Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, u trenutku kada nas po poslednjem popisu ima 300 hiljada manje pokušavamo da Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o radu jednim malim potezom pera ostavimo najbolju moguću promociju i podsticaj dojenja, promociju i podsticaj rađanja i smanjenje namernih prekida trudnoće.
Dobrobit za majke i decu u zdravstvenom smislu, a osvrnuću se na ovaj predlog zakona, su ogromne. Ako znamo da sve svetske studije govore o značaju dojenja kao jedne od preventivnih mera za sprečavanje nastanka karcinoma dojke kod žena, jer specifični i jedinstveni hormonski mehanizmi u toku dojenja nesumnjivo imaju zaštitni efekat, a potpuno su besplatni, dobrobit za bebe je višestruka, jer nijedna veštačka mlečna formula ne može u potpunosti da zameni majčino mleko, pa tako deca koja su bila na prirodnoj ishrani imaju bolju startnu poziciju, emotivno su stabilnija, imaju bolji imunitet, a samim tim su otpornija na mnoge infekcije u kasnijoj životnoj dobi i imaju manji rizik od obolevanja od dijabetesa, gojaznosti i mnogih drugih hroničnih masovnih oboljenja, koja danas poprimaju epidemijski karakter.
Dobrobit za poslodavce može se definisati i kao ulaganje u budućnost. Majka koja ima pravo na skraćeno radno vreme ili pauzu za podoj bebe je u emotivnom smislu opuštenija, rasterećena i samim tim produktivnija u poslu, a u kasnijem periodu bi trebalo da manje odsustvuje s posla zbog bolesti i negovanja deteta, jer su dojena deca otpornija na razne infekcije zbog kojih majke i najčešće odsustvuju s posla.
Izmenom člana 187. stav 2. ispravljena je višegodišnja nepravda, gde žena koja želi da se realizuje kao majka, bude stigmatizovana i da događaj koji ona i njena porodica očekuju kao najradosniji događaj, mora da krije kako bi bar neko vreme odložili gubitak posla ili degradaciju u poslovnom smislu.
Još u nepovoljnijoj poziciji su samohrane majke koje su se odlučile na rađanje. Njihova pozicija će izmenom ovog zakona biti znatno popravljena, jer će imati barem neki vid sigurnih prihoda u prvim mesecima nakon porođaja.
Psihički mir i ekonomska stabilnost u toku trudnoće veoma su bitni kako za zdravlje majke, tako i za zdravlje deteta. Često smo u prilici da slušamo o tome kako mnoga oboljenja imaju korene ne samo u ranom detinjstvu, već i u intrauterinom životu deteta i koji su uzrokovani raznim stresovima u toku trudnoće i mogu da se ogledaju kroz ekonomsku nesigurnost, a samim tim i neadekvatnom i lošom ishranom u trudnoći. Na ovaj način samo želimo da čvrstom zakonskom regulativom definišemo na nedvosmislen način zaštitu trudnica, dojilja i njihovog potomstva, a sve u cilju podsticaja rađanja i podizanja zdravog potomstva.
U toku dosadašnje rasprave mogli smo da čujemo da će najveći teret podneti poslodavci. Između ostaloga, mislim da će i oni izmenama ovog zakona biti na dobitku.
Znamo da je najteže napraviti prvi korak. Zato i pozivam sve poslodavce da, pored zakonom predviđenih obaveza, pojačaju i društvenu odgovornosti i humaniji odnos prema zaposlenima, a kolege poslanike pozivam da u danu za glasanje damo podršku ovom zakonu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovane kolege, nisam imala nameru da se javljam, ali kao lekar specijalista higijene i kao neko ko dolazi iz Zavoda za javno zdravlje u Kruševcu, mogu samo da vas obavestim da koriba stanice koje su preko Agencije za zaštitu životne sredine instalirane na celoj teritoriji Srbije nisu jedine stanice koje vrše kontinuirani monitoring kvaliteta vazduha ili emisije štetnih gasova, kako se to ranije zvalo.
Znači, zavodi za javno zdravlje na celoj teritoriji Rasinskog okruga kontinuirano vrše kontrolu kvaliteta vazduha. To se dešava i sa svim drugim zavodima za javno zdravlje koji su ovlašćeni i koji posluju po ISO standardu 17/25. Ne možemo da kažemo da smo u opasnosti i da nećemo imati validne podatke. Svi zavodi su u obavezi prema ugovorima sa Ministarstvo za zaštitu životne sredine koje sklapaju početkom godine da kontinuirano, mesečno, kvartalno i godišnje šalju Ministarstvu zdravlja i zaštite životne sredine podatke o koncentracijama zagađujućih materija i o zdravstvenom stanju stanovništva na teritoriji svog okruga, kada su u pitanju respiratorne bolesti, a koje su indirektno vezane za stanje kvaliteta vazduha.
Prema tome, ne možemo da kažemo da Ministarstvo za zaštitu životne sredine nema validne podatke. Ima ih i imaće ih uvek, jer u opisu poslova Zavoda za javno zdravlje stoji kontrola i zaštita kvaliteta vazduha, kao i zaštita stanovništva od masovnih nezaraznih bolesti, gde ove bolesti i pripadaju.
Pre 20 godina, kada sam postala radnik Zavoda, merenja su vršena na četiri punkta u sredini u kojoj ja radim i živim i jasno se ocrtavao ambijent čiji se kvalitet meri, bilo da je to visoko frekventna saobraćajna zona, rekreativna zona, urbana zona ili neka druga zona. U prethodnom periodu nije bilo dovoljno sredstava i to je svedeno na dva punkta. To je jasan pokazatelj da možemo da imamo jasno stanje o kvalitetu vazduha koji udišemo. Hvala.

Moram samo da vas obavestim da sistem koji radi u Zavodu za javno zdravlje posluje po sistemu ISO 17000/25. Znači, nije zastareo, ni dotrajao, nego je usklađen i to sredstvima Zavoda. Dobro znate kako izgleda sertifikacija i validacija svih metoda. Jako teško smo došli do tog sertifikata. Imamo ga, nismo ni zastareli, ni prevaziđeni.
Sa druge strane, isti ljudi koji rade na tom, kako vi kažete, paralelnom, on je nekad bio osnovni sistem za monitoring zaštite životne sredine, rade i na koriba stanici koja je instalirana 100 metara od punkta gde se paralelno vrši merenje aero zagađenja u komunalnoj sredini. Hvala.

Nije nikakav problem, samo proverite u Agenciji za zaštitu životne sredine koja sarađuje sa Zavodom za javno zdravlje i to je jedini operater i za koriba stanicu koju su oni postavili i za naš interni paralelni sistem.
Samo još jednu stvar koju sam zaboravila malopre da vam kažem, iz fonda ni jedan jedini dinar nije uplaćen za monitoring Zavodu za javno zdravlje. Ni jedan jedini dinar nije uplaćen iz agencije Zavodu za javno zdravlje. Uplaćeno je samo ono što je ugovoreno sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Hvala.

Samo da se zahvalim kolegi. Znam da se izveštaj nalazi, stručne službe su to jako korektno odradile, nalaze se i drugi izveštaji prema Ministarstvu ekologije. To je samo zahvaljujući tome što lokalna samouprava dobro radi svoj posao. I ove godine su dovoljan broj sredstava odvojile za zaštitu zdravlja. Zato su i vrednosti takve kakve jesu, obzirom da je Kruševac nekada bio industrijski grad, sada više to nije, ali vratićemo to na staro. Hvala.