Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo u utorak u 10,00 časova.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema ovde nikakve brzine. Predsednik Komisije za hartije od vrednosti je podneo ostavku, čini mi se, jula meseca ove godine. Na jednoj od sednica, Odbor je predložio njegovo razrešenje. Jednostavno, bili smo samo u nedoumici da li da to ide na prvoj narednoj sednici, da potpuno blokiramo rad Komisije za hartije od vrednosti ili da zatražimo da nam poslaničke grupe dostave kandidate za predsednika Komisije.
Pošto je 2011. godine prestao mandat već jednom članu Komisije, sa odlaskom predsednika bio bi potpuno blokiran rad. Odbor za finansije uputio je pismo da se dostave predlozi kandidata. Sve do 24-25. septembra nije Odboru za finansije dato ime ni jednog kandidata koji ispunjava uslove da bude predsednik Komisije ili član, pošto su potpuno isti uslovi. Zato smo mi u Odboru za finansije doneli zaključak da odredimo rok, jer ako skoro dva meseca nije bilo dovoljno, ne vidim da će neko ko ima kandidata, ko raspolaže ogromnim brojem kadrova, a tako se predstavljaju stranke bivšeg režima, i za ta dva dana da da predlog kandidata za člana Komisije i predsednika Komisije za hartije od vrednosti.
Znači, ovde nema nikakve žurbe. U pitanju je jedan državni organ koji već duži vremenski period ne funkcioniše kako treba zbog poremećenih međuljudskih odnosa. Ja ne vidim šta je to strašno da mi sada na ovoj sednici konačno stavimo tačku na sve ono loše što se dešavalo u Komisiji za hartije od vrednosti i nastavimo dalje.
Kada su u pitanju uslovi, jedan od uslova je pet godina rada na poslovima hartija od vrednosti. Ne vidim baš puno naših stručnjaka, kada kažem naših mislim na čitavu Srbiju, koji imaju takvo iskustvo, osim pojedinih brokerskih kuća i Komisije za hartije od vrednosti. Ne vidim šta je tu toliko sporno da oni koji su zaposleni u Komisiji, koje SNS naravno nije zapošljavala, budu i članovi Komisije.
Imali smo i predlog Demokratske stranke. Široko tumačeći, možda je kandidat ispunjavao uslove da bude član Komisije ili predsednik. Nemamo ni jedne zamerke na njegovu biografiju, radio je u raznim međunarodnim finansijskim institucijama. Da li je imao ili nije imao dodire sa hartijama od vrednosti, mi to teško možemo da utvrđujemo, ali njegova biografija je, mogu da se složim, impozantna.
Odbor je razgovarao i napravio intervju sa oba kandidata, zapravo predsednika Komisije za hartije od vrednosti, jer smatramo da je to i te kako važno mesto. I jedan i drugi kandidat su imali sličan pogled na budući rad Komisije za hartije od vrednosti.
Zašto smo se rešili da Narodnoj skupštini Republike Srbije predložimo sadašnjeg kandidata? U jednom delu sadašnji kandidat je napravio jednu jako bitnu razliku na tržištu hartija od vrednosti, i to je nama bilo odlučujuće. Kada neko kaže – hartije od vrednosti, mi pomislimo da su to samo finansijski derivati u kojima se rešavaju vlasnički odnosi između raznih privrednih subjekata. Da li su to mešovita deoničarska društva, akcionarska društva, društva sa ograničenom odgovornošću, otvorenog tipa, zatvorenog tipa, sticanje svojine itd? Jeste, Komisija za hartije od vrednosti bavi se i time, ali gospodin Milićević je imao, odnosno predložio je jednu novinu, ja bih zamolio predsedavajućeg, ako može malo poslanike da…, a to je da finansijski derivati čiji rad reguliše Komisija za hartije od vrednosti ne budu samo vlasnički odnosi, već i finansijski derivati u smislu finansiranja malih i srednjih preduzeća.
Mi smo do sada na tržištu imali samo banke koje su finansirale mikro, mala i srednja preduzeća. Vidite sada, i pored toga što je Centralna banka drastično smanjila referentnu kamatnu stopu, što se drastično smanjuju obavezne rezerve banaka koje su bile izgovor bankama da imaju ekstremno visoke stope kamate, te kamate ne prate trendove smanjivanja koje Centralna banka pravi. Ne prate trendove, po pitanju svoje politike i uslovima zaduženja kako dolaze banke do kapitala kojim bi trebalo da finansiraju i privredu i građane i, naravno, od toga da ostvare dobit.
Zašto bi privatni investitori…

Pričam o programu kandidata koji je izložio Odboru za finansije i odluci Odbora za finansije zašto je stao iza tog predloga.

