Hvala, uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, drage kolege, ja se nadam da ću uspeti da dam odgovor mom uvaženom kolegi zašto pripravnički staž za zdravstvene saradnike treba da bude toliki koliki je propisan.
Pre svega, kao što znate, ja dolazim iz ustanove koja pripada čistoj preventivi, a to je Zavod za javno zdravlje i mi imamo mnogo više, da kažemo, saradnika nego čak i zdravstvenih radnika uposlenih, koji rade korektno svoj posao u laboratorijama koje su neophodne, znači za vršenje nekih analiza.
Svakako, smatram da je 12 meseci adekvatan period, jer oni moraju da se upoznaju sa radom iz zdravstvene ustanove i da steknu neka znanja kada je zdravstvo u pitanju.
Mi imamo dosta hemičara, znači imamo biologe koji mogu da budu i nastavnici hemije i nastavnici biologije, ali ako se opredele za rad u zdravstvenoj ustanovi, onda moraju da ispoštuju protokol koji je predviđen za rad u zdravstvenoj ustanovi na osnovu iskustva, na osnovu plana i programa, kako bi mogli kasnije da napreduju da se usavršavaju i da upisuju specijalizacije koje će biti usko vezane za posao koji treba da obavljaju.
Što se tiče lekara i skraćenja staža na šest meseci, nemojmo da zaboravimo da je jedna godina studiranja produžena i lekarima i stomatolozima, prema tome, oni toj šestoj godini imaju tzv. praksu iz urgentnih stanja koja potpuno pokriva jedan deo dosadašnjeg pripravničkog staža.
Što se tiče zdravstvenih radnika sa višom stručnom spremom, mislim da je adekvatno određen njihov pripravnički staž i nadam se da će moj uvaženi kolega prihvatiti ovo objašnjenje na opšte zadovoljstvo. Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege, ovo je samo još jedan primer kako SNS želi da brine o svojim građanima.
Mnogo manji broj je investitora i zašto se vezujemo samo za velike objekte? Sa druge strane, uglavnom te velike objekte u to vreme, 2000. do 2012. godine, gradili su vaši prijatelji, pa možda ako su vas napustili, sada vam je krivo i žao što će eventualno da se okoriste.
Mi brinemo o građanima Srbije i želimo da po najnižim mogućim cenama ozakone svoje objekte za stanovanje. Naravno, i rečeno je kada smo obrazlagali ovaj zakon u načelu, da jednostavno jeste nepravda prema onima koji su poštovali zakone, ali, uglavnom, to je veoma mali broj ljudi. Ako nisu to uradili u vreme vaše vladavine, bili su proganjani, izopšteni. To su morali da urade. Samo vaši prijatelji i u vreme dvehiljaditih godina su zidali na pašnjacima, preimenovali objekte, nestalo je 800 vojnih stanova, jer su preimenovani, pa sada imao vojna lica koji su beskućnici. Razmislite o tome i počnite da mislite o običnim građanima Srbije koji žele da legalizuju svoje stambene objekte i koji su uglavnom manji od 100 kvadrata. Prestanite da budite megalomani i da se samo odnosite prema onima koji su gradili hiljade i hiljade kvadrata i to nelegalno, a potiču iz vaših stranačkih redova.
Što se tiče onih teniskih terena, kamo lepe sreće da smo imali što više teniskih terena, a ne da imamo objekat za nezbrinutu decu koji je ruiniran, a milion evra, ako se dobro sećam, je nestao, nestao na račun dece sa invaliditetom. Razmislite o tome, pa se onda javite za reč.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege, ja se samo pitam, evo posle dužeg vremena vraćamo se na predloženi amandman. Mislim da je apsolutno neprihvatljiv i pitam se otkuda sada tolika briga za bezbednost građana, gde su bile vaše građevinske inspekcije u to vreme da reaguju kada su se ti objekti zidali? nate, ništa preko noći ne može da se pozida jedan ili dva sprata. Znači, potrebno je neko vreme. To je jedna stvar.
Druga stvar, imali smo lekciju iz promocije autoprojekcije i da će lokalne samouprave raditi onako kako ne treba i da će trpeti pritiske i biti podložne da podlegnu tim pritiscima.
