Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, moram odmah da demantujem i da objasnim zašto je ovaj amandman neprihvatljiv. U članu 9. stav 2. kaže – obrazovno-vaspitni rad iz stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu procene potrebe za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške interresorne komisije kroz program vaspitanja i obrazovanja dece. Zatim, odnosno školski program i individualni obrazovni program za učenje u skladu sa zakonom. Znači, sa Zakonom o obrazovanju gde imamo inkluzivno uključivanje dece u redovan školski sistem. Prema tome, to je objašnjeno u nekom drugom zakonu i nemamo potrebe sada da to ponavljamo i u ovom zakonu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, poštovane kolege, mislim da je amandman potpuno ne prihvatljiv jer nešto što može, može a i ne mora, samo bi iziritirali na ovaj način poslodavce, a kao što znamo od Društva za osobe sa oštećenim sluhom, jer ja ne volim da kažem gluve osobe, to mi je malo rogobatno, imaju svoje načine finansiranja. Jedan od načina je finansiranje republičkim budžetom, drugi način finansiranja je lokalna samouprava, treći način finansiranja su donatorska sredstva, legati.
Prema tome, ako su toliko humani poslodavci, pa izvolite, neka uplate ovim udruženjima i onda ćemo imati dovoljno sredstava i biće i sredstava i tumača. Na ovaj način samo možemo da jednostavno unesemo neku zabunu, jer znamo da se često dešava da se u našim zakonima ono što može tumači se sa mora i onda ulazimo u problem. Hvala.

Ja svakako smatram da je ovo vrlo ozbiljna tema i nije šaljiva tema. Ovde se kaže da on ne obezbeđuje, ali mu niko ne zabranjuje da donira sredstva ako zna da upošljava osobu sa invaliditetom i da ta sredstva usmeri na pravi način. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, poštovane kolege, ja ću isključivo govoriti o amandmanu.
Vremenski rok od 60 dana stupanja na snagu ovog zakona mislim da je prekratak rok da bi se podzakonska akta za jedan ovako važan i ozbiljan zakon donela. Potrebno je usaglasiti se i sa udruženjima i sa osobama kojima je potrebna adekvatna pomoć da bi ta podzakonska akta bila valjana.
Zašto sada žuriti ako u prethodnih, da kažemo, 14 godina vladavine prethodnog režima nisu doneli ovakav zakon? Otkud sad briga za skraćenje roka za izdavanje podzakonskih akata? Kako su oni vodili brigu o osobama sa invaliditetom svedoči dvorac Heterlend u Novom Bečeju. Pozivam sve i na galeriji, a i sve poslanike da vide kako izgleda briga kada predstavnici bivšeg režima to rade. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Mislim da je stvarno apsurdno da jednu ovakvu temu, uz prisustvo uvaženih gostiju, koristimo za politička prepucavanja i dobijanje političkih poena. Do ovog momenta nisam znala da pričamo o energetici i o NIS-u. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, poštovane kolege, danas su pred nama dva važna zakona iz oblasti rada i socijalne politike, dva važna zakona koja ističu trajno opredeljenje Vlade Republike Srbije da omogući punu ravnopravnost svim svojim građanima i Zakon o upotrebi znakovnog jezika kao jedan u nizu od zakona koji smo doneli, odnosno i ovaj koji ćemo doneti, ukazuje na veliku brigu, kada su osobe sa invaliditetom u pitanju.
Kada govorimo o znakovnom jeziku, pre svega, treba da znamo da ovaj jezik ima sva jezička svojstva, svoje gramatičke funkcije – fonologiju, morfologiju i sintaksu. O upotrebi znakovnog jezika treba da prepustimo osobama koje imaju potrebu da ga koriste i to je njihovo potpuno i neotuđivo pravo, kako bi se inkorporirale u sve društvene i javne i funkcije i delatnosti u našem društvu.
Zašto smo se opredelili za donošenje zakona? Zato što je u mnogim modernim državama nešto jednostavno tako, i podrazumeva se. Kod nas ne možemo da prihvatimo da se nešto podrazumeva i onda smo odlučili da donesemo ovakav zakon kako bismo ostvarili prava gde se u punoj meri ove osobe uključe u sve društvene tokove i budu ravnopravne sa drugima.
