Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih koristio pravo na repliku pošto sam spomenut direktno.

Čisto da znate, gospodine predsedavajući zato što prethodni govornik nije hteo da kaže da su državu finansirali rasprodajom društvene imovine i da je zbog te rasprodaje društvene imovine sada imamo 400 hiljada ne zaposlenih. Nisu hteli da kažu da su državu finansirali inflacijom. Nisu hteli da kažu da su državu finansirali kursnim razlikama sa 78 na 120 dinara evra. Nisu hteli da kažu da su mnoge firme zbog kursnih razlika propale. Nisu hteli da kažu da su profitirale banke i tajkuni.

Zato, gospodine predsedavajući, skrenite im pažnju sledeći put da će Vlada da vraća dugove, ali oteto će vraćati sudovi i nemoj da se žale ako mnogi njihovi prijatelji budu na udaru sudova.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam slušao pažljivo predlagača amandmana. Samo u obrazloženju na amandman mora da nam da neke pokazatelje. Voleo bih da nam je dao obrazloženje gde je nestalo milijardu i po evra od prodaje Mobtela? Ili gde je nestalo negde oko sedam milijardi evra iz privatizacije? Ili gde je nestalo četiri i po milijardi evra deviznih rezervi?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Kojih rezervi?)

Deviznih rezervi, nemojte da se pravite naivni.

Četiri i po milijardi evra je Narodna banka od 2008. do 2012. godine prodala deviznih rezervi, crno na belo. Još vaš guverner je to priznao i vama je to smešno meni nije.

Onda pričate od jedan do dva posto inflaciji. Budžet se puni iz privrede, a vi ste budžet punili iz prodaje društvene imovine i kredita. Za privredu vas nije bilo briga. Sada vas je odjednom briga za zaposlene u prosveti i penzionere. Pa što niste brinuli dok ste podizali kredite? Kupovali ste socijalni mir. Došlo je do kraja. Nema više šta da se proda ili možda imate želju da prodamo i „Telekom“ i „Elektroprivredu Srbije“ i da završimo. Šta ćemo posle? Da štampamo novac?

Kažite nam kod kojih to vaših drugara su završile te silne milijarde evra, pošto ih branite? Tužilac ih napada, tužilac im piše krivične prijave, pokreće sudske postupke, vi ih branite. Kažete – oni su dobri ljudi, zapošljavaju po 30 hiljada ljudi. Odakle? Koliko su izgubili posao zbog njih? Znači, ako hoćemo nešto da budemo, da uradimo prvo moramo da pokrenemo privredu.

Pričate o stranim investicijama. Ko je hteo da ulaže u državu koja proda godišnje milijardu evra deviznih rezervi. Ko je hteo da ulaže u državu gde nacionalna valuta gubi vrednost 10% najmanje godišnje. Ko je hteo da ulaže u državu gde je inflacija 10, 12, 15, 20%? Ko je hteo da ulaže u državu gde je moralo svakom vašem činovniku od lokalne samouprave do republičkih organa da se podmaže džep? Ko će da ulaže u tu državu? Dotle ste je doveli.

Predstavljate kao stranu investiciju prodaju „Maksija“ „Delezu“, trgovinski lanac vam je prodaja strana investicija. Ma strana investicija su nova radna mesta, bre. Nova vrednost. Novi prihodi i za penzionere i za zaposlene u prosveti i za budžet i za PIO fondove i za fondove zdravstvene zaštite. Tako se vodi država. Što je niste tako vodili tolike godine?

Mislite da možete jednostavno, kao na računaru, pritisnete jedno dugme, resetujete sistem, pa krenete ispočetka. Pa ne može, sve je urušeno. Privreda ne postoji. Pokušavamo da je podignemo i pokazatelji su da uspevamo u tome. Ne priznajete da se nešto menja u Srbiji na bolje. I onda kažete – hajde da mi povećamo; a povećavali ste kreditima i prodajom imovine.

Prodajte vaše stanove onda, prodajte vaše kuće. Kako to izgleda? Šta je država, nečije privatno? Pripada svima. Što niste vodili računa o njoj dok ste bili u vlasti, nego ste je rasprodavali kako ko stigne, šta mu se svidelo.

