Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo guverner sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju prilikom usvajanja zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini, od koga je prošlo više od godinu dana, pomenuo sam da će osim izmena i dopuna tog zakona biti neophodno da se izmeni i dopuni čitav set zakona koji se direktno ili indirektno oslanjaju na ovu problematiku, između ostalog i zakoni koji regulišu oblast deviznog poslovanja, platnog prometa, poštanske, carinske službe i slično.
Bili smo svedoci da su pojedine platne institucije konačno ponudile svoje usluge građanima Srbije, ali zbog neusklađenosti postojećeg zakonskog okvira ova platna institucija nije mogla da omogući građanima Srbije kompletan skup usluga, koje inače pruža na ostalim tržištima. Najveći problem za naše građane bila je nemogućnost da primaju uplate iz inostranstva preko ove platne institucije.
Narodna banka Srbije pripremila je Predlog zakona o platnim uslugama kojim bi zapravo trebalo da konačno budu razrešeni svi problemi vezani za poslovanje novih vrsta pružalaca platnih usluga, platnih institucija i institucija elektronskog novca, bilo da je reč o inostranim ili domaćim institucijama. Na ovaj način se popunjava pravni vakum koji je kod nas postojao, imajući u vidu da u razvijenim državama ovakve institucije posluju već dugi niz godina i da je njihovo poslovanje u tim državama odavno zakonski regulisano.
Novi zakon o platnim uslugama je usklađen sa odgovarajućim propisima EU, što je za svaku pohvalu. Posebno je značajno što su u izradi predloga ovog zakona učestvovali i eksperti centralnih banaka Slovenije i Holandije. Holandska centralna banka je jedna od prvih centralnih banaka na svetu koja se aktivno bavila problematikom elektronskih platnih sistema i elektronskog novca, jer su upravo u Holandiji razvijeni testeri nekih od najranijih sistema digitalnog novca. Zbog toga njihovi stručnjaci imaju svakako najbogatije iskustvo u ovoj oblasti.
Naravno, potrebno je da prođe određeno vreme nakon usvajanja zakona, kako bi se videlo kako zakon funkcioniše u praksi i da li će biti nekih problema i nedoumica. U međuvremenu, možemo se voditi iskustvima zemalja u kojima ovakvi propisi postoje dugi niz godina, kako bismo na vreme otkrili potencijalne probleme u sprovođenju zakona i analizirali rešenja tih problema koja su primenjena u dotičnim državama.
Smatram veoma dobrim rešenje kojim se izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju nalaze odredbe koje omogućavaju JP PTT „Srbija“ da nesmetano i u skladu sa zakonom obavlja menjačke poslove i učestvuje u platnom prometu sa inostranstvom, u meri u kojoj pruža platne usluge u skladu sa zakonom o platnim uslugama, jer su na ovaj način izbegnute izmene i dopune nekih drugih zakona.
U kontekstu usvajanja novog zakona o platnim uslugama kao i ranije usvojenog Zakona o elektronskoj trgovini, značajne su izmene i dopune carinskog zakona, pre svega u delu pojednostavljena carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja, što će biti omogućeno podnošenjem carinskih ispava elektronskom putem čime će se doprineti ubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno trgovinskom prometu.
Na ovaj način stvara se savremeni sistemski okvir za nesmetano odvijanje elektronske trgovine i pružanje kompletnog paketa usluga od strane novih vrsta pružalaca platnih usluga, platnih institucija i institucija elektronskog novca bilo da je reč o inostranim ili domaćim institucijama.
Smatram da će se na ovaj način u punom obimu valorizovati preduzetnički potencijal naših mlađih građana koji se bave ili nameravaju da se bave na primer, programiranjem, pružanjem različitih usluga u elektronskom obliku, ali i prodajom svojim originalnih proizvoda preko interneta. Mladi preduzetnici moći će da ponude svoje proizvode i usluge na globalnom elektronskom tržištu i da za njih budu plaćeni. Poželjno bi bilo da za ove, pod znacima navoda, internet preduzetnike država formuliše i povoljniju poresku politiku u prvim godinama njihovog poslovanja kako bi podstakla poslovanje ovakvih preduzetnika od kojih će neki verovatno kasnije osnovati i sopstvene firme i uspostaviti i uposliti nove radnike.