To nije slučaj sa onim sredinama gde je SNS na vlasti. Brinete očigledno brigu za one opštine koje su i dalje pod vašom ingerencijom, ali mislim da to neće još dugo da traje, tako za ovih pet-šest meseci do lokalnih izbora, mislim da neće napraviti toliko veliku štetu.
Što se tiče zakona koji su usvajani u vaše vreme bili su zakoni za privatni interes pa sada mi moramo to da ispravljamo i zato vam smeta zato što mi usvajamo zakone za javni interes, znači za naše građane.
Još samo da dodam u vezi Agencije za borbu protiv korupcije, ne sumnjam da ste imali dobru nameru, ali kaže se „Put u pakao je popločan dobrim namerama“. U taj pakao ste nas vi doveli, tako da sada moramo, nažalost, da se čupamo kako znamo i umemo. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege, ja znam da Demokratska stranka samo urušava i da je rušenje nešto što jedino znaju da rade. Tako su rušili ceo sistem i celu državu, pa bi sad da to rade gde god stignu i gde god mogu.
Ako pogledamo pažljivo stav 3. člana 30, on kaže da postoji rok žalbe od 15 dana. Zašto bismo nešto po hitnom postupku radili i rušili? Dajmo pravo svima i na pravo žalbe. Prvo to. Drugo, nisu svi sporni predmet. Znači, tih 18.000, koliko ste naveli za Užice, nisu svi baš sporni iz ove kategorije, pa da građevinski inspektori neće moći da odrade svoj deo posla koji se odnosi na specifikacije iz čl. 29. i 30.
Drugo, ti svi objekti su zidani u vreme vaše vladavine i vaše vlasti.
(Narodni poslanik Jovan Marković dobacuje s mesta.)
Pa, nisu nikli kao pečurke posle kiše. Molim vas, nemojte da nam držite ovde predavanja da su ti objekti nikli preko noći. Pa, gde su bili ti vaši građevinski inspektori da reaguju kada je prvi ašov uboden u zemlju i kada je izlivena prva ploča? Molim vas, uozbiljite se i nemojte da obmanjujete javnost. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, samo želim da napomenem kakva je briga o građanima bila 2010. godine za vreme Dulićevog zakona i jednostavno koliko je koštala legalizacija u prvoj zoni u Novom Sadu. Četrnaest hiljada i 500 dinara po kvadratu, U Beogradu 11.434 dinara i u čuvenom Paraćinu 3.500 dinara.

Prema tome, želim da se vratim na amandman, jer ovo do sada nije bilo po amandmanu, pa me interesuje koliko je u to vreme inkasirano u jedinice lokalne samouprave i kako je to očišćena Srbija od para koje su dobile lokalne samouprave, legalizovanjem objekata? Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, biti lekar nije samo titula iz koje proizilaze privilegije. Biti lekar po meni znači mukotrpan rad i učenje do kraja života. Zato sam bila i malo iznenađena na komentare pojedinih kolega koji nažalost nisu uspeli da skupe onih 24 poena po godini u prethodnih sedam godina, jer su imali osećaj da su primorani na nešto, da je to ponižavajuće za određeni profesorski kadar, a pri tom su zaboravili da kao ugledni nastavnici, profesori, mogu da akredituju svoja predavanja i da na vrlo lak način postignu tih željenih 24 poena, za vrlo kratko vreme, a da pri tom i mladi lekari pored njih dobiju kvalitetno znanje, koje mogu da primene.
Kao preventivac, ostala sam isto zatečena i komentarima – zašto su nam potrebni određeni seminari kako trebamo da pravilno peremo ruke? Sve je počelo od toga, od ukrštenih infekcija, od prenosa sa jednog na drugo odeljenje i znamo, onda kada se desila neka infekcija, onda se setimo Zavoda za javno zdravlje, epidemiologa, higijenologa, tada su nam preventivci potrebni, a u prethodnih 12 godina, u periodu od 2000. do 2012. godine, sve je činjeno da preventiva jednostavno nestane. Preventiva, koja je najjeftinija, najiskoristljivija u zdravstvu. Onda su, pošto ništa nije valjalo u prethodnom periodu, krenuli od stvaranja tzv. preventivnih centara kao paralelnih institucija već postojećim institucijama koje su postojale, koje po meni nikada nisu zaživele u punom obimu, a na žalost mnogih dijabetičara, ugašeni su tzv. centri za dijabetičare, odnosno savetovališta za dijabetičare, koje, zahvaljujući razumevanju Ministarstva i ministra, danas ponovo vraćamo u naše domove zdravlja.
