, odnosno Zakon o sprečavanju korupcije, ali i o drugim propisima koji su usvojeni.

U tom smislu su i nalazi novog izveštaja grupe zemalja za sprečavanje korupcije Saveta Evrope, u tom smislu je izveštaj pozitivan i rezultat je kontinuiranih napora državnih organa na polju sprečavanja korupcije u odnosu na poslanike, sudije i tužioce. Ovaj Izveštaj je, takođe potvrda uspeha dosadašnjih aktivnosti, ali i jedan podsticaj i prostreh da se sa usvajanjem preporuka i dalje nastavi.

Podsećam da je u 13 preporuka koje je Srbija imala kao zadatak da ispuni, 10 preporuka delimično usvojeno. Kako se ove preporuke uglavnom odnose na ustavne amandmane, izvesno je da Savet Evrope nije mogao u potpunosti da učinjeni napredak na adekvatan način tretira i to iznese u svom izveštaju, ali sigurno je da je Srbija učinila napore da je napredak postignut i da je sve ovo zabeleženo kroz izveštaj GREKO.

Takođe, preostale preporuke koje su zabeležene u ovom izveštaju su takođe ispunjene zato što smo radili na usvajanju Zakona o lobiranju i stupanjem na snagu i ovog zakona i Zakona o sprečavanju korupcije. Mi smo učinili krupan korak na usvajanju ovih preporuka.

Usvajanjem Zakona o sprečavanju korupcije propisana je šira nadležnost i jača uloga Agencije, kao i njena veća samostalnost, veće su obaveze u smislu javnih funkcionera koji stupaju na svoje funkcije u smislu prijavljivanja imovine, ali isto tako i nadležnost Agencije koja će sada moći da ima uvid u bankovne račune i na taj način proveravati imovinu funkcionera bez saglasnosti.

Takođe, ono što se uvodi i što je veoma značajno i što do sada nije postojalo je postupanje na osnovu predstavki građana, dakle ukoliko dostavljeni dokazi ukazuju da nečije delovanje ima osnova za sumnju i izazivaju sumnju u postojanju korupcije, možete postupati po ovim predstavkama, kao i po službenoj dužnosti.

Kao što stoji u samom Izveštaju, očekuje se da će ovakve mere dovesti do toga da se promeni trend tog neradog prijavljivanja korupcije i da će se ojačati i poverenje građana u raznim institucijama i da ćemo na ovaj način, budući da smo siv na istom zadatku, znatno pospešiti rezultate i same Agencije.

Ono što je veoma značajno i što je pomenula i gospođa Aleksandra Tomić u svom izlaganju kao predsednica Odbora je to da Agencija, osim širih nadležnosti, da su njene nadležnosti praćene dodatnim finansijskim sredstvima koje su odobrena, dakle, veći budžet blizu 19.000.000 dinara, ali isto tako i odobrenim novim kadrovskim kapacitetima, ako se ne varam 49 novih radnih mesta je odobreno Agenciji za borbu protiv korupcije, što će u značajnoj meri povećati efikasnost Agencije.

Podsećam da je ovo i direktna potvrda rešenosti države u borbi protiv korupcije, jer se i na ovaj način ispunjavaju i preporuke koje zajedno sa Agencijom za borbu protiv korupcije razmatramo i nastojimo da ih ispunimo kako bismo bili efikasniji u ovoj borbi. Uloga Agencije je preventivna u društvu i cilj ovakvog postupanja je razotkrivanje slučajeva korupcije u skladu sa zakonom i ukazivanje na pojavu korupcije nadležnim organima.

Ono što još jednom ističem jeste da je važna saradnja i koordinacija svih relevantnih aktera i ono što je veoma važno i čime se bavio i Odbor na kome je razmatran Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije jeste da se sam rad Agencije usmeri na one koji novcem raspolažu, odnosno da se utvrdi da li je to postupanje u skladu sa zakonom, da li je raspolaganje novcem građana koji je poveren državnim organima, odnosno funkcionerima, da li se ova raspodela vrši na adekvatan način, u skladu sa zakonom i da se to prati, naravno, kroz razvijene mehanizme, praćenje imovine povezanih lica. Ono što je jako važno jeste da je ova borba sistemska i u ovim postupcima je svaki organ veoma važan, ali veoma važna karika je i tužilaštvo koje treba da obavi svoj deo posla. Dakle, svi smo na istom zadatku i važno je da obezbedimo sve uslove i dobru komunikaciju kako bismo bili efikasni.

Kada govorimo o ispunjavanju preporuka, ja bih navela jednu veoma važnu činjenicu, a to je da se Srbija ne nalazi na sivoj listi FATF-a, jer je Skupština ove Radne grupe ocenila da je Srbija ispunila sve uslove, i to znači da Srbija ispunjava i uslove vezano za otvaranje novih poglavlja u pregovaračkom procesu sa EU.

Srbija je, dakle, pokazala jasnu opredeljenost, jasnu političku volju na najvišem nivou kad je ispunjavanje akcionog plana u sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma u pitanju, i to je veoma značajno, jer Srbija jača mehanizme i u ovom domenu.

Činjenica je da su uloženi značajni napori, i to je i Radna grupa za finansijske mere u borbi protiv pranja novca jasno istakla i da su ovi napori u cilju ispunjavanja nedostataka u tehničkom i strateškom smislu i napredak Srbije naišli na izuzetne reakcije i na izuzetnu podršku. Ocena je, dakle, da postoji politička posvećenost i kapaciteti za nastavak sprovođenja reformi i za nas je ključno, kao zemlju, da nastavimo sa unapređivanjem ovih mehanizama.

Podsećam da je 12 zakona tokom ovog perioda stupilo na snagu, da su izrađeni novi propisi i drugi dokumenti i posebno smo ponosni na unapređenje zakonodavstva i povećan intenzitet nacionalne saradnje u ovoj oblasti.

Ova odluka FATF-a je izuzetno važna i za poslovanje i buduće investicije u Republici Srbije, budući da se na ovaj način jača poverenje investitora, ali i poverenje i bolja saradnja sa drugim zemljama, što je nama veoma važno.

Ono što je istaklo Ministarstvo unutrašnjih poslova, rezultati u ovoj oblasti se ogledaju u tome što je povećan broj lica koja su procesuirana, kada je u pitanju pranje novca i zaplena imovine u ovoj oblasti, što su takođe veoma značajni rezultati.

Ukoliko govorimo o borbi protiv korupcije, tokom prethodnog perioda usvojeni su i Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o lobiranju, ali isto tako u prethodnom periodu i Zakon o zaštiti uzbunjivača i Zakon o javnim nabavkama, što su takođe veoma važni koraci u ovom domenu.

Kada govorimo o rezultatima, zaista moram da istaknem ono što je strateški cilj i opredeljenje Vlade Republike Srbije, a kada je u pitanju digitalizacija, odnosno izgradnja sistema otvorenih podataka, što je jedan važan korak ka sprečavanju korupcije, jer se na ovaj način poveća konkurentnost i jača poverenje između građana, države i privrede. Zaista moram da napomenem da u ovih prethodnih nekoliko godina uvećan broj usluga koje građani mogu koristiti, građani i privreda mogu dobiti od državnih institucija, što je veoma značajno i veoma je važan korak, napominjem, za smanjenje korupcije.

