Zahvaljujem, uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno smatram da ovaj amandman na član 1. Zakona o odbrani od grada treba odbiti. Izuzetno dobro je dato i obrazloženje. Čuli smo obrazloženje ministra, jer nije uobičajeno da se kaznene mere i odredbe nalaze u zakonu.
Ono što ovim putem želim da istaknem jeste da uvaženi poslanik, koji je predlagač ovog amandmana, nije dobro informisan. Nije to toliko bitno, ali recimo SNS nije na vlasti u Ivanjici. To nije toliko bitno, ali tek da znate za vašu informaciju da SNS nije na vlasti u Ivanjici.
Ono što sam iznela u načelnoj raspravi, štete jesu bile velike, Ministarstvo je uradilo ono što mu pripada, dalo rakete i lokalna samouprava je nabavila dosta raketa i danas predsednik Zorić jeste u Beogradu i štete o kojima govorimo su sagledane, komisije su izašle i danas je sav materijal dat na raspolaganje državnim organima. Naravno, poljoprivredni proizvođači očekuju da dobiju odgovarajuću isplatu tih šteta.
Još jednom da kažem u ime građana opštine Ivanjica – ne treba da nas brane oni koji su urušili privredu Ivanjice, a to je upravo bivši režim. Oni su izveli i inteligenciju Ivanjice u malinjake i ostavili ljude bez posla. Ako ste nešto trebali da uradite za ovih 20 godina, trebali ste bar da pokušate da imamo zakon o odbrani od grada. Smatram da je ovaj zakon dobar i da ćemo na mnogo bolji način imati zaštitu od rizika i posledica grada. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, javljam se povodom replike jer sam pomenuta imenom i prezimenom, a i Ivanjica je pomenuta danas najviše puta. Stoga želim da kažem da su, naravno, u Ivanjici dobrodošli svi narodni poslanici, ja ih pozivam da dođu u Ivanjicu, ali što se tiče rešavanja problema u Ivanjici, ima ko da rešava te probleme. Ono što pričate o 6%, bili ste, videćete, mislim da ni šest građana neće doći. Sada je sezona malina.
Kao narodni poslanik iz Ivanjice, najbolje poznajem probleme građana opštine Ivanjica, redovno primam građane u svojoj kancelariji i sasvim dobro znam koji su problemi. Građani Ivanjice, nasuprot tome, i te kako bi se radovali da dođu ministri iz Vlade, a pre svega naš premijer Aleksandar Vučić. Tada bismo imali i te kako o čemu da pričamo, o mnogo problema. Zahvaljujem se što ćete vi doći u Ivanjicu, dokumentovaćemo koliko će ljudi biti na tom skupu. To je ono kratko što želim da poručim u ime građana moje opštine.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodine Verbiću, poštovani gospodine Antonijeviću, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, pre svega mi je drago da se ponovo vraćamo na dnevni red, a meni je posebno zadovoljstvo, kao nekom ko je dugo godina radio upravo u prosveti, a danas narodni poslanik, predstavnik građana i član Odbora za obrazovanje, što upravo danas imamo veliku priliku da govorimo o našim školama, o poboljšanju uslova rada u njima. Danas govorimo upravo o modernizaciji škola, osnovnih i srednjih škola, govorimo o preduniverzitetskom obrazovanju.

Naravno, za efikasan obrazovno-vaspitni rad potrebno je puno komponenata. Jedan od njih upravo su uslovi rada i oni podrazumevaju upravo škole, školske zgrade, ali ovaj projekat se ne odnosi samo na njih, on se odnosi na opremljenost naših škola. Cilj svega toga jeste da dobijemo kvalitetno znanje naših učenika, koji jesu subjekt obrazovno-vaspitnog rada.

Danas je na dnevnom redu upravo finansijski ugovor između Republike Srbije i Evropske investicione banke, vredan 50 miliona evra. On je usmeren upravo u modernizaciju naših škola. Uvaženi poslanik Orlić je detaljno izneo šta koja komponenta podrazumeva. Ja ću se kratko obazreti na ovaj projekat koji je sastavljen od tri komponente, gde je prva komponenta izgradnja određenih škola. Tu su u pitanju dve srednje i deset osnovnih škola. Prioritet te izgradnje i dogradnje škola je upravo eliminisanje rada u više smena. Na taj način ćemo stvoriti optimalno obrazovanje i u tim školama.

Komponenta dva se odnosi na strateški razvoj, na strateško planiranje u Republici Srbiji. Čuli smo već detalje, pa se neću ponavljati.

Za mene posebno važna komponenta jeste komponenta tri, koja se odnosi na dogradnju, na rekonstrukciju ili adaptaciju osnovnih i srednjih škola širom Republike Srbije. Ova komponenta jeste i najzahtevnija i u tehničkom i u finansijskom smislu. Njen završetak se predviđa u toku ove 2015. godine i završetak u 2016. godini. Posebno je važno što su tu obuhvaćene mnoge škole širom Srbije. Moram da istaknem da su u tom programu i dve srednje škole iz Ivanjice. To je nadogradnja gimnazije u Ivanjici i adaptacija prostora u tehničkoj školi. Ovo je izuzetno važno i za učenike i za prosvetne radnike u ove dve škole u mojoj opštini.

Dakle, složićemo se svi da je i te kako važno ulaganje u naš školski sistem i na opremljenost škola, kako bismo imali savremena nastavna sredstva i kako bi prosvetni radnici bili u mogućnosti da realizuju savremene oblike nastave, metode i tehnike nastave.

Iskoristiću priliku da ovde ukažem, po mom mišljenju, na najvažniji problem u ovom trenutku u školstvu, a to jeste sve manji broj dece, sve manji broj đaka u našim školama, gase se odeljenja, gase se škole, i ne samo u seoskim školama već i u gradskim školama, to dovodi i do manje posla i samih prosvetnih radnika.

Po ovom pitanju koje je nacionalno pitanje, važno je da imamo saradnju više ministarstava, naravno, na čelu sa Ministarstvom prosvete, ali moraju se uključiti i druga ministarstva, a ja bih rekla - to mora biti i nacionalni projekat, jer svi znamo, bela kuga i te kako kuca na naša vrata.

U strategiji za obrazovanje imamo dobra rešenja, međutim, ta rešenja treba i primenjivati i treba realizovati. Naravno, važan je i ekonomski aspekt i trenutno stanje u našoj zemlji i velika nezaposlenost.

Ja ću reći da sada u Srbiji imamo sve manje dece, da ostaju objekti prazni, napušteni i sve više se urušavaju. Važno je i te objekte renovirati što pre. Ja ću ovom prilikom istaći dva, recimo, načina kako možemo to da uradimo, a sve je to u kontekstu i ovog dnevnog reda.

Recimo, prvi način, mislim da je to dobar primer iz Regionalnog centra za usavršavanje u Čačku i Moravičkog okruga, gde imamo projekat obrazovnih centara, obrazovnih farmi i parkova znanja, gde su se sve četiri lokalne samouprave iz ovog okruga saglasile i unele ovaj projekat u svoja strateška dokumenta. Mislim da na taj način možemo da oživimo škole gde ima sve manje dece ili ih više nema.

Drugi primer je, recimo, iz Opštine Ivanjica, primer je Projekta „Univerzitet u prirodi“. Sa ovim projektom složio se Univerzitet u Beogradu, da je predlog da studenti sa fakulteta dolaze na Goliju, koja je park prirode, park biosfere, i da tamo imaju praktičnu nastavu, u tim školama koje su danas gotovo bez dece. To je isto dobar primer modernizacije škola jer mi neophodno moramo i dalje razvijati i više razvijati obrazovni turizam i ambijentalnu nastavu. Složićete se, naši đaci imaju dosta teorijskih znanja, imaju dosta informacija, ali kada treba ta znanja primeniti i znanja da budu kvalitetnija, tu već dolazi do određenih slabosti.