Hoćete da mi kažete da nije istina kada je čuveni Mišković rekao tadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću – ako mi ne odložite plaćanje poreza, ja ću da otpustim ljude na ulicu. I onda je taj isti premijer Cvetković išao na noge Miškoviću. I vi ste hteli da vodite državu? Državu su kod vas vodili Mišković i ostali.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman ne treba prihvatiti. Navešću nekoliko razloga zašto amandman ne treba prihvatiti. Prvi jeste taj da se država do 2012. godine zaduživala po jako visokim kamatama. Nije tačno da je euribor bio viši nego danas, najviši je bio septembra ili oktobra 2008. godine, bio je negde oko 3,45%, ali od kraja 2008. godine, znači kada su ovi krediti podizani, bio je 0,5% na godišnjem nivou, koliki je i danas.

Kad nešto hoćete da kažete i da slažete, kažite tako da to ne možemo da proverimo za pet minuta. E, sad pošto kolege znaju da je tačno ovo što govorim, a namerno ne iznosi istinu Skupštini, ja znam i da namerno ne misle dobro građanima Srbije, što su pokazali dok su vodili Srbiju.

E, sad znate šta postavio sam pitanje u svom izlaganju gde je nestalo milijardu i po evra od prodaje „Mobtela“, sad ću da dam odgovor. Dali su ga bankama do poslednjeg dinara sa referentnom kamatnom stopom od 16%, pa na referentnu kamatnu stopu izračunajte bankinu maržu, 22% do 24% ste zaduživali državu na dinarske kredite kroz emitovanje hartije od vrednosti. Hoćemo li da proverimo to? Odmah. Odmah. Tako ste pojeli celu supstancu, tako ste uništili celu privatizaciju, tako ste ljude ostavili bez posla i sad se brinete za te ljude koje ste ostavljali bez posla. Pa, to je isto kao da hoćete da izlečite čoveka kome ste vi pucali metak u glavu. O čemu govorimo ovde?

Gospodine Bečiću, obrazlažem zašto ne treba prihvatiti amandman. Ne treba ga prihvatiti, zato što nema novca kojim bismo isplatili ono što piše u ovom amandmanu, nema ga zato što se neko neodgovorno, bahato, nestručno ponašao prema državi i ostavio je bez para.

Koliko sam u pravu, kada konkurišete za kredit i kao građanin i kao preduzeće i kao država stepen rizika vam određuje kamatu koju ćete da plaćate, pa toliko su bili dobri do 2012. godine da su stepen rizika naplaćivali sa kamatom 7%, 8% i više posto, a danas stepen rizika i poverenje u onoga ko vraća kredit je 2% kamate, to su podaci koji ne lažu. To je nešto pipljivo.

Pa, nemojte da se čudite onda što nam više veruju i strani investitori i građani. Ja razumem vašu paniku, nećete više moći da finansirate određene bankarske tajkune i određene finansijske i druge manipulante koji su pokrali državu u prethodnih pet ili šest godina do 2012. godine.

Gospodine predsedavajući mislim da je prekršen član 107. Poslovnika stav 1. povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer kolege poslanici jako dobro znaju neke stvari koje se regulišu zakonom i nekim pravilima koja postoje oduvek u RS i te priče da je neko nekome oteo neki radni staž i za to da se okrivljuje predsednik Vlade Aleksandar Vučić, umesto da se kaže lepo ono što je istinito, a to je da se penzije finansiraju iz penzionih fondova, odnosno iz zarada zaposlenih, ali pošto zaposlenih više nemamo dovoljno, finansiraju se i iz budžeta RS, a para u fondu i zaposlenih nema dovoljno ne zato što je za to kriv Aleksandar Vučić, nego je kriva Vlada DS koja je i upropastila fondove i ostavila veliki broj ljudi bez posla i sada tvrde da mi nekome nešto otimamo. Mi nekome nešto vraćamo, a otimali su oni dok su bili na vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici …

