Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko poljoprivrede i zaštite životne sredine sa brojnim saradnicima, drage kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao što smo čuli iz prethodne rasprave, ja bih podržala moje kolege da su na današnjem dnevnom redu ovog visokog Doma Narodne skupštine Republike Srbije četiri važna zakona iz veoma važne oblasti, poljoprivrede. Svi znamo i svi ćemo se složiti da ako nam je do razvoja, do napretka Srbije, onda treba da sve svoje snage usmerimo upravo na razvoj poljoprivrede. Nadam se i sigurna sam da će ovi zakoni doneti jedan boljitak svih poljoprivrednim proizvođačima i uopšte razvoju sela.
Ja bih da iskoristim priliku da se ovog puta obratim lično javnosti, da pohvalim skupštinski Odbor za poljoprivredu, predsednika tog Odbora, da se zahvalim i svim članovima Odbora, jer je prvi sastanak ovog Odbora van sedišta, van Beograda, upravo održan u Ivanjici, u opštini odakle i potičem. Smatram da je to izuzetna praksa, da se sa tom praksom sigurno treba nastaviti i nastavilo se, jer već pre neki dan ovaj Odbor imao je sastanak u Bajinoj Bašti koji je bio veoma uspešan. To nama samo daje dodatni motiv da i mi koji živimo negde van velikih centara nismo zaboravljeni i zaista u ime svih građana moje opštine ja se zahvaljujem na tome.
Složili smo se svi u današnjoj raspravi da je stanje u poljoprivredi, stanje na selu veoma teško. Da sada pričamo o tome mogli bi danima, ali nema posebnih efekata. Da tražimo krivca, i to nema posebnog smisla. Treba ići dalje, donositi ovako dobre zakone i poboljšati to stanje.
Naravno, imamo dobru strategiju za poljoprivredu, akcione planove, ali negde kada to sve treba da zaživi, da stigne do našeg seljaka, poljoprivrednog proizvođača, tu uvek nešto nedostaje.
Mnogo je važno finansiranje i mene zaista raduje što je na dnevnom redu i ovaj zakon o finansiranju poljoprivredne proizvodnje, jer čuli smo više puta koliko nam poljoprivreda daje, koliko potencijala u zemlji Srbiji za to imamo i da je u spoljnotrgovinskoj razmeri na prvom mestu poljoprivreda i prehrambena industrija. Stoga je dobro što želimo na jedan kontinuiran, na jedan sistematski način da uložimo sve napore da to finansiranje prema primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i poboljšamo.
Znamo da se to finansiranje do sada baziralo na finansiranje iz budžeta, ali prepoznali smo realnost da moramo imati i alternativne izvore i to nudi ovaj zakon i to su dobra rešenja, jer time pokušavamo da poljoprivrednim proizvođačima, pre svega onim malim i srednjim, mnogo olakšamo. To je finansiranje do žetve, ali ne samo do žetve, naravno i do berbe. Znamo koliko poljoprivredni proizvođači moraju uložiti sredstava da bi došli do proizvoda.
Podržavam sve prethodne govornike koji su govorili šta je to još potrebno, ali ja moram da još jednom apelujem i Zakon o zadrugarstvu da li će uskoro biti na dnevnom redu, to je mnogo važno, zatim prerađivački kapaciteti, nešto što je posebno važno i mislim da bi trebalo regionalno to da se realizuje tamo gde se kao u Ivanjici malina proizvodi i ivanjički krompir da budu kapaciteti za to negde na drugo mesto za neke druge kulture.
Naravno, kao što reče kolega Jovanović, i protivgradna zaštita i osiguranje jeste svakako nešto što je prioritet.
U daljem svom izlaganju bih se osvrnula na Zakon o zaštiti i obnovljiviom korišćenju ribljeg fonda. Svi smo čuli koliko je nedostataka tog aktuelnog zakona iz 2009. godine. Ovim novim zakonom mnoge te nedostatke ćemo otkloniti i nadam se da će to u praksi tako i biti.
Naravno, riblji fond jeste prirodni resurs, to je jeste državna svojina i svi zajedno treba da učinimo sve da očuvamo i zaštitimo riblji fond. Ovaj zakon se donosi i da bude usaglašen sa određenim međunarodnim propisima.
