Hvala, poštovani predsedavajući.
Obzirom da smo danas imali višečasovnu raspravu u kojoj su sve moje kolege koje su govorile pre mene iznele sve pozitivne strane kako Predloga zakona o ozakonjenju objekata, tako i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, to se ja neću ponavljati sa njima.
Svi smo čuli koliki broj objekata je bespravno izgrađen do sada, razloge za bespravnu gradnju. Čuli smo o tome koliko je bilo pokušaja da se zakonskim rešenjima izađe iz nelegalnih tokova, međutim, do sada nije bilo pomaka, ali će ga sigurno biti sa donošenjem ovog zakona i njegovim uvođenjem u zakonsku proceduru.
U potpunosti se slažem sa uvodnim delom izlaganja gospođe ministarke kada je rekla da se radi o jednom krucijalnom zakonu, govoreći o Predlogu zakona o ozakonjenju objekata, koji će, sigurna sam, smanjiti korupciju, a to je rekla i ministarka, i čvrsto udariti na građevinsku mafiju, međutim, to je bio i cilj donošenja predloženog zakona. Neću, dakle, govoriti ni o tome da se novim zakonskim rešenjima procedura pojednostavljuje, neću govoriti o rokovima, obzirom da smo o svemu tome danas mnogo čuli.
Ono što ću radi građana Republike Srbije malo da istaknem, to je postupak ozakonjenja koji počinje popisom bespravno izgrađenih objekata na teritoriji svake opštine. Ovaj zadatak vršiće građevinske inspekcije ili, tamo gde ih nema dovoljno, posebno formirane komisije koje treba da formiraju opštinska rukovodstva. Propisan je i rok u kojem će oni morati da obave svoju dužnost i neće više moći da beže od svojih nadležnosti, kako je to bilo u ranijem periodu. Takođe, u cilju smanjenja troškova i procedure, Ministarstvo je izradilo nacrt obrasca izveštaja o zatečenom stanju koji popunjava ovlašćeno lice. Nakon stupanja na snagu ovog zakona biće sprovedena i edukacija za sva lica koja će se ovim poslovima baviti, a pored edukacije zaposlenih Ministarstvo planira da izradi poseban vodič za vlasnike nezakonito izgrađenih objekata. Sve je ovo od posebnog značaja za naše građane koji, sigurna sam, žele da njihovi objekti uđu u legalne tokove.
Što se tiče zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, ovde sam takođe danas u prethodnim raspravama čula jako dobra zakonska rešenja koja će smanjiti redove pred šalterima u ustanovama koje se bave katastrom nepokretnosti i što će takođe u znatnome olakšati našim građanima postupak ostvarivanja svojih prava.
Čuli smo da je jedna od novina predviđena ovim zakonom to da geodetsku licencu prvog stepena sada može da stekne i lice sa osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 bodova, zatim da geodetske organizacije više neće moći da vrše stručni nadzor nad radovima u oblasti uređenja zemljišne teritorije komasacijom, već samo Republički geodetski zavod.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona smanjiće se, dakle, redovi i na taj način što je predviđeno izdavanje dokumenata u formi elektronskog dokumenta.
Ono što je uvek od posebnog značaja za građane, kada se radi o donošenju novog zakona, je pitanje koje troškove će taj zakon stvoriti građanima i privredi. U konkretnom slučaju, primena zakona neće stvoriti dodatne troškove, a proširen je i krug lica koja su oslobođena plaćanja takse.
Dakle, postavlja se i pitanje – da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o predloženim zakonskim rešenjima? Odgovor na ovo pitanje je – da. U sprovedenoj javnoj raspravi u periodu od 18. maja do 8. juna imali su prilike da se svi izjasne, i to kako udruženja struke, kao npr. Geo-udruženje, koje je dalo primedbe koje su prihvaćene i unete u tekst zakona, tako i advokatske komore, koje su dale nekoliko pozitivnih odredbi koje su takođe postale sastavni deo ovog zakone, a na šta sam posebno ponosno, obzirom da dolazim iz ove struke.
Obzirom da se radi o dobrim zakonima, o krucijalnim zakonima, o zakonima koji treba da uvedu u red materiju imovinsko-pravnih odnosa i da stanu na put sivoj ekonomiji, ja ću u Danu za glasanje podržati predložena zakonska rešenja, a sigurna sam da će to učiniti i sve moje kolege iz SNS, kao i svi dobronamerni poslanici. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege iz VSS, sa velikom pažnjom sam saslušala reference sudija koji se prvi put biraju, odnosno predloženi su za izbor na sudijsku funkciju, kao i onih kolega koji su predloženi za izbor na mesto predsednika sudova.
Šta reći? Sve čestitke svim predloženim kandidatima, obzirom da su zaista njihove reference izuzetno impozantne i govore o tome da se radi o izuzetno osposobljenim ljudima, koji su već uložili mnogo truda i rada u izgradnju svoje ličnosti sa aspekta profesije, a sigurna sam da će slediti sebe i da će ovako dobri biti i ubuduće u radu, te i da će svakodnevnim učenjem i nadalje unapređivati svoju ličnost, jer samo učenjem svako od nas, bilo kojom profesijom da se bavi, može da se unapređuje i da bude uspešan u toj materiji, a pogotovo mi pravnici, obzirom na to koliko se često menja materija iz ove oblasti.
Srećna sam i zbog toga što je predloženim kandidatima po prvi put, od dolaska na vlast Srpske napredne stranke i njenog premijera Aleksandra Vučića, data je mogućnost da budu birani na osnovu svog znanja i iskustva, moralnih i organizacionih sposobnosti, a ne na osnovu partijske pripadnosti.
Da je ovo bila ideja vodilja prilikom izbora sudija i ranije, ne bismo imali, pod znacima navoda, kako se u narodu svuda naziva „ćopavo pravosuđe“, parnice koje se vode po deset, petnaest godina ili više godina, zastarele predmete, a što sve sa sobom nosi i ogromne troškove, i to ne samo za učesnika u postupku, odnosno stranke u postupku, već i za državu, kao i ogroman broj postupaka koji se vode pred Sudom u Strazburu.
Zato sve pohvale i čestitke još jednom predloženim kandidatima, kao i premijeru koji je u saradnji sa predsednikom države, gospodinom Nikolićem, stao na put stranačkom zapošljavanju u svim segmentima, pa i pravosuđu, i velika podrška ministru Selakoviću i resornom ministarstvu, jer mu zaista treba da ispravi haos u kojem se pravosuđe našlo.
Zahvaljujući neodgovornoj politici ljudi iz bivšeg režima, koji su vodili ovo ministarstvo i sudije postavljali isključivo na osnovu partijske pripadnosti, tako da su mnogi zalutali u pravosuđe, a neki drugi sudili, a i danas sude kako bi se odužili za svoje postavljenje.
Iz svega iznetog, ja ću u danu za glasanje zdušno podržati sve predložene kandidate, a nadam se da će to učiniti i sve moje kolege iz Srpske napredne stranke. Hvala.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije je predlog Zakona o jakim alkoholnim pićima. Alkohol je jednako opasan kao i droga, duvan i drugi opijati. Do skora se smatralo da su i žestoka pića, rakija, liker i vinjak, konjak, kao i vino iz iste grupe jakih alkoholnih pića. Međutim, ako se vratimo malo u prošlost setićemo se mnogih trovanja od različitih rakija šećeruša. To je pokazalo kako i koliko metil alkohol može biti opasan po život i zdravlje ljudi. Obzirom da je naša zemlja opredeljena za ulazak u EU moramo da shvatimo da proizvodnja jakih alkoholnih pića, pogotovo rakije mora biti strogo kontrolisana, a to će biti urađeno upravo ovim zakonom.