Vrednost tog kandidata je ta što je imao jako dobar program i što monopol na finansijskom tržištu, po pitanju finansiranja privrede, neće više biti samo u rukama banaka, već svako ko želi da investira u berzu će moći da finansira, odnosno kreditira mala i srednja preduzeća.
O dobrim razlozima jednog takvog programa ne treba da govorim, ako se uzme u obzir da je cena finansijskog zaduživanja i privrede i građana danas izuzetno visoka i da će jednim ovakvim postupkom, ako je Komisije sprovede u delo, privreda da jeftinije dolazi do obrtnih sredstava, tako što mnogo lakše ulaže u svoju proizvodnju, nova radna mesta i na taj način podigne i bruto proizvod i zaposlenost u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja ću da krenem obrnutim redom i da pohvalim potvrđivanje Sporazuma o zajmu.
Tačno je da smo mi na Odboru za finansije o mnogo čemu pričali. Samo, kolega koji je pre mene govorio izbegao je da kaže sve detalje o čemu je raspravljao Odbor za finansije. Jedno pitanje je bilo, hajde da pogledamo budžete Republike Srbije 2007, 2008, 2009, 2010, 2011. i 2012. godine, koliko je budžetom Republike Srbije bilo predviđeno sredstava za plaćanje kaznenih penala na osnovu odobrenih, a ne povučenih kredita? Hajdemo o tome da razgovaramo. Znači, povlačili smo programske kredite koji su uticali na bonitet zemlje, na njen kreditni rejting, koje nikad nismo realizovali, pa smo zato plaćali kazne prema finansijskim institucijama koje su rezervisale sredstva za te kredite.
Mi iz SNS-a ne ponašamo se kao nosioci pobede na petooktobarskim revolucijama, kao da svet počinje našim dolaskom na vlast. Pa, molim i one koji bi to tako želeli da prikažu da shvate da ova Vlada i ona prethodna moraju da rešavaju probleme starih vlada, neki su nasleđeni, neki su napravljeni za vreme starih vlada, da bi mogla da počne da uređuje i rešava probleme koje ova zemlja ima.
Pitanje javnog duga je, naravno, jedan od problema koje Srbija ima. Pitanje javnog duga za koji ova Vlada nije kriva, mere štednje koje se sprovode za koje ova Vlada nije kriva, poreski i reformski procesi koji moraju da se sprovode, a nisu sprovođeni godinama, a neke stranke su se hvalile kako jedine imaju monopol nad EU, a videli smo rezultate.
Jeste Zakon o hipoteci jedan od zakona koji, mogu da kažem, jeste jedno neshvatanje našeg pravnog sistema sa pravnim sistemom EU, a to je da svaki građanin Republike Srbije ima pravo na sudsku zaštitu i nije sporno što je Ustavni sud tu odluku doneo. Mi ćemo svaku odluku Ustavnog suda da poštujemo, pa čak i ovu. Isto tako kao što bi trebalo da poštujete i odluke Ustavnog suda koji je rekao da je Zakon o ograničavanju plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija u skladu sa Ustavom, a tim istim Ustavnim sudom je prećeno stalno Narodnoj skupštini da bi se sticali jeftini politički problemi, što ova Vlada mora da sprovodi mere zbog problema koje nije ona uzrokovala.
Zakon o porezu na dodatu vrednost. Do sada su bile kritike da se porez na dodatu vrednost povećao. Jeste u jednom delu privrede, u jednom delu delatnosti, ali sad se umanjuje porez na dodatu vrednost. Ne očekujemo da vi to pohvalite, ali bar nemojte da pričate više kako stalno podižemo poreze. Nije tačno. Svako podizanje poreza, što ne kažete gde ide taj novac? Da li neko stvarno misli da ova Vlada baš voli i baš hoće, eto, da napakosti narodu i podiže na taj način poreze? Što ne kažete da se od tih poreza prave putevi? Što ne kažete da se od tih poreza obezbeđuje zdravstvena zaštita naših građana, da se obezbeđuju sredstva za prosvetu, za vojsku, za policiju?
Jedino mi je žao što se obezbeđuju sredstva i za kredite i otplate kredita za koje ova Vlada nema nikakvu odgovornost. To je naš najveći problem. Možete da zamislite kako izgleda kada država u 2015. godini treba da isplati 130 milijardi dinara na ime kamata kredita koje ova Vlada nije podizala. To je milijardu evra. To je 3% našeg bruto dohotka. Zato moramo stalno da radimo i reforme poreskog sistema. Sama reforma ovog zakona jeste konačno da se odredi kako se reguliše porez na dodatu vrednost prilikom sticanja imovine. Bilo je previše tumačenja. Svaka poreska uprava je sprovodila po nekom svom nahođenju i nekim svojim procenama kako to sprovesti u poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ne vidim šta je tu sporno.
Isto tako, kada je u pitanju distribucija energije, moramo da rešimo i to pitanje. Kao što znate, trenutno je jedna velika reforma možda najvažnije privredne grane u Srbiji, još uvek zdrave, koja je uspela da se sačuva pored svih koji su je gledali kao kokošku koju treba čerupati, a to je Elektroprivreda Srbije gde se radi jedna ozbiljna reforma. Znači, tačno će biti definisano ko proizvodi električnu energiju, ko proizvodi toplotnu energiju, gde se vrši distribucija i samim tim trebali smo i ovaj Zakon o porezu na dodatu vrednost da uskladimo sa strategijom upravljanja jednim našim možda vitalnim i najvažnijim sistemom koji Srbija ima.
Tako da, i sam Zakon o republičkim administrativnim taksama takođe reguliše neke oblasti koje su bile uzrokovane donošenjem prethodnih zakona, kako i na koji način izvršiti taksu za uslugu koju pruža država, ali te takse se odnose na one koji obavljaju određenu delatnost, a ne na građane i to ste trebali da kažete. Nikakva fiskalna osnovica za građane se ne proširuje i od ovih izmena i dopuna zakona imaćemo samo uređeniju oblast po pitanju javnih prihoda i ništa više. Ali, voleo bih da svako od nas, barem kada diskutuje, prihvati onaj deo odgovornosti za ono što su oni koje je on podržavao u Narodnoj skupštini vršili vlast, a ne da svoje zasluge prepisuje drugima. Mi svoje imamo, i dobrih i loših, i ne odričemo ih se, ali tako ne treba ni vi vaših loših i nemojte da prebacujete na nas.