Sigurno je da je za ekonomsku i političku stabilnost i ovaj segment odigrao ključnu ulogu, jer nam je veoma važno da pokrenemo, oživimo našu privredu i da pošaljemo poruku da je Srbija jedna bezbedna i povoljna destinacija za ulaganje.

Ukoliko se osvrnemo na deo Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije koji se odnosi na sukob interesa, a nalazi govore da je povećan broj zahteva koji se odnose na davanje mišljenja funkcionera u odnosu na sukob interesa, dakle, povećan je broj zahteva, činjenica je da bi Agencija trebala da se pozabavi temom koja je pokrenuta pre nekoliko dana, odnosno svedoci smo da su tužilaštvo i policija pokrenuli zajedničku istragu povodom delovanja Dragana Đilasa i njegovih kompanija, zaposlenih u njegovim firmama, a tiče se trgovine sekundama RTS. Dakle, postoje osnovana sumnja da su Dragan Đilas i zaposleni u njegovim firmama suprotno zakonu trgovali sekundama na javnom medijskom servisu u određenim emisijama.

Dakle, biti državni službenik, biti gradonačelnik glavnog grada istovremeno, trgovati sekundama javnog medijskog servisa je jedan sukob interesa koji je neverovatno velikih razmera i mislim da bi svi relevantni organi trebali da se pozabave ovom temom.

Činjenica je da, kada je pokrenuta ova istraga, su usledili napadi, odnosno protivnapadi kao pokušaji da se promeni tema, da se skrene pažnja javnosti sa ove istrage. To je zapravo pokušaj da se izbegne i odgovor na pitanje kako je to Dragan Đilas, baveći se politikom, tako drastično uvećao svoju imovinu, budući da je izneo da je bogatstvo stekao u Češkoj, a svi izvodi iz poslovanja njegovih firmi govore da je prilikom ovog delovanja zaradio 74 hiljade evra, da bi svoje političke mandate završio sa sumom od 25 miliona evra. Dakle, kroz ove firme su prošle izuzetno velike sume novca i veoma je važno da se utvrdi, da građani dobiju prave informacije o tome kako se neko obogatio baveći se politikom.

Podsećam da je Dragan Đilas bio i direktor Narodne kancelarije predsednika Republike tadašnjeg, da je bio ministar za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana, da je bio i gradonačelnik i da je završivši ovaj mandat, bar ono što je priznao u onom delu koji je izneo, završio kao bogat čovek, i to je samo jedan pokazatelj kako se odnosio prema srpskoj ekonomiji, prema interesima građana, budući da je u toj borbi za bolji život počeo od sebe i nekako se tu zadržao.

Dakle, sprovodi se jedna velika istraga policije i tužilaštva koja se odnosi na trgovinu sekundama na javnom medijskom servisu i o tim mahinacijama u ovoj oblasti je pisala u svojim izveštajima i Verica Barać. Istraga će pokazati da li su sumnje opravdane. Ukoliko se ispostavi da jesu, to će biti veoma velika korupcionaška afera koja će pokazati kako je ispumpavan novac građana Srbije.

Ono što je veoma važno, i to podvlačim, jeste da sve ove afere dobiju epilog, da se utvrdi da li je reč o sukobu interesa i da se utvrdi odakle Draganu Đilasu ovako velike sume novca, budući da je ta priča o stečenom bogatstvu i poslovanju u Češkoj izmišljena. Potrebno je da građani dobiju objašnjenje da li su ovi milioni stečeni možda otimanjem Pionirskog grada od dece ili rijaliti programima koje Dragan Đilas uveo u Srbiju ili možda od trgovine ovim sekundama. U svakom slučaju, važno je da saznamo istinu.

Sigurno je da će u istoriji biti upamćen kao čovek koji je najviše uvećao svoje bogatstvo i razumljivo je zašto građani više ne mogu imati poverenje u one koji su aktivno radili na urušavanju srpske ekonomije i cilj im je bio jedino da se postaraju o svojim interesima, svojim stanovima, svojim apartmanima, poput Vuka Jeremića koji se nakon afere u medijima više i ne pojavljuje, jer je u trenutku, kada se na referendumu Crna Gora odvajala, on jedino brinuo o apartmanima na Svetom Stefanu, a pri tom se grohotom smejući vulgarno i ismejavajući ljude koji su bili zabrinuti i nisu mogli da se pomire sa raspadom zajedničke države Srbije i Crne Gore.

Osim što se nisu bavili interesima ljudi, takođe su se paralelno bahatili. Ti ljudi danas pokušavaju da se vrate na vlast, dele građane na elitu, na obrazovane, na podobne i na onu drugu Srbiju, dakle, na neobrazovane, na inferiorne. Pokušavaju sebe da predstave kao vizionare, moraliste, poštene ljude, kao da svi mi ovde imamo amneziju i zaboravili smo da se za svakog od njih, za mandat svakog od ovih aktera vezuju afere, malverzacije i lično bogaćenje. Svedoci smo da ponižavaju građane, nazivajući ih pogrdnim imenima, neobrazovanim i krezubim, gradeći sebi alibi za već očekivan loš rezultat na izborima, jer su podršku građana davno izgubili i činjenica je da je neće moći ponovo zadobiti, a čega su i oni sami svesni.

Zato što su građani još 2012. godine rekli da žele stabilnu, sigurnu budućnost, da žele investicije, da žele nove puteve, nova ulaganja, nove fabrike i nova radna mesta i da nedvosmislenu podršku daju politici Aleksandra Vučića i politici SNS.

Dakle, svedoci smo da svakodnevno sa nipodaštavanjem i Dragan Đilas i njegova svita govore o onima koji odbijaju da glasaju za sopstvenu propast i da legitimitet daju onima koji su Srbiju opljačkali, ojadili i zatvorili radna mesta. Ono što oni najavljuju i jedino što nude je da će, ako se vrate na vlast, dakle, pozatvarati nepodobne medije, obračunati se sa svima, kontrolisati ih, to su im planovi da nastave sa ugrađivanjem u poslove, u upravne odbore i da nastave sa ličnim bogaćenjem.

Kada govorimo o delu Izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije koji se odnosi na finansiranje političkih stranaka, Agencija na ovaj način upoznaje javnost sa prikupljenim sredstvima i trošenjem sredstava političkih subjekata. Zaista moram da napomenem da je važno da se Agencija pozabavi i finansijskom stranom, dakle, funkcionisanja Demokratske stranke, obzirom da je Dragan Đilas otkupio dug DS prema Razvojnoj banci.

Dug je iznosio 49 miliona a on ga je otkupio za 38 miliona, u startu zaradivši i sada obzirom da je stečajni upravnik DS, on diriguje poslanicima i prosto im deli ukore, instrukcije kako da se ponašaju, pa je i onima koji smatraju i svesni su da im je dužnost da sede u sali i da zastupaju interese građana koji su ih ovde delegirali, njima je zabranjeno da učestvuju u radu Skupštine, zabranjeno je, kritikovani su ukoliko učestvuju u radu odbora, čak i u radu Ženske parlamentarne mreže, ali im je zato dozvoljeno da putuju u strane delegacije i mogu da gostuju po ambasadama.

Ono što je izuzetno važno i što još jednom ističem je da je u Srbiji razvijena svest o važnosti ove teme, ali i da postoji snažna politička volja i rešenost da se korupcija iskoreni, uz poštovanje demokratskih vrednosti, ljudskih prava i sloboda i vladavine prava. Borba protiv korupcije je borba za našu zdravu ekonomiju i veoma je važno insistirati na koordinaciji svih relevantnih institucija i aktera, insistirati na transparentnosti i odgovornosti.