Jedna škola u jednom selu u bilo kom mestu jeste centar edukacije, centar obrazovanja, vaspitanja, ali i centar kulture i sportskih dešavanja. Zato, ako gasimo odeljenja, ako gasimo škole, u tim mestima postepeno se gase i sela i ta mesta. Zbog toga moramo biti odgovorni prema generacijama koje dolaze. Naravno, podržavam u potpunosti projekat modernizacije škola o kome danas govorimo. Da bi se na pravi način realizacija ovog projekta dovela do kraja u svim svojim segmentima, potrebno je da danas definišemo rok i taj rok je 31. decembar 2016. godine.

Na kraju, želim da kažem da ću sa velikim zadovoljstvom, zajedno sa poslanicima SNS, u danu za glasanje glasati, naravno, za ovaj projekat, ovaj ugovor koji se tiče modernizacije naših škola, osnovnih i srednjih, u celoj Srbiji. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite ovaj prenos, najpre želim da iskoristim priliku da građanima opštine Ivanjica čestitam današnji dan, dan opštine 16. jun. Juna 16. 1866. godine Knez Mihailo Obrenović je proglasio Ivanjicu za varošicu. Naravno, čestitam i svim dobitnicima Junske nagrade i želim uspeh u daljem radu.
Sada ću se vratiti na veoma važan zakon, Zakon o odbrani od grada. Svi smo, kao što čujemo, već godinama, preko 20 godina željno iščekivali da ovaj zakon konačno dođe u Skupštinu i evo ga danas tu. Hvala vam uvaženi ministre na svim naporima, na naporima vašeg tima i vaših saradnika.
To je želja, pre svega, poljoprivrednih proizvođača ali i svih zainteresovanih, pre svega, zato što elementarna nepogoda grad nanosi i te kako velike posledice, pre svega, i velike štete na poljoprivredne proizvode. Ove štete se odnose najpre na poljoprivredu, ali ne samo na poljoprivredu gde jesu najveće, one se odnose i na šumarstvo ali i na stambene i ekonomske objekte. Naravno, štete od poljoprivrede posredno utiču i na štete u prehrambenoj industriji.
Ove godine, zaista, opština Ivanjica imala je veoma velike štete od grada i to u dva navrata, najpre 14. maja, a onda i 19. maja. Komisije su izašle na lice mesta i konstatovale štete. Te štete su na preko 400 hektara površine, a negde preko 100 hektara procenjuje se da je bila i stopostotna šteta. Tim štetama obuhvaćeno je 1.200 domaćinstava. Moram ovom prilikom da istaknem da je lokalna samouprava nabavila 192 rakete, da je 30 raketa ostalo od prošle godine. Međutim, samo 19. maja dejstvovalo je 63 rakete. I kao što vidimo i ovih dana postoje potencijalne opasnosti za to dejstvo. S toga danas najveći problem u mojoj opštini jeste što prosto ne staje tih raketa, nema ih više i potrebno je što pre ih kupiti i dostaviti kako bismo imali dalju efikasnu zaštitu od grada.
Međutim, ja moram ovom prilikom da se osvrnem na diskusije pojedinih poslanika koji su pomenuli moju opštinu i susednu opštinu Ivanjica. Verujte, pre svega kao građanin ove opštine, nije nam potrebna takva podrška, nije nam potrebna podrška bivšeg režima koji su svoju odgovornost, odnosno neodgovornost i te kako pokazali na koži naših građana. Urušili su prosto privredu Ivanjice, isterali fakultetski obrazovanu radnu snagu u malinjake, a da ne govorimo da nisu smogli za 20 godina snage ni da pričaju o jednom zakonu koji će na poseban način regulisati ovu oblast.
Mi verujemo i sigurni smo da će primena ovog zakona doneti veću efikasnost i da će naši poljoprivredni proizvođači moći mirnije i sigurnije da gledaju u nebo gde im je i osnovni izvor prihoda jer osnovne štete u Ivanjici su upravo bile na malinjacima.
Da kažem da aktivne mere odbrane od grada organizovano se sprovode u Republici Srbiji od 1968. godine i to u vegetativnom periodu od 15. aprila do 15. oktobra kao što je to svima poznato. Svi već znamo koliki su rizici, štete i svi znamo da klimatski uslovi i meteorološki uslovi govore da će tih nepogoda biti i u budućnosti. S toga je i te kako važno da ćemo imati jedan poseban zakon koji će ovu važnu oblast, oblast odbrane od grada regulisati zakonom.
Već smo čuli činjenice da u proteklih 10 godina imali smo u periodu odbrane od grada potencijalno opasnih gradonosnih oblaka od 100 do 110 dana i da se dejstvovalo u 50% tih slučajeva. Sam proces veštačke modifikacije u atmosferu može biti i te kako efikasan i umanjiti te posledice ako je on blagovremen i ako se na pravi način i primeni.
Ja ću ovom prilikom pokušati samo da ukažem na osnovne ciljeve koji će se postići ovim zakonom o odbrani od grada. Pod jedan, smatram da je to veoma važan cilj da ćemo imati jedinstveno i celovito uređen sistem u Republici Srbiji. Zašto je to važno? Zato što uopšte oblaci, gradonosni oblaci nemaju uopšte granice, ljudske granice ne poznaju ni prostorne ni vremenske, tako ako se dejstvuje iz jedne lokalne samouprave jedne teritorije, to ne znači da ćemo otkloniti posledice baš iznad te teritorije već gradonosni oblak ide dalje.
Drugi važan cilj ovog zakona jeste što on pretenduje da imamo integralni pristup koji će kombinovati aktivne mere zaštite koji podrazumevaju odbranu od grada ali i pasivne mere zaštite, a to je osiguranje. Pasivnim merama zaštite koje jesu dobre, mi ćemo naravno otkloniti finansijske efekte i pomoći poljoprivrednim proizvođačima u finansijskim efektima. Međutim, ono što je cilj ovog društva jeste da mi sačuvamo poljoprivredni proizvod i zato ćemo apelovati upravo na aktivne mere zaštite, a naravno i dalje poslati apel našim poljoprivrednim proizvođačima da osiguravaju svoje poljoprivredne proizvode.
S tim u vezi, imamo treći cilj ovog zakona, a to je veoma važan cilj da očuvamo poljoprivredni proizvod, da zaštitimo poljoprivrednog proizvođača koji će na taj način moći da blagovremeno pripremi setvu i za sledeću godinu.
Ono što je, po mom mišljenju četvrti važan cilj ovog zakona, jeste da ovim zakonom dobijamo na tome da imamo precizno određeno šta su prava, šta su obaveze i šta su nadležnosti, kako državnih organa tako i autonomne pokrajine, ali i jedinica lokalne samouprave.
Peti cilj koji je veoma važan jeste da ovim zakonom i članom 14. posebno, imamo jasno definisano kako se reguliše finansiranje odbrane od grada. To finansiranje, naravno, mora biti stabilno i održivo kako bismo imali jedan pravi i efikasan sistem odbrane od grada na teritoriji cele Republike Srbije.
Još jedan cilj na koji želim da skrenem pažnju jeste da je veoma potrebno i neophodno da pratimo naučna istraživanja, da jednostavno idemo u korak sa vremenom i da se zapitamo u stvari koje su to najbolje metode odbrane od grada i najefikasnije metode upravo u Republici Srbiji.
O ovom zakonu sprovedena je i javna rasprava. Na javnu raspravu su pozvane i jedinice lokalne samouprave, bili su prisutni i poljoprivrednici, Udruženje poljoprivrednika, naravno, javne, naučne institucije. Ovaj zakon imaće efekta i on se naravno odnosi, pre svega, na oblast poljoprivrede, na pravna i fizička lica, ali naravno i na sve građane naše Republike Srbije.
Da zaključim, svaki dinar uložen u odbranu od grada vraća se višestruko.
I na kraju, u danu za glasanje, zajedno sa kolegama narodnim poslanicima SNS, glasaću i podržaću sva tri predloga zakona o kojima danas raspravljamo u načelu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, najpre, drago mi je što se vraćamo na tačku dnevnog reda, a to je - Autentično tumačenje odredbe člana 54. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju.
Ovo autentično tumačenje, čuli smo, dao je i predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kolega narodni poslanik gospodin Martinović, ali čuli smo preciznu argumentaciju i podnosioca ovog zakona, uvaženog kolege narodnog poslanika Vladimira Orlića.
Razlog za ovo tumačenje jeste što su postojale određene nedoumice u primeni ovog člana zakona u praksi. Sigurna sam da ćemo od sutra nedvosmisleno imati jasnu primenu ovog zakona i ovog člana Zakona o visokom obrazovanju. Tu više neće biti nedoumice. A tumačenje se odnosi, kao što smo više puta čuli, na izbor organa poslovođenja u visokoškolskim ustanovama na izbor rektora i dekana.
Taj broj mandata bio je ograničen i u prethodnom Zakonu o univerzitetima 2002. godine, ali je zakonodavac ovu odredbu kao trajno opredeljenje preneo i u važeći Zakon o visokom obrazovanju. Svrha svega toga jeste da poboljšamo kvalitet rada u visokoobrazovnim ustanovama, da sprečimo sve moguće zloupotrebe i korupciju za koju znamo da i te kako postoji u našem visokom obrazovanju.
Dakle, jasno je da se dekan i rektor biraju u dva mandata i jasno je da se biraju bez obzira da li su ti mandati povezani ili je došlo do pauze u tim mandatima. Naravno, ne utiče ni izmena naziva visokoobrazovne ustanove, ni izmena imena i prezimena ličnosti, a sve se to događalo do sada u praksi.
Moram da napomenem da u Zakonu o visokom obrazovanju postoji član 107. koji reguliše kršenje ovog člana zakona i koji precizira i kaznene odredbe i novčane kazne. Znači, prosto, ono što se događalo nije po zakonu.
Ja bih iskoristila ovu priliku da izreknem i svoj stav, koji nije trenutno na dnevnom redu, ali moja želja i shvatanje jeste da se ovakvo mišljenje prenese i na zakonodavni okvir u ostalim nivoima obrazovnog sistema, a to su osnovna i srednja škola, da postoji ograničenje mandata i u osnovnim i srednjim školama.