Takođe, ova materija biće regulisana upisom u registar proizvođača jakih alkoholnih pića. Sve ovo ne bi moglo biti realizovano bez potrebnih finansijskih sredstava koje su obezbeđena od strane resornog ministarstva. Zdušno podržavam ovaj zakon, obzirom na činjenicu da je do sada svako mogao da proizvodi rakiju i ako stoji da je bilo registrovano 2.048 proizvođača od čega samo 237 privrednih subjekata, a ostatak su činili individualni proizvođači. Zna se da će i posle donošenja zakona biti proizvodnje rakije na divlje u tzv. ruralnim područjima, pogotovo šljivovice, ali bi ovo bili usamljeni slučajevi u odnosu na stanje pre donošenja zakona.
Podsećanja radi, mi imamo najveći broj stabala šljiva po glavi stanovnika, odnosno blizu 40 miliona komada mada se broj stabala iz godine u godinu smanjuje zbog demografske situacije i smanjenja radno aktivnog stanovništva. Novi zakon neće biti puka registracija poljoprivrednih domaćinstava već je registrovano domaćinstvo za proizvodnju imati kompletno zaokružen tehnološki proces za proizvodnju jakih alkoholnih pića.
Inače, zakon je u potpunosti usklađen sa uredbom EU o proizvodnji i prometu jakih alkoholnih pića što je od značaja obzirom da je naša zemlja kandidat za članstvo u EU. Iz svega iznetog pozivam svoje kolege da glasaju za predlog ovog zakona jer će se njime uvesti redu u ovu materiju koja je uvek bila na marginama, a zbog toga su mnogi nedužni ljudi izgubili svoje živote. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.
Danas smo govorili o setu finansijskih zakona koji imaju za cilj oživljavanje privrede Republike Srbije. Ne mogu a da se na početku ne složim u potpunosti sa izlaganjem svog kolege Bobana Birmančevića, zbog čega smo danas raspravljali satima i satima i zbog čega su pred nama upravo na dnevnom redu ovi i ovakvi zakoni.
Zbog toga što je naša privreda u potpunosti urušena, a urušena je zahvaljujući katastrofalnoj privatizaciji, koja je u potpunosti devastirala privredu Republike Srbije i koja je dovela u stanje koje je, nažalost, teško ispraviti. A onda se neko usuđuje da govori na skoro svakoj sednici o tome kako su oduzete građanima Republike Srbije plate i penzije, ako svi znamo da nisu oduzete, da je samo mali broj smanjen, malo smanjen, i to na određeno vreme i onda ti isti ljudi očekuju da Vlada, na čelu sa premijerom, Aleksandrom Vučićem, ima čarobni štapić i preko noći zemlju izvuče iz krize u koju su je oni deceniju unazad uvodili.
Što se tiče Predloga zakona o ulaganjima, mišljenja sam da predlog ovog zakona treba zdušno podržati, a ovo iz razloga koje sam upravo navela.
Svi dosadašnji zakoni, počev od Zakona o preduzećima iz 2004. godine, koji podržava strana ulaganja, u potpunosti su izjednačavali, kako domaće, tako i strane ulagače. Dakle, ostaje obaveza na Ministarstvu privrede da ovaj predloženi zakon striktno sprovodi, iako svi znamo da je ostalo malo interesantnih preduzeća za ulaganje, pa stoga moramo istrajati na tome da se ova preduzeća kupe, odnosno da se proces stečaja dovede do kraja.
Dobra strana Predloga zakona je i to što će se ulaganja ubuduće vršiti preko Razvojne agencije, jer se time garantuje pravna sigurnost ulagača, kako stranih, tako i domaćih. Takođe je uređena i valuta, koja može biti i strana i domaća, što je veoma značajno, kao i činjenica da je ulagač oslobođen carine i drugih uvoznih dažbina, a što i te kako stimulativno deluje na ulagača, u odnosu na ranije zakone.
Što se tiče lokalnih sredina, ulaganja se sprovode preko lokalnih agencija, i za tu namenu obrazovanih projektnih timova. Time svaka lokalna sredina mora da sama brine i o svojim lokalnim interesima. Dobro je to što se sva ova ulaganja vrše pod kontrolom Nacionalne agencije i Saveta za ekonomski razvoj.
O tome koliko je uložila Vlada premijera Vučića govorio je kolega Mićin izuzetno iscrpno i o tome neću govoriti.
Možda mnogi zaboravljaju da kada je reč o restrukturiranju, osnovno je da se preduzeće u fazi restrukturiranja oživi svežim novcem kroz fazu investiranje, a što predstavlja odricanje od dela sadašnje potrošnje zarad veće koristi u budućnosti. Uloga investicija u fazi restrukturiranja je neophodna da bi se preduzeće transformisalo iz postojećeg u novo stanje, bolje i očekivano. Finansijsko restrukturiranje je potpuno dobrovoljni vansudski model. Ovaj način finansijskog vansudskog i vanstečajnog restrukturiranja preduzeća, danas privrednog društva, je prva opcija u nizu mera koje je moguće sprovesti.
Tokom 2013. i 2014. godine Privredna komora Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj su sprovele projekat analize pravnog okvira za finansijsko restrukturiranje. Mada je zakon kod nas stupio na snagu 2011. godine, sve analize su pokazale da je to dalo povoljni rezultat.
Dakle, po pravilu, ostali su dužnici mala i srednja preduzeća, što izaziva dodatne poteškoće. To su, dakle, preduzeća koja su nekoliko godina unazad beležila poslovne gubitke pre uvođenja restrukturiranja. Prvi problem koji se pojavio je da su se u postupku restrukturiranja finansijskog sektora pojavile banke koje su u stečaju ili pod upravom Agencije za osiguranje. S obzirom da su vrste poverilaca vrlo različite, dobavljači, radnici, poreska uprava, penzioni fondovi i drugi, teško je sve ovo uskladiti.
Kao što su napred izneti zakonski tekstovi u potpunosti opravdani, isto tako je i u potpunosti opravdan i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Naravno da se ne sme dozvoliti razlika između stečajnih postupaka, koji se sprovode nad pravnim licima u privatnoj svojini, i postupaka, koji se sprovode nad državnim, odnosno društvenim preduzećima. Stečajni postupak, bez obzira o kom tipu svojine se radi, mora da se vodi na jedinstven način, po jedinstvenom postupku od strane stručnih lica čiji rad će biti u svakom trenutku maksimalno transparentan.
Zato dajmo podršku našem premijeru, našoj Vladi i naravnom resornom ministarstvu u pokušaju da se usvajanjem predloženih zakonskih tekstova pokuša da spasi ono što se spasiti da. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, kao osoba koja je ceo svoj radni vek provela u pravosuđu baveći se pravnim poslovima, ja ću se osvrnuti na predložene izmene i dopune Zakona o hipoteci, ali više gledano sa pravnog aspekta.
Naime, završetkom projekta katastra nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu omogućeno je da se evidencija nepokretnosti i pravo nad njima vodi na jednom mestu. Daljim unapređenjem baza podataka i evidencija o nepokretnostima i pravima nad njima je učinjena javno dostupnom korisnicima, te je prestala potreba za odredbama koje uređuju centralnu evidenciju hipoteka, koja nije ni zaživela u skladu sa zakonom, a posebno imajući u vidu da upis u takvu evidenciju ima samo deklarativni karakter i ne pretpostavlja tačnost upisa, što dovodi do toga da se korisnici ne mogu da pouzdaju u takve podatke.