Tako je bilo u tom nekom prethodnom periodu i naravno da mi sada ne možemo da damo ad hok rešenja, rešenja trajna i konačna, jer, naše je zdravstveno stanje, praktično celog našeg zdravstva, veoma urušeno u prethodnom periodu.
Ovo su početni koraci, odlični koraci i mislim da tako trebamo da nastavimo. Veoma je dobro što je skraćen pripravnički staž za praktično sve zdravstvene radnike koji su završili sedmi stepen, odnosno imaju visoko obrazovanje, jer je jedan deo tog pripravničkog staža inkorporiran u toj šestoj godini studiranja. Na taj način ćemo da im omogućimo da brže dođu do radnih mesta, specijalizacija. Šest meseci nekada puno znači. To je još jedan dobar korak.
Ono što se odnosi na tzv. licenciranje i skupljanje poena, nikako to ne bih tako nazvala, već je to jedna kontinuirana medicinska edukacija, ali to je nešto što je apsolutno neophodno, jer znanje u medicini se praktično udvostruči za pet godina, čak i za kraći vremenski period.
Savremeni lekar mora da prati ne samo nove trendove u medicini, nego i trendove u tehnologiji, tako da povećanjem i broja užih specijalizacija i raznih tehnika, i u dijagnostici i u lečenju, mi moramo da imamo jedan savremeni pristup i kada radimo nomenklaturu zanimanja. To je ono što je veoma bitno i ja pozivam sve naše kolege da ne propustimo jedan veoma značajan momenat, a to je definisanje odnosa, tzv. nomenklatura zanimanja koja nam predstoji, da jasno definišemo sa kojim zanimanjem će naši budući zdravstveni radnici iz nekih visokih strukovnih škola izaći i koji će njihov obim poslova biti, šta će ta deca moći u suštini da rade i šta će moći da pruže pacijentima. Znači, to je jedna stvar.
Druga stvar, takođe pozivam moje kolege zdravstvene radnike da se uključe sada u pravljenje tzv. klasifikacije radnih mesta prilikom određivanja plata u javnom sektoru. Bolje da to uradimo sada dok je javna rasprava, nego da posle bude kasno. Jedan dobar primer kako je zdravstvena struka zahvaljujući svojoj sujeti izgubila trku kada je bio Zakon o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica, odnosno Zakon o bezbednosti hrane na dnevnom redu, pa sada imamo veliki problem, veliki problem sa kojim se susreću ne samo lekari koji se bave tim delom, nego i naši sugrađani.
Mislim da je jako dobro ovo što promet u apotekarskim ustanovama stavljamo pod okrilje Ministarstva zdravlja, jer znamo da je sanitarna inspekcija neko ko je zadužen za kontrolu i dijetetskih suplemenata i predmeta opšte upotrebe gde spadaju, znači, i galenski proizvodi koje apoteke, pojedine apotekarske ustanove imaju u svom planu i programu.
Postavljam još jedno pitanje - kako ćemo kontrolisati u prometu drogerija, prodavnica zdrave hrane ili određenih parfimerija te iste dijetetske suplemente koje imaju aktivne supstance koje veoma bitno utiču na zdravlje ljudi, pa mogu čak i da ugroze zdravlje pacijenata ako se ne koriste na propisan i adekvatan način? To nisu bezazlene supstance.
Na kraju svog izlaganja, jednostavno, htela bih da pozovem sve poslaničke grupe da glasaju za izmene i dopune današnjeg zakona o kome razgovaramo, jer mislim da je to prvi korak, nije jedini. Tako trebamo da nastavimo i mislim da ćemo imati zdravstvo revitalizovano, na radost i zdravstvenih radnika, a i na radost naših pacijenata. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, hvala.