Dakle, ovo je još jedan prilog tome na našem putu da se zakon poštuje, da bude jednak prema svima.
Naravno, podržaću tumačenje koje smo dobili od Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i u Danu za glasanje glasaću za, naravno, sa svim mojim kolegama, narodnim poslanicima SNS. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije koji danas pratite našu raspravu, danas su na dnevnom redu tri predloga zakona. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i druge dve tačke su određeni sporazumi.
Kada pričamo o prvoj tačku dnevnog reda koja podrazumeva izvesne izmene i dopune, moram da kažem da zaštita industrijskog dizajna jeste regulisana posebnim zakonom i to je Zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna od 2009. godine.
Ove izmene i dopune zakona kao što smo čuli od uvaženog ministra pre svega, zatim i od kolega narodnih poslanika se tiču najpre određenih terminoloških razjašnjenja, jer su postojale nedoumice. Kako bi se ovaj zakon efikasnije tumačio i sprovodio bilo je potrebno da se te terminološke nedoumice reše ovim izmenama i dopunama.
Ono što posebno važno jeste građansko-pravna zaštita i ove izmene se tiču građansko-pravne zaštite, ne bih se ponavljala jer smo detalje već čuli. Ovaj zakon, izmene i dopune se tiču i preciziranja i određenih regulativa propisa sa EU, ali to je još nešto što ovaj zakon donosi i to je dostupnost javnosti, opis i prikaz industrijskog dizajna, obim prava i sadržina prava.
Čuli smo koliko je dizajn uopšte važan, a ja bih rekla da se ove izmene i dopune Zakona o pravima na zaštitu industrijskog dizajna tiču pre svega svih subjekata pravnih i fizičkih lica koja su interesno povezana sa zaštitom industrijskog dizajna. Samo da dodam da realizacija ovih izmena i dopuna neće snositi dodatne troškove naših građana i privrede.
Što se tiče dva važna sporazuma o uzajamnom priznavanju stečenih znanja u obrazovanju i priznavanja naučnih akademskih zvanja, to se tiče Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije. Inicijativa je potekla od Vlade Ruske Federacije 2009. godine, ovo je obostrani interes dve vlade. Ta saradnja je i do sada postojala, ali ovim sporazumom će biti još više unapređena. Ne treba da pričamo koliko je bitan taj partnerski odnos naše zemlje sa Ruskom Federacijom.
Drugi sporazum koji je slične sadržine tiče se sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije. Pre nego što nešto kažem o ovom sporazumu moram da iznesem svoj stav o aktuelnim događanjima u poslednje vreme u susednoj Makedoniji, da podržimo sve napore kako bi se ovakvi nemili događaji sprečili. Ovaj sporazum je još jedan doprinos dobre saradnje između dve susedne zemlje.
Inicijativu za ovaj sporazum je podnela Vlada Republike Makedonije 2010. godine i on će uticati na naše bilateralne odnose i poboljšanje njihovog kvaliteta. Ovim sporazumima imamo preciznije načine i sadržaje te saradnje.
Na kraju da kažem da ću naravno glasati za sve ove zakone, izmenu i dopunu, kao i za sporazume zajedno sa svim kolegama poslanicima SNS. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, građani Srbije koji pratite današnji rad, ponoviću se, danas su zaista dva važna predloga zakona na dnevnom redu. Osvrnuću se najpre ja izmene i dopune o Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Ovaj zakon, pre svega, podstiče mere reorganizacije Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i povećanje kapaciteta Nacionalne službe za zapošljavanje. Neću argumente iznositi, čuli smo ih veoma precizno i dovoljno ovom prilikom.
Ono što je za mene posebno važno jesu mere aktivne politike zapošljavanja. Akcioni plan koji svake godine donosi Vlada na godinu dana, ovim zakonom predviđa se da se te mere mogu i poboljšati. Ono što je istaknuto i što je mnogo važno jeste u skladu sa lokalnim tržištima i sa potrebama. A ono što je, po meni, još važnije, možda i najvažnije, a do sad nije bila praksa kada se sprovode mere aktivne politike zapošljavanja, ono što je nedostajalo to su analize efekata, šta se uradilo, prosto, završi se javni rad, stručna praksa, svi odoše tamo, gde su, šta je bilo, da li se neko zaposlio, da li je neko stekao neka nova iskustva i znanja, od toga ništa. Ovim zakonom se i to precizira i to je dobro.
Osvrnuću se kratko na opštinu Ivanjica, koja već nekoliko godina unazad sprovodi mere aktivne politike zapošljavanja i podržavam ove mere zapošljavanja. Svi znamo da je prioritet u Srbiji zapošljavanje.
Moja opština je 2013. godine sprovela mere aktivne politike zapošljavanja u tri segmenta. To su samozapošljavanje, stručna praksa i javni radovi. U 2014. godini opredelili smo se samo za javne radove, i to nismo dobili sredstva iz Republike, već je iz opštinskog budžeta, lokalnog budžeta izdvojeno 22 miliona, tako da 60 osoba još uvek su u procesu javnih radova.
U mojoj opštini ima preko 5.000 nezaposlenih. Tome je doprinelo i preduzeće koje je u restrukturiranju. To je, nadam se, svima poznata, jer je to brend, konfekcija „Javor“, gde su se uglavnom žene, jer je ženska radna snaga, opredelile za novčanu pomoć, socijalni program. Neke od njih su našle novo zaposlenje u lokalnim preduzećima, šivarama, ali neke su ostale za sada nezaposlene.
Ono što svi znamo da je Zakonom o privatizaciji regulisano da će se proces privatizacije završiti do 31. decembra ove godine. Ja se nadam da će i ova konfekcija „Javor“ biti uspešno privatizovana, s obzirom da je već decenijama uspešno poslovala, da je to jedan brend, da ima kvalitet proizvoda, da prosto ima dobru i opremu, ima i hale i toj nadi da će biti ipak zapošljavanja, mi verujemo u to i nadamo se da će rezultat i doći.
Ove godine iz republičkog budžeta, kao što ste, ministre, već i rekli, izdvojeno je 16 milijardi za novi višak nezaposlenih.
Preći ću na drugi zakon koji, kao što ste rekli, jeste inovativni zakon. To je zakon o upotrebi znakovnog jezika. Nedavno smo ovde u Skupštini imali i usvojili Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča i tada smo najavili ovaj zakon i ova dva zakona ili druge mere jesu upravo dokaz afirmativnog odnosa ovog društva, ovog ministarstva, ali i Vlade prema osobama sa invaliditetom.
Ovim zakonom, koji se pre svega odnosi na gluve i nagluve, čuli smo i koliko ih je puno u Srbiji, oni će ovim samo dobiti, jer ćemo imati konačno profesiju tumača, tumača koji ne može doslovno prevoditi govorni jezik, ali naravno, uz tumačenje i gestova i svega drugoga može se mnogo doprineti.
Cilj i jeste da se diskriminacija što više ublaži. Cilj jeste da se ove osobe integrišu, da se uključe, a to je ona popularna reč inkluzija, da se uključe u sve sfere društvenog života.
Ali, sada ću na kraju ostaviti samo da dam tri svoja razmišljanja, možda sugestije, preporuke ili kako god nazovemo. Prvo jeste da ja smatram da je potrebno da znakovni jezik bude kao predmet u školama koje pohađaju gluve i nagluve osobe. Znam da nama predstoje tek podzakonska akta, da ćemo mi mnogo toga i regulisati njima. Možda je to u ovom trenutku nerealno, ali bar da idemo ka tome, jer ja smatram da gluve i nagluve osobe moraju na jedan dobar i sistematičan način da usvajaju svoj jezik, a ne kao što je sada slučaj, to bude uglavnom nekako spontano.
Drugo na šta bih se osvrnula i mislim da će to biti regulisano ovim zakonom, to je standardizovani znakovni jezik. Ovo posebno naglašavam, jer bilo je primera, čak i gde sam prisustvovala, na nekim važnim konferencijama, gde su prisutne osobe sa invaliditetom, da prosto bude prisutan tumač, ali da one ne razumeju, jer su se služili nestandardizovanim jezikom.
Treće, osvrnuću se na važnost interresorne komisije, koja procenjuje potrebu za znakovnim jezikom u obrazovnom sistemu, ali ne samo za znakovnim jezikom, već i svim drugim potrebama osoba sa invaliditetom da bi se uključile u redovno obrazovanje.
Sada u stalni sastav interresorne komisije ne ulazi defektolog. Moje mišljenje je da defektolog kao osoba koja najbolje poznaje populaciju osoba sa invaliditetom svakako treba da bude stalni član ove interresorne komisije, pa stoga predlažem, ako je moguće u nekom izvesnom periodu, da se promeni Pravilnik o dodatnoj podršci.
Na kraju, šta reći nego da ću zajedno sa poslanicima SNS u danu za glasanje naravno podržati oba dobra predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, građani Srbije koji pratite današnji rad, najpre ću reći da svakako podržavam set zakona, Predlog zakona o žičarama za transport lica, kao i ugovori, tri Sporazuma koji su na današnjem dnevnom redu.
Čuli smo dosta argumenata u prilog donošenju ovih zakona, ali ja bih svoje vreme iskoristila da se osvrnem na jedan od zakona, a to je Zakon o žičarama za transport lica. To ću uraditi iz dva razloga.
Prvi razlog je taj što je ovo zaista jedan novi zakon, što on prvi put na jedinstven način reguliše veoma važnu oblast, a to su žičare. On je dosada u nekim delovima, o njemu je bilo govora o zakonu o žičarama i o zakonu o javnim skijalištima.