Konačno, da bi se u praksi smanjili rizici koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma, predložen je i zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma. S obzirom na činjenicu da su platne institucije i institucije elektronskog novca uključena u domaće i strane tokove plaćanja, neophodno je pojam obveznika iz ovog zakona proširiti i na njih.
Ono što preostaje u nekom budućem periodu, u kontekstu seta pomenutih zakona, jesu izmene i dopune ovih zakona kojima će biti obuhvaćene i tzv. kriptovalute na internetu koje se koriste u platnim transakcijama, a koje nemaju status zakonskog sredstava plaćanja ni u jednoj državi i čiji elementi nisu regulisani od strane odgovarajućih monetarnih vlasti.
Pored toga u situaciju u kojoj su u pojedinim državama kao vid potencijalnih ekonomskih sankcija predočava mogućnost isključivanja domaćeg finansijskih institucija, sa međunarodne „sfif“ mreže, kao i skraćivanje usluge obrade platnih kartica preko viza ili „masterkard“ i drugih značajnih mreža potrebno je obezbediti zdravu konkurenciju u oblasti platnih institucija i institucija elektronskog novca kako bi se sprečilo formiranje monopola i u ovoj sferi.
Na kraju imajući sve to u vidu, i današnju diskusiju, i vaše detaljno obrazloženje svih zakonskih projekta, pozivam sve poslanike, pre svega poslanike opozicije, a naravno poslanička grupa SNS će u danu za glasanje glasati za ovaj set zakona. Zahvaljuje.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, članovi ministarstva, koleginice i kolege, pošto sam u izlaganju gospodina Pavićevića pomenut da se slažem, naravno, slažem se sa obrazloženjem gospođe ministar da ovaj amandman treba odbiti. Ne znam na osnovu čega je poslanik Pavićević zaključio da se slažem sa njim. Mislim, još jednom, da ovaj amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, članovi Ministarstva, ja sam i u plenumu govorio o ovome, ali mislim da ovaj amandman i amandmani koji na neki način licitiraju sa članovima upravnog odbora, ne treba prihvatiti i jasna je namera tu predlagača. Jasna je namera da se sprovede jedinstvena politika u sistemu zdravstva Republike Srbije. Mislim da je obrazloženje sasvim korektno koje je navela Vlada da se amandman ne prihvati i pozivam poslanike SNS da ne prihvate ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.
Ja bih isto po ovom amandmanu. Slažem se sa ministrom samo da još posetim pre svega zbog javnosti Srbije. Znate, ova vlada je pet-šest meseci na vlasti, ministarstvo takođe. Mislim da je potpuno jasno šta želi ministarstvo, odnosno Vlada Srbije. Znači, pre svega jedinstvenu politiku, efikasnost, racionalizaciju. Strukturu je vrlo lepo objasnio ministar i mislim da ne treba zloupotrebljavati politički sada na ovaj način jer je jasno šta je namera ovog zakona i mislim da još jednom amandman treba odbiti. Zahvaljujem.

Kratko ću. Slažem se sa kolegom, sa ministrom, ali bih podsetio na ključne reči cele ove priče.
Efikasnost, racionalizacija, kontrola trošenja sredstava, jedinstvena politika i ono što je najvažnije to je odgovornost. Ovu odgovornost preuzima na ovaj način Vlada odnosno ministarstvo. Prema tome, tu su stvari vrlo jasne, ne treba ih ponavljati. Amandman treba odbiti i mislim da treba završiti diskusiju po tom pitanju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege, ja se zaista neću više javljati po ovom amandmanu. Mislim da ga svakako treba odbiti i zbog tehničke neispravnosti.