Ako hoćemo da gledamo čašu do pola punu ili do pola praznu, uvek možemo da nađemo manjkavosti, pa smo tako danas čuli da je potrebno neko dokazivanje, kada je potreban tumač za znakovni jezik. Ne, nije potrebno nikakvo dokazivanje. Potrebna je samo želja i potreba i da se ona iskaže i osoba koja to želi, dobiće pravo na tumača za znakovni jezik, za sve svoje potrebe koje želi da ostvari, bilo kada se radi o zdravstvenom osiguranju, bilo kada se radi o potrazi za zaposlenjem, za pojašnjenjem od strane poslodavca o uslovima na radnom mestu, o uslovima ugovora o radu koji treba da potpiše o zasnivanju ili prestanku radnog odnosa.
Ove osobe praktično na ovaj način uživaju sva prava. Što se tiče samog obrazovanja, kada su deca u pitanju, ovaj deo zakona se praktično nastavlja, odnosno naslanja na Zakon o obrazovanju i u delu inkluzije je jasno predviđeno da deca sa oštećenim sluhom i deca koja imaju poteškoće i u govoru zbog samog primarnog oštećenja sluha, mogu da ostvare svoje pravo na školovanje i adekvatno obrazovanje kroz proces inkluzije.
Što se tiče samog obrazovanja na znakovnom jeziku, postoji više nivoa. Postoji obrazovanje i učenje znakovnog jezika osoba sa invaliditetom, zatim članova njihovih porodica koji žele da ostvare to svoje pravo i da imaju ravnopravnu komunikaciju sa svojim ukućanima i postoji još jedna važna mogućnost, a to je obrazovanje za novo zanimanje, a tu je tumač znakovnog jezika koji će biti potpuno ravnopravan kao sudski tumač, prevodilac za neke druge strane jezike.
Ono što bih ja htela da istaknem i naglasim, to je da treba da obratimo pažnju i na one sredine gde imamo i nacionalne manjine koje ne govore srpskim jezikom, da se i njima obezbedi pravovremena edukacija i tumača za znakovni jezik na maternjem jeziku.
Obrazovanje će sprovoditi ustanove obrazovanja i vaspitanja koje ispunjavaju te uslove i svakako za tumače, za znakovni jezik biće potrebno i licenciranje i to neće moći da radi svako, nego osobe koje su prošle određenu obuku.
Nešto važno hoću još da kažem, a to je da je 2001. godine organizovana prva škola za znakovni jezik i imala je samo pet polaznika. Sada će biti 14 škola i u proseku bude oko 60 polaznika za znakovni jezik. Za nekih prethodnih 14 godina, otprilike 300 osoba je steklo osnovno obrazovanje za upotrebu znakovnog jezika, a imamo nešto više od 50 tumača za znakovni jezik.
Ono što takođe želim da naglasim, a to je ministar i rekao, zar poslodavci ne treba da se plaše, neće snositi nikakve troškove, niti će biti u obavezi da zapošljavaju tumače, već je to na udruženjima i savezima za osobe oštećenog sluha koje su dužne da obezbede tumača za potrebe svojih korisnika.
Takođe, veoma je bitno da znamo kako se finansira ovaj institut, delom može da se finansira i finansira se iz opredeljenih sredstava budžeta Republike Srbije. Ono što je jako bitno, treba da se angažujemo da lokalne samouprave, jedan deo sredstava planiraju na osnovu potreba, svojih sredina za organizovanje i edukaciju i sprovođenja ovih mera iz zakona.
Ono što je veoma bitno, tu su mogućnosti finansiranja iz legata, donacija i svih zakonskih sredstava koja mogu da prihoduju udruženja građana. Mislim da je ovo jedan dobar zakon, zakon u nizu gde mi želimo da naše sugrađane koji su malo drugačiji od nas, stavimo u potpuno ravnopravan položaj sa nama i želimo da im pružimo jednake šanse i za zaposlenje i da im omogućimo adekvatno obrazovanje i da im omogućimo da svoje talente koje imaju u nekim drugim oblastima iskažu na pravi način i budu punopravni članovi našeg društva.