Kako smo svi na zajedničkom zadatku, mi smo spremni kao Narodna skupština da pojačamo tu saradnju sa Agencijom za borbu protiv korupcije, u cilju uspešne borbe, jer smo rešeni da gradimo institucije, da ih učinimo jačim i spremnijim da odgovore na sve izazove i da insistiramo na tome da se posao obavlja propisno i kvalitetno. Građani, sa pravom, u tom smislu mogu očekivati bolje rezultate i mi ćemo kao Narodna skupština podržati zaključke odbora koji se odnose na Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije.

Hvala predsedavajući.

Uvažena gospođo Mihajlović, dame i gospodo narodni poslanici, Moravski koridor je projekat broj jedna za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, ali je isto tako i projekat od vitalnog značaj za oko pola miliona ljudi koji žive na ovom potezu. Za sve stanovnike počev od Pojata, Ćićevca, Stalaća, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka ovo je izuzetno važan koridor jer će povezati koridore 10 i 11 i učiniti nas dostupnijim investitorima što je veoma važno u ovom trenutku. Za sve stanovnike koji žive na ovom potezu ovo je presudan trenutak jer je ovo naša prilika da se povežemo i razvijamo budući da se ovako važne saobraćajnice na ovaj način povezuju.

Ovaj koridor će biti dužine od 110 kilometara i ono što je veoma važno predviđa opremanje i uređenje dve industrijske zone što je za nas koji živimo na ovom potezu veoma značajno jer će nas učiniti konkurentnim i atraktivnijim za potencijalne domaće i strane investitore. Jedna industrijska zona je planirana između Varvarina i Ćićevca, druga je planirana između Trstenika i Vrnjačke Banje i to je ono što investitori očekuju kada se opredeljuju koju će opštinu izabrati za svoje ulaganje očekuju infrastrukturu, očekuju uređene industrijske zone.

Pored onoga što je Republika Srbija uradila u sprovođenju reformi na postizanju političke stabilnosti i finansijske konsolidacije ovo su veoma važni projekti koje moramo realizovati ukoliko želimo da modernizujemo da oživljavamo i pokrećemo našu privredu.

To nam je veoma važan cilj koji želimo da postignemo i za to ćemo se boriti da pokrenemo i oživimo potencijale koje već imamo, naše skladišne kapacitete, naše industrijske kapacitete. Isuviše vremena smo izgubili jer naši prethodnici nisu imali ni znanja, ni smelosti da ove uslove obezbede za svoje građane. Konkretno u Trsteniku, mi smo gotovo jednu deceniju imali ovaj problem, problem sa industrijskom zonom i tek je dolaskom SNS ova industrijska zona uređena.

Dakle, prepreka je bila jedan loš ugovor koji je bio pun manjkavosti, neprimenljiv i dolaskom SNS 2016. godine, kada smo preuzeli odgovornost na rukovođenju opštine mi smo zajedno sa Vladom Republike Srbije rešili ovaj problem. Ministarstvo privrede je opredelilo 40 miliona dinara za uređenje ove industrijske zone i mi se danas možemo pohvaliti da imamo uslove za grinfild investiciju sa priključcima.

Ono što je takođe veoma važno za građane opštine Trstenik, predsednik Aleksandar Vučić je u decembru prošle godine otvorio fabriku koja se bavi auto delovima. Ona danas upošljava 300 radnika, od planiranih hiljadu. Ovo je samo dakle, prvi korak i pokretanje naše privrede za koju želimo da oživi i da se razvija i očekujemo da kada ove industrijske zone budu uređene i pripremljene da imamo još mnogo više šanse da budemo atraktivniji i primamljiviji za investitore i da možemo da budemo konkurentni da učestvujemo u trci sa ostalim opštinama.

U ovom trenutku postoji politička volja, postoje rešenost, postoje sredstva i spremnost da se ovaj projekat realizuje do kraja. Nažalost, mnogi jesu gradili svoje političke kampanje na ovoj temi, svojatali ovaj projekat, otimali se o njega, ali činjenica da ništa konkretno nisu učinili, jer da jesu mi bismo danas imali mnogo bolje rezultate i u Trsteniku i u svim drugim opštinama. Činjenica je da nisu radili eksproprijaciju nijednog metra puta na ovom potezu i toliko samo ovo svedoči o njihovoj ozbiljnosti i spremnosti, ali i stručnosti da na ovom projektu rade.

To nije jedini projekta na kome su zatajili, gospođa ministarka je upoznata sa projektom izgradnje visećeg mosta u Trsteniku nakon poplava koje su nas zadesile. Mi smo, ponavljam, 2016. godine kada smo preuzeli odgovornost u Trsteniku bukvalno morali da krenemo od nule jer nijedan jedini dokument nije postojao, nijedan papir od koga bismo krenuli. Dakle, od obezbeđivanja lokacijske dozvole, izgradnje projekta, sve smo to uradili zajedno sa Ministarstvo građevine uz ogromnu podršku i izuzetnu saradnju. Tako da smo počevši od nule, sav teret bukvalno preuzeli i uspeli da realizujem ovaj veoma važan projekta za sve stanovnike naše opštine.

Tako se radi kada se ozbiljno pristupa projektima, posvećeno i predano i upravo je i ovaj zakon o kome danas raspravljamo, koji se tiče utvrđivanja javnog interesa kada je u pitanju izgradnja Moravskog koridora još jedna dokaz da posvećeno i predano se bavimo ovom temom, jer želimo da budem brzi i efikasni i želimo da ne gubimo vreme već da što pre realizujemo ovaj projekta. Želimo da spremni uđemo u njegovu realizaciju, da pripremimo sve preduslove, projektne dokumentacije, eksproprijacije, da se ovaj projekat realizuje u najkraćem mogućem roku.

Izgradnja Moravskog koridora nam otvara mogućnost da se poljoprivreda poveže sa drugim delatnostima, da se otvore nova tržišta u susednim zemljama i poveća spoljno trgovinska razmena, imajući u vidu već postojeću potražnju za poljoprivredno prehrambenim proizvodima, za proizvodima namenske industrije. Ono što je važno jeste da obezbedimo uslove za bolji plasman ovih proizvoda.

Cilj je svakako i uspostavljanje dugoročne strategije kada je u pitanju razvoj u skladu sa lokalnim i regionalnim kapacitetima i potencijalima i podsticanje daljeg razvoja naselja koji se nalaze na ovoj trasi. Unapređenje sistema transporta će svakako smanjiti troškove, dovešće do uštede u vremenu i očekujemo da dovede i do velikog razvoja privrede.

Još jedan aspekt prilikom izgradnje ovog koridora je činjenica da nakon poplava 2014. godine su se u značajnoj meri promenili propisi koji uređuju izgradnju infrastrukture. Dakle, sada su propisi strožiji i ovo je veoma značajno jer će se uporedo sa izgradnjom Moravskog koridora raditi na utvrđivanju obala, radiće se na regulaciji vodotokova, na regulaciji rečnog korita, ne samo Zapadne Morave već i svih pritoka koje su nam zapravo 2014. napravile najveću štetu i dovele do katastrofalnih posledica.