Dakle, predlagač amandmana nije ni pročitao svoj amandman i naveo strukture fali mu jedan član, naveo je devet članova, a osam je u ovome.
Dakle, podsetiću još nešto, govorio je o svim problemima u zdravstvu, naveo liste čekanja, te liste nisu od pre šest meseci, te liste čekanja traju, ne znam koliko godina. Govorio je o tenderima. Kakvi su tenderi bili u ranijem periodu?
Ali mislim da ovaj amandman i ove amandmane koji licitiraju sa brojem članova upravnih i nadzornih odbora, ne treba uopšte raspravljati i mislim da se ovaj amandman odbije. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege, takođe smatram da ovaj amandman treba odbiti narodnih poslanika Petrića i Stefanovića. U članu 17. dodaje se novi stav i glasi – sestrinska dokumentacija sadrži sestrinsku anamnezu sa dijagnozom plana zdravstvene nege i sestrinsko otpusno pismo.
Mislim da je sasvim korektno obrazloženje Vlade, odnosno ministarstva da se amandman ne prihvata iz razloga što podatke u osnovnoj medicinskoj dokumentaciji o anamnezi i dijagnozu unosi nadležni doktor, odnosno doktor specijalista. Dakle, sasvim korektno obrazloženje i mislim da ovaj amandman treba odbiti. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su dva zakona iz oblasti zdravstva. Prvi je Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju i drugi Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.
Što se tiče prvog Predloga zakona, vrlo je jasno da se odnosi na upravni i nadzorni odbor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Ovim Predlogom zakona upravni odbor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja od dosadašnjih 21 člana, koliko je bilo u upravnom odboru, imaće sada praktično sedam članova, od toga će četiri člana biti na predlog Ministarstva zdravlja, odnosno ministra, a nadzorni odbor od dosadašnjih sedam članova imaće pet članova, i to tri iz redova Ministarstva.
Šta ovo znači za upravljački sistem Republičkog fonda? To znači sveobuhvatnu politiku u oblasti zdravlja u Republici Srbiji. Ovim se na neki način postiže i racionalizacija, jer dosadašnji ukupni broj od 28 članova, što upravnog, što nadzornog odbora, biće 12 članova, sedam članova u redovima upravnog odbora i pet članova u nadzornom odboru. Dakle, rekao sam da se ovim obezbeđuje sveobuhvatna politika u oblasti zdravlja u Republici Srbiji, a naravno i kontrola trošenja novca iz budžeta Republike Srbije. Ovakav mehanizam nije novina, to već imamo uspostavljeno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u Fondu za penziono i invalidsko osiguranje.
Cilj ovih predloženih izmena je, pre svega, unapređenje rada onih koji donose značajne propise i odluke koje će obezbediti da svi zdravstveni osiguranici pod jednakim uslovima koriste prava zdravstvenog osiguranja.
Što se tiče drugog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, jasno je da se ovim uređuje zdravstvena dokumentacija i evidencija u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi i drugih pravnih lica.
Ovlašćeni uvodničar SNS, profesor Poskurica, zaista je iscrpno govorio o ovom zakonu, ali nije zgoreg da se osnovna načela ponove još jednom. Da krenemo od razloga za donošenje ovog zakona, a to je što je u proteklom periodu došlo do veoma ubrzanog razvoja informacione i komunikacione tehnologije. Stvorile su se potrebe da se na jedinstven način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencije.
Treba reći da zdravstvena dokumentacija i evidencija služe za praćenje zdravstvenog stanja pacijenata, praćenje i proučavanje zdravstvenog stanja stanovništva, praćenje i izvršavanje obaveza svih subjekata u oblasti zdravstvene zaštite, što sadrži član 2. ovog novog zakona.
Donošenjem ovog zakona značajno će se unaprediti sistem upisivanja, obrade, načina raspolaganja i čuvanja podataka, čime bi se obezbedilo integrisano funkcionisanje informacionog sistema u zdravstvu.
Ovaj zakon je zapravo preduslov da se zdravstvena dokumentacija i evidencija vode na jedinstven način u zdravstvenim ustanovama, privatnoj praksi i drugim pravnim licima.