Postavlja se pitanje - koja potraživanja mogu biti obezbeđena hipotekom? Sva potraživanja, uključujući i buduća, odnosno ustavna potraživanja. Kada je reč o novčanim potraživanjima, naravno, mogu se obezbediti i novčana potraživanja, i to kako ona izražena u domaćoj, tako i ona izražena u stranoj valuti, naravno i kamata. Međutim, ukoliko u ugovoru o hipoteci nije tačno predviđeno o kojoj se kamati radi, predmet naplate može biti samo kamata koja je upisana u registar nepokretnosti, odnosno zakonska zatezna kamata od trenutka padanja u docnju.
Menja se forma ugovora o hipoteci. Prema dosadašnjem zakonu, za važnost ovog ugovora bilo je dovoljno da je napisana u pisanoj formi i da su potpisi ugovornih strana bili overeni od strane suda ili drugog nadležnog organa koji je ovlašćen za overu potpisa. Međutim, prema predloženim izmenama i dopunama, ugovor o hipoteci se zaključuje u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene standardizovane isprave.
Novina u zakonu ili odredba po kojoj hipotekarni poverilac ili više njih mogu ovlastiti jednog između sebe ili pak neko sasvim treće lice koje će umesto svih njih da obavlja sve hipotekarne poslove, međutim, onda će u registar biti upisano ime samo tog jednog ovlašćenog lica.
Vansudsko namirenje pokreće se opomenom u pismenoj formi koju hipotekarni poverilac upućuje istovremenu dužniku i vlasniku hipotekarne nepokretnosti, pod uslovom da nije u pitanju jedno te isto lice i ostavlja im se rok od 30 dana da mogu da plate svoj dug, u kojem slučaju će postupak prestati da teče. Međutim, ukoliko se ova lica ogluše o prvu opomenu onda se dostavlja, nakon isteka roka od 30 dana, druga opomena. Ovog puta, pored ovih lica, druga opomena se dostavlja i ostalim hipotekarnim poveriocima, naravno, zato što i oni treba da naplate svoja potraživanja iz hipoteke. Po isteku i ovog roka, hipotekarni poverilac će poslati registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u njegovu korist i to će se i učiniti u roku od sedam dana, međutim, mora da bude propraćeno određenim dokazima: kopijom opomene o prodaji nepokretnosti, kopijom ugovora o hipoteci, izjavom da dužnik do dana podnošenja zahteva za upis nije ispunio dug, dokazima da su prva i druga opomena blagovremeno upućene, odnosno primljene, kako od strane dužnika, tako i vlasnika nepokretnosti i ostalih hipotekarnih poverilaca.
Po proteku daljeg roka od 30 dana poverilac, na osnovu rešenja, može pristupiti prodaji, i to na dva načina – putem aukcije ili putem neposredne pogodbe. Međutim, to što će izabrati jedan način prodaje ne znači da ukoliko u toku prodaje se pokaže da taj način nije odgovarajući, da on ne može da pređe na drugi način prodaje. Međutim, sve ima svoj rok trajanja, pa tako i ova prodaja u vansudskom postupku ne može da pređe rok od 18 meseci, odnosno vremenski je ograničena.
Poverilac može i sam da organizuje aukcijsku prodaju nepokretnosti, ali je može poveriti i licu, odnosno firmi koja je za to posebno ovlašćena. Zakonom, međutim, dužan je da u roku od 15 dana pre zaključenja ugovora o prodaji o ovome obavesti dužnika.
Hipotekarni poverilac koji sprovodi prodaju će u ugovor o prodaji hipotekarne nepokretnosti uneti obavezno iznos kupoprodajne cene, kao i odredbu o namirenju, a po kojoj se iz dobijenih sredstava najpre namiruju troškovi prodaje, zatim potraživanja hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa, kao i odredba po kojoj se višak sredstava ostvarenih prodajom vraća hipotekarnom dužniku. Sve ove odredbe koje predviđaju izmene i dopune Zakona o hipoteci nastale su kao potreba praćenja društvenih promena.
Naime, tržišni uslovi privređivanja, tranzicija i privatizacija, nestajanje društvene svojine i njeno pretvaranje u privatnu svojinu doveli su do moderne ekonomije. Moderna ekonomija, pak, čiji je imperativ stalno postizanje ekonomskog rasta, počiva na kreditnom mehanizmu, a samo efikasan sistem potraživanja i osiguranja potraživanja poverilaca može stvoriti pretpostavke za inostrana ulaganja.
Zato ću ja u danu za glasanje podržati sve predložene izmene i dopune Zakona o hipoteci, a sigurna sam da će to učiniti i sve moje kolege iz SNS. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva privrede, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, sistem standardizacije u Republici Srbiji uređen je Zakonom o standardizaciji iz 2009. godine. Međutim, imajući u vidu da su se evropska pravila iz ove oblasti promenila 2013. godine, ukazalo se kao neophodno uskladiti odredbe važećeg zakona sa ovim izmenama, a što je neophodan uslov za evropske integracije Republike Srbije.
Dakle, kroz predložene izmene i dopune Zakona o standardizaciji postižu se sledeći ciljevi. Usklađenost domaćih propisa sa uredbom Evropskog parlamenta stvaraju se uslovi da institut obavlja i dodatne poslove radi uspostavljanja radi održivog i stabilnog izvora finansiranja, što je jedan od uslova za punopravno članstvo u evropskim organizacijama za standardizaciju, odnosno institut bi se pored poslova standardizacije bavio i poslovima sertifikacije. Preciznije bi se utvrdilo koji se standardi i srodni dokumenti koriste kao osnova za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata i u kojim slučajevima. Ušteda budžetskih sredstava, obzirom da se izmenama i dopunama zakona ukida obaveza instituta da rešenja o donošenju i ukidanju srpskih standarda objavljuje u „Službenom glasniku“ Republike Srbije.
Pored uštede budžetskih sredstava korisnicima se olakšava snalaženje u sistemu standardizacije, što je od posebnog značaja za mala i srednja preduzeća sa malim brojem zaposlenih, a koji imaju ograničene administrativne i stručne kapacitete.
Dakle, predloženim izmenama se postiže bolja preglednost informacije o važećim standardima, jer se objavljivanjem odluke o donošenju standarda u glasilu i na internet stranici instituta omogućava korisnicima da bez dodatnih troškova pronađu sve informacije o donetim standardima.
Ovim izmenama i dopunama se takođe postiže i potpuno usklađivanje sa praksom Evropske komisije i evropskih nacionalnih tela za standardizaciju. Na kraju, kao što je koleginica Aleksandra Tomić, kao ovlašćeni predlagač SNS, danas lepo rekla – ovim izmenama i dopunama naši domaći proizvodi će dobiti međunarodni sertifikat, što bi im omogućilo da budu konkurenti na međunarodnom tržištu. Ja ću u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune, a sigurna sam da će to učiniti i sve kolege iz SNS.

Hvala poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što su kolege pre mene u više navrata istakle, problemi u funkcionisanju našeg pravosuđa ne potiču od juče. Oni potiču godinama unazad. Međutim, ono što je dalo krunu strašnim nerešivim problemima, koji omogućavaju da pojedini sporovi, da pojedine građanske parnice traju i po 20 godina ili kao što je koleginica Biljana u svom izlaganju, kada je govorila kao ovlašćeni predstavnik, rekla da je imala slučaj da radni spor traje osam godina i da se u međuvremenu preduzeće ugasilo i da stranka nije mogla da se naplati u tom sudskom predmetu. Dakle, ovi problemi dugo traju, a pečat im je dala reforma pravosuđa kojoj svakako na neki način mora da se stane na put. To se pokušalo na više načina. Pokušalo se kroz ustavne žalbe. Imali smo prilike i o tome da čujemo. Pokušalo se i pojedinačnim i drugim rešenjima.
