Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja se u potpunosti slažem sa obrazloženjem gospodina ministra, doktora Laketića, predsednice Odbora za zdravlje i, naravno, sa vrlo konstruktivnom diskusijom kolege Bradića. Meni lično smeta to što predlagač ili predlagači amandmana nisu bili na samom Odboru, jer bi onda mnogo jasnija pozicija bila i mislim da bi odustali od ovog amandmana. Ali, kažem, lično mi smeta ovaj zaključak predlagača amandmana, kojim se nameće da je predlagač zakona pokušao da prošvercuje osporen stav 7. kroz Predlog zakona o postojeći pravni sistem. Znači, očigledno je da namera predlagača nije bila da bilo šta prošvercuje, već da krene i ovo je početak uređivanja ovog dela Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Dakle, mislim da ovaj amandman treba odbiti i u potpunosti podržavam obrazloženja koja su data. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, trudiću se da budem zaista kratak.

Ovaj amandman svakako treba odbiti, iz jasnih obrazloženja kolega koje su govorile u prilog tome. Mislim da probleme u zdravstvu ne treba, na način na koji je jedan od opozicionih poslanika pokušao, politizovati. Vaš ću zamoliti, predsedavajući, da u daljoj raspravi ne dozvolite da idemo u širinu jer zaista problematika u zdravstvu nije od juče. Vladi, ministarstvu i ministru treba odati zaista priznanje što su se uhvatili u koštac sa ovom problematikom i što se jednim pozitivnim trendom kojim treba dalje nastaviti.

Dobar je stav kolege Milisavljevića da svi moramo da pomognemo ovu priču, da je dalje ne politizujemo. Mislim da će to tako u narednom periodu i biti. Svakako, ovaj amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ne znam da li da krenem od reklamiranja Poslovnika, da pričam o amandmanu koji je već prošao ili da pričam o ovom predlogu amandmana o kome predlagač nije rekao ni slovo, ali baš ni slovo, ali stoji ovo što je rekla koleginica Barišić.
Dakle, i jedan i drugi amandman treba odbiti, a naravno da ima SNS dovoljno lekara. Ja vas ubuduće kao predlagače bilo kog amandmana pozivam, na šta imate prava, kada je u pitanju uopšte zdravstvo, da prvo dolazite na Odbor za zdravstvo gde se zaista iscrpno diskutuje o svim amandmanima, gde imate mogućnosti da povučete amandman da se ne bi izlagali ovakvim rizicima u plenumu i u diskusiji u pojedinostima, a da onda organizujemo i edukaciju gde možete zaista da se upoznate sa svim segmentima zdravstvene zaštite, organizacije itd.
Dakle, i ovaj i prethodni amandman, pošto nismo imali prilike da pričamo o amandmanu koji je bio pre ovoga, gospodin Pavićević je izašao iz sale, ne znam da li da izbegne naknadne diskusije, treba odbiti, ovaj prethodni iz jasnih obrazloženje nekoliko poslanika SNS. Naravno, pogledajte kakav statut ima Lekarska komora, Ministarstvo ima svoje ingerencije, svoja ovlašćenja, pa će vam biti jasno zbog čega ovaj amandman treba odbiti.

Hvala, predsedavajući. Izvinjavam se ministru.
Vi ste nekoliko puta upozorili i reklamiram Poslovnik član 104. – dnevni red. Dakle, kompetencije i ingerencije Zdravstvenog saveta su vrlo poznate. Ako je neko pažljivo slušao i uvodničare i diskutante do sada, mogao je da čuje koje su kompetencije i ingerencije Zdravstvenog saveta. Pričati o problemima u zdravstvu, to je zaista široka tema. Ova dugovanja o kojima je prethodni govornik govorio, to nije od juče. Mnoge stvari su u toj priči nasleđene. Neću se izjašnjavati o povredi Poslovnika, ali vas molim da ne dozvolite da se sada priča naširoko o problemima u zdravstvenom sistemu.