Što se diče drugog zakona koji je danas na redu, a to su izmene i dopune zakona, želim da kažem da je pažljivom analizom Ministarstva za rad i pažljivim nadzorom nad zakonima koji već postoje, došlo se do zaključaka da postoje određeni problemi, određene zloupotrebe i to se upravo odnosi na pravo na novčanu nadoknadu nakon otpremnine, jer je uočeno da postoji, ne u svim sredinama, situacijama, ali od nekih osoba nekorektan stav i na taj način se oštećuje direktno i budžet i Republika Srbija.
Da ne trebamo da plašimo građane i opet kažem ako želimo da gledamo čašu do pola praznu, onda ćemo imati stav kao naše kolege i da šaljemo poruku građanima da treba da se plaše da će ostati obespravljeni, da će ostati bez nadoknade.
Ja samo želim da pročitam pojašnjenje jer je, da kažemo, praksa kolega koji imaju takve stavove da izostave neku rečenicu ili čitav pasus pa onda to dobije sasvim drugu konotaciju ili nešto izvuku iz konteksta.
Što se tiče privatizacije i firmi u restrukturiranju, kaže se ovako – Imajući u vidu da je Zakonom o privatizaciji predviđeno da se proces privatizacije okonča do 31. decembra 2015. godine, te da će usled ovog procesa velikom broju zaposlenih prestati radni odnos po osnovu viška zaposlenih, potrebno je hitno precizirati odredbe ovog zakona koje se odnose na ostvarivanje prava na novčanu nadoknadu.
Znači, ovde je izražena jedna briga za broj radnika koji će ostati bez posla. Naime, lica kojima je radni odnos prestao uz isplatu novčane nadoknade, odnosno otpremnine u skladu sa odlukom Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, kao i zaposlenih kojima je radni odnos prestao njihovom voljom ili krivicom zasnivaju radni odnos na određeno, u praksi veoma često kratko vreme od dva do šest dana, a zatim u dogovoru sa poslodavcem raskinu radni odnos na osnovu kojeg ostvaruju pravo na novčanu nadoknadu za slučaj nezaposlenosti na koju inače ne bi imali pravo. Ovo je primer klasične zloupotrebe.
Predloženim izmenama i dopunama sprečilo bi se napred navedena zloupotreba zakona. Navedenom izmenom precizirano je da ova lica mogu ostvariti pravo na novčanu nadoknadu, znači niko je ne ukida. Oni mogu ostvariti pravo na novčanu nadoknadu za slučaj nezaposlenosti tek ukoliko ispune uslove iz člana 66. zakona, odnosno ponovo budu osigurani najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima poslednjih 18 meseci. Prema tome, ovim postižemo smanjenje zloupotrebe i jednu stvarno korektnu atmosferu, kada su zaposleni i nezaposleni u pitanju.
Što se tiče izmena i dopuna ovog zakona pohvalno je da smanjujemo članove nadzornog odbora, sa devet na sedam. Jednostavno to je u cilju racionalizacije, neko će zlonameran da kaže – Pa, i niste nešto mnogo smanjili, ali malo po malo pa sagradi se kuća.
Ono što još želim da dodam, to je da je ovim zakonom jasno precizirano da korisnici novčane socijalne pomoći imaju pravo na nadoknadu za troškove slanja prijave za zaposlenje i pravo na troškove prevoza, znači kada podnose tu prijavu za zaposlenje. Znači, vodilo se stvarno brige do tančina.
I na kraju samo želim da kažem da kada je ovaj zakon u pitanju konačno smo jednostavno jednim zakonom regulisali rad agencija koje zapošljavaju naše radnike van naše države i to je ono što je ovaj zakon uvrstilo da kažem u red hitnosti.
