Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine, gospođo ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo dovoljno argumenata, podržavam i kolegu gospodina Antića, a i smatram da ne postoji nijedan ozbiljan razlog za prihvatanje ovog amandmana i ne samo ovog amandmana, već i niza koji će slediti, a imaće sličnu argumentaciju.
Još jednom, neće biti višak da ponovimo zarad naših građana da se ovim zakonom rakija nikako ne ukida. Njoj se ovim zakonom stavlja posebno mesto, jer ona jeste veoma važan proizvod za Srbiju, za poljoprivredu u Srbiji. Neko ovde izgleda ili nije dobro pročitao Predlog zakona, nije dobro pročitao ni dobro obrazloženje Ministarstva. Rakija je samo jedna od kategorija jakih alkoholnih pića i ona nikako neće biti u podređenom položaju.
Zbog svega toga, mislim da je jasno i pozivam sve narodne poslanike da u svakom slučaju ovaj amandman apsolutno odbijemo u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije koji pratite naš današnji rad, pred nama su izmene i dopune Zakona o šumama čiji je cilj da prevaziđemo postojeće probleme u primeni postojećeg Zakona o šumama iz 2010. godine.
Po mom mišljenju, cilj ovih izmena i dopuna Zakona o šumama jeste da se uspostavi red u gazdovanje šumama, da se u većem stepenu zaštite naše šume, jer, kao što smo više puta danas istakli, šume jesu naše veliko bogatstvo, veliki resurs Srbije. Šume jesu pluća cele naše planete, one jesu fabrika kiseonika. Zbog svega toga i te kako je potrebno da uložimo napore i na edukaciji, na promeni svesti, ali svakako i na pojačanim preventivnim merama. S druge strane, danas su šume i te kako ugrožene, ugrožen je ekosistem i, s obzirom na sve to, mi znamo da je ova materija i te kako od izuzetno velikog značaja.
Današnje svoje izlaganje usredsrediću i po svom mišljenju izdvojiću tri važna pitanja koja nam donose ove izmene i dopune Zakona o šumama. Prvo, po mom mišljenju, to je svakako bespravna seča, kao što moje kolege nazvaše krađa šuma i ja bih se složila, ali s tim u vezi i rad inspekcija. Drugo pitanje koje je po mom mišljenju izuzetno važno, to je uticaj elementarnih nepogoda i zaštita šuma. Treće pitanje koje bih ja izdvojila, to je stručnost u oblasti šumarstva. Nakon toga ću uputiti i određena pitanja predstavnicima ministarstva.
Da krenem redom, što se tiče bespravne seče ili krađe šuma i rada inspekcija, problem je evidentan. On je uzeo maha i otrgao se kontroli, kako bi to rekao naš narod, jer jednostavno postojeći mehanizmi i mere u postojećem Zakonu o šumama nisu predvidele da se na pravi način sa ovim problemom suočimo. Dobro je što ove izmene i dopune Zakona o šumama upravo donose te nove mere kojima ćemo, nadam se i sigurna sam, prevazići i bar u nekoj meri svesti na pristojnu granicu bespravno sečenje šuma.
Naravno, inspekcije su i te kako važne jer inspekcije kontrolišu sprovođenje svih zakona, pa i ovog. Ovim izmenama i dopunama zakona republički inspektori su dobili konačno ovlašćenja da mogu preduzeti odgovarajuće mere kako bismo suzbili bespravnu seču šuma. Ali, ono na šta bih ja ovom prilikom posebno htela da sugerišem, jeste da imamo male kapacitete inspektora i inspektorskih službi. Daću samo jedan primer koji govori o tome. Na nivou dva okruga, Zlatiborskog i Moravičkog okruga, imamo zaista mali broj inspektora. Jednostavno moramo uložiti napore da ih bude više i da njihov rad bude mnogo kvalitetniji.
Što se drugog pitanja tiče, odnosi se na uticaj elementarnih nepogoda i zaštitu naših šuma. Poslednjih godina i te kako primećujemo svake godine da se dešavaju učestale elementarne nepogode i to je, verujem i sigurna sam, uticaj uopšte klimatskih promena. Svake godine, ne da nas snađe samo jedna od njih, nego skoro sve. Što se tiče šuma, evidentan je uticaj poplava, klizišta, požara, suše i da ne propustim nešto od toga. Sve nas je snašlo, ali se moramo boriti sa tim problemima. Upravo izmene ovog zakona donose mere koje su dobre i idu u prilog tome.
Jedna od tih mera ponoviću se, ali šta ću moram, još jednom da čujemo, jeste upravo oslobađanje plaćanja taksi za posečeno drvo na teritoriju onih koji imaju sanaciju od posledica elementarnih nepogoda.
Ovom prilikom istakla bih još jedan problem što se tiče zaštite naših šuma, to je problem koji je posebno izražen u opštini sa koje dolazim, ali ne samo o njoj, to je opština Ivanjica. Primećeno je poslednjih godina sušenje četinara, to je danas veliki problem. S obzirom, da je u opštini Ivanjica i planina Golija koja je rezervat biosfere, dakle zaštićena je, ali ova pojava zaista nanosi velike štete. Opština Ivanjica je jedna od najvećih teritorijalno opština u Srbiji, ali ne samo to, ona je i po bogatstvu šuma jedna od najbogatijih, tako da je cela opština pod šumom 60%, što je i te kako više od onog proseka i to je nešto čemu stremimo.
Od tih šuma oko 32.000 hektara je u državnoj svojini, oko 24.000 hektara je u privatnoj svojini, a oko 500 hektara je u vlasništvu zadruga, zatim škola i manastira, tu bih pomenula manastir Kovilje. U ovoj oblasti je potrebna je još veća kontrola uopšte stručnjaka iz oblasti šumarstva i u oblasti seče, ali i pošumljavanja i svega ostalog.