Drugi razlog, zbog koga se danas osvrćem na ovaj zakon, jeste taj koji me posebno raduje, a to je tendencija razvoja planina, planinskih centara u Srbiji, ali ja bih rekla da je to veoma važan projekat, državni, nacionalni projekat, ali ovom prilikom ja želim da iskažem i veliku šansu i za opštinu iz koje dolazim, to je opština Ivanjica. Moram da kažem da u Ivanjici imamo više planina, ali ovom prilikom želim da se osvrnem na planinu Goliju.
Svi planski dokumenti, počev od prostornog plana Republike Srbije, preko strategije za razvoj privrede, strategije za razvoj turizma, za regionalni razvoj, razvoj sporta, idu u prilog tome da će se ulaganje u razvoj ski-centra Golije dogoditi.
Ono što raduje, da su sva planska dokumenta u glavnom završena. Postoji ozbiljan investicioni plan, akcioni plan i do sada, naravno, sve ide po planu. Ali, ja bih rekla planovi su planovi, vrlo je važno da dođe i do njihove realizacije.
Što se tiče Golije, ja moram da kažem ovom prilikom da je to najšumovitija planina u Srbiji, da je ona zaštićena i na međunarodnom nivou, ali i na državnom nivou, jer je proglašena rezervatom biosfere i zaštićena je od UNESCO. To je jedinstven primer u Srbiji.
Što se tiče državne zaštite, zaštićena je, jer je Golija proglašena za park prirode.
Ono što sve analize govore, u koliko se realizuje ovaj projekat, a mislim da nema razloga da se neće realizovati, kapaciteti za jedan dan su predviđeni za 46 hiljada posetilaca. To nisu samo skijališta, to je i celokupan seoski turizam.
Ovaj projekat je važan, ne samo za opštinu Ivanjicu, već i za one opštine koje gravitiraju, to su opštine Raška, Novi Pazar i Sjenica. Ali, pošto naša opština nema razvijen ni železnički ni vazdušni ni vodeni saobraćaj, za realizaciju ovog projekta i te kako je važna izgradnja auto-puta.
Izgradnja auto-puta bi doprinela tome da se otvori planina Golija za investitore, investicije i da konačno Ivanjica pokrene svoju zamrlu privredu, tako da kažem. To je velika šansa i mi ulažemo veliku nadu u to.
Što se tiče samog zakona, znamo da su žičare i te kako potrebne i skijališta, da njihovim razvojem ćemo unaprediti i turizam, ali ne samo turizam, već celokupan privredni razvoj.
Razlozi za donošenje ovog zakona naravno jesu što će se na jedinstven način ova oblast urediti, ali što ćemo najveći resurs Srbije, a to je život i zdravlje, ovim zakonom zaštiti. Naravno, bezbednost jer naše žičare moraju biti bezbedne i još jedan razlog koji je i ministarka na početku rekla, to je da sprečimo nelojalnu konkurenciju.
Neću da se ponavljam, želim još da istaknem da su pozitivni efekti ovog zakona višestruki. Odnose se na direktne korisnike, ali i na one indirektne i naravno zašto ne reći, za sve zainteresovane grupe, to je ovde afirmativni termin, nećemo da imamo predrasude da taj termin ima negativnu konotaciju, jer došlo je drugo vreme, došla je nova Vlada koja radi na sasvim drugi način i ja se zahvaljujem i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na tome što će konačno u Srbiji početi da se gradi i da se radi i što ćemo konačno, izvesno je, imati za sve naše građane uređenu zemlju Srbiju u kojoj ćemo pristojno živeti.
Naravno, povodom ovog zakona jeste formirana i radna grupa i imali smo javnu raspravu i šta reći na kraju samo da ću i ja zajedno sa svim poslanicima SNS sa velikim zadovoljstvom podržati ove zakone, glasati za svih pet predloga zakonskih rešenja. Hvala na pažnji.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije koji pratite danas naš rad, pred nama je autentično tumačenje koje smo upravo i tražili. Ja sam jedna od onih koji sam i potpisala zahtev Odbora za obrazovanje, jer sam i član ovog Odbora.
Mogu da kažem da smo dobili to autentično tumačenje, da se Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo zaista potrudio i ispoštovao svu proceduru, to smo danas čuli i to je tako, bez obzira na neke pokušaje, ja bih rekla već manipulacije ili određenih političkih igara, jer evo posle godinu dana svog poslaničkog mandata nekada mogu to i da procenim.
Da se vratimo na autentično tumačenje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje se odnosi na član 13. stav 3. tačku 5. Upravo ovo tumačenje će nam otkloniti i najmanje nedoumice, ali i štetne posledice koje se tiču predlaganja članova za Nacionalni prosvetni savet. Čuli smo da Nacionalni prosvetni savet ima veoma važne nadležnosti, da broji 43 člana. Ovim tumačenjem dobijamo nešto što je zaista već u Zakonu bilo jasno, možda, i rečeno, ali još jednom precizirano - odnosi se na stručna udruženja i društva koja mogu delegirati svoje članove u Nacionalni prosvetni savet.
Upravo je zabuna i došla i nedoumica kada su pojedini od njih delegirali za svoje članove upravo nastavnike iz visoko školskih ustanova. Neki su prekršili proceduru, a neki to i nisu. Zato sam mišljenja da se ova procedura može skratiti i da ona neće iznositi tri meseca, kao što je navela predsednica Odbora, već možemo to uraditi u mnogo kraćem roku.
Suština i cilj jeste da moje kolege, nastavnici, praktičari koji rade u predškolskim ustanovama, u osnovnim školama i srednjim školama imaju ravnopravnu zastupljenost u Nacionalnom prosvetnom savetu, a već smo rekli da nastavnici iz visoko školskih ustanova svakako će biti zastupljeni i ta njihova zastupljenost je upravo regulisana istim članom, istim stavom, ali tačkama 1,2,3,4,5.
Kada se radi o stručnim udruženjima i uopšte o društvima koja imaju i te kako veliku važnost u obrazovanju, jer se pre svega brinu o razmeni iskustava i stručnom usavršavanju nastavnika, mogu reći i kao predstavnik tih društava, jer sam u dva mandata vodila Društvo učitelja, da je važno da upravo oni imaju svoje mesto u Nacionalnom prosvetnom savetu, a sve u cilju kako bi Nacionalni prosvetni savet što kvalitetnije radio i mogao da donosi određene odluke.
Ukratko ću se osvrnuti i na jučerašnji sastanak Odbora za obrazovanje gde je glavna tema bila štrajk prosvetnih radnika. Imali smo dobru komunikaciju, imali smo dosta informacija, bila je to komunikacija između tri ministarstva. Na sastanku je prisustvovao ministar gospodin Verbić, ali i članovi sva četiri reprezentativna sindikata i, naravno, poslanici članovi Odbora za obrazovanje.
Ono što je važno, mislim da smo poslali jednu važnu poruku i za medije, jeste da smo svi mi na istom zadatku, da jednostavni niko od nas nije na nekim suprotstavljenim stranama ili, kako neko reče, zaraćenim stranama. Daleko od toga.
Ono što je važno, uz sve što smo čuli koliko je obrazovanje važno i tu se svi slažemo koliko je važno, potrebna su nam sistemska rešenja, da više nemamo svake godine tu strepnju od štrajka prosvetnih radnika, a ta sistemska rešenja se donose naravno dobrim zakonima i tu mi, narodni poslanici, treba da damo svoj pun doprinos. Ono što je izvesno i što je dobro i za prosvetne radnike jeste da se uveliko rade platni razredi, da ćemo to imati uskoro, koliko letos, ovde da razmatramo i da ih što više poboljšamo.
Ono što je važno, imaćemo priliku i da menjamo sam Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a uskoro i Zakona o udžbenicima. Naravno, to nije današnja tema, ali je važno i to reći.
Na kraju, zbog otklanjanja svih ovih nedoumica i otklanjanja eventualnog rizika, poslanici SNS i, naravno, ja zajedno sa njima u danu za glasanje ćemo podržati ovo autentično obrazloženje i tumačenje jednog člana Zakona o obrazovanju i vaspitanju. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici i građani Srbije koji pratite današnji rad, pred nama je danas sistemski, jedinstven zakon koji reguliše posebno važnu oblast, oblast inspekcijskog nadzora. On danas prosto nudi koncept i moram da istaknem da do sada ovakvih reformskih pokušaja ili rešenja da se uredi inspekcijski nadzor nije bilo, a svi znamo od kolike je važnosti ova oblast za sve naše građane, za privredu, za javnu upravu.
Čuli smo već dosta argumenata u prilog ovom zakonu. Sprovedena je jedna ozbiljna, temeljna javna rasprava u kojoj su učešće uzele sve zainteresovane strane. U toj javnoj raspravi održano je i šest okruglih stolova, a moglo se i elektronskim putem predložiti ili sugerisati izvesne primedbe i radna grupa koja je formirana na ovom zakonu veliki broj tih primedbi i sugestija jeste i usvojila.
Znači, došlo se do zaključka da će kao rešenje postojećeg stanja u praksi biti upravo donošenje jednog ovakvog zakona. Prosto, trenutna rešenja koja se nalaze i koja funkcionišu u praksi su i zastarela, nisu ni funkcionalna, a doneta su u nekim drugim okolnostima i ne odgovaraju savremenim uslovima i savremenoj ulozi inspekcije u današnje vreme.
Ovom prilikom bih da skrenem pažnju samo na neka rešenja zbog kojih tvrdim da u stvari ovaj zakon jeste sasvim novi koncept. Pre svega, to je nova uloga i novo shvatanje inspekcijskog nadzora. To smo čuli već nekoliko puta i to jeste suština. Ne potencira se da inspekcija izaziva strah, da izaziva represivne mere i kažnjavanja, već obrnuto, potencira se na jednoj drugoj ulozi inspekcija, a to je prevencija. Preventivne aktivnosti svakako jesu najdelotvornije aktivnosti. Time ćemo sprečiti i nepoverenje, a razvijaćemo odnos poverenja između inspekcije, privrednika i javne uprave i na taj način ćemo graditi odnos podrške prema zakonskom poslovanju.