Ovog puta bih vašu pažnju usredsredila na jednu konkretnu aktivnost, na jednu dobru inicijativu koju želim da pohvalim. Naravno, radi se udruživanju sportskih i rekreativnih ribolovaca zapadne Srbije.
Ovde imam Sporazum o osnivanju Zajednice organizacija rekreativnih i sportskih ribolovaca „Zapadna Srbija“. Radi se o opštinama Moravičkog i Zlatiborskog okruga. To su opštine Bajina Bašta, Užice, Kosjerić, Požega, Arilje, Čačak, Lučani i Ivanjica.
Oni su se udružili i zaista žele da daju svoj doprinos. Znamo da je bila javna rasprava i povodom ovih zakona i da su se i udruženja uključila u tu raspravu i dala svoj doprinos. Ova udruženja su došla do zaključka da je riblji fond na teritoriji ovih opština u veoma lošem, da ne kažem katastrofalnom stanju. To je njihov zaključak i ja ga ovom priliko prenosim.
Zbog čega je to tako? Na prvom mestu upravo zbog loših zakonskih rešenja koja su do sada bila. Naravno, ona će se prevazići. Drugo, aktuelni korisnici ribarskih područja uglavnom su bili neki pojedinci ili privatne firme koji su negde ispred svega stavljali lični interes i nekako se stiče utisak da se sve radilo da bi pojedinci i privatne firme dolazili do velike materijalne koristi.
Znači, sportski ribolovci i rekreativci ova dva okruga su se udružili. Centar njihov će biti upravo u Bajinoj Bašti ne slučajno. Tu je reka Drina gde svi ovi ribolovci prirodno gravitiraju prema reci Drini, koja je, rekla bih, godinama bila zapostavljena. U nju se nije mnogo ili minimalno se ulagalo, naravno, ne samo reka Drina, već i svi rečni tokovi u našoj zemlji.
Ovo što bih na kraju svog izlaganja istakla, što se ne nalazi u predlogu ovih zakona jeste, što je po mom mišljenju veoma bitno, a to je obrazovanje, edukacija, vaspitanje. Mislim da se od najmlađeg uzrasta sa tim mora krenuti kako bismo imali izgrađenu ekološku svest i jedan zdrav odnos prema životnoj sredini. Ali, naravno, mladi se najbolje vaspitavaju primerom, a mi treba da im budemo dobar primer, kako se mi odnosimo prema životnoj sredini.
Zaista bih apelovala na veću saradnju Ministarstva za prosvetu, obrazovanje i ovog ministarstva. Naravno, 27 godina sam radila u učionici i znam da nastavni planovi i programi imaju mnogo sadržaja iz ove oblasti. Znam da imaju izborni predmet – čuvare prirode, ali mislim da se još može uraditi na tome i pre svega ne samo na teorijskim znanjima, već i na onim praktičnim koji su nam i te kako potrebni.
Videli smo u ovim poplavama koliko u rečnim tokovima naše zemlje ima otpada, da su to prave deponije i to je zaista žalosno. Moramo razvijati tu svest, ali svest se ne razvija brzo. Dok se ona polako ne razvije, tu su inspekcijske službe i naravno, u ovim poglavljima ovog zakona imamo i pojačan nadzor, ali i kaznene mere koje su pojačane.
Na kraju, pozivam sve kolege narodne poslanike da podržimo sva četiri predloga zakona vezana za poljoprivredu, kako bismo postojeće stanje unapredili i mnoge stvari doveli u red. Hvala na pažnji.

Hvala uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije.
Poštovane kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, veoma aktivno slušam sve rasprave u visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije. Na osnovu današnje rasprave o ovom amandmanu mogla sam doći do dva veoma važna zaključka.
Prvo, ima li šta poštenije, časnije, čestitije, već da najbolji studenti, tim pre, ovog puta oni koji su pravosudni ispit položili sa odlikom i dobiju posao? Ne samo da imaju prioritet, jer prioritet ponekad može značiti i mnogo manipulacija. Zato, kolege narodni poslanici, nadam se da ćemo svi odbiti ovaj amandman, ako mislimo dobro našoj deci, našim studentima, našoj mladosti. Čuli smo dosta argumentacija i ja neću da se ponavljam.