Zahvaljujem, odustajem od diskusije.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu set zakona. Moje kolege i koleginice su zaista iscrpno govorile o svemu. Ja ću samo u par rečenica govoriti o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o vojnotehničkoj saradnji.
Navedeni sporazum između dve prijateljske zemlje je potpisan u Beogradu 16. oktobra 2014. godine i zaista odražava uzajamnu želju za daljim jačanjem i razvojem prijateljskih odnosa između dve zemlje.
Sam sporazum se zaključuje na pet godina i automatski se produžuje za još pet godina ukoliko jedna od strana ne obavesti drugu stranu u pisanom obliku najkasnije šest meseci pre isteka ili bilo kog perioda vršenja važenja sporazuma da želi da raskine sporazum.
Sa danom stupanja na snagu ovog sporazuma prestaje da važi sporazum između Vlade SRJ i Vlade Ruske Federacije koji je potpisan 3. decembra 1997. godine.
Dakle, ja ću citirati član 1. ovog sporazuma pre svega zarad šire javnosti, šta taj član 1. sadrži, koji su oblici vojnotehničke saradnje. Tako da sada podrazumeva isporuku naoružanja i tehnike za potrebe odbrane i bezbednosti države Srbije i Ruske Federacije, zatim obezbeđivanje eksploatacije, remonta i modernizacije robe vojne namene, isporuku rezervnih delova agregata, sklopova, uređaja, specijalne nastavne i pomoćne imovine, kompletnih delova za robu vojne namene, zatim pružanje usluga u oblasti vojnotehničke saradnje, razvoja odnosa saradnje tokom projektovanja i proizvodnje vojne namene, razmena stručnjaka radi pružanja tehničke pomoći prilikom realizacije zajedničkih programa u oblasti vojnotehničke saradnje. Zatim podrazumeva obuku kadrova u odgovarajućim obrazovnim ustanovama u skladu sa potrebama i mogućnostima, kao i konsultatativna pomoć u borbenoj primeni naoružanja i vojne tehnike.
Da bi se ovaj sporazum realizovao obrazovaće se međunarodne komisije za vojno tehničku saradnju od predstavnika Srbije i Ruske Federacije i na ovaj način se uspostavlja pravni okvir za ostvarivanje vojnotehničke saradnje između Srbije i Ruske Federacije.
Još jednom treba naglasiti da za primenu ovog sporazuma nisu potrebna dodatna sredstva iz budžet RS jer su već predviđena finansijskim planom Ministarstva odbrane.
Drago mi je da će i poslanici opozicije, oni koji su se izjasnili glasati za ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu, a naravno poslanici SNS će glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovana gospođo Branković, poštovane koleginice i kolege, zaista ne razumem u kom kontekstu me je upotrebio gospodin Pavićević, ali predstavnici Srpske napredne stranke, gospodin Martinović i gospođa Rakonjac, sasvim dovoljno su obrazložili ovaj predlog. Izjasnila se poslanička grupa da će glasati o ovom predlogu, ali gospodin Pavićević se nije izjasnio, samo je kritikovao, ja ne znam šta.
Tako da ja pozivam gospodina Pavićevića da u danu za glasanje takođe glasa za ovaj predlog, jer zaista ne treba tražiti dlaku u jajetu, jer ga nema. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas set zakona. Trudiću se da zaista kratko govorim o Sporazumu, odnosno o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o uzajamnom priznavanju i ekvivalenciji javnih isprava, o stečenom obrazovanju i naučnim nazivima.
Na početku bih želeo da kažem da je samu inicijativu za potpisivanje ovog sporazuma pokrenula ruska strana još 2009. godine, a da je sam Sporazum potpisan 10. aprila 2013. godine. Naravno, to je Sporazum između dve prijateljske zemlje. Postojala je obostrana želja da se u oblasti obrazovanja postigne puna saradnja i da se poštuju međunarodne norme i principi priznavanja isprava o stečenom obrazovanju.
Sam Sporazum sadrži 10 članova i ono što je bitno ću istaći u par rečenica. Pre svega, diplome koje su stečene u Republici Srbiji i diplome koje su stečene u Ruskoj Federaciji daju pravo onima koji ih poseduju da upišu visokoškolske ustanove u Srbiji, odnosno Ruskoj Federaciji, naravno, odgovarajućeg profila i da se ovo odnosi na sve nivoe obrazovanja.
