Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7770">Veroljub Arsić</a>

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Određujem pauzu u trajanju od pet minuta, dok se ne vrati ministar u salu.
Nastavljamo sa radom.
Na član 15. amandman u istom tekstu podneli su narodni poslanici Vladimir Pavićević i Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
Da li još neko želi reč?
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof dr. Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Biljana Hasanović-Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr. Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr. Blagoje Bradić.
Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Željko Sertić. Izvolite.
Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 18. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Vladimir Pavićević, narodni poslanik Zoran Živković, zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dragan Šutanovac i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić. Izvolite.
Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik dr Blagoje Bradić, još dva minuta je preostalo.
Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu i pojedinostima i u celini.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Miroslav Markićevi, Velimir Stojanović, Marko Đurišić, prof dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Zoran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Primili ste izveštaj Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenja Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3 Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević i Velimir Stanojević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandmane u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Određujem pauzu do 16,30 časova i nastavićemo sa radom sednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio ovu diskusiju o privatizaciji, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Ja bih zamolio kolege poslanike da u nekim svojim budućim diskusijama ne vređaju inteligenciju ljudskog roda i da predstavljaju prodaju „Maksija“ „Delezu“ kao veliku investiciju. Prodali smo preduzeće koje se bavi uslugom. Znači, tu nema proizvodnje i nema novih radnih mesta. Predstavljati to kao stranu investiciju, lično mene vređa. Prodaja imovine nisu strane investicije. Nešto ste prodali, novac potrošili i tu je kraj.
Neko je spomenuo da ako nastavimo ovako da će u Srbiji poslednji ko izađe da ugasi svetlo. Srbija je bila do 2012. godine na tom putu i uskoro ću da vam kažem kako se sprovodila privatizacija, postojalo je više modela, kako se značajna imovina preduzeća pljačkala i kako je u međuvremenu 400.000 ljudi ostalo bez posla.
Isto tako, ja mogu da prihvatim da su greške postojale. Ali, kada nešto radite pa pogrešite, nije strašno. Ali, ovo što se dešavalo sa srpskom privredom, sa subjektima privatizacije, to nije greška, nego isključiva namera. Nemojte da se pod izgovorom greške i političkom cenom koju je neko platio na izborima zaklanjate. Koga je briga za vašu političku cenu plaćenu na izborima kada su ljudi ostajali bez posla? Još uvek onima koji su sprovodili takvu jednu politiku u dobrom delu ni dlaka s glave ne fali. Neki bivši ministri koji su dolazili iz jednog grada iz Šumadije sa jednom gitarom, danas se predstavljaju kao uspešni biznismeni na Kopaoniku.
Danas nam sole pamet neki bivši potpredsednici vlada, kao ugledni profesori, šta treba da radimo, a pokazali su šta su uradili. Pod izgovorom kritike budite makar malo iskreni prema sebi da kažete – nisu u pravu oni koji su vršili vlast, a imali su vaše poverenje kao narodnih poslanika. Ne znam kako pojedine kolege poslanici doživljavaju politiku, ali ja ne doživljavam da je u politici sve dozvoljeno i da poslanik, bilo koji ministar, bilo koji predsednik opštine, bilo koji republički, lokalni ili pokrajinski funkcioner ima pravo da laže, da zna da laže samo da bi dobio političke poene.
Čuo sam dosta toga kada su bile predlagane izmene i dopune nekih zakona da se stave na dnevni red, ali hajdemo redom. Šta je problem sa preduzećima koja su u restrukturiranju, koja su privatizovana pa vraćena državi, sa preduzećima koja su u nekom određenom trenutku bila planirana za privatizaciju?
Ajmo malo o tim preduzećima prvo koja su trebala da budu privatizovana, evo, do dana današnjeg nisu. Konstantno su beležila gubitke u svom radu. Izgovor je bio da se kupuje socijalni mir. Da se kupovao socijalni mir i da se brinulo o radnicima, ne bi bile tolike plate rukovodstvu tih preduzeća. Te plate su im davale sve vlade do 2012. godine. Koji su ekonomski efekti te politika koje su ta rukovodstva sprovodila? Užasni. Ja tu politiku, da sam na vašem mestu poslanika bivšeg režima, ne bih mogao da branim. Moje vaspitanje mi ne bi dozvolilo da branim. To je vaš problem.
Sada je, navodno, priča za radnike briga, a nije bilo briga kada su se ovde u Skupštini donosili zakoni da je početna vrednost kapitala jednog preduzeća 20% od knjigovodstvene vrednosti preduzeća. Znači, nešto što košta 100 miliona dinara, knjigovodstveno košta deset, a početna cena je dva. Vratićemo se i na Železaru. Odlično ste me podsetili. Vratićemo se i na Železaru i na 2003, i na 2012. i na 2011. godinu i kako smo tu dobili isto gubitke.