Dalje, uporedo sa preventivnim aktivnostima, svakako treba i doneti rangiranje privrednih subjekata prema rizicima koje oni mogu sprovesti i štetnim posledicama koje one mogu sprovesti. Ovi rizici se upravo donose u plan inspekcijskog nadzora i u redovni plan, ali i onaj koji je vanredni i kontrolni plan. Naravno, nekad se može postupati i van tog plana.
Sledeće što smatram vrlo važnim jeste javnost u radu inspekcije. To su informisanje, obaveštavanje o radu inspekcijskog nadzora, ali i svo drugo informisanje i, rekla bih, i uloga inspekcija i u savetodavnoj ulozi i u stručnoj ulozi prema našim privrednim subjektima.
Ono što do sada nije bila praksa, što će se prevazići ovim zakonom, jeste bolja koordinacija i saradnja između različitih inspekcija. Posebno je značajno što će Vlada formirati koordinaciono telo, odnosno koordinacionu komisiju. Da bi ta saradnja i koordinacija zaista bili bolji, dobro je što ćemo imati jedan jedinstven elektronski sistem, jedinstven inspekcijski i informacioni sistem, gde će različite inspekcije moći da razmenjuju razne dokumente i gde ćemo imati jedan potpuniji uvid u njihov rad.
Sledeće što je novo rešenje jeste jasna ovlašćenja inspekcije u suzbijanju delovanja neregistrovanih subjekata, a to je tzv. siva ekonomija. Naravno da ćemo potencirati i ovim zakonom zakonsko poslovanje, lojalnu konkurenciju, nasuprot tzv. sivoj ekonomiji. U suštini, cilj i jeste da svi subjekti shvate da je dobro i pozitivno i za njih da zakonito posluju i da što pre pređu iz te sive zone u belu zonu.
Naravno, inspekcija ne može vršiti ulogu policije, ali svakako je i te kako važno ta saradnja između inspekcije i policije, a pogotovo u tom delu kada siva ekonomija prelazi u crnu ekonomiju.
Veoma je važno da ćemo ovim zakonom imati transparentnost i imaćemo jednako postupanje inspekcije u sličnim ili istim situacijama. Ovo će dovesti do pozitivnih efekata zato što će privredni subjekti koji se nadziru imati jednu sigurnost, što će mnogo značiti.
Ovaj zakon nam donosi i mnoge druge promene, kao što su i standardizacija samih pojmova, planova i vršenje inspekcijskog nadzora, pa ćemo tako imati više vrsta inspekcijskog nadzora prema vrsti, a to su: redovni, vanredni, dopunski i kontrolni inspekcijski nadzor, a prema obliku to su kancelarijski i terenski inspekcijski nadzor.
Iz prakse znamo koliko je bilo problema, koliko je bilo opterećenja i adminstrativnog i finansijskog opterećenja, rekla bih, nekad posebno prema onim mikro i malim privrednim subjektima, gde su oni od nekoliko zaposlenih morali da određuju bar jednog zaposlenog koji će da komunicira sa inspekcijom. Mnogi od tih problema ovim zakonom će biti rešeni, tako da ovaj zakon zaista jeste sistemski, donosi mnoge promene u oblasti nadzora i vršenja inspekcijskog nadzora, a kao što je rekla ministarka na početku, i ja to smatram, da je ovo samo prvi korak u sveobuhvatnoj reformi ove važne oblasti. Tek nam predstoji još puno posla u tom smislu.
Na kraju, naravno, zajedno sa poslanicima SNS, u danu za glasanje glasaću i svakako ću podržati ovaj Zakon o inspekcijskom nadzoru. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su danas dva važna zakona iz jedne važne oblasti. Na ovaj način ćemo poboljšati zakonodavnu regulativu u ovoj oblasti.
Moram da istaknem da se povodom zakona o kretanju uz pomoć psa vodiča vodila javna rasprava. Posle održane javne rasprave, radna grupa je prikupila sve sugestije i predloge i na osnovu svega toga je i donet tekst Nacrta ovog zakona i sam Predlog ovog zakona sadrži 15 članova.
Ja bih ovom prilikom da istaknem i ko su bili članovi radne grupe. To su bili predstavnici Saveza slepih Srbije, to su bili predstavnici škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“, zatim Centra za obuku pasa, Instituta za istraživanje i dokumentaciju radnih pasa i naravno predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja..
Čuli smo u prethodnoj raspravi mnogo toga pozitivnog o ovom zakonu. Znači, višestruki su ciljevi, višestruki razlozi, a sigurna sam i pozitivni efekti koji će u praksi doneti realizacija ovog zakona.
Rekla bih da su to pre svega ciljevi kojima će se sprovoditi i sama strategija i kao konvencija o osobama i pravima, položaju osoba sa invaliditetom, da je to svakako poboljšanje kretanja osoba sa invaliditetom uz pomoć psa vodiča i to kretanje se pre svega odnosi na javni prevoz, na sve javne ustanove, objekte, površine i na radni prostor. Ali, nije samo to dobrobit ovog zakona.
Dobrobit ovog zakona i ciljevi i efekti jesu i mnogostruki, jesu i zdravstveni i sociološki i terapeutski i rehabilitacioni efekti ovog zakona. Ono što je dobro, da sam pas u druženju sa korisnikom donosi veću samostalnost, veću nezavisnost i taj prijateljski odnos između njih je vrlo važan.
Dalje, na čemu su mnogi predstavnici već potencirali, dobrobit jeste otklanjanje mnogih predrasuda o osobama sa invaliditetom i povodom toga ja bih samo da skrenem pažnju da i terminološki ponekad se razilazimo i ne upotrebljavaju se pravi termini za osobe sa invaliditetom, odnosno osobe sa smetnjama u razvoju. Nije tačno da su to osobe sa posebnim potrebama. Njihove su potrebe iste ili slične sa svim potrebama drugih građana, ali se samo način zadovoljenja tih potreba razlikuje. Tu su nekada fizičke barijere ili same predrasude. Naravno, ovim zakonom će se i mnogo toga poboljšati u ovoj oblasti.
Dobrobit ovog zakona jeste inkluzija, a sama inkluzija, zamena za tu reč jeste uključivanje. Uključivanje ovih osoba u sve društvene tokove kako bi se postigla integracija, ali i interakcija sa društvom.
Kao što smo čuli, broj osoba sa invaliditetom prema podacima Saveza slepih Republike Srbije, to je udruženje koje okuplja sva lokalna udruženja u Srbiji je između 700 i 800 hiljada i ono što je najvažnije, ovim zakonom će se poboljšati sveukupan položaj osoba sa invaliditetom.
Samo ću kratko skrenuti pažnju na položaj ovih osoba u mojoj opštini, opštini Ivanjica. Samo nekoliko brojki, nekoliko primera dobre prakse iz ove opštine.
Od ukupno 1.500 korisnika socijalne zaštite usluga 500 je osoba sa invaliditetom, jedna trećina, visok procenat. Osoba slabovidih i slepih je 35 do 40. Uvaženi ministre, bili ste u Ivanjici, posetili ste Centar za socijalni rad, jedan dnevni boravak, otvorena vrata, niste bili u poseti drugom otvorenom, nažalost, bićete, otvorenom boravku „Sunce“, imali bi ste mnogo toga da vidite i senzornu sobu i mnoge projekte kao što su recimo „Predah“ i ono što mene oduševljava jer često odlazim, jeste radno vaspitanje korisnika, da oni izrađuju mnoge predmete za upotrebu, imaju recimo razvoj gde izrađuju upotrebne predmete i od toga imaju i koristi.
Samo još, pošto bih da skratim svoju diskusiju, jedan pozitivan primer, to je i Društvo za cerebralnu paralizu iz Ivanjice, gde je tim ovog društva na čelu sa njihovom predsednicom, Svetlanom Glavinić, akreditovalo jedan program za obuku ličnih pratioca deteta koji se sprovodi širom Srbije. Samo u Beogradu do sada su obučili ličnih pratioca.
Da pohvalim akciju koja je sprovedena „Čovek godine“ i da u tom kontekstu pozovem javnost i medije i sve nas da više govorimo o pozitivnim primerima u Srbiji jer ih zaista puno ima.
Na kraju, članovi SNS i ja zajedno sa njima ćemo u danu za glasanje sa velikim zadovoljstvom podržati oba predloga zakona. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, a pre svega građani Srbije koji treba da čuju sve što pričamo u današnjoj raspravi, amandman na član 1. svakako i ja smatram i podržavam svoju koleginicu Ivanu Stojiljković za sve što je rekla, naravno, treba ga odbiti, pre svega što je on u suprotnosti sa Zakonom o hemikalijama koji podrazumeva ukidanje agencije koja je prethodno postojala.
Sve nadležnosti koje je ova agencija imala prenose se upravo na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ovo ministarstvo imaće zaista težak i pretežak zadatak, jer nasleđeni su veoma veliki problemi.
Program „Očistimo Srbiju“ zaista je očistio Srbiju. Očistio je i moju opštinu Ivanjicu. Evo, samo kratko da kažem. Moja opština nema ni deponiju. Imala je jednu divlju deponiju koja nije imala nikakve elemente sanitarne deponije. Danas je to potencijalni problem i velika opasnost za moju opštinu.
Tu su mnogi drugi nerešeni problemi, kao što je problem otpadnih voda, nemamo ni transfer stanicu. Problem koji sam iznela i u načelnoj raspravi, zagađenja životne sredine. Stoga postavljamo još jednom pitanje – gde su pare, gde su novci uloženi u programe, da li samo u bilborde ili marketing? Kao što vidite nigde po Srbiji nemamo rešeno pitanje životne sredine. Problemi su ostali ovoj Vladi, ovom ministarstvu i ja ih podržavam da im svi zajedno damo podršku da ovakvim zakonima te probleme polako počinjemo i da rešavamo. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovana ministarko poljoprivrede i zaštite životne sredine sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije koji pratite današnji rad, pred nama su danas tri važna zakona iz oblasti zaštite životne sredine, a svi smo se u jučerašnjoj raspravi složili da je to izuzetno važna oblast za život građana Srbije, za njihovo zdravlje, a najveći i najvredniji resurs naše zemlje jesu upravo građani i njihovo zdravlje.