Predstoji nam sezona sezonskog zapošljavanja radnika. Znamo kakve su se zloupotrebe dešavale, znamo da agencije nisu snosile nikakvu odgovornost da je bilo i smrtnih slučajeva, da je bilo strašnih prekršaja a ljudi su bili obmanuti, prevareni, nisu imali pravo ni na kakvu novčanu, materijalnu ili moralnu nadoknadu. Tako da, ovim zakonom je jasno precizirano šta je obaveza agencije prema osobama koje žele da rade u inostranstvu i veoma je bitno da troškove prilikom konkursa ne snosi radnik koji treba da bude zaposlen, već poslodavac koji angažuje tog radnika kada se radi o agenciji koja posreduje u zapošljavanju.
U danu za glasanje mislim da neće biti dileme da svi zajedno glasamo i da usvojimo ove zakone, a kolege iz opozicije bih zamolila da sve primedbe koje imaju jednostavno mogu da izraze i da ih upute i na Odboru za rad. Međutim, nismo imali čast da nas udostoje svojim prisustvom, tako da meni je jako žao, imali smo lepu i konstruktivnu raspravu i kada je Zakon o znakovnom jeziku, izmene i dopune Zakona u slučaju nezaposlenosti bio u pitanju, prema tome žao mi je što nisu došli, uvek su dobrodošli na Odbor za rad, prema tome izvolite dođite, možemo o svemu da razgovaramo, da formiramo dobre amandmane, dobre predloge da poboljšamo zakone, a u danu za glasanje poslanička grupa SNS svakako će glasati za oba ova zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva, drage kolege, danas je pred nama jedan veoma važan zakon, jedan afirmativan i moderan zakon koji će pre svega olakšati posao svim inspekcijskim organima i našim inspektorima vratiti dostojanstvo koje je im je u prethodnom periodu bilo dosta poljuljano.
Sa druge strane, ono što je dobro, veoma dobro u ovom zakonu, to je da će se i ovim zakonom našim privrednicima bitno olakšati funkcionisanje, odnosno rad. Pohvalno je to što inspektori kroz ovaj zakon neće ići samo u inspekcijske nadzore nenajavljeni, već će ostaviti jedan vremenski prostor privredniku da pripremi dokumentaciju i poći u tzv. najavljeni nadzor. Ovim se želi postići da jedan privrednik apsolutno prikaže svo svoje poslovanje u pravom svetlu. Ako želimo da pronađemo grešku, mi ćemo je uvek naći, ali ovim zakonom smo želeli da postignemo i jedan preventivni rad, da privrednicima olakšamo rad i da preventivno delujemo, da kroz procenu rizika kada se radi o poslovanju jednostavno procenimo da li je nadzor u nekom objektu potreban dva puta godišnje, jednom godišnje ili, recimo, jednom u tri godine.
Dakle, svakako postoje oblast, kao što su oblasti zdravstva, ishrane, poljoprivrede, veterinarstva, gde su nadzori svakako potrebni i trebaju da budu česti. Međutim, ako se pažljivo osvrnemo na sve one evropske normative koje naša država mora da usaglasi zbog pristupanja EU, da usaglasi zakone i standarde, mislim da ćemo, ako se oni budu poštovali, bitno olakšati rad i našoj privredi, ali i inspektorima. Jer, kada pažljivo postavimo neke ciljeve i procene rizika, onda će nam biti apsolutno jasno šta inspektor od nas očekuje, šta je to što inspektor kontroliše i šta može privrednik da očekuje u jednom inspekcijskom nadzoru, bilo da se radi o sanitarnom inspektoru, o poljoprivrednom, veterinarskom, o inspekciji rada, tržišnoj inspekciji, turističkoj. Znači, ako imamo jasno postavljene norme, onda znamo šta nam valja činiti kao privredniku i jednostavno znamo šta možemo da očekujemo od jednog najavljenog inspekcijskog nadzora.