Samo vi tražite teme. Za svaku vašu temu imamo odgovore kako ste vodili državu. Šta se dešavalo tada? Kupovali su jeftino preduzeća, negde za gotov novac. Znači, odmah su raspolagali kompletnom imovinom. Tu kompletnu imovinu su rasprodavali po višestruko većim cenama nego što su je kupili od države. Ni to nije strašno, pod jednim uslovom, da su brinuli o radnicima. Ne, bilo je u interesu samo da se što više novca stavi u džep. Onda dolazimo do toga da su zakoni pisani do 2012. godine za jednu usku grupu ljudi.
Drugi način privatizacije jeste bio na odložen rok od pet godina. Kako su to radili? Zaključivali su sporazume o dokapitalizaciji sa Agencijom za privatizaciju. Kako se to završavalo? Tako što su, uz saglasnost Agencije, subjekte privatizacije zaduživali na tržištu, novac ispumpavali u povezana lica. Evo, ja ću da navedem kako to izgleda u praksi.
Recimo, evo, kolega, nemojte da mislite da se na vas odnosi, gospodine Veselinoviću, ali recimo da imate tri preduzeća. Jedno vaše preduzeće, ili vi lično, kupi nešto iz privatizacije za mali novac i odmah kreće sa rasprodavanjem imovine, pa čak i gotovog novca koje to preduzeće ima. Onda, ta sredstva koja ste prikupili transakcijama novčanim sa profakturama uplatite svom drugom preduzeću pa opet sa transakcijama prebacite trećem preduzeću. U međuvremenu, pošto nije preduzeće bilo 60 dana u blokadi, ono drugo koje je dobilo predmet privatizacije sredstva, oglasite stečaj. Ne prijavite dugovanja, ne prijavite potraživanja, pozovete Agenciju, prethodno završite stečaj drugog preduzeća, pozovete Agenciju i kažete – ja neću ovo da privatizujem, vraćam vam. Kako? U dugovima. Novac je kod trećeg preduzeća. Šta može da uradi poverenik kapitala? Ništa. Da pojuri dugove? Pa, oni se nalaze kod preduzeća koje je u međuvremenu ugašeno. Dužnik je mrtav, nema naslednika, nema ničega.
Tako se arčio kapital koji je stvaran 50 godina. Zašto? Zato što je bilo moguće jeftino kupiti. Zato što se kupovalo za vrlo malo novca. Evo, ta čuvena priča oko Sartida, to vam je isto jedan dobar primer. Preduzeće koje je dugovalo najviše domaćim bankama, oko milijardu i 200 miliona dolara. Onda taj čuveni profesor sa univerziteta, pod jako sumnjivim okolnostima, kao direktor Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka otpiše Sartidu sve dugove. Ali, da bi to bilo makar malo dovedeno u jednu zakonsku formu, sačeka da se nenadležni sud u Beogradu, a ne nadležni trgovinski sud u Požarevcu zaključi ugovor sa US Steel. Kada je zaključen ugovor da se Sartid proda za 25 miliona evra, odnosno 35 miliona dolara, onda taj čuveni profesor otpisuje milijardu dolara dugova domaćih banaka. Onda je neko došao u posed jedne jako velike i skupe imovine, za mali novac. Radio je tu koliko je radio, procenjuje da mu se više ne isplati i onda čuje da Vlada Borisa Tadića kaže – mi to kupujemo za jedan dolar da bi imali socijalni mir. Nije tačno. Kupili smo za mnogo više para. Na ugovoru je pisalo jedan dolar ili jedan evro, ne sećam se više ni ja. Nasledili smo 300 miliona dugova, US Steel-a u Sartidu. Znači, mi smo to preduzeće platili, koja je bila naša imovina, 275 miliona evra plus jedan evro.
E, tako su to radile demokratske vlade od 5. oktobra naovamo. Jel ih briga za radnike? Evo primer Tigar. Prodat je onaj koji je proizvodio automobilski program, ostalo je nešto drugo, tamo radi 500 radnika, do 2011. godine konstantan gubitak. Možete da negodujete, imate završne račune pa proverite. Zašto? Zato što se o tom preduzeću starao jedan bivši ministar i jedan bivši poslanik. Znate zbog čega? Nije ga bilo briga za 500 radnika koji rade u Tigru. Bilo ga je briga kako će Tigar da dođe u stečaj da bi se na jeftin način kupilo odmaralište koje pripada tom istom Tigru. Veliki stručnjak. Narod mu je dao nadimak „derikoža“, „vojvoda od Meridijan banke“.
Vi mislite da su primeri Sartida i Tigra usamljeni. Nažalost, nisu. Imamo tu priču i oko privatizacije putarskih preduzeća. Pa to je onaj model o kome sam vam malopre pričao - kako ćemo kroz finansijske transakcije da opljačkamo preduzeća koja su kupljena za malo novca.
