Zahvaljujem se predsedavajuća.
Uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurentnosti, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbija koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.
Inače sam izabran na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu i kao poslanik predstavljam USS u Skupštini Srbije.
Uvek sam i sada i ranije govorio o konkretnim problemima za one zakone koji se donose i za ono šta bi trebalo da se uradi. Ranije, a i sada vezano konkretno za ovaj izveštaj, reći ću, a o tome se uvek i govori, problem našeg jugoistoka Srbije, problem malih sredina, problem naših ljudi, poljoprivrednika, seljaka koji žive na selu i od sela. Svi smo svedoci da ovde govorimo o rezultatima i našeg ministarstva i Vlade, što se može videti, ali uvek moramo reći i neke stvari, ono što se ovde ne čuje, a treba da se zna.
Što se tiče stočarstva, poljoprivrede, mlekarstva, veliki problem jeste kod svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije, mlekare, odnosno mesta gde naši poljoprivredni proizvođači, naši ljudi koji se bave stočarstvom treba da prodaju mleko da bi od toga mogli sutra da kupe osnovno za svoj život jer od toga žive.
Što se tiče stočarstva i mlekarstva, to je sada veliki problem, zato što smo ranije, konkretno u opštini iz koje ja dolazim, Svrljig, imali mlekaru koju je 1995. godine preuzela „Niška mlekara“, pa je 2013. godine, uz pomoć države Srbije, ta svrljiška mlekara počela ponovo da radi, uposlila 40-ak ljudi, imali smo blizu 30 hiljada litara dnevno predatog mleka. Godine 2016. „Niška mlekara“, koja je bila veoma aktivna, imala je blizu 300 radnika, dnevno je prerađivala preko 120 hiljada litara mleka. Došla je situacija da tu „Nišku mlekaru“, kao i „Subotičku“, kao i „Novosadsku mlekaru“, kao i „Zaječarsku mlekaru“ kupi jedan veliki proizvođač i tada počinje problem.
Posle kupovine „Niške mlekare“ se zatvara svrljiška mlekara, otpuštaju se radnici, u tim našim malim mestima sada nema mogućnosti da ti naši ljudi prodaju mleko, da od toga mogu da žive. Ali, vrlo brzo posle toga se zatvara i „Niška mlekara“, gube se radna mesta i od 300 radnika sada tu ima 20-30 radnika, jer je tu centar za prodaju tih koji su kupili i „Nišku mlekaru“ i „Zaječarsku“ i „Novosadsku“ i zatvorili ih. Sada nema više 300 radnika, sada ima 30-ak radnika i tamo se sada ništa ne radi.
Tu je sada problem konkurentnosti. Oni koji sada otkupljuju mleko kod tih naših proizvođača, pošto nema konkurencije, niko tamo sada ne dolazi, problem je gde da prodamo to naše mleko, a uvek govorimo o zdravoj hrani, o zdravoj sredini, o kvalitetnim proizvodima iz tih područja, jer smo mi kao Svrljig, kao Bela Palanka i taj deo jugoistočne Srbije prepoznatljivi po kvalitetnoj hrani, po svrljiškom siru, svrljiškom mleku, kačkavalju, belmušu.
Sada ima samo nekih priča, ali nema rezultata. Ulažemo u stočarstvo, ulažemo u mlekarstvo, ima mogućnosti, ali gledajte vi sad iz Komisije, kako rešiti problem, jer je neko dao da se otkupe te mlekare i neko je to zatvorio. I šta sad? To je sad zadatak za vas kao Komisiju za zaštitu konkurentnosti. Potrebno je da što veći broj ljudi tamo rade, ali neko ko je nešto otkupio on sad to zatvara, uzeo je tržište i kao što kaže Marijan Rističević, dolazimo do toga da je bolje uvesti nego proizvesti. Dolazimo do toga da je bolje nešto tuđe nego što je naše.
Prema tome, dragi moji kolege poslanici i vi koji ste u toj Komisiji za zaštitu konkurentnosti, na tome treba da radimo. Moramo sačuvati ono što je naše. Moramo pomoći tom našem poljoprivrednom proizvođaču i tom našem seljaku koji se na svaki način bori tamo da ostane. Moramo pomoći našim malim sredinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica, Prijepolje i drugim opštinama. Ali, kako im pomoći? Treba im omogućiti da tamo ljudi mogu od svog rada da žive, da im se otkupe proizvodi, da ti proizvodi, pošto su stvarno kvalitetni, geografsko poreklo, sve ono što treba. Sve je to na mestu, ali, badava, kad neko dođe ko ima veliki novac, otkupi, zatvori i šta sad? Da uzmemo sa strane? Da uvezemo sa strane? Gde će ti naši ljudi da rade?
O tome sam uvek govorio i mislim da je to potrebno da se kaže, i ovde i sa ovog mesta. Govorio sam o tome i ranije i tražio da se neke stvari reše. Konkretno, sada ima objekat koji je obnovljen 2012. godine i gde su upotrebljena sredstva države Srbije. Taj objekat sada nije u funkciji, sve je zatvoreno, a mi želimo napredak naše poljoprivrede. Tu treba vi da radite. Tu treba da zaštitite naše poljoprivredne proizvođače i da se obezbedi što veći broj mlekara, da dođu, da uzmu, da kupe, da se takmiče ko će kupiti kvalitetno mleko, zato što je nama priroda dala sve, mi smo tu u Skupštini da o tome govorimo i da Vlada Srbije, zajedno sa nama, pomogne te naše poljoprivredne proizvođače i ta nerazvijena područja.
Još jednom, uvažene kolege, poštovani predstavnici Komisije, ja vas pozivam da na tome radite, da zaštitimo te naše male proizvođače, naše seljake od nekih moćnih kompanija koje samo žele tržište, a ne žele naše proizvode. Ja bih toliko.
Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke uvek ću na tome insistirati, zato što je to jedini način da spasimo našeg seljaka i naše selo, a to je moguće uz pomoć naše države i našeg ministarstva… (Isključen mikrofon.)