Treće pitanje koje danas ističem, jeste stručan rad u oblasti šumarstva. Naravno, struka u svakoj oblasti pa i u ovoj treba da igra presudnu ulogu. U tom smislu, u ovim izmenama i dopunama Zakona imamo i jednu dobru odluku koja se nalazi, a to je da se formira komora inženjera šumarstva, koja će se pre svega baviti stručnim pitanjima, ona će donositi odluke i o licenciranju, ali ne samo odobrenju o licenci, već ako neko ne ispuni kriterijume da mu se naravno licenca može i oduzeti. Ona ne treba da bude jedno trajno stanje i trajno pravo.
Preći ću na osnovu svega što sam rekla na određena pitanja, ne tražim i ne zahteva precizne odgovore, mogu to biti i neka mišljenja samo. Evo pod broj jedan, pitam - da li je moguće s obzirom na toliku inspekcija povećati njihov kapacitet u neko dogledno vreme, jer znamo koliko je to bitno i važno.
Broj dva – da li je moguće u nekoj izvesnoj budućnosti doneti takve mere i takav model da od eksploatacije šuma veću korist imaju lokalne samouprave? Prosto jedno razmišljanje možda, ako ne i odgovor. To bi bilo i te kako dobro za lokalne samouprave i za njihovo bolje funkcionisanje.
Treće pitanje tiče se ovog problema suše četinara – da li su pronađeni uzroci, da li je donet program sanacije? Znam, u razgovoru sa kolegama koji su stručnjaci iz ove oblasti da je ovaj problem prosto pod kontrolom, što je u svakom slučaju dobro.
Poslednje pitanje koje želim da iznesem, pre svega, široj javnoj, a sa rizikom da izlazim van teme ovog zakona, ali tiče se u neku ruku šumarstva, to je pitanje koje postavljaju mnogi građani moje opštine Ivanjica, a tiče se povraćaja vlasništva šuma i to onog komunističkog zakona iz 1948. godine, to je Zakon o proglašenju pašnjaka i utrina. Prosto građani se bore da ostvare to svoje pravo, da im se šume vrate. Radi se u Ivanjici za nekih 20.000 hektara, ali ne radi se samo o Ivanjici tu se radi i o mnogim drugim opštinama, kao što su opštine Leskovac, Kuršumlija, Medveđa, Tutin, Raška i još neke.
Oni se bore za ostvarenje svojih prava, moram da kažem da su juče imali jedan korektan i dobar razgovor i u samoj Vladi i u kabinetu predsednika Vlade da su naišli na razumevanje i da će verovatno biti u prilici sledećih dana, meseci da imaju određene razgovore i da će konačno doći do rešenja ovog problema, na opšte zadovoljstvo mnogih građana.
Na kraju da zaključim, negde kao što sam i počela, sigurna sam da će ove izmene i dopune Zakona o šumama doneti red u gazdovanju šumama, da ćemo imati veći stepen zaštite naših šuma. Na kraju, u danu za glasanje zajedno sa kolegama poslanicima Srpske napredne stranke podržaću i glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o šumama. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Drage kolege poslanici i građani Republike Srbije koji pratite naš današnji rad, meni je zaista veliko zadovoljstvo što danas imamo dobru priliku da pričamo o obrazovanju i vaspitanju u Srbiji, a ovo je prilika da detaljno pričamo i o članovima Nacionalnog prosvetnog saveta.
Kao i moja prethodnica, neću se ponavljati, neću ponovo govoriti o važnosti i svim segmentima i nadležnostima Nacionalnog prosvetnog saveta. Dobili smo listu predloga za članove Nacionalnog prosvetnog saveta. Ova lista sačinjena je od 57 kandidata. Tu su biografije svih kandidata, a sa liste biramo 21 člana Nacionalnog prosvetnog saveta. Mandat predloženim članovima Nacionalnog prosvetnog saveta je šest godina.
Ja bih ovom prilikom istakla šta bi trebalo da budu kriterijumi pri izboru članova Nacionalnog prosvetnog saveta. Najpre, to bi trebala da bude stručnost. O stručnosti imamo detaljno u biografijama kandidata. Zatim, to bi sigurno trebalo da budu rezultati njihovog rada, zatim iskustvo jer vrlo je važna ta povezanost teorije i prakse. Jedan od principa bi svakako trebalo da bude i teritorijalna zastupljenost članova Nacionalnog prosvetnog saveta, a u svakom slučaju da budu zastupljena oba pola.
Ovom prilikom bih se malo više osvrnula na predlog za članove Saveta koji su predložili učitelji, zapravo Savez učitelja Srbije s obzirom da sam u dva mandata bila predsednik Učiteljskog udruženja i član Izvršnog odbora Saveza učitelja Srbije.
Smatram da imamo izuzetno dobra dva kandidata, to su moje koleginice Zdenka Milivojević i Katarina Radosavljević. Obe izuzetno stručno, visoko odgovorne, dolaze upravo iz prakse iz učionice. One su do sada realizovale mnogobrojne projekte na lokalnom nivou, ali i na nacionalnom i državnom nivou. Smatram da bilo koga izaberemo da će učitelji imati dostojnog predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu i da će predstavljati najveći i najbolji interes deteta, odnosno učenika, ali i najbolji interes struke.
Ovo je i te kako važno, kad znamo kolika je uloga učitelja, a sigurna sam da se svi sećamo našeg učitelja, i kolika je važnost učitelja na dalji razvoj ličnosti, jer učitelji svojom stručnošću, svojim pristupom, ali pre svega i ličnim primerom utiču na obrazovanje i vaspitanje.