Gospodine predsedavajući, kao predsednik Odbor za finansije, vama ću da se obratim, pošto ne mogu po Poslovniku gospodinu Stefanoviću lično, ali mu prenesite da je Srbija, i ekonomski i suštinski ima potpuni suverenitet, a onim putem kojim ste nas vodili bio je grčki scenario.
Kada je u pitanju priča oko MMF i njegovog aranžmana sa Srbijom, zato što smo suštinski i ekonomski nezavisna zemlja, nama to nije bilo potrebno, a pozvali smo ih u pomoć baš zato da ne bi neki poslanik koji brine o Srbiji, pričao da cene rastu, a ne rastu, pričao da poreski prihodi padaju, a ne padaju, pričao da stopa nezaposlenosti raste, a ne raste. To potvrđuju međunarodne institucije, za razliku od njih koji su februara meseca 2012. godine, te iste međunarodne institucije proterali iz Srbije, jer nisu smeli da kažu koliko su zadužili Srbiju zbog izborne kampanje.
Pričaju o tome kako plaše sve investitore ako kažu da će presude da padaju u Strazburu na štetu države, građana i privrede. Pričali su tako za Ustavni su, pa što nisu pale? Pa, to su sudije Ustavnog suda koje ste vi birali, pa ne možete ništa da nam prigovorite za njihov rad. Nemate pravo za to.
Priča o nacionalizaciji. Pa da li se mi to vraćamo u 40-te godine prošlog veka? O kakvoj nacionalizaciji se govori? Da li vi to nekome pretite? Baš bih voleo da znam kome?
Pričanje oko teških knjigovodstvenih evidencija…

Završavam, gospodine predsedavajući. Još dve rečenice.
Živimo u 21. veku. Svaki direktor malog preduzeća, mikro preduzeća, u svakom trenutku i pritiskom na jedno dugme može da dođe do tih podataka.