Međutim, postoje i situacije kada su neophodni vanredni inspekcijski nadzori, a to su inspekcijski nadzori po prijavi ili nekog subjekta ili građana ili kada imamo saznanja da dolazi do kršenja zakona. Naravno, takvi inspekcijski nadzori onda nisu najavljeni. Ja bih pohvalila upravo član 22. gde uz sudsku dozvolu možemo da izvršimo i inspekcijski nadzor u stambenom prostoru. U svojoj dosadašnjoj praksi, a skoro 20 godina sam u neposrednoj saradnji sa inspektorima, može da se dogodi da u stambenom prostoru imate neregistrovanu proizvodnju prehrambenih proizvoda ili da u stambenom prostoru imate neregistrovanu zdravstvenu delatnost. Radilo se i o stomatološkoj delatnosti, a tu bitno urušavamo zdravlje naših građana. Prema tome, moramo voditi računa i o takvim stvarima i mislim da je veoma dobro u ovom zakonu što se jednostavno reguliše i taj aspekt.
Ono što je veoma bitno, a do sada nije bilo regulisano zakonom, to je praktično neregistrovani proizvođač ili neregistrovana delatnost. Znate, kada je nešto neregistrovano, onda nije ničije, pa onda nije ničija ni nadležnost i praktično su inspektorima vezane ruke jer ne možete pravno da delujete, a imate jednu nelojalnu konkurenciju.
Naši privatnici koji su korektno obavljali svoju delatnost, korektno registrovali svoje firme, korektno plaćali poreze, s pravom su se bunili zato što je postojala nelojalna konkurencija koja je mogla da ostvaruje protivpravnu dobit, da oštećuje državu, da urušava zdravlje građana, a da za to ne snosi posledice. Ovim zakonom je to regulisano.
Ono što je veoma bitno to je i pokušaj da smanjimo preklapanje nadležnosti. Svakako da nećemo moći izbeći da se neke nadležnosti nekih inspekcija neminovno preklapaju, međutim, dosadašnjim zakonima je to bilo stvarno katastrofalno.
Mogu da vam navedem jedan primer. U jednom objektu za promet životnih namirnica može u toku jednog dana da vam uđe i poljoprivredna i veterinarska i sanitarna inspekcija i da vam svi uzorkuju samo jedan proizvod, recimo, testeninu sa jajima i da pošalju u tri različite laboratorije i da taj privrednik ima takav namet na vilajet za plaćanje laboratorijskih analiza, jer sve tri inspekcije imaju puno pravo da uzorkuju taj proizvod. Poljoprivredna – zato što se radi o proizvodu žitarica, veterinarska – zato što imamo životinjsko poreklo, a to su jaja, a sanitarna – zbog ambalaže ili aditiva. Prema tome, o tome moramo voditi računa, da i kada budemo pisali podzakonska akta, da ona to uzmu u obzir.
Mislim da je ovaj zakon jako dobar. Sakupio je sve aspekte koje jednostavno jedan zakon treba da ima i mislim da će vratiti dostojanstvo inspektorima, modernizovati naše inspekcijske službe da na efikasan način obavljaju svoj posao, a sa druge strane da privrednike rasteretimo da i oni mogu korektno da obavljaju svoj posao. Poslanička grupa SNS glasaće svakako za ovaj zakon i ja vam se zahvaljujem.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, imam samo jednu opasku, bez obzira amandman je dobronameran krajnje, ali i kada se radi o psima vodičima pojedina oprema je prosto neprimenljiva za pse vodiče, kao što je recimo korpa.

Pas vodič u toku svoje obuke prolazi deo da lavežom upozorava da sa njegovim vlasnikom nešto možda nije uredu ili takvom zvučnom signalizacijom opominje slabovidu i slepu osobu ili na prepreku ili na postojeću opasnost.

Tako da, ovaj deo opreme nije primenljiv za pse vodiče, a što se tiče samog povodca, apsolutno je jasno da slabovida i slepa osoba koristi povodac, a pas je obeležen i to je jasno i u Zakonu definisano. Samo toliko. Hvala.

Hvala.