Ne bih dalje govorila. Smatram i sigurna sam da ćemo ovom prilikom doneti dobre odluke, da ćemo izabrati najbolje kandidate, a da će oni svojim radom opravdati naše poverenje. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući i poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege poslanici, građani Republike Srbije koji pratite danas naš rad, svoje izlaganje usmeriću pre svega na Predlog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, ali ću svakako podržati i ostala dva predloga zakona, a to je Predlog zakona o uslovima odlaska naših zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, ali danas govorimo i o Konvenciji, koja se pre svega odnosi na materiju roditeljske odgovornosti. Ovde bih htela da istaknem da se poštuje veoma važan princip, a to jeste princip najboljeg interesa deteta.
Same izmene zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, donose puno novina. Cilj ovih izmena i dopuna veoma važnog zakona jesu upravo da unapredimo ovu oblast, a sa druge strane da smanjimo broj povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Razlozi za donošenje ovih izmena i dopuna Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, leže u tome da je postojeći zakon iz novembra od 2005. godine imao određenih nedostataka, koje u svakom slučaju prouzrokuju, smetnje u funkcionisanju u ovoj oblasti.
Moram da kažem da samom strategijom za bezbednost i zdravlje naših zaposlenih, koja važi za period od 2013. do 2017. godine, imamo jedan zacrtan cilj da povrede na radu budu smanjene za 5%. Sigurna sam da će se taj cilj i ostvariti.
Inače, sam nacrt ovog zakona je uradila Radna grupa koju je imenovao rešenjem ministar, da smo imali javnu raspravu, gde su svi zainteresovani subjekti mogli da iskažu svoje sugestije, primedbe i verovatno bolja rešenja. Čuli smo dosta argumenata u dosadašnjoj raspravi, pre svega od ministra, ali i od uvaženih kolega narodnih poslanika, koji govore u prilog donošenja ovih izmena zakona.
Ja bih ukazala samo na neke od izmena i novina ovih zakona. Pre svega, ono od čega se polazi jeste usklađivanje i preciziranje odgovarajuće terminologije. To su pojmovi i termini kao što je – poslodavac, a neću da se ponavljam, dovoljno je rečeno u čemu je promena, zatim veoma važan termin, a to je prevencija. Moram da kažem da se uvodi jedan jezik koji je razumljiv svima koji su zaposleni. Da krenemo od prevencije, jer smatram da je ona najvažnija i sa ekonomskog aspekta, ali i sa onog ljudskog aspekta, jer ekonomski je opravdano uložiti mnogo više u prevenciju, kako ne bi došlo do povrede na radu i profesionalnih oboljenja, jer od uloženih sredstava u preventivne mere imaće dobrobit i poslodavac i zaposleni, a ja bih ovom prilikom rekla i celo društvo u celini.
Odredbe ovog zakona ne odnose se na neke delatnosti, to je vojna služba u Vojsci Srbije, to je policijska delatnost, ali to su veoma važni poslovi koji se odnose na spasavanje i na zaštitu.
Mnogo puta smo pomenuli jednu novinu koja je isto važna da u nekim delatnostima koje su manje rizične i gde imamo do 20 zaposlenih, u takvim delatnostima i sam poslodavac može vršiti ove poslove i ne mora imati stručni ispit.
Sa druge strane, kod onih drugih, visoko rizičnih delatnosti, traže se naravno mnogo veće kompetencije i traži se jedno stalno, kontinuirano usavršavanje, i to ne stihijsko, već koje se donosi odgovarajućim programom za stručno usavršavanje, a ono što je veoma važno, da će biti plan periodične provere tih znanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.
Ono što kao žena, kao danas narodna poslanica, želim posebno da istaknem i što je meni veoma važno, jeste član 3. jeste novi stav u članu 3. koji se odnosi na posebne mere bezbednosti zdravlja na radu naših mladih žena koje su trudnice i žene koja doji dete.
U istom ovom članu, članu 3, imamo promenu terminologije, umesto termina „invalid“ upotrebljava se termin „osoba sa invaliditetom“, i to bih eto posebno pohvalila i mislim da neće imati toliko više zloupotreba, one se naravno ne mogu 100% iskoreniti, ali bar da će se dovesti na neku meru.
Kao dugogodišnji prosvetni radnik, raduje me činjenica što se u ovim izmenama zakona prepoznala i odredba koja će se dešavati pri primeni ovog zakona, a to jeste povećavanje javne svesti. Da bismo promenili bilo koju svest moramo početi od najranijeg uzrasta, upravo edukacijom i tu naravno ima veliku ulogu i Ministarstvo prosvete, jer se moraju uneti ovi sadržaji od najranijeg uzrasta u osnovno i srednje školsko obrazovanje i vaspitanje, to svakako nikako ne smemo zaboraviti.
Smatram zbog izuzetne važnosti ove oblasti da o njoj ne treba govoriti samo ove dane kada donosimo zakone, ili 28. aprila kada je svetski dan bezbednosti i zdravlja, već svaki dan upravo zato što ćemo se svi u tome složiti da zdravlje jeste najveći resurs koji imamo, da zdravlje jeste najveće bogatstvo koje imamo.
Sigurna sam da će izmene i dopune ovog zakona unaprediti oblast bezbednosti i zdravlja, a da će uticati na smanjenje povreda na radu i profesionalnih oboljenja.
Uvaženi ministre sa saradnicima, ja vam želim uspeh u daljem radu. Na kraju da kažem da ću u danu za glasanje zajedno sa svojim kolegama narodnim poslanicima iz SNS podržati, glasati za sva tri zakona o kojima danas raspravljamo. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani ministre, potpredsedniče Vlade Republike Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite naš današnji rad, svakako složićemo se da su turizam i poljoprivreda velike razvojne šanse za razvoj Srbije, ali ja bih rekla i za opštinu Ivanjicu iz koje dolazim. To jesu upravo oblasti koje su danas na dnevnom redu sednice Narodne skupštine.