Međutim, pojedinačna druga rešenja nisu dala efekte koje treba dati ovoj reformi i stoga je danas pred nama ovaj Predlog zakona. Ovaj zakon ima pre svega preventivnu ulogu i njime je određeno ko sve ima pravo da traži suđenje u razumnom roku. To može biti stranka u svakoj vrsti postupka. Međutim, svi smo danas isticali da su posebno značajni izvršni postupci. Zbog čega? Zbog toga što traju neprimereno dugo, a stranka može da dobije pravosnažnu presudu, koliko god hoće da je drži u svojim rukama, sve dok ta presuda ne bude izvršena, ništa nema od vođenja sudskog postupka pre toga.
Ono što je značajno za naše građane i što je danas takođe isticano je to da se ovi postupci vode po hitnom postupku, te i da stranka ne plaćaju takse. To posebno interesuje naše građane. Pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku su prigovor radi obezbeđenja postupka žalba i zahtev za pravično suđenje. Međutim, da stranke ne bi zloupotrebljavale svoje pravo na suđenje u razumnom roku, čuli smo da postoje merila, da su ta merila određena, da se njima, ali ne taksativno do kraja … Znači, uvek postoji mogućnost da predsednik suda kome stranka uloži prigovor može da u zavisnosti od vrste slučaja, specifičnosti slučaja ceni još neke okolnosti koje su od uticaja na ubrzanje postupka.
Međutim, ono što je od značaja, to je da se predsednici sudova koji odlučuju po prigovoru ne mešaju u rad sudija, odnosno da se sudiji obezbedi nepristrasnost.
Ono što me danas posebno pogađalo tokom cele rasprave od strane opozicije je to da nikako prigovore ne treba upućivati predsednicima suda. Zaboga, pa kome ih upućivati ako ne predsednicima sudova? Ono što mi je još više zasmetalo to je da ovo upravo ne treba činiti iz razloga jer se predsednici sudova, zaboga, a imali smo prilike i u ranijim raspravama da čujemo kada smo birali sudije koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, da se predsednici sudova i sudije na sudijsku funkciju biraju zahvaljujući politici, odnosno rukovodeći se političkim načelima, a ne načelima stručnosti.
Znam da i oni sami ne veruju u to što govore. Verovatno na taj način pokušavaju da svoju praksu opravdaju na neki način jer to je bio njihov slučaj. Njihov slučaj su bila i politička suđenja od strane njihovih neistomišljenika kojima su oduzimali godine i godine života. Imala sam slučajeve u praksi da suđenja, čisto politička suđenja koje apelacioni sud oceni i obrazloži presudu na način da uopšte nije bilo mesta pokretanju sudskog postupka protiv te stranke, a čovek je izgubio u sudskom postupku deset godina svog života. Rad sa ljudima koji su imali značajne karijere, koji su se povlačili po dnevnim listovima i kojima je to značajno uticalo na život, zdravlje i da ne kažem na karijeru. Naravno, ako se radi o advokatima ili o licima koja rade sa strankama, onda je to uticalo malo i na mišljenje stranaka o tim ljudima.
Dakle, predsednik suda ukoliko ne postupi na način na koji ga zakon obavezuje, on je jedini koji će za to i da odgovara. Prema tome, nema potrebe da se niko drugi posebno za to sekira. Predsednik suda ne mora uvek da usvoji prigovor. On može i da ga odbije ili odbaci, kao što se radi i o drugim prigovorima koji se njemu upućuju i koji su se upućivali i ranije.
U rešenju kojim se međutim usvaja prigovor, predsednik suda nalaže procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak i naravno vodi računa o tome da li se ove radnje preduzimaju u praksi i da li se preduzimaju u zakonom predviđenom roku koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duži od četiri meseca. Međutim, stranka ima pravo i na žalbu, ali o tome neću mnogo govoriti zato što smo već poodmakli sa raspravom.
O žalbama odlučuje predsednik neposredno višeg suda. Međutim, ukoliko postupak u kome stranka smatra da je povređeno njeno pravo pred Vrhovnim kasacionim sudom, u tom slučaju odlučuje veće od trojice sudija i stranka je ispoštovala proceduru i stekla pravo na pravično zadovoljenje. Šta u tom slučaju, odnosno koje su vrste pravičnog zadovoljenja? To su pravo na isplatu, novčano obeštećenje za imovinsku štetu. Međutim, nisu svi građani zainteresovani za isplatu novčane naknade. Ima i onih koji se zadovoljavaju moralnom satisfakcijom, kao što je pravo na objavljivanje pismene izjave državnog pravobranilaštva kojim se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku ili pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da je stranci bilo povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a koje se takođe objavljuje i u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Međutim, postoji mogućnost poravnanja sa pravobranilaštvom u roku od šest meseci od momenta od kada je stranka stekla pravo na pravično zadovoljenje. Stranka može da podnese i tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje u roku od godinu dana od kada je ovo svoje pravo ostvarila i takođe smo čuli da se po slučaju, mislim na novčano obeštećenje, kreće od 300 do 3.000 evra i da je ujednačena o bilo kom predmetu da je slučaj. Isplaćuje je sud ili javno tužilaštvo koji su povredili pravo na suđenje u razumnom roku. Sredstva se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije u okviru sredstava koja su namenjena pokriću tekućih rashoda sudova i javnih tužilaštava, od kojih se izuzimaju rashodi za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme.
Ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2016. godine. Od izuzetnog je značaja za sve građane Republike Srbije i stoga zdušno pozivam sve u ovoj Skupštini da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije. Kao što smo više puta danas imali prilike da čujemo, na dnevnom redu današnje sednice nalaze se četiri predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma i to između Vlade Republike Srbije i Kanade, o podsticanju ulaganja, zatim potvrđivanje Sporazuma sa Jermenijom o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, sa Vladom Gruzije i Kabinetom ministra Ukrajine o saradnji oblasti turizma.
Svakako da treba prihvatiti Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o podsticanju i zaštiti ulaganja. Nama su i te kako potrebna sve vrste saradnje i ulaganja posle dvanaestogodišnjeg pustošenja naše zemlje od strane bivšeg režima.
Ovaj zakon daje mogućnost da pored stranke u postupku ili njene ovlašćene institucije, pravo ulaganja vrši i treće lice, a sve u cilju podsticaja upravo ulaganja. Međutim, ono što je najznačajnije u ovom sporazumu je to da su obe strane ugovornice spremne da ulagačima druge strane obezbede isti tretman koji imaju i domaći ulagači.
Vlada Republike Srbije i Republike Jermenije, dogovorile su se o zaključivanju sporazuma, o ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji, a pri tom su za ovaj vid saradnje, posebno interesantna mala i srednja preduzeća, a saradnja bi se ogledala u vidu njihovih promocija, investicija u turizam, inovacija transport i tranzit, razvoj poljoprivrede i u zaštiti životne sredine.
Naša Vlada je potpisala i Sporazum sa Vladom Gruzije i Kabinetom ministra Ukrajine o saradnji u oblasti turizma. Turizam i poljoprivreda, kao i mala i srednja preduzeća su okosnica naše privrede, kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti.
Zato su za nas ovi sporazumi od krucijalnog značaja.
Pored toga što doprinose razvoju ekonomije i kulture, doprinose i boljem razumevanju načina života istorije i kulturnog nasleđa između zemalja potpisnica.
Kao što sam maločas istakla, okosnica naše privrede su upravo poljoprivreda i turizam. Opština Knjaževac iz koje ja dolazim, prepoznatljiva je po Staroj planini, kao što je to maločas napomenuo kolega Milija u svom izlaganju, obzirom da kolega dolazi iz susedne opštine Svrljig, gde imamo dodirnih tačaka sa Starom planinom, na kojoj se uveliko počeo da razvija zimski sportsko rekreativni turizam.