Dakle, novi Zakon o vodama propisuje rigoroznije uslove od onih koji su važili kada je urađena prva procena i jasno je zbog čega je cena iz tog razloga veća, radi se o bezbednosti i stanovništva i infrastrukture koja će pratiti izgradnju ovog projekta. Uz to je planirana i izgradnja moderne telekomunikacione mreže. Dakle, jedan sveobuhvatan i celovit pristup gde se zapravo u ovom projektu realizuju tri krupna projekta.

Naravno, pojedini poslanici opozicije koji danas nisu našli za shodno ni da se pojave u ovoj sali i da diskutuju na ovu temu, kritikuju one koji su zapravo zasukali rukave i krenuli u realizaciju projekata koji oni nisu bili kadri da završe. Oni dakle poručuju sa distance, šalju neke svoje kritike, međutim, ono što imam da im kažem da je ovo mesto gde se razgovara, ovo je mesto na koje su ih građani uputili da zastupaju njihove interes. Ono što bi građani trebali da znaju, da oni na posao ne dolaze ali nemaju problem sa tim da od Narodne skupštine prime platu, dakle krajnje licemerno i nedopustivo.

Nisu bili kadri ni te konferencije, koje su tako pompezno najavljivali da održavaju u nekom kontinuitetu, nikakav paralelni parlament ne postoji, vreme je verovatno letovanja, vuku atraktivne destinacije, ali ono što je važno je da oni i dalje slede Dragana Đilasa, koji je za jedna most utrošio 400 miliona evra, dakle, za samo jedan most, a Moravski koridor, koji nosi sa sobom 10 kilometara autoputa, uređenje Zapadne Morave, svih pritoka, uređenje industrijskih zona i telekomunikacione mreže, valjda previše skupo kada se to uporedi.

Naglašavam još jednom da je ovo strateški važno povezivanje jer je magistralni put koji prolazi kroz ove opštine opterećen, prolazi kroz naseljena mesta, prolazi pored škola, prolazi preko pružnih prelaza i izgradnjom ovog autoputa uštedeće se dakle i u vremenu i troškovima transporta, ali isto tako će se povećati bezbednost saobraćaja.

Ono što bih takođe još želela da istaknem je dobra saradnja naših lokalnih samouprava sa Ministarstvom građevine i to kažem u svetlu sastanka koji je nedavno održan u opštini Trstenik i koji je okupio sve predstavnike lokalnih samouprava na ovom sastanku.

Dakle, centralna tema jeste bila izgradnja Moravskog koridora, ali isto tako se razgovaralo o ključnim projektima u našim gradovima i opštinama, dakle, projekti koje realizujemo zajedno za Ministarstvom su više milionski, koji su veoma važni i tiču se i regionalnih puteva, ali rekonstrukcija dogradnje kanalizacione mreže, jedan izuzetno važan program koji je namenjen našim građanima kako bismo unapredili kvalitet života.

Ovom prilikom bih pomenula i nadovezala se na ono što je kolega Bojanić rekao u svom izlaganju, dakle, 28. juna je najavljeno otvaranje i aerodroma „Morava“ u Kraljevu, što je takođe veoma važno, obzirom na blizinu Moravskog koridora i na dostupnost te saobraćajnice.

Ovo je jedan vojno- civilni aerodrom koji ima potencijal i da se širi i da bude vodeći u ovom delu Evrope, kada je u pitanju kargo saobraćaj i za naše opštine na trasi Moravskog koridora veoma je značajno i to što će na ovom poslu biti angažovane domaće firme, što će imati priliku da se uposle i mi očekujemo da i nadamo se da će građevinske firme biti prosto sposobne da odgovore na sve zahteve i na sve izazove koje ovi veliki projekat nosi, ali je veoma važno što će domaće firme biti angažovane korišćeni domaći materijali.

Dakle, veoma zahtevan projekat, koji se sastoji zapravo od tri celine, koji će sa sobom nositi 76 mostova, koji znači izgradnju 110 kilometara autoputa, koji znači izgradnju moderne telekomunikacione mreže, ali ono što je veoma, veoma značajno uređenje korita Zapadne Morave i svih pritoka kako bi se obezbedilo bezbednost za sve stanovnike, ali i za infrastrukturu.

Ovaj zakon je garant brzine i efikasnosti i priprema svih preduslova i korak ka boljem povezivanju i razvoju.

Iz tog razloga, ja ću u danu za glasanje, sa zadovoljstvom podržati ovaj Predlog zakona. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju rasprave želela bih još jednom da naglasim da će poslanička grupa SNS podržati predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu, kao i da dajemo punu podršku daljoj modernizaciji države, daljem razvoju privrede i daljem razvoju i unapređenju svih resursa kojim naša država raspolaže.

Zahvaljujući jednom ozbiljnom i odgovornom odnosu Aleksandra Vučića i SNS, naša zemlja je u proteklom periodu uspela da stabilizuje svoje finansije. Zahvaljujući reformama i uštedama koje su sprovedene, mi danas možemo da se pohvalimo da naš budžet već četvrtu godinu za redom beleži suficit i sada smo u poziciji da zauzmemo jedan sasvim drugačiji odnos prema svojim potencijalima kojima raspolažemo. Jedan zaista ozbiljan i odgovoran odnos, jedan dugoročni plan koji će se pozitivno odraziti na našu privredu i na kvalitet života svih naših građana.

Srbija više nema vremena za gubljenje, mi moramo da uhvatimo korak sa svetom i da nadoknadimo izgubljeno vreme, jer smo suviše izgubili zahvaljujući našim političkim prethodnicima koji su samo zatvarali radna mesta, samo devastirali i urušavali, svojom nebrigom doveli do toga da se zemlja nađe pred bankrotom. Mi se ponosimo našim odnosom prema našim potencijalima, mi se ponosimo našim odnosom prema našoj budućnosti i podrška građana politici SNS nedvosmisleno pokazuje da smo na dobrom putu. Perspektiva koja se otvara kroz investicije i otvaranje novih radnih mesta je strategija Vlade Republike Srbije i rezultat je jednog napornog i posvećenog rada i Aleksandra Vučića i SNS.

Ozbiljan odnos države se ogleda i kroz dugoročne planove, kroz podsticaje koji se ostvaruju i kroz Ministarstvo poljoprivrede i kroz sva druga ministarstva. Podsećam da su naši poljoprivredni proizvođači tokom 2018. godine mogli da konkurišu za sredstva, odnosno za povraćaj novca za nabavku traktora, mehanizacije i opreme u iznosu od 50 do 70% i da je za ovu godinu taj fond povećan na 70 miliona evra.

Takođe je dogovoren izvoz goveđeg mesa u Tursku bez carina i ona kvota koja je dogovorena od 5.000 tona nadmašena je i novi pregovori su u decembru takvi da se ovaj iznos povećava i mi očekujemo da samo u ovoj oblasti Srbija zabeleži rast od 25 miliona na 35 miliona evra. Izvoz pšenice u Egipat je takođe dogovoren, to je jedan ozbiljan odnos države prema širenju tržišta i prema obezbeđivanju plasmana za sve naše poljoprivredne proizvođače. U toku su pregovori da se ovakav izvoz dogovori i za kukuruz, za suncokret, za goveđe meso, dakle, želimo da razmišljamo odgovorno i da obezbedimo budućnost za našu poljoprivredu.