Samo sam želela da pojasnim, jer ste pomenuli opremu za psa, zašto potpuno neprimereno da pas nosi korpu, to je jedno, a drugo, zato što ste vi u obrazloženju stavili da je to opasno sredstvo. Pas vodič nije radni pas iz policijskih i vojnih nadležnosti da bi bio opasno sredstvo. Ovo je pas koji se koristi u krajnje humanu svrhu.

Prema tome, ja se ne bavim politikanstvom. Jasno i precizno sam vam dala objašnjenje šta od opreme može, a šta ne može da se koristi i zašto, iz medicinskih razloga, a u skladu sa vašim obrazloženjem amandmana da je pas vodič opasno sredstvo. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti i drage kolege, danas su pred nama dva važna zakona, a od toga jedan veoma afirmativan i odnosi se na osobe sa invaliditetom. Da ovo nije jedan od zakona koji usvajamo, da tako kažemo, radi reda, već jedan sveobuhvatni zakon, govori nam to da je zakon ušao u skupštinsku raspravu u redovnoj proceduri, da smo kao Odbor za rad o ovom zakonu razgovarali još pre mesec dana, tako da je bilo sasvim dovoljno i vremena i prostora za sve primedbe i sugestije kako bismo poboljšali ovaj zakon.
Mislim da je danas pred nama jedan sveobuhvatni zakon koji se prvenstveno odnosi na mogućnost kretanja osoba sa invaliditetom, konkretno osoba slabovidih i slepih i jasno su i precizno definisane i kategorije osoba koje mogu da koriste pse u ove svrhe, a o samoj dobrobiti životinja, kao što je ministar rekao, staraju se neki drugi zakoni, Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterini. Čuli smo od nekih kolega da postoje razne prepreke i u pristupu određenim ustanovama, što je regulisano Zakonom o planiranju i izgradnji, a ovaj zakon ima podlogu i u Zakonu o socijalnoj zaštiti.
Prema tome, pred nama je danas jedan sveobuhvatni zakon koji je vodio računa, ne samo o osobama sa invaliditetom, već i o osobama koje će neminovno biti uključene, a to su sve one osobe koje se nalaze i u javnom gradskom prevozu i koje će biti u prilici da susretnu slabovidu, slepu ili osobu u invalidskim kolicima koja koristi psa vodiča. Čak smo imali i par primedbi da ovi psi mogu da predstavljaju opasno sredstvo. Ako pažljivo konsultujemo literaturu, možemo da vidimo da ovi psi, pre nego što postanu psi vodiči slabovidih i slepih osoba, prolaze obuku koja traje osam meseci, da se u toku tih osam meseci vrši kategorizacija pasa, a zatim da se prosto po naravi životinje daje preporuka kom korisniku može takav pas biti dat na ispomoć, odnosno kao terapeutsko rehabilitaciono sredstvo ili kao pas vodič.
Ono što je veoma dobro, a o tome nisam do sada čula, jeste to da su do sada slepe osobe, koje su se kretale uz pomoć drugih osoba, uz pomoć belih štapova, imale takozvani grč u kretanju. Znači, pronalaženje prepreka je bilo otežano, pronalaženje autobuskih stajališta, pronalaženje adekvatnog ulaza u određenim ustanovama itd. Za sve ove poslove dobro utrenirani pas vodič prolazi obuku i osnovni zadatak trenera je da osposobi takvog psa da u adekvatnoj situaciji nađe najbolje rešenje za korisnika. Samim tim olakšava se kretanje korisnika, olakšava se motorika i nemamo takozvane prinudne kretnje, prinudne položaje, što takođe doprinosi zdravstvenom stanju osobe koja se kreće.
Osim toga, ne radi se samo o psu vodiču, radi se i o psu koji praktično ima i terapeutski i rehabilitacioni uticaj na svog korisnika. Znamo da je veoma bitno da tim osobama vratimo samopouzdanje, a one ga upravo stiču kroz kontakt sa životinjom. Razvijaju se posebne motoričke aktivnosti, razvija se više osećaj čula sluha i taktilni osećaj. Samim tim dovodimo do povećanja samopouzdanja korisnika i njegovoj opštoj rehabilitaciji.