Cilj ovih izmena i dopuna Zakona jesu da se oblast turizma uredi na jedan bolji način. Ja ću se u svom izlaganju danas osvrnuti pre svega na Zakon o turizmu, a naravno da ću podržati svih pet predloga izmena i dopuna zakona o kojima danas razmatramo.

Ove izmene i dopune zakona iz oblasti turizma, nastale su na osnovu jedne sveobuhvatne analize, na osnovu uočene problematike iz oblati turizma. Kao što smo već čuli, javna rasprava je veoma sveobuhvatno izvedena za sve aktere i svi zainteresovani subjekti su imali veliku priliku da kažu, da iznesu svoje stavove, svoje komentare i sugestije.

Čuli smo i od uvaženog ministra i od kolega narodnih poslanika dosta argumenata u prilog izmenama i dopunama Zakona o turizmu. Ja ću se ovom prilikom osvrnuti samo na neke. Mislim da smo se složili da je prioritet izmena Zakona iz oblasti turizma upravo suzbijanje sive ekonomije. Znamo da bi preveliki zahtev bio eliminisanje sive ekonomije, jer prosto, to je u ovim uslovima nemoguće. Ali, kada kažemo siva ekonomija i nelegalno poslovanje, odmah je asocijacija naravno na inspekcije i na inspekcijske službe, i to o u ovim izmenama zakona mnoge nadležnosti se upravo prenose i na lokalnu samoupravu i turističku inspekciju na nivou lokalnih samouprava.

Ono što je uočeno jeste ta nesrazmera između kapaciteta turističkih inspekcija, njihovog broja s jedne strane, i s druge strane, na svu obimnost posla i na problematiku posla.

Već smo čuli da je ukupno samo 100 inspektora koji treba na nivou cele Republike Srbije da obavljaju ovaj izuzetno delikatan posao, da čak takvi turistički centri kao što su Zlatibor, kao što je Kopaonik, nemaju nijedno sistematizovano mesto za turističkog inspektora. Ja vas još jednom molim, apelujem, i nadam se, da će Ministarstvo turizma ovo zaista uspeti da reši, jer to je izuzetno važno.

Ono na šta želim da skrenem pažnju i o čemu smo najviše govorili kada smo ovde u Narodnoj skupštini donosili Zakon o inspekcijama, to jeste prioritetna uloga i preventivna uloga inspekcija. Ta preventivna uloga inspekcija se, pre svega, izražava u predsezoni. Cilj te preventivne uloge i jeste smanjenje zloupotreba u ovoj oblasti i svakako, što je primarni cilj, povećanje bezbednosti svih putnika.

Ono što izmene ovog zakona donose, to jeste usklađivanje i terminologije i novi pojmovi, sve sa ciljem da se ovaj zakon uskladi, pre svega, sa Zakonom o zaštiti potrošača.

Uočeno je da su nam i kadrovi u turističkim organizacijama nestručni. Stoga, izmene i dopune ovog zakona donose izmene, pre svega, kada što tiče na rukovodećim mestima na lokalnom nivou.

Kao što smo čuli, moram da se ponovim, ali mislim da je veoma važno, da će direktori turističkih organizacija, sasvim precizno će se znati šta treba da poseduju da bi mogli da dođu na takvo ozbiljno mesto, jer zaista, da prvo radno mesto bude direktorsko, mislim da je stvarno neozbiljno. Ovde u ovom zakonu ćemo imati precizno da je to sedam godina radnog iskustva, i to pet godina na rukovodećim mestima. Ali, ne samo to, naravno, vrlo je važno i aktivno poznavanje stranog jezika i vrlo je važno da imaju visoku školu, i to zna se iz kojih oblasti, iz oblasti društveno-humanitarnih nauka.