Što se tiče efikasnosti upravljanja zdravstvenim sistemom, ona će se značajno unaprediti. Unaprediće se i planiranje, a sve to u korist zdravstvenog stanja stanovništva i racionalizacije korišćenja svih resursa u zdravstvu.
Jasno je da svi podaci o pacijentu znatno olakšavaju pristup zdravstvenoj zaštiti, jer su sveobuhvatni u smislu toka lečenja. Omogućeno je zdravstvenim radnicima da na vrlo pristupačan način unaprede proces lečenja i veću posvećenost pacijentu. Pored unapređenja kvaliteta rada zdravstvenih radnika, obezbediće se i ušteda finansijskih sredstava koja se mogu preraspodeliti u druge delove zdravstvenog sistema.
Ovim zakonom Republika Srbija usaglašava svoj pravni sistem u oblasti zdravstva sa evropskim i međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
Treba reći i nekoliko reči o kaznenim odredbama. Mislim da su sasvim primerene i za zdravstvene ustanove i za pojedince, za nepoštovanje Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji.
Za sprovođenje ovog zakona nadležno je, naravno, Ministarstvo zdravlja. Treba naglasiti da za sprovođenje i implementaciju ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Na kraju, gospodine ministre, SNS će u Danu za glasanje glasati za ove zakone. Drago mi je da su se pojedini članovi drugih poslaničkih grupa iz opozicije izjasnili da će glasati za ovaj zakon. Pozivam i sve ostale poslanike da glasaju za ova dva zakona. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, pred nama je set zakona, dva pravosudna zakona, Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama, koji je podnela grupa od 199 poslanika, Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, takođe 199 narodnih poslanika, i Predlog zakona i izmeni Zakona o legalizaciji objekata, koji je podnela grupa od 127 narodnih poslanika.
Kratko ću se osvrnuti na zakon, odnosno na Predlog zakona o izmeni Zakona o legalizaciji objekata po hitnom postupku. Dosta je bilo reči o ovom zakonu. Zahvaliću predlagaču ovog zakona, Katarini Rakić, koja je bila eksplicitna i iscrpna u ovome. Predlog ovog zakona je da se član 23. stav 1. menja, odnosno da se reči – godinu dana zamenjuju rečima – godinu dana i šest meseci, kao i da ova izmena zakona stupa na snagu prvog narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Izmenom zakona kojim se rok za legalizaciju produžuje, mislim da je to objektivni rok za legalizaciju. Moramo imati u vidu da priprema za samu legalizaciju, priprema dokumenata je vrlo obimna i da je potrebno dosta vremena da se ona pripremi, pored toga postoji veliki broj ne legalizovanih objekata i o tome je bilo dosta reči, pretpostavlja se negde oko 1,3 miliona objekata.
Prethodni rok za legalizaciju, po starom zakonu, je 1. novembar 2014. godine, te je hitnost donošenja, odnosno po hitnom postupku ovim opravdana. Ovim je omogućeno da se svi podnosiocima zahteva za legalizaciju objekata daje prostora da pripreme svu dokumentaciju i dostave je nadležnim organima, kako se ne bi desile bilo kakve štetne posledice po građane i po privredu Srbije.
Ovde je takođe potrebno istaći da sprovođenje ovog zakona ne pada na teret budžeta RS, odnosno nisu potrebna dodatna sredstva za implementaciju ovog zakona.
Pozivam sve poslanike svih poslaničkih grupa da zajedno podržimo ovaj set zakona koji je danas na dnevnom redu. Poslanička grupa SNS će podržati ovaj set zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege.
Dakle, ja razumem predlagača ovog amandmana, imam pred sobom taj amandman i obrazloženje i mislim da je Vlada s razlogom odbila ovaj amandman, pre svega zbog tehničke neispravnosti amandmana, ja to dalje ne bih razmatrao. Međutim, vrlo je interesantno obrazloženje ovog amandmana.