Kada govorimo o psima vodičima, konkretno u završetku obuke dobar trener na kraju obuke izvodi psa vodiča u realnu sredinu. Ono što je jako bitno, bitno je da ovim osobama, slabovidim i slepim, omogućavamo da što više vremena provode van zatvorenog prostora. Na taj način oni stiču i jednu sigurnost. Samo da se na trenutak vratim na završetak obuke, dobar trener, odnosno iskusan trener na kraju obuke sa psom vodičem obavlja takav trening da bukvalno radi sa povezom i nedostaje onaj vizuelni kontakt koji su imali do tada, već ga bukvalno stavljamo u položaj slabovide i slepe osobe. To je veoma bitno da bismo mogli da procenimo i sposobnost i karakter psa. Ono što je u toj situaciji jako važno, važno je da kažemo da je ovim zakonom regulisano da ne može bilo koja osoba da izvodi taj završni trening i da koristi i sredstva javnog prevoza i javne ustanove, već samo trener koji jasno ima oznaku, obeležen je i on i njegov pas vodič. Tako da smo zakonom predvideli mogućnost da se spreči zloupotreba psa vodiča i neke druge svrhe.
U Danu za glasanje svakako ćemo podržati ovaj zakon poslaničke grupe SNS, jer smatramo da je jedan afirmativni zakon i smatramo da je samo preteča među mnogim zakonima koje ćemo doneti iz oblasti socijalne zaštite. Kao što smo čuli na nekom od narednih zasedanja, imaćemo zakon o znakovnom jeziku, a mislim da ćemo imati i zakone o korišćenju životinja u terapeutske svrhe, jer pas vodič praktično nije samo pas vodič, nego je i terapeut.
Što se tiče Zakona o Sporazumu o socijalnoj sigurnosti između Republike Francuske i Republike Srbije, mislim da je jedan od najsveobuhvatnijih zakona koji se tiče socijalne sigurnosti. Mislim da ćemo na taj način kao jedna ozbiljna država našim građanima omogućiti da ostvare svoja prava. Hvala.

Javljam se kao ovlašćena. Hvala predsednice.
Uvaženi ministre, poštovani predstavnici ministarstva, mene je veoma sramota i jako sam tužna zarad onih ljudi koji imaju takav hendikep da ne mogu samostalno da izađu na ulicu, da ne mogu da posećuju škole, da ne mogu da ostvare svoja prava u bilo kom segmentu života. Jednim dobrim, dobrim korakom, dobrim početkom krenuli smo da im omogućimo da mogu da ostvare svoja prava.
Zarad one divne dečice koja su slabovida ili slepa, a čiji roditelji moraju da ih vode i odvode iz škola i ovaj zakon može da im pomogne da sa kućnim ljubimcem, sa prijateljem ostvare svoje pravo i neki svoj talenat, recimo muzički, a da ne opterete roditelja i da taj roditelj može da obavlja svoju radnu dužnost. Sramota me je i zbog njih jer smo jednim flagrantnim kršenjem i karikiranjem dobrog zakona došli u ovu situaciju.
Što se tiče Zakona o radu, Zakon o radu je dobio sve pohvale i bili smo prisutni kada ste jedva dočekali pogrešnu informaciju da na najružniji način komentarišete Zakon o radu, a ja ću da vam dam jedan primer zašto je minuli rad ovako definisan u novom Zakonu o radu, a dešavao se u vreme od 2000. do 2012. godine. Radnik jedne firme koja je bila firma u propadanju u nagoveštaju lepo pri kraju svog radnog veka…

… uzme otpremninu, zaposli se u drugoj radnoj organizaciji. Nanovo nakon dve godine ponovo uzme otpremninu na puni radni staž. Sa dve otpremnine…

Moram da završim rečenicu. Ode u penziju, a onda ga ta firma honorarno angažuje da radi privremene i povremene poslove. Zato je ovaj zakon takav.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, samo zarad naših građana i zarad javnosti, želim da kažem da smo doživeli danas kritikovanje u vezi predloženih amandmana na predloženi zakon.