Drugo što želim da kažem, predlagači ovog amandmana za koje vidimo da, evo nisu zainteresovani da slušaju ovu raspravu, a svi njihovi amandmani su tipa „briše se“, ubeđena sam da će takvim metodama delovanja koje ne dovode do konstruktivnih rešavanja i unapređivanja članova ovog zakona, samo dovesti do brisanja političkog delovanja upravo njihovog. Hvala.

Hvala uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovani ministre omladine i sporta sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, najpre želim zaista da iznesem jedno svoje iskreno zadovoljstvo što se na čelu Ministarstva omladine i sporta nalazi vrhunski sportista, upravo onaj koji može biti pravi primer našoj omladini, ali pored toga, ministre, hvala vam i na tome što se kao vrhunski sportista zalažete podjednako i za rekreativni sport, što se zalažete za zdrave stilove života i za doslednu primenu strategije za mlade.
Naravno, veoma je važna edukacija mladih u svim sferama, pa i ovoj o kojoj danas razgovaramo, a tiče se dopinga. Imali smo veoma puno informacija o ovom zakonu. Danas smo dobili izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, puno informacija na Odboru za obrazovanje, a onda i ovde u načelnoj raspravi.
Na osnovu svega toga mogu da izrazim i svoj stav, svoje mišljenje na amandman na član 24. Ovaj amandman se upravo odnosi, kao i prethodni, na članove upravnog odbora. Podnosioci traže, iznose svoj zahtev da među članove upravnog odbora, kao što smo sada od prethodnog uvaženog poslanika i čuli, članovi upravnog odbora budu jedno lice koje imenuje Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, kao i jedno lice koje imenuje Sportski savez Vojvodine.
Čuli smo više puta ko su članovi upravnog odbora i kako je taj raspored urađen. Članovi upravnog odbora su sedam članova iz javne vlasti, to su resorna ministarstva, Ministarstvo za sport i Ministarstvo za zdravlje, ali i sedam članova iz različitih sportskih organizacija, kao i jedan predstavnik Vrhovnog kasacionog suda.
Što se tiče potrebe da jedan član se imenuje iz Sportskog saveza Vojvodine, mislim da to ne treba prihvatiti. Vaše obrazloženje je sasvim korektno i iscrpno, jer Sportski savez Vojvodine je već član Sportskog saveza Srbije.
Kada bi ovaj amandman, kolege narodni poslanici, danas prihvatili, šta bi se desilo? Onda bi mnogi granski savezi u Srbiji tražili da imaju svog člana i onda bi imali ne 15 nego 115 članova. Zašto onda ne bi i Sportski savez Beograda tražio isto to kada znamo da najviše vrhunskih sportista upravo ima u tom sportskom savezu?
Da ne ulazim dalje u detalje, Vlada je dala sasvim opsežno i dobro obrazloženje i zbog svega napred navedenog, moje mišljenje je, a sigurno i mišljenje poslanika SNS da svakako ovaj amandman na član 24. treba odbiti. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, članovi ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pre nego iznesem argumentaciju zbog čega ovaj amandman treba da se odbije, želim da pohvalim ministra prosvete kao i članove ministarstva na svom angažovanju, na aktivnom učešću u Odboru za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj. Hvala vam na svemu. Imali smo jednu dobru, argumentovanu raspravu. Vi ste nam odgovarali na sva moguća pitanja koja smo vam postavljali.
Ono što je dobro jeste da smo sav materijal za izmenu Zakona o visokom školstvu dobili na vreme još 1. avgusta, pa smo imali vremena da se ovako temeljno i pripremimo. Naravno, vraćam se na amandman, samo kratko, mislim da ove pohvale nisu na odmet i naši građani treba da čuju. Inače, i član sam Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj.
Izneću svoje argumente zašto treba da se odbije amandman na član 6. dopune Zakona o visokom školstvu. Kao što znamo mi imamo našu strategiju za obrazovanje u Republici Srbiji do 2020. godine. U toj strategiji se predviđaju master strukovne studije. To je jedan od razloga, ne jedini.
Ono što je dobro, a znam jer sam u ovom odboru, da se priprema i akcioni plan za sprovođenje ove strategije obrazovanja do 2020. godine pored svih onih dobrih zakona koji nas u budućnosti čekaju. Da pomenem samo to su i Zakon o udžbenicima, Zakon o osnovama sistema obrazovanja.