Ova oblast je važna iz mnogih drugih razloga, jer je to jedna velika potencijalna šansa, razvojna šansa Srbije, a i važno je i za naš dalji evropski put Srbije. Juče smo čuli mnogo toga, mnogo problema u oblasti životne sredine i zaštite životne sredine, ali rekla bih da ni ovo ministarstvo, ni prethodno ministarstvo nisu doveli do ovih problema. Za to su odgovorni upravo oni iz bivšeg režima koji su juče kritikovali i rad ministarstva i rad ove Vlade, a ova Vlada i ovo ministarstvo imaju ozbiljne namere da odgovorno, posvećeno, ozbiljno promene zakone kako bi konačno rešavali nagomilane probleme iz ove oblasti.

Juče smo čuli veoma precizne argumente i objašnjenja, pre svega od ministarke za poljoprivredu i životnu sredinu, ali i od svih govornika koji su pre mene u jučerašnjoj raspravi govorili. Ja ću se danas još jednom obazreti na sve tri izmene i dopune zakona iz oblasti životne sredine.

Prvi od tih zakona jeste zakon o izmeni i dopuni Zakona o hemikalijama. Ove izmene zakona pre svega se odnose na uređenje sistema naplate putem taksi i to jeste jedan novi princip. To je potreba usklađivanja ovih odredbi sa Zakonom o budžetskom sistemom i sa određenim propisima i zakonima iz EU. Težimo da upravo upravljanjem hemikalija troškove snose upravo oni koji imaju koristi od prometa hemikalijama. To su određeni privredni subjekti, određeni preduzetnici koji imaju koristi, a ne samo da se ti troškovi odnose i budu teret budžeta Republike Srbije, odnosno da idu na teret naših građana.