Još je mnogo zloupotreba, da se ne ponavljam. Pričao je i ministar i svi mi ovde kada se organizuju putovanja od strane udruženja, organizacija. Ono što je dobro da se potpuno definišu profesije u turizmu, kao što je turistički vodič, lokalni turistički vodič, kao što je turistički pratilac, a novina je da se u ovom Predlogu zakona uvodi jedna novina da imamo i na turističkim destinacijama predstavnika.

Sve u svemu, sigurna sam da će odredbe izmena ovog zakona doneti samo boljitak, da su sve odredbe dobre, da će doneti veću turističku ponudu i promet, a sve će uticati na razvoj privrede.

Samo kratko, na kraju, imam veliku obavezu i želju da kažem da opština Ivanjica ima zaista velike potencijale u oblasti turizma, da je Ivanjica vazdušna banja, ima mnogo kapaciteta, da je tu planina Golija, rezervat biosfere, nedovoljno iskorišćene planine Javor i Mučanj, velike potencijale u seoskom turizmu, ali u zadnje vreme i u obrazovnom turizmu.

Ono što raduje sve nas u Ivanjici, a nadam se i šire od Ivanjice, jeste da konačno hotel koji je bio u blokadi sedam meseci ponovo radi, da je izdat u zakup na tri godine preduzetnicima iz Švedske. Ali, ono što je poseban brend Ivanjice, pored poznatog ivanjičkog krompira i maline, da je to danas i manifestacija „Nušićijada“. Zahvaljujem se Ministarstvu turizma i trgovine što je prepoznalo našu „Nušićijadu“ i što je podržava. Nadam se da će i u budućnosti tako biti. To govori da je svake godine sve više posetilaca i da ti brojni kvaliteti i kulturni sadržaji zaslužuju da „Nušićijada“ bude višestruko nagrađivana.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pozivam vas da budete viđeni za Ivanjicu, jer praksa je pokazala da ko jednom dođe u Ivanjicu kao gost, iz nje ode kao prijatelj. Uverite se u to.

Da zaključim, u danu za glasanje, sa velikim zadovoljstvom, zajedno sa poslanicima SNS, podržaću i glasaću za sve predloge zakona o kojima danas diskutujemo. Vama, ministre sa saradnicima, želim uspeh daljem radu, a svima vama hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas jedan veoma ozbiljan zakon, jedan dobar zakon, Zakon o udžbenicima i pozivam sve narodne poslanike da, s obzirom na to, nastavimo ovu našu diskusiju u tom tonu.
Dakle, polazimo danas od amandmana od samog naziva ovog zakona. Ja pozivam sve narodne poslanike da ne prihvatio ovaj amandman, a izneću svoje razloge za to. Smatram da je naziv Zakon o udžbenicima sasvim dobar, sasvim adekvatan, jer prosto predlagači ovog amandmana zaboravljaju jedan deo našeg obrazovanja i vaspitanja, a to je predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Po meni je to najvažniji argument da se ovaj predlog odbije, jer prosto sastavni deo ovog zakona jesu didaktička sredstva, igrovna sredstva i pomagala za predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Bilo bi prosto neozbiljno od svih nas da taj deo veoma važan iz ovog zakona veštački istrgnemo. Naravno, ovo je preduniverzitetski zakon, a udžbenici za visoko školstvo se regulišu drugim propisima. Hvala.

Zahvaljujem.
Upravo zbog te preciznosti ja pozivam narodne poslanike da ne prihvatimo ovaj amandman jer u ovom članu, članu 2, definiše udžbenik i udžbenički komplet. Kada kažemo i dodamo: „u štampanom ili elektronskom obliku“, smatram da je postojeći termin: „u bilo kom obliku“ širi. On podrazumeva i ove termine, ali to nisu samo postojeći oblici. Nekada prosto praksa nalaže i kombinaciju ova dva oblika.
Što se tiče drugog pojma: „polaznik“, meni je apsolutno jasno jer sam radnik iz prosvete šta to znači i ovaj pojam je regulisan u jednom drugom zakonu i nema potrebe da ga ponovo ovde definišemo. Pojam: „polaznik“ definisan je u Zakonu za obrazovanje odraslih. Toliko. Hvala.

Mislim da je ovde u potpunosti sve jasno. Složila bih se da je za razvoj kvaliteta udžbenika ova formulacija potrebna – podsticanje kritičkog razmišljanja, unapređenje funkcionalnog znanja. Mislim da to naši udžbenici treba da podstiču, a naravno njihovom primenom i nastavnici i svi zajedno, jer kvalitet udžbenika, bez razvoja kritičkog mišljenja i funkcionalnog znanja, što je svima nama cilj, apsolutno bi bio osiromašen.
Ova druga formulacija, svi se složili da je „po pravilu“ više obavezujuće i da je primerenija za ovaj Zakon o udžbenicima. Hvala.

Član 9. izuzetno važan, odnosi se na finansiranje udžbenika sredstvima iz budžeta Republike Srbije, kako bi udžbenici bili dostupni svim učenicima, a ovaj član ukazuje na učenike i porodice iz socijalno-materijalno ugroženih porodica.
Međutim, ja smatram da ovde se pravi važna razlika u načinu finansiranja sredstvima iz budžeta. Finansiranje podrazumeva nabavku, odnosno kupovinu tih udžbenika, a sufinansiranje podrazumeva nadoknadu nekih, ali ne mora i svih delova da bi udžbenici bili dostupni.
Ta nadoknada može podrazumevati pripremu i štampanje udžbenika. Mislim da samo iz tih razloga jeste i predlog da se ovaj amandman odbije.
Hvala.