A to je, ja ću ga citirati: „U zdravstvu pored nedostataka kadrova, opreme, lekova i ugradnog materijala, evidentno je i katastrofalno stanje nedostatka kapaciteta zdravstvenih ustanova i plana mreže.“ Ovim novcem, misli se na prebacivanje novca i ovoga što je kolega već obrazlagao.
Ja moram da podsetim predlagača amandmana da je SNS na vlasti na čelu sa premijerom Vučićem pet meseci i ministar Lončar vodi ovo ministarstvo pet meseci, a destrukcija zdravstva traje znatno duže, pogotovo posle 2000. godine, u svim segmentima.
To je sve funkcionisalo bez strategije, bez dovoljno ulaganja i sa sumnjivim tenderima tada. Ja kad kažem - bez strategije mislim pre svega na kadrove, pa zbog toga imamo deficit kadrova pogotovo lekara specijalista sada, a za par godina će taj problem biti još veći.
Dakle, mislim da Vlada čini sve, da ovaj amandman treba odbiti i pozivam članove poslaničke grupe SNS da ovaj amandman odbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege, pred nama je set zakona, a ja ću kratko govoriti o Zakonu o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za privatizaciju.
Danas je dosta bilo reči o ovom zakonu, ali nije s goreg da se neke stvari ponove. Dakle, pre svega, izmene i dopune ovog zakona su nam neophodne iz više razloga. Novi Zakon o privatizaciji koji je nedavno stupio na snagu zahteva adekvatne prateće propise koji bi omogućili njegovo sprovođenje u delo, pa tako i ove izmene i dopune imaju za cilj da unaprede postojeća rešenja, da otklone nedoumice koje su uočene tokom praktične primene da uklone zakonske odredbe koje su se pokazale kao nedorasle zadatku pod znacima navoda, ali da ponude neka nova rešenja koja prate trendove u ovoj oblasti.
Naime, ovim izmenama i dopunama Zakona omogućuje se privatizacija više stotina preduzeća na pravi i zakonit način sa što manje gubitaka i za državu i za građane. Slobodno mogu reći da agonija zvana privatizacija u Srbiji traje predugo, zadnjih 15 godina i to više puta i na više načina. Svesni smo postignutih rezultata takvim radom i danas se suočavamo sa tim problemima, pre svega kroz veliko opterećenje za budžet, ali sa brojnim zaposlenima u tim preduzećima čija je sudbina teška i neizvesna.
Agenciji za privatizaciju su data velika ovlašćenja i zaista se od nje očekuje mnogo. Agencija ima zadatak da pokreće postupke likvidacije preduzeća, mada mislim i verujem, da će takvih slučajeva biti jako malo, i da se uglavnom radi o preduzećima koja nisu solventna, ali i zadatak naravno ima Agencija da pokreće stečajeve za preduzeća za koja se utvrdi da nemaju budućnost, tj. da ne mogu stati na svoje noge.
Takođe, novim zakonskim rešenjima predviđeno je da Agencija više nema ono ekskluzivno pravo da određuje model privatizacije. O tome je više kolega govorilo, do sada je to naravno bila praksa, već samo da daje predlog, a da praktično ministarstvo zaduženo za privredu odlučuje koji će se model privatizacije sprovesti. Mislim da je ovo rešenje mnogo bolje od dosadašnje prakse, jer će se stvari odvijati mnogo jasnije, brže i jednostavnije.
Naravno, svi očekujemo nove investitore, potencijalne kupce naših posrnulih giganata, ili strateške partnere koji su zainteresovani za ulaganje u našu zemlju i u našu privredu. S tim u vezi, izmene i dopune ovog zakona imaju za cilj da nepregledno more ovih propisa učine jednostavnijim i pristupačnijim budućim stranim partnerima, ali i da svaki postupak privatizacije bude javan i transparentan bez mogućnosti za bilo kakvu zloupotrebu.