Uvaženi ministre hvala vam na strpljenju za ovu našu raspravu. Govoriću po amandmanu. Znači, ovaj amandman ne treba nikako prihvatiti. Jasno se vidi iz poslednje rečenice člana zakona, a građani Užica najbolje znaju ako se ne kontroliše šta se radi kakve posledice mogu da budu po privredu i po stanovništvo, pa nisu u ovo vreme prošle godine imali vodu za piće zato što neko nije kontrolisao šta se radi na izvorištu. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po amandmanu.
Jako je dobro da je ovo urađeno tako kako treba. Zahvaljujemo se konstuktivnoj opoziciji, ali na žalost moram da primetim da postoji jedan deo nekonstruktivne opozicije koji ne iskoristi pravo da dođe na sednice Odbora i da blagovremeno uvaži primedbe, a nama ide jedan važan zakon o spomen obeležjima koji je važan i za našu tradiciju i za državu Srbiju. Pozivam predstavnike opozicije koji su delegirani od svojih strana, kao ovde izabrani da budu članovi Odbora da prisustvuju da ne bismo došli u situaciju kao juče da se ponovo preispituje lik i delo ministra vojske Bratislava Gašića i da li je on bio u pravu kada je položio cveće na spomen obeležje poginulima u Prvom svetskom ratu za oslobođenje Kruševca. Zarad javnosti, a pošto sam Kruševljanka, želim i da vas obavestim da je Kruševac tri puta u svojoj istoriji maltene istog datuma oslobađan od okupatora. Godine 1833. od Turaka, sredinom oktobra, 14. na 15. oktobar 1918. godine i 14. na 15. oktobar 1944. godine.

Ne, ja sam se javila po amandmanu. Dobro je što je prihvaćen, ali želim samo i  molim vas da mi dozvolite da završim.

Svesno kršim Poslovnik, jer  je juče prekršen Poslovnik, bavili smo se likom i delom osobe koja ovde nije bila prisutna i nije mogla da da objašnjenje zašto se to tako dogodilo.

Pozivam se na član 107. Poslovnika, povrede dostojanstva Narodne skupštine.

Ja sam se javila da svesno prekršim Poslovnik.

Samo želim da objasnim, da je grad Kruševac tri puta u svojoj istoriji od okupatora oslobođen sredinom oktobra. Godine 1833. od Turaka, 14. na 15. oktobar 1918. godine od Austrougarskog i Nemačkog okupatora, 1944. godine od Nemačke okupacije, 14. na 15. oktobar.
Sve što je urađeno dana 14. oktobra ispoštovan je maksimalno protokol i mi smo beskrajno zahvalni našem vojnom ministru zato što ima obzira i vodi računa o svom rodnom gradu i ponosni smo što imamo takvog ministra odbrane. A vaši neimenovani izvori koji vas pogrešno obaveštavaju šta se dešava u gradu Kruševcu, evo ja vas pozivam da vidite sa kako malo finansijskih sredstava za dve godine vlasti koliko obavljamo, vodimo brigu o našim mladima, o ljudima koji žive u Kruševcu i sa koliko malo sredstava može mnogo da se uradi.
Grad Kruševac ima tri datuma koji su veoma važni za njegovu istoriju i skupljeni su u jedan, 14. na 15. oktobar. To je naše tri u jedan za ponos, a vi imate Beogradski most, tri u jedan za bruku i sramotu. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća, javljam se po članu 27. Poslovnika, interesantno je da se kolega javio samo sada da interveniše, a ne juče, kada je grubo prekršen Poslovnika, a govorilo se o ministru odbrane koji nije bio prisutan da da objašnjenje, i to uopšte nije bila tema jučerašnje rasprave.
Sa druge strane, uvaženi gospodin Pavićević, ja duboko poštujem njegovo znanje i umenje i manipulativnu sposobnost i mogućnost za okretanjem činjenica u svoju korist. Sve to uvažavam duboko, ali istina je takva kakva jeste. Ona ne može da se menja.