Ono drugo što je suštinska promena izmena ovog zakona jeste inspekcijski nadzor. Ovakvim izmenama imaćemo mnogo efikasniju inspekciju i to tri oblasti inspekcijskog nadzora. To je inspekcija oblasti životne sredine, sanitarna inspekcija i tržišna inspekcija. U postojećem zakonu nismo imali tačna razgraničenja šta su nadležnosti ovih inspekcija. Ovim dopunama zakona imaćemo tačno razgraničeno šta su nadležnosti tih inspekcija i to je dobrobit za građane naše Republike Srbije. To će doneti dobro da ćemo moći na pravi način da upravljamo upotrebom hemikalijama, a svi znamo koliko je danas zagađeno i zemljište i voda i vazduh, a time je ugroženo zdravlje naših građana.

Ovom prilikom potenciram kao prosvetni radnik na edukaciju, jer je edukacija vrlo važna u ovoj oblasti, ne samo u vezi ovog zakona, nego uopšte u zaštiti životne sredine, jer moramo na vreme da se bavimo od uzrasta male dece kako bismo razvili ekološku svest. Znam da u mlađim razredima postoje predmeti koji se bave ekološkim pitanjima kao što su „Čuvari prirode“ izborni predmet, a onda i obavezni predmeti kao što su „Svet oko nas“, kao što je „Poznavanje prirode“.

Mislim da su određene poteškoće što u daljim uzrastima, kasnijim uzrastima to negde nedostaje, u starijim uzrastima, u srednjem obrazovanju, u visokom obrazovanju. S toga je potreba bolje saradnje između ovog ministarstva i Ministarstvas prosvete.

Drugi zakon, druge izmene koje su danas na dnevnom redu odnose se na izmene i dopune Zakona o biocidnim proizvodima. Ovaj zakon nam donosi ozbiljnu zaštitu životne sredine, ali i zdravlja naših građana i obezbeđuje promet ovih proizvoda sa zemljama EU, ali i sa svim drugim zemljama. I ovde, kao i u prethodnom zakonu imamo razgraničenje nadležnosti inspekcija, s tim što kod biocidnih proizvoda pored sanitarne inspekcije, tržišne i one koja je zadužena za životnu sredinu imamo i veterinarski nadzor, veterinarsku inspekciju.

Treći zakon o kome danas govorimo u Skupštini jeste izmena i dopuna Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Cilj ovog zakona jeste da uskladi određene probleme u praksi sa odgovarajućim zakonskim propisima. Cilj je da se obezbedi rad novih postrojenja i posle probnog rada do izdavanja integrisane dozvole. Ono što je važno jeste da je taj krajnji rok 240 dana posle probnog rada postoji jedan uslov koji je vrlo važan, da sva merenja zagađenja životne sredine budu u onim granicama i onim propisanim vrednostima.

Još jedan rok koji predviđa ova izmena i dopuna zakona jeste rok da se integrisane dozvole za postrojenja i sve aktivnosti moraju izdati do 31. decembra 2020. godine. Iskoristila bih ovu priliku da apelujem na širu javnost, na resorno ministarstvo, na jedan ozbiljan problem kršenja zagađenja životne sredine iz svog okruženja iz svoje okoline.

Naime, radi se o nekada velikom gigantu drvne industrije, to je „Špik“ iz Ivanjice. Danas građani imaju velike probleme što se tiče zagađenja životne sredine. Nekada veliki gigant koji je zapošljavao nekoliko hiljada radnika, poslovao veoma uspešno danas je privatizacija neuspešna, kao što su mnoge u Srbiji. Radi manje od 100 radnika, hektari su prazni, hale su prazne. Ta tako dobra nekadašnja vlast je dozvolila da se poseku i mašine i prodaju u staro gvožđe, ali to nije tema današnje rasprave.

Skrenuću pažnju na ono što jeste apel građana, u čije ime i pričam, na njihove probleme što se tiče zagađenja životne sredine.

Pod broj jedan, to je buka, pre svega i u noćnim uslovima. Sve vrednosti merenja koje su do sada sprovedene su preko onih graničnih vrednosti. Uključivala se do sada i lokalna samouprava i ja lično, dok sam bila na funkciji predsednika SO u Ivanjici, međutim, rezultata nije bilo.

Drugi problem jeste aerozagađenje. To su opasne, sitne čestice. Tu je i formaldehid koji pada na kuće, uništava crepove, fasade, automobile, ali, što je najgore, razjeda i uništava zdravlje ljudi u neposrednoj okolini, ali ne samo u neposrednoj okolini, već i mnogo šire.

Treći problem jeste skladištenje otpada iz ove fabrike, koji je neretko u obližnjoj reci, gde se skladišti piljevina i drugi otpad.

Četvrti problem jeste postojanje i danas piralena u trafo-stanici koji je, rekla bih, potencijalna opasnost za građane, a postoje određene i sugestije građana da je došlo i do izlivanja piralena.

Da ne idem dalje u analizu, mislim da su to dovoljni razlozi da se Ministarstvo ozbiljnije uključi u rešavanje ovog problema i da konačno ovaj problem bude rešen.