Podsećam da je 2018. godina bila godina u kojoj referentna nacionalna laboratorija za ispitivanje mleka ustanovljena kako bi se kontrolisao kvalitet, higijenska ispravnost mleka, ustanovile cene, ali isto tako pomoglo u selekciji stoke. Treba napomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede obezbedilo i subvencije za gorivo za naše poljoprivredne proizvođače koje se na veoma jednostavan način ostvaruju i veoma brzo isplaćuju našim proizvođačima.

Država ima ozbiljan odnos prema ulaganju u poljoprivredu kroz ulaganje u sisteme za navodnjavanje, kroz ulaganje u elektrifikaciju polja, kako bi naša poljoprivreda bila otpornija na klimatske promene i isto tako u narednim danima prvih 28 protivgradnih automatskih stanica biće aktivirano, od planiranih 99, sistema. Ono što nam je neophodno i na šta će u narednom periodu biti stavljen akcenat je prerada poljoprivrednih proizvoda, kako bi dostigli što višu cenu. Dakle, jedan odgovoran, ozbiljan pristup, jedan dugoročni plan koji se ogleda u svim oblastima.

Takođe smo uspeli, zahvaljujući ovakvoj politici, da ostvarimo značajne rezultate i pomake u turizmu, najpre ulažući u naše potencijale koji su godinama bili urušavani i devastirani. Mi sada ulažemo u sve one atraktivne destinacije koje turiste privlače, ulažemo u izgradnju motela, u naše banje, u planinske centre, ulažemo u sportske sadržaje kako bi privukli što veći broj turista, a ispostavilo se da je i strategija Vlade Republike Srbije koja se odnosi na dodeljivanje vaučera takođe dala značajne rezultate i naš turistički potencijal se ostvaruje i iz godine u godinu beleži porast i od toga se i u naš budžet slivaju značajna sredstva. Podvlačim još jednom, to je jednog odgovornog i posvećenog rada, postavljanja prioriteta, ušteda koje su ostvarene i dobrog raspoređivanja planova.

Na kraju ove rasprave, u danu za glasanje poslanička grupa SNS daće apsolutnu podršku zakonima koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku bih želela da istaknem da će poslanička grupa Srpske napredne stranke dati podršku predlozima zakona koji su na današnjem dnevnom redu, kao i da dajemo podršku politici Vlade Republike Srbije koja se odnosi na modernizaciju i unapređenje rada i kvaliteta života u našoj državi.

Kada je reč o Zakonu o uspostavljanju Centralnog registra stanovništva, on je samo logičan sled digitalizacije koja se sprovodi u našoj zemlji i to je samo nastojanje da državna uprava bude servis građana i bude na usluzi građanima.

Kako je Vlada Republike Srbije upravo digitalizaciju stavila u sam vrh svoje političke agende, ona aktivno radi na ovom poslu, počev od donošenja zakonske regulative do nabavke opreme i obuke kadrova. Sigurno je da će ovakav Centralni registar stanovništva doprineti bržoj i boljoj komunikaciji između zaposlenih u javnoj upravi, koji će sada moći samo jednim klikom da dođu do svih potrebnih informacija, da će smanjiti troškove i upotrebu papira i isto tako građanima omogućiti da ostvare svoja prava bez donošenja dokumenata na uvid, jer će to sada država raditi za njih.

Naš sistem želimo da uredimo po ugledu na moderne i razvijene zemlje Evropske unije. Ukoliko pogledamo statistiku, ona pokazuje da su se ove zemlje upravo opredelile za ovakav sistem, za ovakvu bazu podataka, koja se vodi na centralizovan način.

Podsećam da je 2016. godina bila krajnji rok da naše lokalne samouprave prenesu svoje matične knjige u elektronski oblik i da na ovaj način izjednače elektronsko i klasično poslovanje i to je nastojanje naše države da uhvatimo korak sa svetom i da nadoknadimo ono što je propušteno.

Ovim predlogom zakona se postavlja osnova koja će obezbediti vođenje jedinstvene, centralizovane i pouzdane baze podataka, koja će sadržati tačne i ažurirane podatke i koja će biti državna, u čiji će uvid imati mogućnosti državni organi, javna preduzeća i ustanove.

Upravni i svi drugi postupci koji se vode na različitim nivoima vlasti će biti efikasniji, a ovakav Centralni registar će omogućiti da imamo uvid u analizu socijalno-ekonomskih kretanja i da na ovaj način analiziramo postojaću situaciju, i da kreiramo javne politike u oblasti zdravstva, u oblasti obrazovanja, u oblasti infrastrukture i da na ovaj način, ovom argumentacijom, opredeljujemo sredstva u budžetu i određujemo koji su to projekti prioritetni.

Sam proces prikupljanja i unošenje podataka je decentralizovan, dakle biće objedinjeno jedanaest različitih službenih evidencija i građani će moći uvidom u podatke koji se na njih odnose da ukažu, ukoliko su netačni, ili ukoliko ih je potrebno ispraviti.

Dakle, digitalizacija društva i privrede je naš prioritet, naša velika šansa da budemo ekonomični, efikasni, konkurentni, da imamo brži održivi razvoj, što će, naravno, uticati na visinu plata i penzija, ali i na sam kvalitet života.

Ako govorimo o pozitivnim efektima digitalizacije i na sam rad kompanija, sigurno je da će kompanije koje na vreme digitalizuju svoje poslovanje lakše moći da se povežu sa kupcima i da uđu u globalne lance snabdevanja.

Harmonizacija nacionalnih propisa standarda je veoma važna i snažan je instrument za globalno povezivanje i izgradnju jedinstvenog ekonomskog prostora i podsticajnog okruženja za privlačenje investicija.

Ukoliko govorimo o privlačenju investicija, sigurno je da naša zemlja u proteklih nekoliko godina učinila mnogo na ovom polju od kada se o politici u našoj zemlji stara Aleksandar Vučić.

Srbija je sada zemlja koja je lider u regionu, koja se pozicionirala kao faktor stabilnosti u regionu, koja šalje jednu drugačiju poruku investitorima i šalje poruku da je spremna da oporavlja svoju privredu i da je razvija.

Mi smo sada destinacija koja je pogodna za ulaganje i upravo je to doprinelo da u našoj zemlji u proteklih nekoliko godina se gotovo u svakom okrugu otvore nove fabrike, otvore nova mesta, jer je to jedini način da našu privredu pokrenemo i to je ono što naši građani podržavaju.

Međutim, oni koji danas protestvuju na ulicama Beograda i još nekih gradova pokušavaju da ostvare ove rezultate i pokušavaju, zapravo, samo da se vrate na svoje pozicije koje su nekada imali, bilo na lokalnom, bilo na republičkom nivou i na kojima su pokazali kako se odnose prema državi, kako se odnose prema budžetu i kako tim sredstvima građana raspolažu.

Ono što je svima njima zajedničko je da su devastirali sve čega su se dotakli, da su napravili velike dugove, da su devastirali infrastrukturu, da nisu ulagali ni u šta, osim u svoje bogatstvo koje su uvećavali i da su zemlju doveli pred bankrot. Dakle, nema tu novih lica. To su sve ljudi koji su od ranije poznati u politici, koji su se dokazali i za čije se mandate vezuju različite afere i malverzacije.

