Dame i gospodo narodni poslanici, to je načelo postupka BMPO, o čemu je malopre govorio gospodin Momčilov, a to je inače načelo o bezbednosti. To ću pročitati: Načelo bezbednosti se ostvaruje tako što se postupak BMPO obavlja u skladu sa dostignućima i razvojem medicinske nauke, uz poštovanje najviših profesionalnih standarda i kodeksa profesionalne etike, kao i medicinsko-etičkim principima zasnovanim na bezbednim postupcima BMPO. Na sam član kao takav nemam neku primedbu.
Tražio sam da se doda novi stav kojim bi se kazalo: Načelo psihičke, etičke i pravne bezbednosti ostvaruje se tako što se po završenom postupku BMPO svi lični podaci o donoru brišu. Kasnije ima još članova na ovu temu, ali ovaj je krucijalni pošto je početak.
Zašto tražim dodavanje ovog stava? Vlada ovim povodom kaže: Tako, dete začeto postupkom BMPO reproduktivnim ćelijama donora ima pravo da između medicinskih razloga traži od Uprave za biomedicinu podatke medicinskog značaja koji se odnose na donora polnih ćelija, zatim zakonski zastupnik, odnosno staratelj deteta uz odobrenje organa starateljstva može tražiti uvid u podatke od medicinskog značaja koji se odnose na donora polnih ćelija, pa zdravstveni radnik koji leči dete može iz medicinskih razloga tražiti uvid u medicinske podatke koje vode Uprava za biomedicinu itd.
Znači, u čemu je osnova cele stvari? Jako veliki broj ljudi, pored zdravstvenih radnika, pored deteta, ima pravo da traži podatke o tome ko je bio donor. Hteo bih da ilustrujem šta ovo znači u budućnosti.
Poštujući sve ove razloge, a mislim da ni jedan od tih razloga nije dovoljno jak u poređenju sa onim što se može dogoditi u budućnosti, a to je, za određen broj godina, po rađanju deteta iz programa BMPO, doći će u ordinaciju, doći će kod lekara momak ili devojka sa 18 ili 19-20 godina, sa određenim iks-ipsilon zdravstvenim problemima, za koje zdravstveni radnik eventualno može da smatra da se eventualno genetskim putem prenose. Tu sada nastaje šok.
Jer da bi došlo do genetskog ispitivanja roditelja, detetu mora da bude saopšteno da otac ili majka nisu njegovi biološki roditelji.
Znači, on je 19-20 godina živeo u ubeđenju, što je sasvim normalno, da su mu to otac i majka, a sada mu se na jedan, moram da priznam, vrlo surov način saopštava da čovek pored njega mu nije otaca ili majka koja ga je odgajila nije mu majka.
Da li svi ovi razlozi mogu da budu važniji od jednog takvog psihičkog šoka za jedno mlado biće da sazna posle 20 godina da mu otac ili majka nisu stvarno otac ili majka. Mislim, ako se ispoštuje u potpunosti preimplantaciona procedura, ako se sve analize urade po protokolu, onako kako je potrebno, i pristupi se postupku BMPO, u tom slučaju mislim da bi sve podatke dalje trebalo brisati o donoru, da ne bi došlo do saznanja deteta da mu otac ili majka nisu otac ili majka.
Jedna od primedaba je bila da bi moglo da dođe do nekog porodičnog ukrštanja. Takvo porodično ukrštanje može da se izbegne podzakonskim aktom, da se donacija polnih ćelija, muških ili ženskih, može dati samo jedanput. To bi mogao podzakonski akt da reguliše i u tom slučaju ne bismo imali mogućnost da može da dođe do porodičnog ukrštanja.
Voleo bih da je tu ministar zdravlja tu, koji bi mogao da prihvati ovakav amandman, upravo da ne bi kasnije možda nosio na savesti neko dete, koje će posle ovakvog saznanja možda uraditi nešto što ne bi trebalo.