Međutim, na Staroj planini su započeti određeni radovi i određeni projekti, a neki su privedeni nameni i oni su sada u funkciji. Uz nova ulaganja, pre svega u putnu infrastrukturu, neki stručnjaci kažu da bi postala jača turistička destinacija od Kopaonika. Takođe, ova mala opština sa nešto preko 30.000 stanovnika značajna je i po tome što ima potencijale za razvoj svih vrsta turizma, banjskog, obzirom da poseduje jedan, još uvek nedovoljno ispitan izvor termo-mineralne vode koji je svakako lekovit, pre svega za reumatske bolesti, dok neka istraživanja kažu da leči i blage oblike neuroloških problema.
Godinama smo pokušavali da pokrenemo ovaj projekat, ali se još uvek nije pojavio zainteresovani investitor.
Područje je takođe veoma pogodno za razvoj seoskog i ruralnog turizma i za uzgoj koštuničavog voća, šljiva, kupina, višanja, malina i druge.
Zato ovim putem pozivam zainteresovane investitore da obiđu opštinu Knjaževac, na pola puta između Niša i Zaječara, kao i nadležne da za malo ulaganja u putnu infrastrukturu, bez koje je sve ovo nemoguće. Od završetka Drugog svetskog rata do danas niko to nije prepoznao, niti je iko ulagao u opštinu Knjaževac, ali sam sigurna da će sadašnja Vlada sa premijerom Aleksandrom Vučićem, ne samo prepoznati blagodati opštine Knjaževac, već učiniti sve da i Knjaževac zauzme mesto koje mu po svemu pripada.
S tim u vezi, zahvalila bih se i ohrabrena sam jako rečima ministra maločas, kada je pozvao opštine da pošalju projekte. Mi smo to ranijim vladama više puta činili, sada ćemo svakako poslati, ja ću to da proverim lično, projekat izgradnje „Banjize“, termomineralnog izvora „Banjiza“ i ukoliko bude mogućnosti da nam dodelite neka sredstva da pokrenemo ovaj projekat koji će sigurno biti na opštu korist. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, Predlog celovitog zakona o inspekcijskom nadzoru koji je podnela Vlada videli smo danas neminovan je. Da je to tako ukazuje činjenica da su se svi privredni subjekti složili sa potrebom donošenja ovog zakona, i to kao sistemskog, a ne u vidu izmena i dopuna koje bi pružale samo polovična rešenja, mada je tokom razmatranja o donošenju ovog zakona bilo i takvih ideja.
Konsultovani su svi privredni subjekti. I svi su ukazali da je apsolutno neprihvatljivo buduće postupanje po odredbama Zakona o državnoj upravi iz 1992. godine. Takođe, nedovoljna su, prevaziđena i polovična i zastarela rešenja iz Zakona o opštem upravnom postupku, koja su primenjivana u ovoj materiji.
U ovoj materiji, pre negoli usvojimo ovaj zakon, inspekcijski nadzor bio je regulisan sa oko 1000 propisa; što zakona, uredbi, pravilnika i drugih podzakonskih akata. To je dovodilo do toga da su pojedini privredni subjekti kontrolisani više puta, dok drugi nisu uopšte kontrolisani. To je dovodilo do kolizije normi, kao i do toga da neki od subjekata, odnosno mnogi privredni subjekti uopšte nisu znali koja su sve njihova prava i obaveze upravo zbog ovolikog broja zakonskih rešenja koja su regulisala ovu materiju, pa mnogi verovatno i ne bi kršili propise da su mogli da budu upoznati sa njima. Ali kako pratiti 1000 zakonskih rešenja? To ni mi pravnici ne možemo.
Oni koji su najviše bili na udaru to su, naravno, bili mali privrednici, sa malim brojem radnika. Pored toga što su morali da imaju uvek po jedno zaposleno lice koje bi koordiniralo samo sa inspekcijskim organima, ipak naravno nisu mogli da dođu u kontakt sa svim potrebnim rešenjima iz materije inspekcijskog nadzora i zbog toga više puta bili bespotrebno kažnjavani.
Naravno, ovo je pogodovalo sivoj ekonomiji, odnosno neprijavljivanim preduzećima ili pak preduzećima koja su bila prijavljivana, ali nisu poštovala svu zakonsku proceduru. Sa donošenjem sistemskog zakona koji će regulisati ovu materiju, ovakve zloupotrebe, kao i preklapanje normi više neće biti moguće.
Danas smo čuli toliko pohvala na račun ovog zakona. Čuli smo toliko mnogo od strane svih političkih grupacija o potrebi njegovog donošenja. Zamolila bih samo da u Danu za glasanje svi podržimo ovaj zakon, jer je zaista potreban, kako našoj privredi u celini, u smislu njenog daljeg afirmisanja, tako i u smislu privlačenja budućih stranih investitora. Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine Arsiću, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, uvaženi građani RS, ja ću se u svom današnjem izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, kao i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskom sistemu.
Dosadašnji Zakon o izmenama i dopunama Zakona o carinskom sistemu donet je 2010. godine, a dopunjen u „Službenom glasniku“ Republike Srbije broj 111 iz 2012. godine.
Ono što je međutim od posebnog značaja u ovom zakonu to je činjenica pojednostavljenja carinske procedure. Međutim, novine sadržane u ovom zakonu usledile su na osnovu opredeljenja RS da postane punopravni član EU i Svetske trgovinske organizacije. Takođe je bitna činjenica, sadržana u izmenama zakona, je primena novog kompjuterskog tranzitnog sistema, kao i zaštita ekonomskih, fiskalnih, monetarnih i finansijskih interesa.
Novi zakon uređuje i carinske radnje i postupke, kao i prava i obaveze fizičkih lica, ali i carinskog organa. Shodno ovome predviđaju se i kazne za povredu carinskih propisa, a sve u skladu sa pravom EU koje reguliše ovu materiju.
Novine jesu i izmene u delu kojim je regulisana nadležnost organa za vođenje prekršajnog postupka. Sve predložene novine sadržane u izmenama i dopunama Zakona su nove, ali su istovremeno i savremene, transparentne i u skladu sa progresivnim zakonima koji se primenjuju u zemljama EU i Svetske ekonomske organizacije. Za sprovođenje ovih novina nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta RS, što je od posebnog značaja.
Što se tiče Predloga zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ovaj zakon predviđa rešenja kojima se na najbolji način ograničava raspolaganje na imovinu terorista, što je vidno poboljšanje u odnosu na zakon iz 2010. godine koji je propisivao nadležnost državnih organa prema pravnim i fizičkim licima bez da je eksplicitno razgraničavao pojmove imovina, označeno lice, finansiranje terorizma i neke druge.
Sve predložene novine su u skladu sa zakonima EU, a mi kao zemlja koja se sprema za punopravno članstvo u EU, kao što sam maločas istakla, treba da prihvatimo sva pozitivna rešenja.
Članom 2. zakona odmah se pojašnjava šta je terorista, šta je to teroristička organizacija, kao i neki drugi pojmovi koje regulišu Savet bezbednosti i UN. Pored UN i evropska zajednica utvrđuje iste termine, a ove termine prihvata i RS. Šta se podrazumeva pod pojmom – terorista i koje su nadležnosti države na nacionalnom nivou, a na osnovu podataka svetskih i evropskih institucija? Označeno lice označava teroristu. Označeno lice tj. terorista je ono lice koje su označile UN i druge međunarodne organizacije čiji je član i naša zemlja. Vlada naše zemlje je ta koja na osnovu opravdanih uverenja označava takvo lice. Drugi osnov je na predlog državnih organa, a na osnovu uverenja, a treći je zahtev druge države na osnovu Rezolucije 1373 Saveta bezbednosti i UN, a na osnovu već utvrđene liste za označena lica na nivou svetske organizacije.