Pojedini opozicioni poslanici danas na različitim konferencijama u holu Skupštine, u koju se može reći da su došli turistički, kada već govorimo u duhu Zakona o turizmu, da drže konferencije u holu, pokušavajući da opravdaju platu koju primaju, jer u ovu salu ne ulaze, oni žele da pošalju poruku da vode nekakav paralelni parlament. Međutim, rasprava se odvija ovde. Ovde su ih delegirali građani Srbije koji su za njih glasali. Oni su dužni da te građane predstavljaju i da se za njih zalažu. Međutim, ono što mi imamo danas, to je sasvim drugačija situacija. Oni pokušavaju da na ulicama na silu preuzmu vlast. Dakle, vlast se dobija na izborima, regularno, uz podršku građana, nikako nasilno i nikako na ulicama.

Građani su, naravno, prozreli ovakvu politiku, odnosno odsustvo politike i svaki put pokazali da podržavaju jedino politiku SNS i da politika koju vodi Aleksandar Vučić nema alternativu.

Kada je reč o predlozima zakona u oblasti poljoprivrede, jedan se zakon odnosi na bezbednost hrane, a ostali se odnose na zaštitu bilja. Dakle, najpre je reč o jasnoj podeli nadležnosti između Ministarstva zdravlja i Ministarstva poljoprivrede i ono što bih posebno naglasila je uspostavljanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.

Ono što je veoma važno je sistem službenih laboratorija koje će vršiti analizu uzoraka, jedna nacionalna referentna laboratorija koja će kontrolisati njihov rad i ono što je važno da te naše laboratorije budu akreditovane, da budu međunarodno priznate kao kompetentne, da budu dobro opremljene, da budu osposobljene kadrovski i da budu u stanju da prate naučna dostignuća i da daju odgovarajuće stručne ekspertize. Ove laboratorije će svakako biti nezavisne i nepristrasne u svom radu, što je veoma važno i pokrivaće 95% proizvoda na tržištu.

Ono što bih želela da istaknem kada je u pitanju rezultat rada Ministarstva poljoprivrede, to je uspostavljanje laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka u 2018. godini, koja je najpre imala za svoj zadatak da proveri higijensku ispravnost mleka, da pomogne u određivanju cene sirovog mleka i isto tako da pomogne prilikom selekcije proizvodnih osobina stoke.

Kada je reč o Zakonu o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta, prioritet je očuvanje zdravlja ljudi, zemljišta i voda i veoma važno stalno kontrolisati ove proizvode kako bi se ustanovilo da li ispunjavaju propisane uslove. I u ovoj oblasti će se uspostaviti baza podataka za šta su opredeljena sredstva kroz IPA fond 2012. godine, koji će ustanoviti održiv sistem koji će u sebi sadržati sve ove podatke.

Kada je reč o Zakonu o zaštiti bilja, predložene izmene se donose u cilju sprečavanja unošenja i širenja mikroorganizama koji mogu ugroziti ili dovesti u pitanje opstanak pojedinih biljnih vrsta, što bi se naravno negativno odrazilo i na poljoprivredu i na ekonomiju naše zemlje i kako bi Srbija trgovala i bila deo svetske trgovinske organizacije, ona mora garantovati svojom zakonskom regulativom i implementacijom odgovarajućih zakona da ispunjava međunarodne standarde o fitosanitarnim merama.

Kada je reč o Ministarstvu poljoprivrede, cilj je, naravno, da se zaštite domaći proizvođači i da im se na svaki način izađe u susret, što se čini i kroz IPARD sredstva koja su pokrenuta i za koja su raspisani konkursi tokom 2018. godine.

Kao što je ministar Nedimović juče istakao na Odboru za poljoprivredu, do kraja marta biće isplaćeni svi podsticaji za 2018. godinu, odnosno povraćaj sredstava od 50% do 70% za nabavku traktora, mehanizaciju i opreme.

Takođe, odobrene su i subvencije za gorivo i naši poljoprivredni proizvođači pre svega nekoliko dana od podnošenja zahteva mogu očekivati da im se odobri isplata ovih subvencija.

Takođe, dogovoren je izvoz goveđeg mesa u Tursku i izvoz pšenice u Egipat i to su sve podsticaji Ministarstva poljoprivrede. Takođe, i ulaganja u sisteme za navodnjavanje.

Naša premijerka Ana Brnabić je juče na biznis formu istakla da je u proceduri nabavka prvih 28 protivgradnih stanica koje idu u paketu od 100 kako bismo našu zemlju pripremili da bude otporna na klimatske promene i da pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima da unaprede svoju proizvodnju.

Kada je reč o Zakonu o turizmu i ugostiteljstvu, rezultati su analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema aktera turističke privrede. Najvažniji zadatak koji imamo pred sobom je zapravo suzbijanje sive ekonomije.

Ovaj zakon u prvi plan stavlja zaštitu prava korisnika aovih turističkih putovanja, uređuje oblast elektronske prodaje turističkih putovanja, iznajmljivanje vozila, zaštite podataka, a takođe su uvedena i šira ovlašćenja turističkih inspekcija.

Ono što Srbija želi to je da promoviše svoje turističke destinacije. Želi da ih učini konkurentnim na međunarodnom tržištu i da postigne jedan održiv, dinamičan, usklađen i konkurentan rast na principima održivosti i ekonomičnosti i da se zasniva na potvrđenom kvalitetu usluga na našem prepoznatljivom identitetu i autentičnosti u međunarodnim okvirima.

U 2015. godini, prvi put nakon sedam godina negativnog trenda, turistički promet u Srbiji po prvi put beleži porast i do dana današnjeg on održava ovaj trend i sigurno je da su ovakvom rezultatu doprinela najpre ulaganja Vlade Republike Srbije u turističke potencijale naše zemlje, u banje, u opremanje svih onih sadržaja koje turisti traže, ali i donošenje vaučera za subvencionisano korišćenje godišnjih odmora, kojih je samo u 2018. godini iskorišćeno 100 hiljada. Dakle, svi koji su planirani i ispunjen je budžet na ovaj način.

Turisti se najčešće opredeljuju za naše banje – Vrnjačku, Soko banju, Ribarsku, Prolom, ali i za Kopaonik i Zlatibor. Opet kažem, sve ovo je rezultat jednog ozbiljnog i odgovornog odnosa države prema našim potencijalima koji su godinama devastirani. Bilo je nezamislivo da tokom vođenja ranijih politika se u ove oblasti ulaže. Dakle, mi sada ozbiljno ulažemo i u motele i u turističke sadržaje i u sportske terene i u bazene otvorene i zatvorene i u slobodne površine, u kulturne centre, ali i u obnovu tvrđava. Dakle, imamo jedan ozbiljan pristup kako bismo stvorili sve one sadržaje koje turiste privlače i koji omogućavaju našoj zemlji da se na ovaj način promovišu.

Imajući u vidu prioritet digitalizacije Vlade Republike Srbije i razvoje elektronske uprave, uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva, dakle, e-turista, koji će omogućiti našim korisnicima da imaju uvid u sve smeštajne kapacitete, u pružaoce usluga objekta za smeštaj kako bi se smanjile procedure i povećala efikasnost naplate, ali i sama bezbednost.

Ja bih samo pročitala nekoliko rezultata vezanih za turizam i ugostiteljstvo. Dakle, u 2018. godini zabeležen je povećan broj turista u našoj zemlji od 11,2% i to broj dolazaka stranih turista beleži porast od 14,2%. Kada je u pitanju Grad Beograd, zabeležen je porast od 11,8% kada je u pitanju broj dolazaka turista. Takav isti trend zadržavaju i banjska mesta, planinski centri.