Zahvaljujem.
Želim samo da skrenem pažnju da ukoliko bismo usvojili ovaj amandman, to bi bilo u sukobu sa krovnim zakonom, odnosno sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Mi znamo da je povodom ovog zakona bila javna rasprava, da je završena i nadam se u skorijoj budućnosti da ćemo i taj zakon ovde imati u Skupštini, da ćemo o njemu debatovati.
Mi znamo da je povodom ovog zakona bila javna rasprava, da je završena i nadam se da ćemo u skorijoj budućnosti imati taj zakon ovde u Skupštini i da ćemo o njemu debatovati.
Što se tiče udžbenika za nacionalne manjine, smatram da u članu 13. stav 6) trenutno dovoljno govori. Moje je mišljenje da je ovaj zakon naišao na podršku svih zainteresovanih strana, pa i nacionalnih manjina, gde se učinio veliki korak dostupnosti udžbenika svima. Hvala.

Zahvaljujem.
Smatram da ova izmena da se udžbenici upravo odobravaju na četiri godine, posebno me raduje i mislim da ako bismo usvojili ovaj amandman, to bi uopšte bilo u suprotnosti uopšte od ovog zakona.
Zašto na četiri godine? Izneću tri argumenta. Recimo, zato što ako biramo udžbenike na četiri godine, onda imamo veliku mogućnost nasleđivanja tih udžbenika, a to je jedan veliki mir i nas prosvetne radnike i za roditelje, a naravno pre svih za učenike, jer ovaj zakon mi danas donosimo pre svega zbog učenika. Oni su subjekt vaspitno obrazovnog procesa. Zašto još? Zato što je logično. Školski program u školama se donosi upravo na četiri godine. Zbog toga je logično da biramo udžbenike na četiri godine.
Ono što moram da kažem, moje kolege prosvetni radnici ni jednu primedbu na ovaj deo nisu dali, posebno se raduju ovom delu. Ali, što moram još da istaknem, pruža se mogućnost ovim zakonom da se odobravaju udžbenici iz svake godine, ali tada odobreni udžbenik ulazi na spisak dodatnih nastavnih sredstava, ako se sa tim naravno, saglasi izdavač.
S toga, ja predlažem svim narodnim poslanicima da ovaj amandman kako bismo imali dobar zakon ne prihvatimo.
Hvala.

Jasno je da sadašnji udžbenici, to smo pričali u načelnoj raspravi, su imali puno nedostataka, puno materijalnih grešaka i ostalih grešaka.
Ovi amandmani, o kojima pričamo, su predlozi da članovi liste ocenjivača imaju pet, četiri, osam, 10 godina. Postojeći predlog jeste da to bude najmanje dve godine i niko nije rekao da to budu dve godine, već najmanje dve godine, i to neće biti presudan kriterijum za to ko će biti na listi ocenjivača.
Sasvim dobru argumentaciju je dao uvaženi ministar Verbić. Rekao je da će proći dodatnu obuku, gde će još imati dodatni saznanja. Ovo najmanje dve godine, ne znači da će imati dve godine, možda će imati četiri, pet, šest, 10, 20 godina, ali je to samo prvi neki uslov da minimalno imaju dve godine. Ja podržavam ovaj član i, naravno, predlažem da se amandman odbije.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Član 33. odnosi se na izbor udžbenika i smatram da je ovde potpuno sve jasno i da ništa nije maglovito. Prosto ko bira udžbenike u školi? Odluka o izboru udžbenika u jednoj školi donosi se na nastavničkom veću na obrazložen predlog stručnih aktiva po predmetima, odnosno stručnog aktiva nastavnika razredne nastave. Ovo raduje i prosvetne radnike, jer oni su najpozvaniji da donesu odluku koji udžbenik će u svom odeljenju koristiti. Oni su ti koji najbolje poznaju svoje učenike i znaju šta će odeljenju sa kojim neposredno rade najviše odgovarati.
S tim u vezi nisu potrebni nikakvi dodatni kriterijumi koje će donositi čak i ministarstvo. S tim u vezi pozivam sve narodne poslanike da svakako ovaj amandman u danu za glasanje odbijemo i ne damo mu podršku. Hvala.