Treba reći da oni koji žele da se upišu u visokoškolsku ustanovu moraju da ispune uslov za sam upis u obrazovnu ustanovu, a ako žele da se bave profesionalnom delatnošću, moraju da ispunjavaju uslove koje propisuje zakonodavstvo primajuće strane.
Iz ovog sporazuma treba još izdvojiti članove 3. i 7. Naime, značajno je da diploma o završenim strukovnim studijama, o čemu govori član 3. ovog Sporazuma koja se izdaje u Republici Srbiji i diploma o srednjem stručnom obrazovanju su u Ruskoj Federaciji ekvivalentne. Zatim diploma o stečenom naučnom zvanju doktora nauka u Republici Srbiji, odnosno doktora umetnosti ekvivalentna je diplomi kandidata nauka u Ruskoj Federaciji.
Na kraju bih rekao da realizacija svih aktivnosti koje su u vezi sa ovim predlogom zakona i ovim Sporazumom, nadam se da ćemo ga u danu za glasanje i potvrditi i izglasati, kao i ove ostale zakone koji su na dnevnom redu, neće proizvesti nikakve negativne efekte na budžet Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas je u načelnoj raspravi bilo zaista dosta reči o zakonu iz domena pravosuđa i ja ću ponoviti ono što su i moje kolege rekle – zaista sam zahvalan ministru što je pokazao beskrajno strpljenje, i dao iscrpne odgovore pre svega poslanicima opozicije, trudeći se da objasni svaki segment ovog zakona.
Govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Ruske Federacije i Vlade Republike Srbije o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Naime, ovaj Sporazum je potpisan 16. oktobra 2014. godine i mi, narodni poslanici, imamo prilike da usvojimo ovaj zakon i na taj način potvrdimo ovaj Sporazum.
Ovim Sporazumom Republika Srbija pokazuje da je spremna za obostranu saradnju sa Ruskom Federacijom, pre svega u bezbednosnoj sferi, uz definisan i jasan način razmene tajnih podataka. Pored toga, imamo i unapređenje saradnje sa jednom od stalnih članica Saveta bezbednosti UN, koja odlično razume i zastupa interese naše zemlje, pre svega kada je u pitanju Kosovo i Metohija i teritorijalni integritet Srbije.
Svesni smo da se svet suočava sa globalnim izazovima i pretnjama, a ovaj Sporazum omogućuje zajedničko delovanje protiv svih rizika sa kojima se svetska zajednica suočava.
Glasanjem za ovaj Predlog zakona ostvariće se efikasnija saradnja države Srbije sa Ruskom Federacijom i u oblasti pravosuđa, unutrašnjih poslova, u spoljnim poslovima, u sektoru odbrane, saradnja sa različitim privrednim subjektima, što će otvoriti mogućnosti poslovanja i u namenskoj industriji.
Naravno, za ostvarivanje tehničkih standarda potrebno je planirati finansijska sredstva u skladu sa mogućnostima naše zemlje, o čemu će voditi računa nadležna ministarstva i državni organi.
Treba podsetiti da je naša zemlja započela saradnju o zaštiti tajnih podataka i sa organizacijom Severno-atlantskog pakta ili NATO-a i sa Evropskom unijom i da je za ove potrebe formiran Centralni registar za strane tajne podatke i ustanovljena procedura koja će biti primenjena i sa drugim državama.
Na kraju, ovim Sporazumom će se ostvariti i želja da se zaštite tajni podaci između dve prijateljske zemlje u oblasti politike, odbrane, u vojnoj tehnici, ekonomiji i drugim oblastima.
Što se tiče mene, jasno je, kao i iz dosadašnjeg izlaganja poslanika SNS, da ću podržati ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je set izmena i dopuna zakona, a ja ću u kratkim crtama govoriti o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Pojačane aktivnosti u privredi nameću potrebu da se paralelno sa njihovom dinamikom uređuju i oblasti koje prate takve aktivnosti. Privreda i tržište su živ organizam koji funkcioniše po svojim principima i zakonitostima, pa bilo koja i bilo kakva administrativna nedoslednost može izazvati nepotrebne troškove i zastoje. S toga je neophodno omogućiti proizvodnim i tržišnim ciklusima da se odvijaju ne smetano, pri tome vodeći računa o zaštiti interesa celokupnog stanovništva, kroz više različitih segmenata, a u ovom slučaju konkretno kroz zaštitu životne sredine.