Kada su u pitanju noćenja, takođe su ovi brojevi u porastu. Prema podacima NBS u 2018. godini ostvaren je devizni priliv od turizma u iznosu od 1,3 milijarde više u odnosu na isti period 2017. godine.

Dakle, znatna ulaganja, ubrzana modernizacija su cilj naše zemlje kako bismo nadoknadili izgubljeno vreme. Ponavljam, od kada se o politici stara Aleksandar Vučić i SNS, zaista se intenzivno ulaže, ali to je najpre rezultat jedne odgovorne i posvećene politike koja je obezbedila već četiri godine unazad suficit u budžetu, odnosno obezbedila sredstva za ulaganje u sve ove oblasti, ali isto tako jedan ozbiljan i odgovoran pristup prema našim potencijalima koje treba razvijati i one koje tek treba otkrivati, jer sigurno je da ima još puno banja koje obiluju termalnim i mineralnim vodama, njihovi kapaciteti još uvek nisu iskorišćeni.

Naš odnos prema ovim potencijalima je vidljiv i predsednik Srbije u okviru kampanje „Budućnost Srbije“, obilazi svaki okrug, predstavlja rezultate i predstavlja planove za budući period, razgovara sa građanima koji se okupljaju u velikom broju i iznosi planove koji se odnose na dalji razvoj naše zemlje, ulaganja i u Vrnjačku, i u Sijarinsku i u Kuršumlijsku banju i sva druga mesta, kako bismo pokrenuli ove krajeve i pomogli našim ljudima da pokrenu svoju ekonomiju, da se zaposle, da se otvore radna meta i da ovi naši turistički potencijali, ova naša turistička blaga zažive.

Uzrok tome su stabilne finansije. Mi odatle nalazimo izvor prihoda i rezultat jedne posvećene i odgovorne politike koju vodi Vlada Republike Srbije.

Imajući u vidu sve navedeno, u danu za glasanje poslanička grupa SNS podržaće predloge koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Hvala predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo kada govorimo o registru obaveznog centralnog osiguranja i servisu koji omogućava vođenje podataka i jedinstvenu bazu podataka u oblasti socijalnog osiguranja, moralo govoriti o putu koji Republika Srbija prolazi ka dostizanju efikasnijem, modernijem i uređenijoj državi, odnosno reformama koje smo sproveli, koje sprovodimo u oblasti stabilizacije finansija i uvođenje efikasne elektronske uprave.

Srbija je danas zemlja koja nakon svih tih reformi uživa ugled u svetu, koja intenzivno radi i ulaže u obnovu postojeće i izgradnju nove infrastrukture, bolje se povezuje u regionu, stabilna je i šalje poruku da je pogodna destinacija za ulaganje i razvoj privrede koji nam je zaista neophodan.

Mi danas podjednako ulažemo u sve okruge u Srbiji, nema više povlašćenih i politički podobnih, jednako se ulaže i u Raški, Rasinski, Nišavski i Toplički okrug.

Kada govorimo o razvoju privrede i dovođenju fabrika, moram da pročitam jednu vest koja datira iz 5. aprila 2016. godine, kaže – nakon kompanije „Delfi“ opštinu Trstenik sutra će posetiti tri kompanije, od kojih je jedna nemačka kompanija „Leoni“, koja je zainteresovana za izgradnju novog pogona i gde bi bilo uposleno 1.800 radnika.

Dakle, ovo je bilo samo 20 dana pre izbora 2016. godine. Naravno, bivši predsednik opštine Aleksić, nije imao kapaciteta ni umešnosti da dovede i otvori bilo kakvu fabriku u opštinu Trstenik i jasno je da je ovo bilo samo jedno predizborno obećanje i pokušaj da se prosto prikupe politički poeni, pridobije još po neki glas, ali ono što je krajnje licemerno jeste to da je tada uoči izbora, ova i sve druge kompanije su bile poželjne i vođeni su razgovori da se one dovedu i otvore svoje pogone u našim gradovima i opštinama, a danas ih on licemerno naziva „pletačima kablova“.

Dakle, krajnje pogrdno i pežorativno govori o investitorima koji otvaraju fabrike širom naše zemlje i zaboravlja da u ovim fabrikama radi hiljade naših ljudi, građana i ima mogućnost da rade i da od svog poštenog rada izdržavaju svoje porodice, odnosno sve ono što su članovi Saveza za Srbiju oduzeli od 2000. do 2010. godine, otpuštajući radnike iz „Prve petoletke“ i svih drugih fabrika u Srbiji.

Mi se danas radujemo svakoj novoj fabrici i svakom novom radnom mestu.

Hvala, predsednice.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog budžeta za 2019. godinu i želela bih posebno da istaknem ono što je Predlogom za 2019. godinu predviđeno i što će se posebno pozitivno odraziti na kvalitet života svih naših građana.

Kada su u pitanju kapitalni projekti, izdvojena je zaista rekordna suma za ovu poziciju – 200 milijardi za ovu namenu.

U Razdelu Ministarstva građevine, i to je ono što posebno želim da istaknem, je odvojeno milijardu i 900 miliona za početak izgradnje Moravskog koridora, izuzetno značajnog auto-puta koji će povezati dva koridora, 10 i 11, odnosno Pojate i Preljinu. Ne moram posebno da naglašavan značaj ovog koridora za sve stanovnike na ovom potezu, počev od Ćićevca, Kruševca, Trstenika, Kraljeva i Čačka, odnosno za 500 hiljada ljudi koji žive u ovom kraju. U ovom kraju posluje i veliki broj privrednih subjekata i izuzetno značajno će biti prisustvo i blizina auto-puta za razvoj privrede.

Naši prethodnici su pompezno najavljivali izgradnju ovog auto-puta, ali, sve se svelo na to da su samo većali i vagali kroz čiji voćnjak je isplativije da ovaj auto-put prođe i nisu se bavili time ni da obezbede sredstva za izgradnju ovog auto-puta, niti za eksproprijaciju.

Mi danas ozbiljno govorimo o ovom auto-putu, odvojena su sredstva i već naredne godine možemo očekivati početak izgradnje ovog izuzetno važnog koridora.

Kada je u pitanju privreda, i to je ono što strani investitori stalno ističu, to je blizina auto-puta i mi očekujemo u narednom periodu i razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta.

Kada govorimo o privredi, ono što želim da istaknem to je da je za januar 2019. godine predviđena suma od 12 milijardi dinara za rasterećenje privrede, odnosno olakšice koje će se odnositi na smanjenje opterećenja na zarade sa 63 na 62%, dakle, 12 milijardi dinara, počev od januara 2019. godine. To će značiti, naravno, otvaranje konkurentnosti naših privrednika, atraktivnost naše privrede za strane investitore, rastuću ekonomiju i to je ono što je prioritet Vlade Republike Srbije.

U ovom smislu dugoročno opredeljenje Vlade Republike Srbije je i povećanje standarda svih naših građana. Kada govorimo o budžetu za 2019. godinu, mi govorimo i o povećanjima plata u javnom sektoru od 7 do 12% i ako govorimo o prosveti, o povećanjima za naše prosvetne radnike, predviđeno je povećanje od 9%, a ako govorimo o zdravstvenim radnicima, za lekare 10%, za medicinske sestre 12%.