Predložio bih svim poslaničkim grupama, da glasaju za ove izmene i dopune zakona, a naravno poslanička grupa SNS, će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege, mislim, kao i moja koleginica, da ovaj amandman ne treba prihvatiti, da je obrazloženje Vlade sasvim primereno, u smislu odbijanja ovog amandmana, pogotovu ako se ima saznanje, što je kolega sada uporno pokušavao da nametne da se ovaj amandman prihvati. Tu imate puno tehničkih detalja, počev od lekara, ima i lekara koji su nesavesni. Naravno da je lekar u obavezi da sportisti objasni, pogotovu kada je povreda u pitanju, kada je takmičenje u turnirskom smislu, međunarodno takmičenje, gde se utakmice igraju svakodnevno ili svakog drugog dana. Postoji terapija, ne bih baš uzeo primer beta-blokatora, ali postoje sredstva gde skidate temperaturu za jedan dan itd. Dakle, dužan je da sportistu upozori na sve ono što bi moglo da dovede do pozitivne antidoping kontrole.
Mislim da je ovo obrazloženje sasvim primereno, da ovaj amandman treba prihvatiti, a što se tiče edukacije na svim nivoima, pogotovu u manjim sredinama i kontinuirane edukacije treba sprovoditi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama poslanicima je predlog zaista kvalitetnog zakona, pre svega sveobuhvatnog i vrlo preciznog, o sprečavanju dopinga u sportu. Kvalitetan je u svim segmentima, od antidoping pravila, odnosno vrlo je jasno naznačeno kada je nastala povreda antidoping pravila, do kaznenih odredbi koje obuhvataju sve učesnike u kršenju antidoping pravila.
Da se podsetimo da je Republika Srbija 2005. godine donela Zakon o sprečavanju dopinga u sportu, ali je 2009. i 2013. godine donet Svetski antidoping kodeks i Srbija je prihvatila UNESKO-vu Međunarodnu konvenciju protiv dopinga u sportu. Godine 2009. je ova konvencija ratifikovana usvajanjem Zakona o potvrđivanju Međunarodne konvencije protiv dopinga u sportu.
Dakle, ovaj zakon ima za zadatak da ukloni razlike koje postoje u Zakonu od 2005. godine, koje ste vi, ministre, vrlo jasno objasnili, i Svetskog antidoping kodeksa, koji stupa na snagu 1. januara 2015. godine.
Još jednom da kažemo da su ovlašćene organizacije koje se bave antidopingom pre svega Antidoping agencija Republike Srbije, Svetska antidoping agencija i međunarodni i nacionalni savezi.
Antidoping agencija, pored ostalog što ima u svom domenu rada, najmanje jednom godišnje utvrđuje listu zabranjenih doping sredstava, koja je u skladu, naravno, sa listom zabranjenih sredstava Svetske antidoping agencije. Pored toga, Antidoping agencija utvrđuje pravila za odobravanje izuzetaka, odnosno kada je u pitanju terapijska upotreba određenih sredstava. U skladu sa tim, lekar koji propiše sportisti sredstvo koje sadrži zabranjene supstance u cilju lečenja, dužan je da o tome obavesti sportistu.
Ovo je jako bitno i ja bih dao zaista nepretenciozan primer iz svog iskustva, pre svega bavljenja vrhunskim sportom koji se zove rukomet iz 70-tih i 80-tih godina, kada je ovaj sport bio na jugoslovenskom i svetskom vrhu, a zatim i kao lekar Fudbalskog saveza Jugoslavije i Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore. Radio sam sa svim uzrastima reprezentativaca i potencijalnih reprezentativaca, od škole fudbala do kvalifikacija i učešća na evropskim takmičenjima.
Kada je u pitanju korišćenje doping sredstava, osnovni problem je bio u mlađim kategorijama, u mlađim kategorijama fudbalera, ovog puta fudbalera, pogotovo onih koji dolaze iz manjih sredina i manjih klubova. Pojedinci su koristili doping sredstva bez bilo kakvog saznanja sa čime se suočavaju. Naravno, u samim selekcijama se problem rešavao najpre sprečavanjem i oduzimanjem doping supstanci, a zatim i stalnim, odnosno kontinuiranim edukacijama. Ovde je više kolega pričalo o tim edukacijama, ali mislim da to treba pojačati, pogotovo na terenu i pogotovo prema manjim sredinama.