Zaista moram da reagujem, jer kada kažemo termin „korumpirani nastavnici“, to prosto vređa struku, vređa moje kolege narodne poslanike.
Ako ste bili, uvažena koleginice, narodna poslanice, ovde na javnom slušanju u prostorijama Narodne skupštine, kada smo imali debatu o ovom zakonu, upravo je kritika bila zašto nastavnici ne odlučuju o odabiru udžbenika, a na šta sam im ja i predstavnici ministarstva odgovorili da nastavnici učestvuju i oni treba da budu taj ključni faktor koji bira udžbenike. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, naravno da je za poslanike SNS i te kako ovo bitna tema. Naravno da mi znamo svoje dužnosti, da smo odgovorni i da nastavljamo ovu debatu. Pred nama su vrlo važni zakoni iz oblasti obrazovanja. Kad je ova tema na dnevnom redu, meni je zaista posebno zadovoljstvo da o ovim zakonima danas i govorim.
Svoje vreme ću pre svega upotrebiti na Zakon o udžbenicima, ali ću dati svoj pozitivan komentar i na izmene Zakona o visokom obrazovanju, izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Moram da kažem na početku da je Ministarstvo zaista napravilo jedan dobar Predlog zakona o udžbenicima, napravilo je dobar posao za sve zainteresovane strane. Naravno, rezultat ne izostaje ako je napravljen ozbiljan i temeljan rad, a taj rad traje već godinu dana, od maja prošle godine, a javna rasprava je započela 21. novembra 2014. godine. Zatim je ovaj zakon, kao nacrt zakona, bio objavljen u Prosvetnom pregledu, meni je to najomiljenija novina, gde saznam sve šta se dešava u našem obrazovno-vaspitnom sistemu. Imali smo brojne tribine, okrugle stolove, a za narodne poslanike imali smo i javno slušanje.
Ono što moram da napomenem jeste da su za nesmetan, kvalitetan rad u vaspitno-obrazovnom procesu potrebna tri važna faktora da se ispune. Neophodni su kadrovi, uslovi rada i svakako adekvatna nastavna sredstva.
Danas govorimo o nastavnim sredstvima, i to o udžbenicima, kao osnovnom didaktički oblikovanom nastavnom sredstvu. U samoj javnoj raspravi koja je dugo trajala, moram da kažem da je ovaj Predlog zakona imao zaista veliku podršku svih zainteresovanih strana.
Mi poslanici, pre svega iz Odbora za obrazovanje, ali i na adresu Ministarstva prosvete, dobili smo mnogo pisama podrške i ovom prilikom moram to da potkrepim sa tri, neću ih čitati, jer za to nemamo dovoljno vremena, ali moram da kažem da su svi učesnici obrazovnog sistema pokazali svoju nesumnjivu podršku.
Počeću od Udruženja roditelja, od dr Dragane Ćorić, predsednice Udruženja građana „Roditelji“ Novi Sad i potpredsednika Saveta roditelja osnovnih škola Grada Novog Sada koja je aktivno učestvovala u pripremama ovog zakona i svakako dala svoj doprinos da imamo dobra rešenja.
Ovde je i pismo 48 škola za učenica sa smetnjama u razvoju na teritoriji Republike Srbije, Društva defektologa Srbije, Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju roditelja učenika sa smetnjama u razvoju, sa invaliditetom, kao i samih učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i jedno pismo Zajednice elektrotehničkih škola Srbije koji podržavaju ove izmene i kažu da je nepodeljena podrška kolega data u uvođenju mogućnosti štampanja priručnika za stručne predmete u stručnim školama, što je dobrodošla novina, pogotovo što izdavači u ovoj oblasti mogu biti zajednica škola.
Ovo samo potkrepljuje činjenicu da zakon ima veliku podršku i da će on otkloniti mnoge probleme koje danas u praksi postoje. Ovaj zakon ima za cilj da zavede red, da zavede red na tržištu u ovoj oblasti da se šarenolika slika u odabiru udžbenika umnogome popravi.
Zakon o udžbenicima je usredsređen na pripremanje, odabiranje, izbor, izdavanje, ali i primenu i eventualno povlačenje odgovarajućih udžbenika ako ne ispune odgovarajuće kriterijume.
Moram da pohvalim i samo obrazloženje ovog Predloga zakona, jer zaista sve promene u ovom zakonu su i te kako potkrepljene i tabelama, ilustracijama i brojnim primerima iz prakse. To sve govori o ozbiljnosti Ministarstva da zaista imamo danas jedan dobar Predlog zakona o udžbenicima.
Istakli smo više puta, gotovo većina poslanika, šta je cilj ovog zakona. Naravno, kvalitet udžbenika i dostupnost udžbenika svima. Kada kažem „svima“ to su pre svega učenici sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, učenici srednjih stručnih škola, nacionalne manjine, ali rekla bih da su to i učenici socijalno ugroženih kategorija. Naravno, cilj jeste da se smanji i korupcija u samom izboru i odabiranju udžbenika.
Rekli smo više puta, ja se neću ponavljati i obrazlagati da dobiti od ovog zakona, pre svega imaju učenici, jer su oni centar zakona, ovaj zakon upravo menjamo zbog učenika, koji jesu subjekt vaspitno obrazovnog rada, ali, naravno, i sve druge zainteresovane strane, tu ne smemo zaboraviti ni roditelje, ni nastavnike, naravno, ni privredu, ni ministarstvo, a ni samu državu.
