Zahvaljujem.
Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, sada bismo završili sa današnjim radom i nastavljamo sutra u 10.00 sati.
Hvala.
(Sednica je prekinuta u 19.00 sati.)

Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Srbislav Filipović.
Izvolite.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Replika na spominjanje.

(Predsedavajući: Izvolite.)

Poštovane kolege, prvo, kada govorite o kursu dinara pokazuje samo jedno, ako je predvidiv i stabilan, a ne fiksiran, a to je da država ne štampa novac, da se na zadužuje kroz primarnu emisiju i da je država izvršila nadzor nad finansijskim sektorom u Republici Srbiji.

Druga stvar, stalno vezujemo prosečnu potrošačku korpu za prosečno domaćinstvo sa minimalnom zaradom. Nađite mi prosečnu porodicu u Republici Srbiji u kojoj samo jedan radi za minimalnu zaradu. Vidite mi sada kako to izgleda kada se menjaju teze. Hoćemo li da se bavimo pojedinačnim slučajevima kada donosimo zakone ili će zakoni da budu nešto što reguliše celu situaciju u težini jednog opšteg akta?

Druga stvar, kada napadamo teoriju ili tezu da li je prosečna zarada 500 evra, 510, postavljam samo jedno drugo pitanje – odakle veće penzije kada se smanjuju dotacije iz budžeta Republike Srbije u penzioni fond? Te penzije koje se povećavaju pune se od većih zarada.

Druga stvar, svaki zaposleni na osnovu svoje zarade uplaćuje i doprinose za zdravstveno osiguranje. Kako to da se poboljšava kvalitet zdravstvene zaštite u Republici Srbiji? Prave se klinički centri, kupuje se nova oprema i sada neko hoće da kaže da su to izmišljeni parametri i da se to ne vidi i da to ne postoji, pa ne bojimo se mi da izađemo pred građane, pa to ćemo samo za par meseci.

Za par meseci građani Republike Srbije oceniće rad SNS i Aleksandra Vučića. Za samo par meseci. Mi se ne plašimo, a oni koji se plaše iznose ovakve netačne podatke i pokušavaju jedan mali broj naivnih da prevare kako bi oni bolje vodili Republiku Srbiju.

Nemojte da izvrćete moje reči i da mi stavljate u usta ono što nisam rekao. Rekao sam sledeće – nađite mi prosečnu porodicu u Republici Srbiji gde samo jedan radi za minimalac i da je to jedini prihod koji ta porodica ima. Slažem se da ima pojedinačnih slučajeva. Možda ih ima više nego što bi trebalo, ali se i taj problem rešava.

Druga stvar, kada pričate o infrastrukturi itd. ne možete vi ni jednog investitora ni domaćeg, ni čoveka koji je rođen u tom mestu, neće da investira ako nema saobraćajnu infrastrukturu, neće, ne može. Nije konkurentan na tržištu.

Kada pričate o tim stranim zlim investitorima, moram da vam kažem da svuda gde god su se pojavili da je prosek zarada u toj opštini drastično skočio i nisu samo oni koji su otvarali nova radna mesta, nego se i kroz povećanje potrošnje, usluga i svega onoga drugoga što nije vezano za njihovu osnovnu delatnost povećavao i broj zaposlenih i zarade u tom kraju ili regionu.

Isto tako jako dobro znate da je 2012. godine Srbija bila razorena, maltene više nego što je bila razorena za vreme Drugog Svetskog rata, pa očekujete čudotvorno nešto da se preko noći reše svi problemi svih građana. To je nemoguće.

Ovaj zakon koji danas donosimo, a donosimo baš zato da naša deca budu konkurentnija na tržištu rada nađu bolji posao i primaju veće plate. To su procesi, a ko to ne može da shvati živeće u prošlosti, jer će da se bavi samo prošlošću.

Ovde je reč o tome da Srbija poboljša svoj ambijent, da narod bolje živi, ne onako kako bi smo želeli, ali neuporedivo bolje nego što je to bilo pre sedam ili osam godina, neuporedivo bolje pre nego što su bile započete mere fiskalne konsolidacije, neuporedivo bolje nego za vreme vlasti Borisa Tadića, Dragana Đilasa, Miroslava Miškovića i ostalih tajkuna.

Jako zanimljiva diskusija. Neću ja o tome da pričam. Valjda građani znaju kakva je država bila 2012. godine, a kakva je danas. Znaju i za poplave 2014. godine. Znaju kako smo rešili, znaju da ni jedno domaćinstvo nije provelo tu zimu u šatorima ili barakama, nego su bili devedeset i nešto posto vraćeni u svoje objekte, a jedan mali procenat je bio u privrednom smeštaju do proleća i svi ti problemi su rešeni, a sve je to morala da plati Republika Srbija, niko drugi.

Izgubili smo zbog tih poplava jedno dragoceno vreme, ali i pored toga imamo rezultate sa kojima smemo da izađemo pred građane. Raščistićemo to za samo nekoliko meseci, sve dileme koje imamo, a to je da oni građani koji smatraju da žive bolje od kada Aleksandar Vučić i SNS vode državu, očekujem da podrže Aleksandra Vučića i SNS. Oni koji misle da je isto ili da je lošije, neka podrže opoziciju. To je sud. Tu se daje ocena i nama i vama i svima koji učestvuju u političkom životu Republike Srbije.

Ovi koji su kukavice, oni ne smeju da izađu na izbore. Probaće pod raznim grupama građana, studentskim pokretima, itd. Zato što znaju koliko ih narod voli i kakvo mišljenje ima dok su vršili vlast i kako su radili za tajkune, kao što je Dragan Đilas, kao što je Miroslav Mišković, kao što je Šolak i kompanija.

Isto tako, očekujem da građani Srbije ocene na najverodostojniji način rezultate SNS i Aleksandra Vučića.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Na član 10. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Periću, izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Šarčević.

Pravo na repliku narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.