Ja sam u mnogo čemu iznenađen isto kao i moj kolega Đukanović u vezi te brige za prosvetne radnike i zaposlene u Srbiji.
Znate, neko ustane i kaže za ovom govornicom – šta je to 7.000 dinara za te ljude koji treba da prime tu novčanu nadoknadu. Neka mi neko izračuna koliko je to u ukupnoj masi novca. Uzmite papir i olovku, ako ne znate da računate, uzmite digitron i doći ćete do iznosa da je to negde oko dve milijarde dinara ako uzmemo u obzir amandman kolege Babića.
Ako znate da je to na 7.000 dinara dve milijarde dinara, doći ćete do iznosa da je fond plata u Ministarstvu prosvete pun fond osam milijardi dinara, grubo rečeno.
Opozicija naravno, pogotovo bivši režim, pokušava da nas ubedi sve ovde kako ova Vlada ne brine o svojim građanima. Ja bih predložio bivšem režimu koji je predvodila DS kako da obezbede iznose za finansiranje razdela Ministarstva prosvete za neki naredni period i evo spremni smo, ako obezbede te izvore finansiranja, da vratimo nivo zarada u Ministarstvu prosvete koji je bio pre stupanja mera o štednji na snagu.
Ovako, svi se slažemo da su „Agrobanka“ i „Razvojna banka Vojvodine“ ojadile budžet RS negde za oko milijardu evra. Grubom računicom to je 120 milijardi dinara ili da prevedem opet u broj plata, punih plata u Ministarstvu prosvete, 15 punih plata svih prosvetnih radnika i svih zaposlenih u Ministarstvu prosvete. Pa lepo zamolite vaše drugare koji su opljačkali državu kroz „Razvojnu banku Vojvodine“ i „Agrobanku“ da vrate novac i kada ga vrate dokazaćete svima nama da brinete stvarno o građanima i prosvetnim radnicima.
Da li je to fer ponuda? Što nećete da kažete da nisu nestale te pare? Pa jesu. Hoćemo li o „Galenici“? Dakle, 24 milijarde dinara…
(Aleksandra Jerkov dobacuje sa mesta.)

Hoćemo li da pričamo …
(Jovan Marković dobacuje sa mesta.)

… o kamatama koje treba da plaćamo godišnje na kredite kojima ste vi zaduživali građane RS, a mi ih sada vraćamo. Opet dolazimo do iznosa oko 130 milijardi dinara. To je 16 punih plata Ministarstva prosvete i prosvetnih radnika samo na kamate ili, pošto neki mnogo pričaju o …
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Šta je ovo? Replika?)

Ne razumem čemu tolika nervoza. Da li zato što pričam nešto možda netačno?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Da.)
Ja pričam netačno. U redu. Evo, ovako.