Sledeći razlog jeste i taj što u mnogim zemljama Evrope mi imamo ovakvu praksu. Da se ne bih ponavljala, čuli smo u načelnoj raspravi od uvaženog profesora Ljubiše Stojmirovića koje su to sve zemlje. Nisu to samo neke zemlje već je to veliki broj zemalja iz Evrope.
Dalje, mi imamo nameru, naravno, da naša privreda i ekonomija ide uzlaznim trendom, a tada će nam i te kako trebati ovakvi obrazovni profili koji će se obrazovati za određena stručna znanja.
Ovo je samo jedna mogućnost koju ćemo mi imati u ovom zakonu. Naravno, ovo su prvi koraci, sveobuhvatnije promene nas čekaju u zakonu koji tek dolazi o visokom školstvu.
Ono što moram da demantujem, meni je žao što je uvažena predstavnica, koleginica izašla, da čuje demant, moram da kažem da nije tačno, u najmanju ruku tako da kažem, da nije tačno da su svi članovi Odbora na javnom slušanju ili na Odboru bili protiv uvođenja ovakvog vida obrazovanja. Među njima sam i sama, a među njima znam još više kolega narodnih poslanika iz ovog Odbora koji nisu iznosili takva svoja mišljenja.
Naredni amandmani tiču se slične problematike gde će biti i slične argumentacije za njihovo odbijanje. Iz svega napred navedenog, ja smatram da ovaj amandman na član 6. dopune Zakona o visokom školstvu, svakako treba odbiti. Hvala.

Ja sam se prethodno javila, pa me niste uključili. Nisam za ovaj amandman.
Htela sam repliku na prethodno izlaganje, ali sada već ne.

Uvažena predsednice Narodne skupštine RS, uvaženi ministre finansija, poštovane kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, imam izuzetnu odgovornost, ali i obavezu, da upravo sve vas informišem i na kraju postavim pitanja predstavnicima Vlade, resornim ministarstvima u vezi aktuelne situacije u proizvodnji malina i otkupu malina.
Predstavnik sam Opštine Ivanjica, opštine koja je najveća regija u proizvodnji malina. Problem o kome pričam je vezan i za susedne opštine, kao što su opština Arilje, Bajina bašta, Požega, Lučani.
Pre nego što postavim pitanje, napraviću jedan kraći uvod. Ove godine naši poljoprivredni proizvođači, malinari, obradili su svoje malinjake, pa rekla bih – kao nikada do sada, puno uložili. Moram da kažem da posle kraha privrede u Ivanjici, ali ne samo u Ivanjici, nego i širom Srbije, trenutno 80-90% ljudi, stanovnika naše opštine živi od malina. U malinjacima su danas intelektualci, pravnici, ekonomisti, doktori i mnogi drugi. To je jedna velika fabrika pod vedrim nebom, a to nebo nije imalo milosti. Priroda nije imala milosti, prošle godine suša, a ove godine sneg kad mu vreme nije, oluja, grad, poplave. Mislili su malinari da je tu kraj problemima. Međutim, sada kada su oni uveliko u berbi malina, kada moraju da naplate svoj rad, nastupa najveći problem. To nije priroda. To je ljudski faktor. Događa se da imamo na delu da uticaj na cene malina u našoj opštini i susednim opštinama imaju monopol i lobi hladnjačara.
Svi znamo da po Ustavu Republika Srbija ima jedinstveno tržište, gde treba da postoje jedinstvena pravila. Ne smemo biti zaboravljeni. Danas u Ivanjici, Arilju otkupna cena malina je 150 dinara, a ista firma, isti otkupljivač u drugim mestima otkupljuje istu malinu, ni malo kvalitetniju i bolju, za 230, 250 dinara.
Ogromno je nezadovoljstvo malinara. Oni su ogorčeni, jer ne mogu sami rešiti ovaj problem. Stoga traže pomoć od države, od ministarstva, a pre svega najveću nadu i poverenje imaju u premijera Vlade, jer znaju da je on taj koji se odlučno usudio da se bori protiv kriminala, korupcije i monopola svake vrste.