Događale su se u ovom preduzeću i određene pronevere i manipulacije, tako da je dosadašnji direktor odnosno menadžer ovog preduzeća, a od skoro i bivši menadžer, tako da se ja nadam sa novim personalnim rešenjem da će i to uticati, a ja vam nudim i svoju ličnu aktivnost i angažovanje da svi zajedno, znači, i ta firma, preduzeće i lokalna samouprava, nadležno ministarstvo, što skorije organizujemo jedan sastanak i ja verujem da problem možemo rešiti, ako se na pravi način propišu prave mere i oroče na određeni rok. Ako to ne bude ispoštovano, zna se šta sledi. Niko od građana ne želi da se preduzeće zapusti i da radnici u današnje vreme ostanu bez posla. Njihova želja je da mnogo više radnika radi, ali, molim vas, ako hoćemo zemlju Srbiju i naše opštine, bezbedne za život građana, onda se zakon svakako mora poštovati.

Mi svi, narodni poslanici, tu i jesmo da rešavamo probleme građane, da donosimo dobre zakone, koji ne samo da treba da se donesu, već treba i da se poštuju. Njihova primena treba da se poštuje.

Na kraju, želim Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine uspeh u radu, a pozivam sve narodne poslanike da u Danu za glasanje, s obzirom na izuzetno važnu oblast, damo svoj glas za sva tri predloga izmene zakona u oblasti životne sredine, ali ne samo ovih zakona, već i protokola i sporazuma o kojima ćemo tek raspravljati. Ja vam se zahvaljujem na pažnji. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Kolege narodni poslanici i roditelji male Zoje, ali i dece koja boluju od retkih bolesti, mislim da smo jedinstveni danas u stavu da su svi narodni poslanici ovde. Izuzetno je zadovoljstvo što imamo danas kao jedinu tačku dnevnog reda upravo Predlog zakona o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti.

Ovaj Predlog zakona podržalo je 227 narodnih poslanika, što govori da smo zaista prepoznali problem i da on treba od sutra ili prekosutra da bude zaista vidljiv i da ti pacijenti više nikada ne budu nevidljivi.

Ovom prilikom zahvaljujem se svim kolegama narodnim poslanicima, lekarima i zdravstvu. Ja nisam iz tog sektora i ovom prilikom govorim kao roditelj, kao dugogodišnji prosvetni radnik, ali i kao član Odbora za obrazovanje, jer mislim da ne treba detaljnije da obrazlažem tu veliku vezu obrazovanja i zdravstva. Jer, nekada, kada su u pitanju veliki problemi, pa i zdravstveni problemi, i te kako je važna uloga edukacije i prevencije.

Stoga smatram da su prve dve reči ovog zakona – prevencija i dijagnostika, ključne reči celog ovog zakona. Rekla bih da smo svi mi pomalo ovde osetljivi kada pričamo o deci. Jer, i mi smo roditelji. Ja lično poznajem neke od porodica i neku decu koja boluju od ovakvih bolesti i znam sa kakvim problemima i teškoćama se suočavaju. Prosto, to je pakao i ovo je jedna poruka široj javnosti, roditeljima i toj deci da više neće biti usamljeni, da će ovaj zakon biti donet i da stojimo iza njih, ne samo narodni poslanici i ova Skupština, već šira društvena javnost.

Razlozi za donošenje ovog zakona su mnogobrojni. Ali, ja bih rekla da je prvi motiv humani motiv. Dalje to jesu i medicinski razlozi, ali, naravno, i pravni razlozi za donošenje jednog ovako važnog zakona. Humani razlozi, naravno, jer sa ovakvim retkim bolestima su pre svega suočena u visokom procentu deca. Znamo iz prakse da se dijagnoza ne može postaviti mesecima i godinama, a znamo koliko je važna dijagnoza i da ona prethodi jednom dobrom lečenju, na kome insistira i ovaj zakon. Naravno, ta deca, suočena sa tolikim problemima, treba da imaju podršku svoje porodice, najbližih. Ali, ne samo njih, već i šire društvene zajednice.

Oni moraju, pored svih tih teškoća, imati podršku, poštovanje njihove ličnosti, u čemu se odražava ta humanost. Teško suočeni sa svim tim problemima, kao posledica tih problema budu, rekla bih, i izolacija i na neki način diskriminacija.

Važno je, kao što smo već čuli u današnjoj raspravi, da se uključe i genetika i pedijatrija i ginekologija. Mislim da ćemo ubuduće na jedan ovakav način, zakonski način, imati mnogo bolje rezultate. Naravno, tu su i pravni razlozi, jer do sada nismo imali jedan poseban zakon koji reguliše ovu problematiku, koja je vezana za genetičke bolesti.

Ja bih, kao i više narodnih poslanika, istakla da je dobro što je Vlada prepoznala ovaj problem, što se Ministarstvo uključilo u rešavanje ovog problema, i kao što vidimo, imaćemo niz amandmana kojima ćemo poboljšati Predlog ovog zakona, kako bi on bio što bolji.

Naravno, ovaj zakon ne pretenduje da reši sve probleme, jer su problemi u zdravstvenom sistemu zaista veliki, ali Ministarstvo će i ovoj oblasti u zdravstvu sprovoditi reformske poteze i donositi reformske zakone.

Htela bih da istaknem ovom prilikom da retke bolesti jesu zaista retke, ali da od retkih bolesti boluje, suočeno je mnogo pacijenata. Prema podacima koja ja imam, u Srbiji od ovih retkih bolesti boluje negde blizu 500 hiljada stanovnika, što ja zaista puno, a da imamo 850 hiljada osoba sa invaliditetom.

Želela bih da istaknem da prema Svetskoj organizaciji zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već je i to potpuno fizičko, psihičko i duševno blagostanje. Prema EU za retku bolest se smatra ona od koje boluje manje od pet ljudi na 10 hiljada stanovnika.

Uz sve dobre predloge i ovog zakona i amandmane koje ćemo usvojiti, ja imam jedan predlog, da nije dovoljan samo zakon. Predlažem da donesemo u skorijem periodu i jednu strategiju iz koje će proizaći akcioni plan za retke bolesti, a naravno i savetovalište za retke bolesti, jer je edukacija i pravovremeno informisanje i te kako važno i nekada zaista presudno.

Želim da apelujem na širu javnost, na sve nas ovde da zaista budemo odgovorni prema zdravlju, a posebno prema zdravlju svoje dece, jer nije džaba rečeno da zdravlje zaista jeste najveće bogatstvo i da to jeste najveći resurs.

Zato pozivam sve narodne poslanike da podržimo ovaj zakon, da u danu za glasanje glasamo za. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, povodom amandmana na član 52. kojim se predviđa brisanje stavova 2, 3. i 4. želim da podržim obrazloženje koje je dala Vlada, koju je upravo iznela ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ono što je dobrobit ovog zakona, pored ostalog, upravo jeste namensko korišćenje sredstva i kontrola korišćenja ovih sredstava. Što se tiče namenskog korišćenja, naravno da sva sredstva od dozvola koje se prikupe treba namenski da idu upravu na zaštitu ribljeg fonda i za održivost korišćenja ribljeg fonda. Naravno, nikako se ne ukida kategorija dobiti, ali ta dobit se iskazuje kroz plate zaposlenih i kroz ono što bi trebalo da unapredi na neki način materijalno-tehničke uslove.

Što se tiče kontrole korišćenja sredstava, naravno da je to posebna pohvala svih zakona, a ovog zakona koji, sigurna sam, donećemo jednoglasno. Najefikasnija zaštita i kontrola tih sredstava upravo jeste ako ta sredstva idu na poseban račun.

Zbog svega što sam navela, smatram da zaista je puno argumenata da amandman na član 52. narodnih poslanika Borislava Stefanovića i Gordane Čomić treba odbiti. Hvala.