Dakle, želim da ukažem na to da danas, u vreme postizanja vrhunskih rezultata u svim sportovima, sportista od prvog dana kada dođe u susret sa sportom, svi akteri, od trenera, zdravstvenog osoblja i ostalih, moraju da rade na ličnoj i edukaciji sportista kada su u pitanju doping supstance. Ovo govorim pre svega da bismo imali zdrave sportiste i da ne ugrozimo učešće na velikim međunarodnim takmičenjima.
Pored toga, ovaj Predlog zakona definiše i da nadzor nad primenom zakona i propisa donetih na osnovu zakona vrši ministarstvo nadležno za sport, naravno, preko inspekcijskog nadzora, odnosno sportskih inspektora. Što se tiče kaznenih odredbi, mislim da su sasvim primerene i vrlo je značajno da obuhvataju sve aktere u sportu i oko sporta.
S obzirom na kvalitet zakona i zaista veliku preciznost u svim zakonskim odredbama, pozivam sve poslaničke grupe da u Danu za glasanje podrže ovaj zakon. Naravno, poslanička grupa SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, članovi Ministarstva, koleginice i kolege, ja ću se truditi da budem zaista kratak i da se držim tačke dnevnog reda, a tačka dnevnog reda je izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Ovom izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju, vrlo je jasno posle ovoliko diskusija, produženja roka za zamenu izmene o osiguranju i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite koja će se obaviti najkasnije do 31. decembra 2016. godine.
Šta dobijamo ovom izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju? Neki od kolega su to i rekli, dobijamo pre svega, tehničku mogućnost da svi građani, svi osiguranici mogu blagovremeno da zamene isprave za korišćenje zdravstvene zaštite. Samim tim se ne ugrožava funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ovim zakonom se sprečava mogućnost da dođe do eventualnih štetnih posledica po organizaciju zdravstvenog osiguranja i planiranih sredstava za obavezno zdravstveno osiguranje za 2014, 2015. i 2016. godinu. Zbog toga se i ovaj zakon donosi po hitnom postupku.
Na ovaj način RFZO je dužan da najkasnije do 31.12.2016. godine izvrši zamenu isprave za osiguranje sa elektronskom karticom. Do tog datuma osiguranici mogu ostvarivati svoja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja na osnovu isprave o osiguranju i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite koje važe do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Istakao bi još ovo što je jedan od kolega rekao, jedan populistički stav zašto nisu besplatne elektronske kartice? Vlada je predvidela tu mogućnost, zapravo nije zakucala mogućnost da svi građani odnosno onaj deo populacije koji nije obuhvaćen da plati elektronsku karticu. Navešću stav i obrazloženje same Vlade, a to je četvrti stav – procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu za 2014. godinu, s obzirom da je članom 112. stav 3. i 4. Zakona o zdravstvenom obrazovanju propisano da trošenje izdavanja zdravstvene kartice snosi osiguranik za sebe i članove svoje porodice. Međutim, imajući u vidu da je stavom 5. navedenog člana propisano da izuzetno obaveznik uplate, odnosno doprinosa, drugo pravno ili fizičko lice, odnosno RFZO može preuzeti obavezu naknade troškova izdavanja zdravstvene kartice. To znači da ukoliko bude sredstava u budžetu, da će se izaći u susret svim osiguranicima i da će biti omogućena besplatna elektronska kartica.
Naravno da ćemo u Danu za glasanje i pozivam sve poslaničke grupe, da podrže ove izmene i dopune Zakona. Poslanički klub SNS će podržati ove izmene i dopune zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministre, poštovani članovi Ministarstva, kolege narodni poslanici, trudiću se da budem zaista kratak. Dosta toga je danas rečeno. Ministar je odgovorio na mnoga pitanja, ali bih hteo da dam neki svoj kratak aspekt u odnosu na ovaj zakon.