Stoga ću postaviti poslaničko pitanje predstavnicima Vlade, resornim ministarstvima, Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, ali mislim da tu ima i posla i za Ministarstvo pravde. Naše pitanje i molba glasi – da li možete sada, jer pitanje je veoma hitno i aktuelno, da nam pomognete da cena maline u ovim opštinama bude jedinstvena kao i u drugim mestima Srbije? Lokalne samouprave iz ovih mesta su spremne i otvorene na saradnju. Tražimo jedan sastanak, ako je moguće što pre, da bismo razgovarali o ovom problemu i na kraju ga rešili.
To je prvo pitanje koje smatram da hitno treba rešiti, ali pošto mi se vreme bliži kraju, ostala pitanja ću trenutno odložiti. Osvrnula bih se i rekla bih da podržavamo hrabrost Republike Srbije da zakon o radu koji nam sledi i o kome se najviše govori…

Uvažene predsednice Narodne skupštine, ministre pravde, poštovane kolege narodni poslanici, moram da iskažem na početku zadovoljstvo da svoj poslanički mandat upravo počinjem ovakvom jednom raspravom koja se tiče života naših građana.
Nisam ekspert ili stručnjak iz ove oblast, ali ne treba to da bude, pa da vidimo svi kako se danas živi u Srbiji, kako se živi u Ivanjici, u opštini iz koje dolazim.
Par reči o opštini iz koje dolazim. Ivanjica je jedna od teritorijalno većih opština u Srbiji, ali zapostavljena već godinama. Ima mnoge resurse i već duži niz godina nije imala narodnog poslanika u ovom visokom domu.
Ono što se u Ivanjici dogodilo čujemo i znamo, dogodilo se širom Srbije. Dogodio se kolaps privrede. Ko je kriv, više neću da ponavljam. Dovoljno smo rekli i prepoznali krivca. To se dogodilo u Ivanjici.
Moram da kažem, brojke, kao što smo rekli, najbolje pokazuju, 12 hiljada zaposlenih nekada je bilo. Danas nema ni par hiljada. Neuspele privatizacije svuda, a Ivanjica je bila privredno jaka opština, jedna od jačih u Srbiji.
Hajde da pomenem i nešto što je prilično dobro, jedna možda privatizacija preduzeća „Proleter“, ali zato su sve neuspele. Neću analizirati sve privatizacije, ali moram da se dotaknem bar jedne, recimo veliki gigant „Špik“, „Drvna industrija“, gde bar Ivanjica, znamo, ima resurse. Danas hektari prazni, hale prazne, a da ne pričam o zagađenju te fabrike na građane u okolini.
Da se ne žalimo mnogo, jer tužna je slika svuda i u Srbiji, u Ivanjici. Ovom prilikom bih ipak da iskažem jednu veliku dozu optimizma, nade, vere, vere u novu Vladu, u premijera gospodina Aleksandra Vučića, koji, svi vidimo, toliko posvećeno i odgovorno radi. Svi smo rekli i slažemo se da ovo jeste danas samo prvi korak u sistemskim zakonima, u reformama koje nas čekaju.
Želim da iskoristim ovu priliku i da apelujem na Ministarstvo pravde, gospodina Selakovića, koji je danas sa nama, da nastavi put reformi pravosuđa. U Ivanjicu je vraćen Osnovni sud, ali verujte, mora se i dalje još jače nastaviti sa reformama, jer za pravosuđe u Ivanjici zaista ima mnogo posla.
To su, pre svega, baš ove privatizacije o kojima pričamo. Moraju oni koji su do toga doveli da odgovaraju. Preispitane su 24 privatizacije, ali moramo nastaviti dalje. Ja apelujem na to i građani moje opštine. Da ne pominjem mnoge druge sporne slučajeve, kao što su „Zemljoradnička zadruga Ivanjica“ i mnogi drugi, a preduzeće u restrukturiranju u Ivanjici, to je konfekcija „Javor“.
Nadam se da će se posle današnjeg dana i u narednim mesecima naći rešenje za to preduzeće, jer tu radi 600 radnika. Ako i oni ostanu danas bez posla, imaćemo veliki problem u Ivanjici.
Na kraju, moglo bi se dugo pričati, ovo je vrlo važno pitanje. Prenosim podršku građana opštine Ivanjica novoizabranom premijeru i Vladi Republike Srbije. Hvala.