Da stvar bude još gora, taj koji je smislio taj plan nije hteo na ovome da se zaustavi. Ta preduzeća su, pod izgovorom da treba sačuvati radna mesta, vraćena državi, država se i dalje zaduživala, država je i dalje plaćala nesposobno i lopovsko rukovodstvo u tim preduzećima, ogromne količine novca. Zašto? Da bi na red došlo i ono preduzeće koje je zdravo i ono koje još uvek radi, da bi i ona imala istu sudbinu kao i ova prva preduzeća koja su privatizovana. Valjda je moj kolega poslanik, kada je govorio o gašenju svetla, mislio na taj plan, da onaj koji zadnji izađe iz Srbije ugasi svetlo ovde. Samo vam je malo, čini mi se, Vlada Aleksandra Vučića tu pokvarila račun, pa gašenja svetla neće biti, a neće više biti ni takvih privatizacija.
Odgovore na pitanja nemate. Kako to da taj „Tigar“ 2011. godine beleži gubitke, 2012. godine ima dobit, 2013. godine ima dobit, 2014. godine ima dobit, da isplaćuje plate za 500 radnika, da im redovno uplaćuju doprinose i da državi izmiruju obaveze.
Kako to niste mogli da rešite problem „Sartida“, kako treba? Mnogo su oni koji su vršili vlast u Srbiji zla naneli građanima. Mislim da ni mi sami nismo toga svesni koliko je toga. Mogu danima da vam nabrajam preduzeća koja su na ovaj način upropašćena. Hoćemo „Minel“ iz Mladenovca, preduzeće koje je radilo, koje je imalo proizvodnju, koje je imalo ugovore, sada je opterećeno sa 50 miliona evra dugova i u restrukturiranju je. Gde je tih 50 miliona evra? Jesu radnici dobili za plate? Nisu. Završila su kod drugog preduzeća, drugo uplatilo trećem, pa je u međuvremenu drugo ugašeno i tako u krug. Sada je država to dobila da rešava. To sada mora da rešava ova Vlada.
Baš bih voleo, da kad računate koliki nam je javni dug pa govorite neistine, uzmete papir i olovku pa izračunate koliko nam je uvećan javni dug na ime preduzeća koja su bila privatizovana, onda vraćena državi, a u međuvremenu opljačkana. Da se neko brine o ovim građanima, ne bismo danas imali ovakav zakon.
Ja bih voleo da vidim, predložiću ga za Nobelovu nagradu, neka ga Vlada Republike Srbije predloži za Nobelovu nagradu, ako može ova preduzeća bez ovog zakona da izvuče iz svih problema u koja su bila dovedena od 2001. godine na ovamo sa kriznim štabovima, sa ministrima koji su došli u Skupštinu sa gitarom, a sada su ugledni biznismeni, sa profesorima koji su bili potpredsednici Vlade, pa su nam uništili finansijski sektor, pa sada neko kaže – nemojte da radite za strane banke. Pa, ne radimo mi za st rane banke. Vi ste domaće pozatvarali. O čemu govorite? Postali smo svi kao država taoci stranih banaka. Pa, nije to ova Vlada nas dovela do ove situacije, nego vlade i Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, sve vlade do 2012. godine.
Vlada Aleksandra Vučića rešava probleme i nemojte kada dobacujete da se identifikujete sa onim kada sam rekao da u politici nije moralno lagati, jer znate istinu. Kada znate istinu, laž je još gora. Zato ćemo mi bez problema da glasamo za ove zakone, da vidimo šta možemo od ovih preduzeća da spasemo, za razliku od onih koji su hteli da ugase svetlo i u tim preduzećima i u Srbiji.
Znate šta, postoji velika razlika, to se sve dešavalo za vreme Vlade Borisa Tadića i nekih drugih. Recimo, pljačka „Agrobanke“, za vreme Vlade Borisa Tadića. Razvojna banka Vojvodine, za vreme Bojana Pajtića i Borisa Tadića. Ne vidim ja razliku između „B“ „B“, ali ne Brižit Bardo nego Boris i Bojan.
Još nešto, kada spominjete tu firmu u kojoj radi Božidar Đelić setite se i drugih preduzeća koja su radila procenu kapitala u Srbiji gde je jedan od suvlasnika bio baš ministar privatizacije. Da li se sećate toga? To ste zaboravili. Selektivno pamćenje imate.
Ja sam rekao više puta, političku cenu ste platili ali najskuplju cenu su platili građani ne vi i žao mi je što zbog zakonske regulative, jer su zakoni i pisani da nikome ne odgovara da pravi zloupotrebe, nisu u mogućnosti neki da budu procesuirani. Takve ste zakone pisali.
Što se tiče, knjigovodstvene vrednosti, zamislite kad očistite sve dugove preduzeća, prevalite sve na državu, a onda to prodate po knjigovodstvenoj vrednosti sa 20% te knjigovodstvene vrednosti, a sve ostalo plati država. Vreme kada su ta preduzeća privatizovana, kada su mogla dobro da se prodaju i kroz dobru prodaju da se sačuvaju su prošla. Sada nažalost imamo ekonomski nesposobna preduzeća o kojima moramo da se brinemo i o tim radnicima.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Hvala.
Reč ima ministar Sertić.