Svaka promena se dostavlja MUP i stalno se razmenjuju informacije između država. Ovim izmenama zakona naš zakon je usklađen sa svetskim i evropskim načelima. Novina se takođe ogleda u onome što označeno lice može da se žali u upravnom postupku.
Ja ću u Danu za glasanje glasati ne samo za ove predloge zakonskih rešenja, već i za celokupni set zakona koji je danas na dnevnom redu, a nadam se da će to učiniti i sve moje kolege iz SNS. Hvala.

Hvala.
Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo Tabaković, guverneru Narodne banke Srbije sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas smo celodnevno raspravljali o setu od pet finansijskih zakona i kako smo od kolega poslanika imali prilike da čujemo, radi se o setu od pet modernih zakona, savremenih zakona i zakona koji su u potpunosti usklađeni sa direktivama EU. Ja se u potpunosti pridružujem ovakvim razmišljanjima mojih kolega.
Jedan od zakona koji je danas bio na dnevnom redu i o kojem smo takođe imali prilike dosta da čujemo je i Zakon o osiguranju. Zakon o osiguranju iz 2004. godine pretrpeo je više izmena i dopuna. Međutim, u poslednjih desetak godina sektor osiguranja je transformisan, povećan je nivo osiguranja, povećan je nivo tržišne discipline. Na tržište su ušli novi učesnici sa većinskim stranim kapitalom. Razvijene su nove usluge osiguranja i povećan je nivo zaštite svih učesnika u postupku osiguranja.
Novim zakonom izvršena je harmonizacija domaćih propisa sa pravnom tekovinom EU. Predmet ovog zakona čine poslovi osiguranja, reosiguranja i poslovi posredovanja i zastupanja u osiguranju.
Ono što je bitno je da je princip dobrovoljnosti osiguranja imovine lica i dalje osnovni princip na kome se zasniva osiguranje u našoj zemlji.
Poslovi osiguranja obuhvataju i životno i neživotno osiguranje, međutim ne i obavezno socijalno osiguranje. Zakonom su predviđeni i oblici horizontalne podele rizika sa osiguranjem, kao i vertikalne podele rizika – reosiguranje. Zadržana je podela na dve grupe osiguranja, životna i neživotna, ali se izmene u odnosu na važeći zakon odnose u vrstama životnih i neživotnih osiguranja, kako bi se rizici koje pokrivaju društva za osiguranje usaglasili sa rizicima koje pokrivaju društva za osiguranje u zemljama EU.
Obavezno osiguranje je jedino u saobraćaju, dok su ostali oblici osiguranja, u koje se ubraja i zdravstveno, i dalje ostali na principu dobrovoljnosti. Ovo je, međutim, i praksa EU. Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja vrši NBS i tako i treba da bude, bez obzira na to što smo čuli, nekima to i ne odgovara, ali nažalost, šta ćemo.
O poslovima iz svoje nadležnosti NBS odlučuje rešenjem protiv kojeg se može voditi upravni spor po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku. Društva za osiguranje su prema odredbama ovog zakona dužna da vode računa o zaštiti prava osiguranika, korisnika osiguranja i trećih lica.
Narodna banka Srbije takođe posreduje u rešavanju odštetnog zahteva radi sprečavanja spora iz osnova osiguranja i razmatra prigovore, a što će detaljnije biti regulisano podzakonskim aktima. Odredbom člana 16. propisana je obaveza vođenja registra podataka o subjektima kojima NBS izdaje dozvole za rad i nad kojima vrši nadzor.
Ovim zakonom uređuju se i društva za osiguranje i društva za reosiguranje. Predlogom zakona uređuje se način pribavljanja saglasnosti NBS za uvećanje kvalifikovanog učešća u društvu za osiguranje. Takođe je predviđeno da društvo za osiguranje može da se osnuje kao akcionarsko društvo ili kao društvo za uzajamno osiguranje, a društvo za reosiguranje je samo kao akcionarsko društvo.
Zakon predviđa da lice koje ima prebivalište, odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije može da zaključi ugovor o osiguranju samo s društvom za osiguranje sa sedištem u Republici. Dakle, primena principa teritorijalnosti, a sa stranim društvom samo pod određenim uslovima.
Upliv NBS ogleda se i u tome što ona može da odobri npr. da društvo za osiguranje zaključi ugovor o posredovanju u osiguranju i ugovor o zastupanju u osiguranju. Narodna banka Srbije može da odobri kao izuzetak od pravila mogućnost istovremenog obavljanja poslova životnog osiguranja i pojedinih vrsta poslova neživotnog osiguranja, odnosno mogućnost obavljanja više vrsta neživotnog osiguranja.
Prema važećem zakonu, akcionarska društva mogla su da se do sada osnuju najmanje od strane dva pravna, odnosno fizička lica. Međutim, prema predlogu zakona uvedena je mogućnost jednopersonalnih akcionarskih društava koja mogu osnivati kako domaća, tako i strana pravna i fizička lica.
Članom 27. Predloga zakona uređena je visina osnovnog kapitala, kao i obaveza održavanja te visine tokom poslovanja društva. Ovaj cenzus je utvrđen u skladu sa rešenjima takođe iz direktive EU.
Smanjen je rizik za obavljanje poslova neživotnih osiguranja i reosiguranja, dok je članom 29. utvrđena zabrana uzajamnog učešća u kapitalu, odnosno u pravu glasa društva za osiguranje, društva za reosiguranje, kao i društva za posredovanje u osiguranju i društva za zastupanje u osiguranju.
Zakon definiše povezana lica i pravi razliku između povezanih lica u odnosu na fizičko i u odnosu na pravno lice.
Propisani su uslovi za izdavanje dozvole za rad, obavezna sadržina poslovnog plana, a novinu u odnosu na važeće rešenje čini mišljenje ovlašćenog aktuara na elaborat o očekivanim rezultatima poslovanja za trogodišnji period, obaveznost održavanja osnivačke skupštine, na kojoj se donose opšti akti, poslovni plan i akti poslovne politike.
Predlogom zakona utvrđuje se organizaciona i upravljačka struktura društva za osiguranje, s tim da upravljanje bude organizovano po sistemu dvodomnog upravljanja. Zakon nadalje utvrđuje nadležnost nadzornog odbora, kao i rešenja koja se odnose na izvršni odbor koji mora imati najmanje tri člana, od kojih je jedan predsednik i zastupa društva za osiguranje.
Narodna banka Srbije daje prethodnu saglasnost na izbor članova upravnog i nadzornog odbora, koji čine upravu društva i ona je ta koja može da oduzme tu saglasnost. Ove odredbe se shodno primenjuju na društva za reosiguranje. Predviđeni su i uslovi za osnivanje društava za posredovanje i zastupanje u osiguranju i reosiguranju. Uvodi se obaveza obrazovanja rezervi za neistekle rizike. Uvode se rezerve za bonuse i popuste, na čiju isplatu osiguranici imaju pravo na osnovu učešća u dobiti, smanjenja premije ili prestanka osiguranja, dok su članom 120. precizirane rezervisane štete kao obaveza za nastale štete.
Predviđeno je, takođe, da se osim kod životnih osiguranja, matematička rezerva obračunava i kod višegodišnjih osiguranja koja se akumuliraju. Zakon predviđa i kaznene odredbe za one koji se ne pridržavaju odredaba ovog zakona, kao i rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata.