Osoba koja je kritikovala, nije udostojila Odbor jutros u 9 časova, svojim prisustvom da sve ono što je bilo sporno i eventualno neki konstruktivni predlog, da, i predloži. U najmanju ruku je nekorektno govoriti danas tako, a oglušiti se o obavezu, jer ako ste član Odbora, onda trebate prisustvovati sednici Odbora.
Odbor za rad je, jedan dobar odbor, odbor je otvoren za sva dobra, konstruktivna i predloge i rešavanja pitanja, tako da, mislim da stvarno nije korektno govoriti na ovakav način.
Ako imamo neki dobar predlog, a od 10 amandmana, 5 su pravno redakcijske prirode. Amandmani koje je predložila opozicija, odnosi se uglavnom na zamenu reči – nadležni ministar, odnosno – ministar iz oblasti zdravstva ili ministar iz oblasti rada.
Prema tome, ni trunka onoga o čemu je prethodni govornik iz opozicije govorio, a to je konstruktivan predlog i konstruktivni amandmani. Hvala.

Hvala predsedavajuća.
Znate, kada se radi o jednom ovakvom kompleksnom pitanju, onda to zahteva i mnogo ozbiljnije stavove i mnogo ozbiljniju raspravu. Ako bismo korak po korak sanitarnoj inspekciji oduzimali ovlašćenja onda bismo došli u jednu vrlo lošu situaciju.
Mislim da je prethodni govornik malo pomešao neke stvari. Sanitarna inspekcija ima nadležnosti koje se odnose na kontrolu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe. U predmete opšte upotrebe su i određeni predmeti koji su kontrolisani. Kada kontrolišemo određene predmete postoje zakonske odredbe o parametrima koji se kontrolišu. Ovom prilikom sanitarna inspekcija nije kontrolisala hemikaliju nego je kontrolisala predmet opšte upotrebe na određene parametre. Određene laboratorije koje su akreditovane za to vrše ispitivanja, a sanitarni inspektor daje predlog mera na osnovu nalaza laboratorije.
Prema tome, kada se radi o ovakvim kompleksnim stvarima moramo voditi računa šta izgovaramo, jer sanitarnoj inspekciji su nadležnosti toliko uskraćene, toliko ograničene u domenu, znači, ispitivanja i zdravstvene ispravnosti hrane, i zdravstvene bezbednosti namirnica, da možemo da očekujemo i porast nekih alimentarnih intoksikacija, jer mnoge namirnice upravo zbog preklapanja nadležnosti, prenošenja nadležnosti na neke druge inspekcije, koje su lobirale u prethodnom periodu, a sada shvataju da ne mogu da postignu kontrolu na terenu.
Imamo situaciju da se mlečni proizvodi veoma retko kontrolišu, da se mnogi drugi proizvodi biljnog porekla, veoma retko kontrolišu, a kada vam zbog preklapanja nadležnosti u jedan ugostiteljski objekat uđe u istom danu sanitarna inspekcija, koja vam kontroliše briseve sa predmeta, uđe vam tržišna inspekcija koja vam kontroliše poslovanje, turistička inspekcija koja vam kontroliše svoje parametre, veterinarska koja vam kontroliše namirnice životinjskog porekla, poljoprivredna koja vam kontroliše namirnice biljnog porekla, a samo iz jednog prostog razloga što u Zakonu o bezbednosti hrane u članu 12, kada je usvajan u prethodnom periodu taj zakon je izbrisana nadležnost da sanitarna inspekcija treba da kontroliše ugostiteljske objekte, odnosno i namirnice u ugostiteljskim objektima.
Prema tome, zamolila bih uvažene kolege da vode računa, kada predlažu uskraćivanje nadležnosti pojedinim inspekcijama, a mi ćemo predstojećim zakonom, znači o inspekcijskom nadzoru da se stvarno potrudimo da naše privrednike ne opterećujemo preteranim inspekcijskim i nepotrebnim nadzorima i preklapanjima, već da to budu svrsishodni nadzori i da imaju efekte za dobrobit i poslodavca a i za dobrobit naših građana. Hvala.