Da nastavimo da obrađujemo ovu temu sa ovom državom kako smo je zatekli.
Bilo je ovde priče oko povećanja penzija. Neko je rekao kako je ova Vlada otela nešto penzionerima, nešto što su oni zaradili za svoj radni vek od 35, 40 godina. Zahvaljujem se penzionerima što su mnogo toga napravili danas u ovoj državi, ali nije ova Vlada otela njima ništa, nije ova Vlada potrošila i ispraznila penzione fondove, nije ova Vlada vršila restrukturiranje privrede, nije ova Vlada vršila privatizaciju, nije ova Vlada ostavila 400.000 ljudi bez posla, nije ova Vlada dovela Srbiju do prosjačkog štapa.
Sad neko postavlja pitanje i kaže – hajde to da damo prosvetnim radnicima. Ja ću da postavim jedno drugo pitanje - recite nam odakle, iz kog razdela? Kako mislite to da uradimo? Nama su fondovi plata ograničeni, vezani su za rast bruto proizvoda, vi to jako dobro znate, samo nećete to da kažete građanima, nećete da budete iskreni prema građanima. Zato gubite izbore, niste iskreni, i kad ste na vlasti niste iskreni i kada ste opozicija niste iskreni, ali to je vaš politički program. Rezultate koje imam sa vašom Vladom su bili katastrofalni. Može to vama da se sviđa ili ne, ali tako jeste.
Hajde da postavimo pitanje. Neko je povećavao plate i penzije u javnom sektoru 2% ili 3% u toku jedne godine sa inflacijom od 12%. Da li je nešto dao tim radnicima? Nije ništa, sve im je oteo. Uzeo im je više nego što im je dao. Da li je neko vodio računa tada koliki je kurs evra i kako vraćaju kredite, a menja se po 10%, davali ste im povećanje po 2%, 3%. Što? Da bi finansijski špekulanti zarađivali novac? Da bi se taj novac iznosio iz države, da bi se uništavala privreda i dovela do novog broja nezaposlenih? Hajde privatizacija, a onda špekulacija. Rezultat – katastrofa u državi.
Nećemo da pričamo o dugovima koje smo zatekli, koji nigde, ni u jednom dokumentu nisu bili prikazani da postoje. Jedini način da se iz ove krize izađe jeste da se pokrene privreda. Vi jako dobro znate da to ne može preko noći i ne može privatizacijom „Maksija“, tako što će to da se prikaže kao strana investicija, jer „Maksi“ je usluga, nije proizvodnja, „Maksi“ nije novo radno mesto, „Maksi“ nije nov proizvod, „Maksi“ nije nova vrednost, a to prikazujete kao vašu najveću investiciju. Prodali trgovinski lanac, ništa više.
(Zoran Babić, s mesta: Čiji?)
Miškovićev, naravno. Vama su strani investitor Mišković i kompanija. Znate dobro da za pokretanje privrede je potrebno vreme i da to vreme sa ovim merama
štednje moramo da kupimo i da su potrebni da se stvore preduslovi, na prvom mestu inflacija koja je predvidiva i u onim okvirima koje zacrta NBS. Da li je taj cilj ostvaren? Jeste. Da li je ostvaren cilj stabilnog kursa dinara, čak i na to da NBS primenjuje tzv. klizni kurs? Jeste. Da li Srbija postaje pravna država? Postaje. Da li se garantuje svakome za svoju imovinu i uložen kapital? Garantuje se. To se vidi po tome kako Srbija napreduje na pozicijama, koliko je atraktivna za investiranje.
Ove mere štednje koje su bile sprovedene dale su i neke rezultate koje nismo očekivali. Zašto da taj deo novca koji možemo i koji, što je najvažnije, imamo ne vratimo najugroženijem delu profesija u Republici Srbiji? Niko od vas ni u jednom trenutku nije rekao da u planu Vlade Republike Srbije u dogovoru sa MMF baš Ministarstvo prosvete imaće najveće povećanje plate.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Od 1.400 dinara.)
Kao što rekoh, 4% na inflaciju od 2% je više, 5%, koliko ste davali, na inflaciju od 12% je manje.
(Marko Đurišić, s mesta: Povećajte 10%. To su besmislice.)
To nisu besmislice. To su činjenice, a besmislice su neke druge stvari koje su ovde pojedini izgovarali, ali još uvek mi niko iz bivšeg režima, koji je zaslužan za ovo stanje u državi, koji je ispraznio naše fondove, ispraznio fabričke hale, ispraznio budžet, ostavio dugove, rekao gde još, odakle da obezbedimo još šest milijardi dinara za pun fond plata zaposlenih u prosveti. Nije zato što nema i vi to dobro znate i nije rekao zato što nema odakle. Izgubili smo deo ekonomske suverenosti, ali to opet nije zasluga ove Vlade, nego nekih prethodnih.
Smatramo da je ovo rešenje ono što u ovom trenutku Republika Srbija može da ponudi prosvetarima. Možda je to nekima malo, možda je nekima mnogo, možda je nekima dovoljno, ali to je ono što danas imamo. Voleo bih da možemo više, ne samo njima, nego svima, ali takvu smo državu zatekli da je ovo sada nešto što je maksimalno. Zato ćemo i u danu za glasanje da podržimo i Predlog zakona u načelu, a izgleda mi i u pojedinostima.