Kao što sam na početku rekla, ovaj zakon je, kao i ostali zakoni koje smo danas razmatrali, jedan sistemski zakon čije su odredbe u potpunosti usklađene sa pravom EU i kao takvog ga svakako treba podržati, kao i ostale predložene zakone u danu za glasanje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko i potpredsednice Vlade, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pre nego što pređem na ono što je ostavilo na mene kao poslanika poseban utisak u ovom Predlogu zakona ne mogu, a da se ne zahvalim gospođi Mihajlović, što je danas provela ceo dan sa nama, što je odgovarala na sva pitanja koja su joj postavljena, kako dobronamerna, tako i ona druga, vrlo sistematski, vrlo ozbiljno. Na taj način je pokazala da je premijer i prvi put, kada je postavio za ministra, na jednom drugom odgovornom zadatku, a i ovaj put, nije pogrešio, ukazavši joj ovakvo poverenje, a samim tim sam sigurna da i zakon koji se danas predlaže i u čijem donošenju je najviše učestvovala, dobar zakon koji ćemo mi iz SNS svakako podržati.
Jako je nezahvalno reći kada se govori o nekom zakonu, da je to mnogo bitan ili najbitniji zakon obzirom da je za svakog od nas, kako nas poslanika, tako i građana zahvaljujući kojima smo mi poslanici i koje ovde u ovom parlamentu predstavljamo, najbitnije upravo rešenje onih pitanja koja se njih direktno dotiču.
Dakle, kako da ne, svakoga od nas dotiču se pitanja vezana za ovaj zakon, za izgradnju i urbanizam, ali i neka druga pitanja. Međutim, jako dugo se čekalo na izmene u ovoj materiji. Danas se čulo da je trebalo predložiti sveobuhvatan, celovit sistemski zakon a ne samo neka sistemska rešenja. Ali se postavlja pitanje šta je bilo pametnije?
Svi znamo koliko je vremena potrebno za izradu jednog takvog zakona a koliko vremena radi ova Vlada, na čelu sa premijerom Vučićem, i na čelu sa ministarkom Mihajlović, kao ministarkom za saobraćaj i infrastrukturu. Onda se postavlja pitanje – da li je pametnije pristupiti odmah promeni nekih sistemskih rešenja a zatim, naravno, izmeniti i ono što se u praksi tokom njihove primene bude pokazalo kao necelishodno, nego li ne menjati još uvek ništa.
Sigurna je da treba odmah pristupiti promenama. Bila sam načelnik u bogatoj profesionalnoj praksi, između ostalog i načelnik opštinske uprave i javniprvobranilac i te kako se susretala, radeći na tim poslovima, sa pitanjima vezanim za urbanizam i izgradnju. Kada su ljudi trebali da se odluče da grade i da reše da gradnja bude legalna, da dođu do građevinske dozvole, onda su se hvatali za glavu. Čuli smo zbog čega. Zbog čekanja u redovima, zbog toga što su mnogo puta vraćani, što im je zaista tako uvek ponešto nedostajalo i što su ljudi od kojih je zavisilo izdavanje tih dokumenata se zaista malo postavljali na način da shvatajući da ovaj čovek ne može da otpočne gradnju bez njihove dozvole, malo se stavljali iznad ostalih.
Prilikom izrade ovog predloga zakona takođe smo čuli da se prišlo analizi zakonskih rešenja u drugim zemljama, zemljama u okruženju, i to ne samo u okruženju nego i mnogo šire, kao i ljudima iz struke i to ne samo iz struke nego i advokatima, investitorima, graditeljima. Znači, svim ljudima koji su na bilo koji način bili u prilici da dođu u dodir sa planiranjem i izgradnjom. Formirana je radna grupa koja je svoj rad započela upravo analizom već postojećeg zakona.
Naravno, radna grupa koja je radila na izradi ovog predloga je sebi za cilj postavila probleme koje najpre treba rešiti. Prvi uočeni problem bio je nemogućnost dobijanja građevinskih dozvola zbog ne postojanja adekvatnog planskog dokumenta. Zatim i dužine čekanja, na izdavanje potrebnih posebnih uslova, dozvola i saglasnosti, nesrazmernih troškova postupka i pravne nesigurnosti učesnika u postupku. Međutim, razlog više za rešavanje ovih problema leži u činjenici da postoji i to smo danas čuli oko jedan i po milion bespravno sagrađenih objekata. Zatim, problem je i rast građevinske industrije u celini, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na građevinskom zemljištu. Dakle, prostorno i urbanističko planiranje je moralo da pretrpi značajne izmene, međutim, sve ove izmene nisu dale očekivane rezultate.
Propisana obaveza svake lokalne samouprave da donese dva obavezna plana, to nije činjeno, pa tako na većem delu Republike ne postoji zakonska mogućnost za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole, što mnogi investitori koriste kao razlog za otpočinjanje bespravne gradnje.
Novine koje ovaj zakon unosi ogledaju se i u unapređenju načela, energetske efikasnosti u zadrugarstvu. Predviđeno je i osnivanje budžetskog fonda koji bi trebao da doprinese stvaranju mogućnosti da građani koji su vlasnici energetski neefikasnih zgrada kao investitori mogu, pod povoljnim uslovima, da izvrše energetsku sanaciju svojih objekata.
Unapređivanje odredbi o tehničkim standardima pristupačnosti za zgrade, javne i poslovne namene, a kada je reč o osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Uspostavljanje objedinjene procedure za dobijanje potrebne dokumentacije u postupcima izgradnje putem jednošalterskog sistema.
Postavlja se pitanje odnosa između ovog zakona i drugih posebnih zakona kojima se takođe regulišu pojedina pitanja iz ove materije, kao što je zakon o javnoj svojini, o privatizaciji, o šumama, o vodama, o katastru i premeru, o zaštiti prirode, o eksproprijaciji, i postavlja se pitanje šta u slučaju kolizije normi između ovih posebnih zakona i zakona o izgradnji i urbanizmu na šta je ministarka dajući odgovore na postavljena pitanja i govorila, naravno, zna se, primenjivaće se materijalni propis sve do onog momenta dok ovi posebni propisi ne budu usklađeni sa postojećim zakonom.
Osnovni razlog zbog kojeg se predlaže izmena ovog zakona je poboljšanje uslova gradnje u Srbiji, implementacijom, objedinjene procedure za izdavanje građevinskih dozvola.
Obzirom da smo čuli da se nalazimo na jako nezavidnom mestu, u pogledu procedure čekanja za izdavanje građevinskih dozvola, da smo na trećem mestu od pozadi tj. na 186 od 189 država, da je dužina čekanja 269 dana u proseku za izdavanje građevinske dozvole, ta predložena rešenja koja predviđaju da se građevinska dozvola dobije, kako je ministarka takođe rekla, kada se sve tri dozvole spoje, odnosno sva tri uslova za nekih 28 dana od prilike, je daleko, daleko, veliko unapređenje u odnosu na ranija zakonska rešenja.
Nezaobilazno pitanje vezano za ovaj zakon je i pitanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, pa je i ovde bilo različitih rešenja na koji način, u budućem predlogu zakona, rešiti pitanje ove naknade, pa se pošlo od toga da je treba plaćati samo za nedostajuću infrastrukturu.
Neki su smatrali da njene odredbe treba da ostanu iste kao i u ranijem zakonu, drugi da iznos treba da bude propisan isti za čitavu teritoriju RS, a četvrti da se iznos naknade utvrđuje polazeći od prosečnih cena građevinskih zemljišta po zonama. Ipak je preovladala opcija da je u ovom trenutku najracionalnije zadržati obavezu plaćanja, ali naravno, ograničiti u tome lokalne samouprave.
Obzirom da su o mojim zapažanjima govorile i moje kolege iz SNS a da će govoriti i ubuduće, to stoga, bih vam se zahvalila na pažnji i u Danu za glasanje pozivam sve dobronamerne, a sigurna sam da će svi iz SNS glasati za ovaj predlog zakona. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su danas dva zakonska propisa, za koja ćemo sigurno glasati u danu za glasanje, obzirom da se radi o sveobuhvatnim propisima koji vode što boljem regulisanju našeg zakonodavstva.