Da bismo razumeli koje promene danas imamo u Predlogu zakona o udžbenicima naravno da je potrebno da znamo kakvo je danas stanje. Svi znamo da je u Republici Srbiji mnogo godina postojao monopol određenog izdavača u odabiru udžbenika i to je dovelo do toga da nismo imali kreativnost i razvoj udžbenika, kao nastavnog sredstva. To je dovelo do toga da smo imali hiper produkciju u jednom delu izdavanja udžbenika, a koja se pre svega odnosila na osnovnu školu na obavezne nastavne predmete. Te moram da kažem u katalogu za 2014. - 2015. godinu imamo čak 2000 naslova, da imamo 85 naslova samo za prvi razred za predmete matematiku i srpski jezik, a da je potpuno drugačije stanje, potpuno drugačija slika, recimo, u srednjim stručnim školama, gde su ti udžbenici veoma zastareli, gde se poslednji izdao, recimo, pre 25 ili 26 godina.
Problematika jeste i skupih udžbenika. Problematika jeste i preobimnih udžbenika. Recimo u petom razredu osnovne škole za predmet matematika samo udžbenik i zbirka zadataka imaju čak oko 400 strana, a kada nabrojimo sve druge predmete to jeste zaista preobiman sadržaj.
Ovo ministarstvo jeste zateklo i projekat besplatnih udžbenika. Osnovna zamerka - kao neko ko je radio 27 godina u obrazovanju kao prosvetni radnik i bila sam u prilici da biram udžbenike za svoje učenike, po mom mišljenju, osnovna slabost tog projekta besplatnih udžbenika što je postojala veštačka podela udžbenika na radne i neradne udžbenike. Oni koji su proglašeni za neradne, morali su se vraćati. A kakav je to neradni udžbenik, kako se iz takvog udžbenika uopšte može učenike učiti, da tu nešto izdvajaju kao bitno, jer znamo da nam je krajnji cilj naučiti učenike kako da uče i kako na pravi način da koriste odgovarajuće informacije.
Ono što je slabost dosadašnjih udžbenika, što smo primetili, više narodnih poslanika, to je veliki broj materijalnih grešaka. To je prosto nedopustivo. Zatim, neprimerene ilustracije, posebno u mlađim razredima, jer, ja bih potencirala da udžbenici pored naravno, primarne obrazovne funkcije imaju, i nikako ne trebamo zaboraviti i vaspitnu funkciju. To je isto toliko važno.
I ono što sam sama potencirala na Odboru za obrazovanje, a što osmatram da je i te kako važno, a mislim da je ministar i prihvatio i taj zahtev uputio Srpskoj akademiji nauka jeste jezik, ćirilično pismo i slova ćirilice. Prva i najvažnija knjiga u našem školovanju jeste bukvar, a kada otvorimo bukvar različitih izdavača možemo zateći potpuno raznoliku sliku, da se ista slova naše azbuke pišu na potpuno drugi način.
Moram da uputim da recimo Savez učitelja Republike Srbije ima dobar predlog kako bi se ćirilica mogla standardizovati i kako bi od tog početnog bukvara i najvažnije, rekla bih, knjige koje se svi sećamo, i danas kada smo ovde koliko je to važno i mislim da bismo mogli utrošiti napor da i to uradimo.
O novinama koje će rešiti ove probleme govorili smo puno, govorićemo i u raspravi u pojedinostima. Ja ću samo taksativno izneti neke od njih, a o svih 50 članova imaćemo priliku da detaljno pričamo.
U ovom Zakon o udžbenicima ponovo se definiše udžbenički komplet. Imamo novi pojam dodatnog nastavnog sredstva. Istakli smo već nekoliko puta da je mnogo važno da imamo elektronski dodatak koji će produbiti i samostalan rad učenika, ali i proveru njihovog znanja i podsticati njihovu kreativnost. Ono što je važno da bismo rešili problem niskotiražnih udžbenika, sada priliku da izdaju priručnike imaju i srednje stručne škole, ali i pojedina udruženja koja u ovom smislu mogu apsolutno dati svoj doprinos.
Moj stav je da ovaj predlog u zakonu da se udžbenici biraju na četiri godine je izuzetno dobar. On donosi odgovarajući mir i među učenike, roditelje, ali i nastavnike, ali mislim da je dobar i stoga što upravo školski program u našim školama se donosi na četiri godine, tako da je i odabir knjiga ne samo iz materijalnih i tehničkih razloga već i ovih kvalitativnih itekako dobro rešenje. Dobro rešenje je i da ćemo imati ograničenu cenu udžbenika, ograničen obim naših udžbenika.
Brojne su promene, ali evo da ne idem dalje u širinu, čuli smo to od mnogih narodnih poslanika, što se tiče izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju ja ih podržavam, a sa tim u vezi, ovo nije mala izmena. Dobro je da smo imali dobru komunikaciju sa studentima, da sada ćemo prepustiti da broj rokova određuju univerziteti poštujući njihovu autonomiju.
Ono što je izuzetno važno jeste da se radi na novom zakonu o visokom obrazovanju gde ćemo govoriti o itekako važnim pitanjima visokog obrazovanja. To su recimo kadrovi, finansiranje i sva druga pitanja.
Što se tiče izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u neku ruku tiče se i racionalizacije i da će kolege prosvetni radnici na jedan bolji način od 1. septembra moći da odu u penziju, ali javna rasprava o novom zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je već završena. Znači, nadamo se da ćemo u skoroj budućnosti ovde pred nama poslanicima imati taj Predlog zakona.
Imalo bi još puno toga da se priča, već sam možda u toj priči i ponovila mnogo toga. Ja na kraju želim da poručim prosvetnim radnicima da verujem a to je obećanje premijer Vlade Aleksandra Vučića da će oni među prvima imati prve te efekte ovih mera štednje, da će se prvo odraziti u principu prosvetnim radnicima i mislim da je to dobro.
U Danu za glasanje naravno zajedno sa poslanicima SNS sa zadovoljstvo ću svoj glas dati i podržati sva tri predloga ovih zakona, a članovima ministarstva želim uspeh u daljem radu. Svima vama hvala na pažnji.