Podržavam izmene člana 6. ovog Zakona o visokom obrazovanju, koji uvodi obavezu poštovanja principa otvorenosti prema javnosti i građanima. To je naročito važno kod visoko školskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija. Budući da se dešavalo da su pojedine visoko školske ustanove ne namenski trošile sopstvene prihode, pa čak i budžetska sredstva, trebalo bi uvesti red u budžetsko finansiranje pojedinih institucija i studenskih programa.
Kada je u pitanju finansiranja ustanova, finansiranje materijalnih troškova visoko školskih ustanova trebalo bi da se odvija po unapred definisanim kriterijumima, koji bi bili transparentni i dostupni sudu javnosti. Visoko školske ustanove, pogotovo one čiji je osnivač Republika Srbija, trebalo bi da javno objave podatke, kako o visini dodeljenih budžetskih sredstava, tako i o visini sopstvenih prihoda, a deo sopstvenih prihoda bi trebalo da odvoje za finansiranje svojih materijalnih troškova.
Pored toga, hteo bih da skrenem pažnju da je potrebno utvrditi nedvosmislene kriterijume za ocenu tržišne opravdanosti studijskih programa i finansirati mesta u budžetu za studente onih studijskih programa za kojima postoji tražnja na tržištu rada. Zbog čega bi država, postavlja se pitanje, iz svog budžeta finansirala studenta koji se opredelio da studira industrijski menadžment, ako na tržištu rada postoji ogroman broj registrovanih nezaposlenih lica iz ove oblasti, to jest ne postoji realna tražnja na tržištu za ovakvim profilom?
Sa druge strane, ako na tržištu rada postoji realna tražnja za, recimo, administratorima baze podataka, a nijedna državna visoko školska institucija ne nudi takve studijske programa, tu bi država mogla da budžetska sredstva preusmeri nekoj drugoj privatnoj visoko školskoj instituciji koja takve programe ima.
Sve ovo što sam naveo bi uticalo na konkurenciju u samim visoko školskim ustanovama i borbu za permanentni inoviranjem studijskih programa u skladu sa potrebama tržišta rada, što samo može da doprinese poboljšanju kvaliteta obrazovanja.
Pored toga, izmena zakona u članu 25. stav 5. koja se odnosi na uvođenje master strukovnih studija, a o čemu je danas bilo dosta reči, tako je očekivana logična i u skladu sa visoko školskim sistemom u evropskim zemljama. Potrebno je, međutim, ovim zakonom ili akreditacionim standardima predvideti da akreditacija master strukovnih studija bude uslovljena ispunjenošću određenih uslova.
Mislim da bi osnovni preduslov za akreditaciju master strukovnih studija trebalo da bude razvijen istraživački rad na visokoškolskoj instituciji koja obavlja strukovne studije.
Na kraju kratak komentar, odnosno da navedem jedan od problema čije je rešenje ponuđeno ranijim predlogom izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, a tek sada se našlo u ovom konačnom predlogu, a to je priznavanje stranih visokoškolskih isprava.
Predloženo rešenje je u skladu sa rešenjima prisutnim u većini zemalja u okruženju. Izjednačavanje stranih visoko školskih isprava je vrlo ozbiljna procedura koja može da se razlikuje u zavisnosti od toga da li se izjednačavanje vrši u smislu nastavka studija ili radi zapošljavanja.
Naročito je ozbiljna procedura kada se izjednačavanje vrši radi zapošljavanja. U većini zemalja u okruženju te poslove obavlja resorno ministarstvo ili centar za priznavanje stranih visoko školskih isprava koji formuliše jedinstvene kriterijume. Za priznavanje ovih isprava definiše neophodnu dokumentaciju i proceduru za priznavanje stranih visoko školskih isprava. To je bio kratak komentar.
Naravno, u danu za glasanje će poslanička grupa SNS podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.