Istovremeno, cilj izmena i dopuna ovog zakona je uređenje administrativnih postupaka kojima će se pojednostaviti rad i smanjiti troškovi privrednih subjekata na konkretnom tržištu, ali i zaštiti opšta dobra i zdravlje stanovništva kroz mere zaštite životne sredine.

Prema postojećim zakonskim rešenjima puštanje u rad određenih proizvodnih ili istraživačkih postrojenja i dobijanje trajne dozvole za rad, propisano je da se nakon probnog rada i analiza efekata, dalja proizvodnja se obustavlja sve dok nadležni državni organi analizom ostvarenih rezultata ne utvrde da li subjekt, imajući u vidu sve relevantne rezultate i parametre, može da nakon dobijanja dozvole nastavi sa radom, odnosno da li će uopšte dobiti dozvolu za dalji rad ili ne.

To dalje znači da sve aktivnosti koje su do tada preduzimane moraju da budu obustavljene do rešenja upravnih organa, a činjenica je da je dosta često pokretanje ponovne proizvodnje ili rada postrojenja skopčano sa dodatnim, pokazalo se nepotrebnim troškovima na strani privrednih subjekata.

Upravo izmene i dopune ovog zakona imaju za cilj da propisivanjem novih i jednostavnijih procedura obezbede nesmetan rad privrednih subjekata i smanjenje nepotrebnih troškova zbog prekida proizvodnje ili istraživačkih aktivnosti, ali da to ne bude na uštrb opštih interesa i ugrožavanja životne sredine kao opšteg dobra.

Imajući sve ove izmene i dopune ovog zakona, ponoviću ono što su moje kolege rekle, poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u potpunosti sam saglasan sa koleginicom Mrdaković da predloženi amandman treba odbiti, jer pored toga što je ona navela ovo otvara i brojne druge teme. Kao na primer, da li bi dete uzrasta od 17 ili 18 godina moglo da zadrži takav rekvizit za sebe ili bi moglo da ga ustupi, proda, pozajmi nekom trećem licu ili ga jednostavno izgubi ili rečeno jezikom eufemizma nenamenski koristi? Smatram da je prilično neodgovorno stavljati im oružje u ruke, da deca njime leče svoje strahove, paranoje, frustracije i krize identiteta, što je svojstveno tinejdžerskom uzrastu.
Dakle, još jednom, iz obrazloženja ministra i stava koleginice Mrdaković, slažem se, tako da amandman treba odbiti. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, pred nama je set zakona, a ja ću govoriti o zakonu o readmisiji. Zapravo, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federaciji o readmisiji, potpisan 16. oktobra 2014. godine u Beogradu.
Namera i cilj potpisivanja navedenog sporazuma je pre svega unapređenje saradnje dve prijateljske države u oblasti suzbijanja nezakonitih migracija. Sam pojam readmisija je u stvari predaja koju vrše nadležni organi države moljila i u isto vreme prihvat koje vrše nadležni organi države zamoljene strane.
Ovim Predlogom zakona definiše se vrlo jasan pravni mehanizam za institucionalizovan, recipročan i vrlo organizovan povratak lica koji su državljani ugovorenih strana, zatim državljani trećih država i onih lica koja su bez državljanstva, a koja se nalaze na teritoriji države druge strane u nezakonskoj ili neregularnoj situaciji.
Što se tiče troškova prevoza koji nastaju prilikom readmisije, troškove plaća država moljila i to do granice države koja je praktično konačno odredište. Ukoliko postoji potreba, predviđeni su troškovi angažovanja lekara i lekarskih ekipa, socijalnih radnika ili staratelja, ako se radi o maloletnim licima, bez roditelja.
Ovde još treba istaći da se ne može predvideti koliko će država Srbija biti u ulozi države moljile ili zamoljene strane, odnosno da migracija stanovništva varira iz godine u godinu, te se ne mogu isplanirati sredstva potrebna za sprovođenje ovog sporazuma.
Ukoliko se desi da bude potrebno više finansijskih sredstava, ona će biti obezbeđena preko MUP, a u okviru granica, predviđenih fiskalnom strategijom.
Na kraju treba reći da ovaj zakon ima 15 članova, vrlo jasno obrazloženih i pravno utemeljenih, tako da će poslanička grupa SNS u danu za glasanje, glasati za ovaj Predlog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, znači, sam predlagač ovog amandmana ili predlagači ovog amandmana su se izjasnili da je ovaj član 85 stav 2, vrlo eksplicitan, što se tiče garancije porekla električne energije i sam navodi električnu energiju kao garanciju porekla, čime je potpuno jasno naznačeno da nije reč o garancijama porekla za proizvodnju toplotne, već električne energije, tako da tu ne može biti zabune oko tumačenja ove odredbe.
Dakle, predlažem da se ovaj amandman odbije iz ovih razloga koje sam naveo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, slažem se sa obrazloženjem ministra Antića i da ova predložena dinamika znatno povećava troškove poslovanja, a što se tiče onih mera koje su sprovođene u smislu naplate električne energije, kolega Bradić vrlo dobro zna da je jugoistok napravio velike pomake u tom smislu, u smislu naplate nezakonito potrošene električne energije. Tako da, ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo viceguverner sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj amandman svakako treba odbiti, ali mi zaista nije jasno u čemu se sastoji kreativnost i konstruktivnost predlagača ovih amandmana.
Član 12. vrlo jasno govori da je dobrovoljno zdravstveno osiguranje osiguranje kojim se na osnovu ugovora mogu obezbediti prava iz zdravstvenog osiguranja, u skladu sa posebnim zakonima. To opet govori u prilog tome što su i moje kolege navele, da ja stvarno dovodim u pitanje da li je predlagač amandmana uopšte pročitao ovaj zakon i imao uvida u ostale zakone koji su se donosili u ovoj Skupštini?
Tako da, još jednom ću ponoviti, ovaj amandman treba odbiti. Hvala.