Gospodine predsedavajući, pošto toliko prete nama svima, pa hajdemo gospodo iz DS na izbore u Pokrajini i u Republici odmah, sutra.

Jako zanimljivo pitanje, samo ja bih ga  vratio i kada je ministar finansija bio Mirko Cvetković, zašto je svaka poreska uprava za sebe posebno kupovala softver i koliko je para potrošeno. Hoćemo li da proveravamo čije su to firme bile?
Gospodine predsedavajući, takvu aplikaciju ja sam gledao još iz 1994. godine, ali ne očekujete valjda da država prati analitički šta radi koji privredni subjekat? To je bolesno, to je špijunaža već. Državi je u interesu samo poreske obaveze, zato se podnose izveštaji.
Vi očekujete od ministra finansija da bude povezan sa softverom u pravnom licu i da kontroliše šta on radi, da ulazi u poslovne tajne? To upravo govorite, šta se čudite? To ste rekli. Da li ste vodili neki put neko preduzeće, znate li nešto o tome? Znate li da popunite virmanski nalog? Ali znate da pričate. Veliki problem.

Što se tiče izbora, reda laži, hajde da izbrojimo po novinama, postoje arhive koliko je bilo negativnih članaka o Vladi Mirka Cvetkovića, koliko je negativnih članaka o Vladi Aleksandra Vučića, da vidite koliki je stepen nezavisnosti medija danas, koliki je bio dok ste vi bili na vlasti.
Nije mogao niko ništa da kaže ni protiv Borisa Tadića, ni Mirka Cvetkovića. Sada pričate o medijskom mraku. Znate šta, priče oko izbora, nijedan političar ne treba da se boji izbora i nijedan političar po svaku cenu ne treba i ne mora da drži vlast. Držali ste vlast uporno do 2012. godine i sada branite interese penzionera i zaposlenih, a dok ste vladali na silu, baš ste radili protiv interesa tih ljudi.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šesnaestog vanrednog zasedanja Narodne Skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.          DUBRAVKA FILIPOVSKI: Zahvaljujem, predsedavajući.
Moje pitanje biće upućeno Regulatornom telu za elektronske medije. Naime, grupa domaćih emitera već duže vremena ukazuje na problem sa sivom ekonomijom i sa neravnopravnim statusom i položajem domaćih emitera u odnosu na prekogranične emitere. Domaći emiteri su se u više navrata zbog ovog problema obraćali i Ministarstvu kulture i Regulatornom telu za elektronske medije, poreskoj upravi, Ministarstvu finansija, Sektoru tržišne inspekcije, ukazujući na neovlašćeno i protivzakonito prekrajanje izvornog programa na prekograničnim kanalima koji je reemituju u mrežama domaćeg operatera.
Prema saznanjima koje ja imam ceo ovaj materijal na diskovima su dostavili kao dokaz Ministarstvu kulture. Ministarstvo kulture je 17.10.2014. godine ceo taj materijal prosledilo REM-u, a Regulatorno telo za elektronske medije 3.12.2014. godine obaveštava o svemu tome Sektor tržišne inspekcije. Znači, godinu i po dana su nadležne institucije upoznate sa ovim problemom, međutim ništa se u toj oblasti ne rešava.
Moram da podsetim da je Zakon o elektronskim medijima, koji smo usvojili u Narodnoj skupštini RS, vrlo jasan i u članu 100. stav 2. Zakona o elektronskim medijima operater je dužan da distribuira medijske usluge radija ili usluge televizijskog emitovanja istovremeno i u potpunosti bez promena, a u skladu sa pribavljenom pisanom saglasnošću.
U stavu 14. ovog člana regulator za elektronske medije vrši nadzor i stara se o izvršavanju obaveza operatera propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa regulatornim telom nadležnim za oblast elektronskih komunikacija.
Zakon utvrđuje i sankcije za one koji ga krše. Prema članu 111. stav 1. tačka 7. ovog zakona, novčanom kaznom od 500.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa posebnim obavezama operatera elektronskih komunikacionih mreža za distribuciju medijskog sadržaja.
Dakle, tražim od Regulatornog tela za elektronske medije ko je po Zakonu o elektronskim medijima nadležan za ovu oblast, šta je uradila i šta namerava da preduzme, s obzirom na flagrantno kršenje zakona, na veliki problem sive ekonomije i na jasne dokaze koji domaći operateri ukazuju u ovoj oblasti? Zahvaljujem.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč?
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.