Ujedno, kada govorimo o uslovima za rad za naše zaposlene u javnom sektoru, u proteklim godinama smo intenzivno ulagali preko sredstava Kancelarije za javna ulaganja i u obnovu i u rekonstrukciju i u adaptaciju u energetsku efikasnost, i školskih objekata i zdravstvenih ustanova, ulagali u opremu, kako bismo našim građanima obezbedili što bolji tretman, što bolje lečenje i modernu opremu za naše zaposlene.

I gde bi nam kraj bio da su i prethodne vlasti intenzivno ulagale u ove objekte? Mi bismo danas mogli da se bavimo samo nabavkom savremenih tehnologija, a ne obnavljanjem urušenih objekata koji su, nažalost, propadali, usled decenija nebrige prethodne vlasti.

Prosto, nema grada i opštine u koje nije ulagano putem Kancelarije za javna ulaganja i mi ćemo nastaviti ovom dinamikom. Posebno pozdravljam što su u razdelu Kancelarije za javna ulaganja opredeljena značajnija sredstva i što će se nastaviti sa ovakvim ulaganjima.

Kritike na račun budžeta dolaze od onih koji budžet očigledno nisu ni pročitali, i to ne samo da priznaju, nego se time i hvale, pa su juče pompezno uneli neotpakovan materijal, pokazujući da nemaju ni nameru da ga otvore i pročitaju, ali to ih nije sprečilo da budžet komentarišu i da podnesu amandmane na budžet, za koje očekuju da budu usvojeni.

I kao da to nije dovoljno suludo, kritike dolaze od onih koji su u prethodnim godinama imali prilike da pokažu kako oni to raspolažu budžetom, kako se ophode prema sredstvima građana kojima treba da upravljaju na najodgovorniji mogući način i kako zastupaju interese onih koji su ih na tu poziciju i postavili.

Kada je reč o prethodnom govorniku, dok je bio predsednik opštine, on je opštinu Trstenik postavio među prve četiri opštine, ali samo po visini plate predsednika opštine, pa je tako on sam sebi, svesno kršeći zakon, dodeljivao platu od 113 hiljada dinara, dok je prosečna plata u Trsteniku bila oko 34 ili 35 hiljada dinara. I to je tako trajalo sve dok Državna revizorska institucija 2016. godine nije izvršila analizu budžeta i naložila da se ovaj bezobrazluk ispravi.

Kritike dolaze od čoveka kome je kapitalni projekat u opštini Trstenik bio akva park, bez upotrebne dozvole, na kome se voda slivala preko električnih instalacija. Kritike dolaze od onog kome su jedina infrastrukturna ulaganja bila u predizborni asfalt problematičnog kvaliteta i čiji mandat je obeležilo nenamensko trošenje novca mesne zajednice i nenamensko trošenje novca nevladine organizacije u iznosu od čak 54 miliona dinara.

Sa kojim to referencama on komentariše budžet, kada nije našao za shodno ni da ga pročita, jer da ga je pročitao, pronašao bi informaciju da je za Ministarstvo poljoprivrede odvojeno 51,7 milijardi dinara, i to je povećanje od 17,4%.

Najveća povećanja su predviđena u razdelu koji najviše interesuju naše poljoprivrednike. Dakle, za agrarna plaćanja povećanje od čak 24,7% i ova povećanja će biti u direktnim plaćanjima u merama ruralnog razvoja, IPARD fondovima, zaštiti zdravlja životinja, zaštiti voda, šumarstva i lovstva. Dakle, 80% budžeta Ministarstva poljoprivrede, što će se svakako pozitivno odraziti na našu poljoprivrednu proizvodnju.

Predviđeni su i podsticaji za prerađivačke kapacitete, kao i u podsticajima koji se odnose na zadrugarstvo. Ja moram da napomenem da je u Trsteniku pre samo par dana potpisan ugovor na 23 miliona, upravo za podsticaje zadrugama.

Predviđeno je, takođe, ulaganje u 100 automatskih protivgradnih stanica.

Još bih nekoliko važnih stavki želela da istaknem, kada su u pitanju predviđena ulaganja za budžet u 2019. godini, kada je u pitanju Ministarstvo prosvete. Dakle, u koordinaciji sa Kancelarijom za javna ulaganja, zaista se intenzivno ulaže u obnovu objekata. Meni je izuzetno drago što je Ministarstvo prosvete prepoznalo značaj osnivanja centara za naučno-istraživački razvoj, posebno u oblasti robotike, jer će to našim mladim ljudima pružiti nova znanja, priliku da razviju svoje karijere i da ostanu u svojim sredinama.

Kada govorim o Kancelariji za javno ulaganje, nadovezujem se na ulaganja koja su ostvarena u protekloj godini. Dakle, predviđeno je povećanje od 72,9% u ovom razdelu i ta sredstva sada iznose blizu 10 milijarde dinara.

Ministarstvo životne sredine beleži i povećanje sredstava od 16% i posebno se stavlja akcenat na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Ministarstvo privrede, takođe, za infrastrukturu opremanje industrijskih zona što je takođe veoma značajno za razvoj naše privrede - jasno se vidi da su ovi planovi utemeljeni u dosadašnjem radu Vlade Republike Srbije, da su uštede i reforme dovele do toga da mi danas iz realnih sredstava možemo planirati ova povećanja.

Imajući u vidu predviđena sredstva za ulaganja u sve ključne oblasti, dakle, privredu, poljoprivredu, zdravstvo i školstvo, sa zadovoljstvom ću podržati ovaj budžet. Hvala vam.

Hvala predsedavajući, uvažena gospođo Kuburović, dame i gospodo poslanici, ja sam podnela amandman na član 3. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanja u vanrednim situacijama, gde predlažem da se ovaj član proširi stavom 3. i poseban akcenat stavi na značaj sanacije posledica od elementarnih nepogoda.

Upravo imajući u vidu poplave koje su nas zadesile 2014. godine i ljudske žrtve koje smo pretrpeli, ali i veliku materijalnu štetu, mi smo dužni da iz ovih tragičnih iskustava učimo i da preduzmemo sve da predupredimo i sprečimo da se slične katastrofe i ovi nemili događaji ponove. Definisanje uzroka, poznavanje rizika, ali i podizanje svesti, kada je u pitanju značaj preventive, kao i pravovremeno i adekvatno reagovanje u ovakvim kriznim situacijama su zaista ključni kada su u pitanju vanredne situacije.

Ono što je predviđeno ovim zakonom je svakako jačanje uloge građana, ali i povećana odgovornost kriznih štabova i dužnost postupanja po ovakvim odlukama, kako bi se podigao naš sistem odbrane i odgovori na opasnosti koje su pretnje i koje se potencijalno mogu dogoditi. Zato ja ovim amandmanom želim upravo da istaknem značaj i ulogu lokalne samouprave u ovakvom sistemu zaštite i odgovornost kada je u pitanju saniranje posledica elementarnih nepogoda, jer sve to zajedno čini jedan sistem koji predstavlja adekvatan odgovor naše države u smislu zaštite stanovništva.

Procena ugroženosti od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao i procena uticaja svih opasnosti na vrednosti koje treba zaštiti u najboljem interesu građana i zato mislim da bi ovaj član trebalo proširiti stavom koji sam predložila. Hvala.