Dame i gospodo narodni poslanici, za vreme ove diskusije naslušao sam se svega i svačega. Čini mi se da pojedine političke stranke ne žele da prihvate odgovornost zašto nam je danas stanje u prosveti ovakvo, i to političke stranke bivšeg režima.
Ja ću da podsetim kako su funkcionisale sve vlade Republike Srbije, od 2001. godine do 2012. godine. I takav način vršenja vlasti nas je doveo u ovu situaciju da sada umesto da pričamo o reformisanom društvu i o tome kako ćemo jednu odličnu proizvodnju i privredu da napravimo još boljom, mi pričamo o pomoći zaposlenima u prosveti i o merama štednje.
Do 2012. godine, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije nije ni postojala. Postojali su ministri, koji su svoj resor smatrali svojom privatnom imovinom i na osnovu broja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kalkulisali, vršili vlast i ucenjivali ostale članice Vlade. Pa je ministar prosvete, da bi podigao platu zaposlenima u prosveti, rekao – ako ja ne dobijem sredstva, moji poslanici neće više da glasaju za zakon. Pa je ministar zdravlja to isto govorio. Pa je ministar zadužen za rad, boračka i socijalna pitanja govorio – ako nema povećanja penzija, moji poslanici neće da podrže Vladu Republike Srbije. I na šta se stvorila Vlada Republike Srbije? Vlada Republike Srbije se stvorila na protočni bojler pojedinih ministara u Vladi, koji su besomučno, da bi se dodvorili biračkom telu, zaduživali privredu. I umesto da se Vlada Republike Srbije bavila ekonomskim pitanjima i ekonomskim razvojem, iz koga bi finansirali zarade u prosveti, zdravstvu, Vojsci, policiji, bavili su se kreditima.
Najviše me je iznenadila jedna velika politička stranka, tada velika, sada stranka koja se bori za opstanak na političkoj sceni, sa stotinak poslanika – dozvolila je da je ucenjuju. Zašto? To će morati sama ona da da odgovor na tako nešto. Ali, što je najgore, ja mislim da nije bila ucenjivana samo od ministara koji su bili u toj Vladi, nego je bila ucenjivana i od tajkuna kojima je pravila usluge dok je vršila vlast. To je bio onaj period kada je 400 hiljada ljudi ostalo bez posla. To je bio onaj period kada smo krenuli vrtoglavo u ambis koji se zove javni dug. To je bio onaj period kada je moralo da se izdrži četiri godine, po svaku cenu, jer se neko bojao izbora. To je bio onaj period kada ste jednog ministra finansija, koji je hteo da reformiše srpske finansije, mislim na Dianu Dragutinović, smenili i ponizili ovde, da biste mogli da ispunjavate želje tajkunima. Vama je to smešno, meni nije. Jer, da ste bili u pravu, rasturili biste tu Vladu i tu Skupštinu i izašli na izbore. Šta je tu problem? Jer ne funkcioniše koalicija? Raspišite izbore, izađite i da se izmerimo svi. Vama se to nije sviđalo. Niste ni smeli. I nemojte onda da mi kažete da ste imali dobre namere. Niste, jer ste branili šaku vlastu, jednu, dve, tri, četiri fotelje i upropastili 10 miliona ljudi.
Zato sada raspravljamo ne o tome kako da našu privredu napravimo još konkurentnijom, da budemo vodeća zemlja u regionu po ekonomskom razvoju, nego raspravljamo o tome, o merama štednje, o javnom dugu i o tome kako je ova Vlada uspela, posle niza carstava, malih ministarstava, da bude na prvom mestu jedinstvena, da ostvari rezultat i da od zarađenog, prvi put, da neku pomoć. To je početak tih promena o kojima govorimo.
Ne možete da živite na kreditima. Ne možete da živite na iluzijama. Probajte to kući, stavljajte svoje kuće i svoja imanja pod hipoteku da biste putovali po celom svetu. Nećete? A zašto ste to onda radili sa Srbijom? Vama je to smešno, meni nije. Ja nemam rezervnu domovinu. Nemam rezervni ni grad. Nemam ništa rezervno. Zato meni nije to smešno. Meni je samo jadno što sam svojim prisustvom učestvovao u svemu tome, iako sam govorio da ćemo na kraju da dođemo do ovog rezultata.
Zato će Srpska napredna stranka u Danu za glasanje da podrži ovaj zakon. Zato što po prvi put u Srbiji, posle dugo godina, nije štampan novac da bi se nešto isplatilo, nisu podizani krediti da bi se nešto isplatilo. Zarađeno je iz privrede i koliko god da je to možda skroman iznos – naš je. Po onoj narodnoj – bolje vrabac u ruci nego golub na grani. Barem je naše i počećemo polako da sređujemo društvo, da ga uređujemo i da za ne tako baš puno godina naši građani budu zadovoljni.
Kad se sve ovo promeni i kad, kako reče premijer, neka druga većina bude vodila Vladu Republike Srbije, ne samo da ćemo im ostaviti državu uređenu, nego će oni biti rasterećeni od toga da pričaju šta smo mi radili, šta ste vi radili. Mislim da vas taj sud šta ste vi radili najviše plaši.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić. Izvolite.