Prestanite više da se bavite likom i delom Bratislava Gašića, ništa juče nije pogrešio, niti juče niti prekjuče kada je dostojanstveno položio vence na spomenika za oslobođenje Kruševca.
Znači, smo vas molim pogledajte istorijske činjenice zarad građana Srbije da ne ide u etar nešto što uopšte ne stoji i što nije korektno.
Zamolila bih vas sada da se vratimo na amandmane i na raspravu koja je danas na dnevnom redu, jednostavno sam morala da reagujem i ono što ste vi rekli.
Kod nas u SNS ne želimo da zloupotrebljavamo Poslovnika, ja sam zato i naglasila šta želim da uradim po cenu i da dobijem opomenu i kaznu. Hvala vam.

Hvala.
Uvažena predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege, danas su pred nama tri veoma važna zakona i ja bih krenula sa izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti na radu. Ovaj zakon je veoma značajan, obzirom da je prethodni donesen 2005. godine. Sve čestitke ministarstvu da je smoglo snage da ovu veoma ozbiljnu temu uzme u svoje ruke i u svoju nadležnost.
Prethodne kolege su me inspirisale svojim govorima i ne mogu da se ne osvrnem na jedan veoma ozbiljan period, kada smo imali jednu ozbiljnu državu, kada su se poštovale sve zakonske norme, tzv. JUS standardi, a to su danas ISO standardi, ali smo u nekom periodu krajem 90-ih, a naročito od 2000. do 2012/13. godine zaboravili na te standarde i imali smo, da ne kažem, jednu rašomonijadu na tom našem tržištu rada, na poljima uopšte proizvodnje, zdravstva, prosvete, u svim oblastima. Od jedne uređene države ušli smo u jedan sistem potpune neorganizovanosti. Ko nije učestvovao u tzv. obukama raznih kvazi eksperata, koji su prosto saletali sva javna i društvena preduzeća i privatna preduzeća da nam objasne važnost tih standarda, razne konsultantske kuće koje su bile povezane sa raznim sertifikacionim kućama, veliki novac se slio tada u našu državu i majke i ćerke firme su to jako lepo podelile, a mi smo te standarde u firmama dobili na papiru. Ništa od primene tih standarda u životu nije bilo. Konkretno govorim i o ovom standardu 18001 koji se odnosi na zdravlje, zaštitu i bezbednost na radu. To se dešavalo i sa mnogo drugim standardima, HCCP standardom, ISO-m 22.000 kada je bezbednost hrane u pitanju, 14001 standard zaštita životne sredine, tako da smo uglavnom imale kvazi sertifikate bez prave primene.
Onog momenta kada je ministarstvo rešilo da preuzme odgovornost i da ove standarde upriliči onako kako treba, dobili smo i pravi sistem. Znači, pravo vrednovanje, konkretno za ovaj zakon, procenu rizika na svakom radnom mestu, dobili smo norme šta će jedno lice za bezbednost na radu raditi u određenoj firmi i zašto je potrebno da neka firma, iako ima pet zaposlenih, a posluje sa visokorizičnim supstancama, hemijskim supstancama ili u svom procesu proizvodnje ima visokorizični postupak, neophodno ima lice za bezbednost na radu koje ima određeni sertifikat, koji je dobilo u Ministarstvu za rad, odnosno pred nadležnom komisijom koja se sastojala od eksperata i profesora, a ne kvazi naučnika koji su nas 2000-ih godina saletali sa svih strana.
Ono što želim da vam kažem, to je da rizik ne može da se svede na nulu, ali može da se prevenira i to je jako bitno. Znači, dobra procena rizika na radnom mestu obezbediće vam viši nivo produktivnosti, smanjenje povređivanja na radu, smanjenje profesionalnih oboljenja, a samim tim i smanjenje troškova za bolovanje, smanjenje troškova oporavka, rehabilitacije i troškova za invalidnost. Samim tim doći će i do povećanja ugleda organizacije, poverenja klijenata, otvaranja novih tržišta, ravnopravnog učešća na međunarodnim projektima, ispunjavanja uslova tendera i sklapanja strateških partnerstva. To su blagodeti ovog zakona, a ne samo puka procena rizika i jedan bezbedan uslov na svom radnom mestu.
Da ne ostanem nedorečena što se tiče i poslodavaca i zaposlenih, verujte, imate situacije kada poslodavac uradi sve, obezbedi dobru obuku za radnike, obezbedi sredstva zaštite, a radnik iz nekog razloga ne želi ta sredstva zaštite da primeni. Ovo vam pričam konkretno iz moje struke. Jako je teško naterati medicinsku sestru laboranta da stavi rukavicu prilikom uzimanja krvi, jer im to, eto, jednostavno smeta. Da pođemo sad do mnogih domova zdravlja, videćete kako se odlaže medicinski otpad. Dobili su svi one kutijice za odlaganje špriceva i igala, ali retko ćete zateći medicinsku sestru koja će pravilno odložiti iglu, nego će i dalje navlačiti kapicu i izlagati se riziku da dobije hepatitis B ili, ne daj bože, HIV infekciju. Prema tome, moramo zajedno raditi, moramo držati kontinuirane obuke i za poslodavce i za zaposlene.
Ono što je veoma važno, a to moram da naglasim jer me strašno boli, dolazim iz oblasti preventive javnog zdravlja koje je nakaradno prevedeno. Što reče malopre ministar, neko je automatski prevodio. „Public health“ nije javno zdravlje, to je narodno zdravlje. Ako imamo javno, imamo i tajno, a naše zdravlje treba da bude narodno, da preventiva koja je najjeftinija bude nešto što nam je osnov za sve u budućnosti.
Pored toga, želim vam reći, osvrnuću se na komentare kolega da nam je nestala medicina rada. Nestala nam je medicina rada zajedno sa velikim industrijskim kompleksima u strašno lošoj privatizaciji koja se odigravala, kriminalnoj privatizaciji, jer su smatrali da nam neće trebati industrijski kompleksi, bitno je da su naši džepovi puni, a kada nemamo radnika i zaposlenih, pa šta će nam i medicina rada? Šta će nam doktori medicine rada da ih školujemo? Šta će nam specijalisti higijene koji jedino imaju u svom delu higijenu rada koja obuhvata sve one agense koji se nalaze u radnoj sredini, koja obuhvata i ishranu radnika, ishranu pod posebnim uslovima rada? Tako da, dobili smo jedan desetogodišnji period gde su ove praktično specijalizacije izumrle.
Prema tome, želim da kažem da ne trebamo sad da se probudimo, bili smo akteri tih događaja. Priznajmo, pogrešili smo, ali odajmo priznanje i ministarstvu i našoj vladi koja je smogla snage da korak po korak ispravlja jednu po jednu grešku.
Kao neminovna posledica takvog stanja u privredi i društvu imali smo i odlazak, egzodus naših radnika da rade bilo gde i bilo na kom radnom mestu, pod bilo kojim uslovima, uz nekorektne ugovore koje su potpisivali praktično u avionima, na brodovima, a nisu znali šta ih čeka. I taj deo smo regulisali. Ako smo dovoljno bili sposobni da se brinemo o zapošljavanju stranaca u našoj državi, normalno, želimo da obezbedimo i da naši radnici koji rade u inostranstvu imaju adekvatne uslove za rad, za život i za zaradu.
Što se tiče obezbeđivanja nekih posebnih uslova, poslodavac je dužan da obavesti radnika u koju radnu i životnu sredinu odlazi, a na radniku je da se odluči hoće li ili neće otići van države da radi. Tu je i procena rizika u vanrednim situacijama i preveniranje rizika u vanrednim situacijama, bilo da su one elementarne nepogode ili neki akcidenti u radoj organizaciji. Prema tome, ova dva zakona su potpuno usaglašena, jedan prepliće drugi i jedan proizilazi iz drugog. Stoga, sve pohvale za ministarstvo za ovakvu vrstu zakonske regulative.
Treći zakon koji se tiče zaštite prava deteta je samo jedan u nizu zakona koji je ova Vlada donela a koja se brine za dobrobit dece. Toplo preporučujem svim kolegama da prihvatimo sva tri zakona i da u danu za glasanje damo svoje – za, sva tri zakona. Hvala.