Najpre ću se osvrnuti na Predlog zakona o zapošljavanju stranaca. Svaka država sa uređenim pravnim sistemom je svojim pravnim aktima uredila i ovu materiju. I SFRJ i SRJ i SCG, kao i Republika Srbija, bavile su se uređenjem ove materije. Sledeći volju naroda za pridruživanje EU, Republika Srbija mora poštovati konvencije Međunarodne organizacije rada, na osnovu kojih je uređeno između ostalog i zapošljavanje stranaca.
Ovo pitanje je pravno definisano i Sporazumom o pridruživanju iz 2008. godine između zemalja EU i naše zemlje. Ako je intencija društva pridruživanje EU, onda i naše zakonodavstvo mora predvideti zapošljavanje stranaca kao važne tekovine EU, što će omogućiti slobodu kretanja radnika unutar Unije, a sve u vezi sa direktivom iz 2004. godine. Primenjujući pomenutu direktivu postiže se potpuna harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa zakonima EU.
Naše namere da Republika Srbija pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji zahtevaju, a u skladu sa zakonom, da se fizičkim licima, tj. strancima da mogućnost zapošljavanja u našoj zemlji, kako bi se između ostalog stvorila pozitivna klima za strana ulaganja, na način kada se u potpunosti izjednače naši građani i strani državljani koji su stalno nastanjeni u našoj zemlji. Na ovaj način ovoj materiji se pristupa veoma transparentno i u skladu sa našim društveno-političkim i ekonomskim kretanjima i opredeljenjima. Ovakva načela su prihvatile i ostale zemlje članice EU.
Dakle, po ovom zakonu stranac koji se zapošljava u Republici Srbiji ima jednaka prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja kao i državljani Republike Srbije. Dakle, pravo na slobodan pristup tržištu rada imaju kako državljani EU, tako i članovi porodice državljana EU, a pod članovima porodice se podrazumevaju supružnici u braku ili van braka, direktni potomci državljana EU mlađi od 21 godine, usvojena deca ili pastorci mlađi od 21 godine, lica starija od 21 godine ukoliko nisu u stanju da se sami izdržavaju i direktni preci državljana EU.
Međutim, intencija zakonodavca je da napred pobrojana lica ne smeju postati neprimereni teret sistemu socijalne zaštite Republike, odnosno moraju da imaju dovoljno sredstava da izdržavaju sebe i članove svoje porodice.
Slobodan pristup tržištu rada imaju i ona lica kojima prestane radni odnos za vreme privremene nesposobnosti za rad, ako bez svoje krivice ostanu bez posla ili je lice uključeno u program dodatnog obrazovanja i obuke. Naravno, i za ovo su predviđeni dodatni uslovi.
Da bi mogao da bude zaposlen, stranac mora da poseduje, kao što su to istakle i kolege koje su ranije govorile o tome, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i dozvolu za rad koja se može izdati kao lična radna dozvola i kao radna dozvola. Lična radna dozvola se izdaje na zahtev stranca, a radna dozvola na zahtev poslodavca. Važenje lične radne dozvole povezano je sa važenjem isprave kojom je stranom državljaninu dozvoljen boravak u našoj zemlji. Radna dozvola se izdaje na zahtev poslodavca i zato ona sadrži i određene obaveze, ali i ograničenja za poslodavca. Dakle, poslodavac, na čiji zahtev je izdata, ne može uputiti stranca na rad kod drugog poslodavca, u obavezi je da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje, a tako taj poslodavac snosi troškove izdavanja radne dozvole i ne može ovu svoju obavezu da prebaci na stranca.
Poslodavac može da zaposli i studenta, međutim u onim slučajevima kada traju nastavne aktivnosti student stranac može da radi najviše dvadeset sati nedeljno ili do 80 sati mesečno. Poslodavac može takođe, da zaposli stranog državljanina i za vreme obavljanja sezonskih poslova.
Radna dozvola može da se izda i za posebne slučajeve zapošljavanja, za upućena lica, kretanje u okviru privrednog društva kao i za nezavisne profesionalce. Radna dozvola za upućena lica izdaje se između poslodavca za koga se vrše usluge i stranog poslodavca, ali ne na period duži od godinu dana. Dozvola za upućena lica radi nabavke robe, nabavke ili zakupa mašina, isporuke, montaže na period koji je potreban za obavljanje tog posla i to je ono što je takođe od posebnog interesa za našu zemlju. Radna dozvola može da se izda i za samozapošljavanje, ali u tom slučaju, stranac je u obavezi da započne sa obavljanjem poslova u roku od 90 dana od dobijanja dozvole, u protivnom ona neće važiti.
Vlada može odlukom da ograniči broj stranaca kojima se izdaju dozvole za rad u slučaju poremećaja na tržištu rada u skladu sa migracionom politikom. Ako su ispunjeni uslovi predviđeni ovim zakonom dozvola za rad se može, i produžiti. Zahtev za izdavanje, kao i zahtev za produženje podnosi se organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja.
Dozvola za rad se takođe može poništiti. U kojim slučajevima? Ako stranac obavlja poslove za koje nije izdata dozvola za rad, ako stranac ne otpočne sa radom u roku od 15 dana od dana izdavanja dozvole, ako stranac kome je izdata dozvola za samozapošljavanje ne otpočne sa radom u roku od 90 dana od dana izdavanja, ili ako u momentu izdavanja ili produženja, nisu pak bili ispunjeni uslovi za izdavanje, odnosno produženje tih dozvola predviđenih zakonom. Pored poništenja, dozvola može i da prestane da važi. Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, dužna je da vodi računa o evidenciji dozvola za rad i strancima koji ostvaruju pravo na rad.
Pored ovog zakona danas govorimo i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije, o statusu srpskih vojnih memorijala. Obzirom da su kolege pre mene dosta govorile o ovom zakonu, neću oduzimati dodatno vreme, s tim što ću istaći da je ovo takođe jedan važan zakon, jer svakako, da treba sačuvati uspomenu na ljude koji su dali svoje živote, kako za vreme Prvog, tako i za vreme Drugog svetskog rata, i ne smemo dozvoliti njihove kosti ostanu rasute po svetu. Hvala vam.

Hvala.
Obzirom da je predstavnik predlagača objasnio da se prihvata amandman na član 1. Predloga zakona, koji glasi da politička stranka koja stekne nepokretnu imovinu sredstvima iz javnih izvora, tu imovinu može koristiti isključivo za sprovođenje svojih političkih aktivnosti. Smatram da nema potrebe govoriti mnogo o ovom amandmanu. Međutim, ja bih se samo sa par rečenica osvrnula na isti, obzirom da smatram da nije bilo ni potrebe za njegovim podnošenjem, a upravo iz sledećih razloga.
Sredstva za rad političkih stranaka izdvajaju se proporcionalno i srazmerno broju osvojenih mandata. Na koji će način stranka da koristi ova sredstva, da li za bilborde, plakate, letke, kupovinu glasača ili kupovinu nekretnina, stvar je njenog ličnog opredeljenja.
Ono što je važno, to je da li je Ustavom, nekim drugim zakonom, na primer Zakonom o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima, Zakonom o obligacionim odnosima, ili pak nekim drugim zakonskim rešenjem, ovo zabranjeno. U tom slučaju bi to bilo diskutabilno. Ukoliko nije zabranjeno pravnim sistemom države, stvar je ličnog opredeljenja i po mom mišljenju je mnogo celishodnije kupovati nekretnine i ostaviti ih u amanet za rad i političko delovanje budućih generacija, nego li ova sredstva trošiti na jednokratnu kupovinu glasača, odbornika, poslanika itd. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, danas smo govorili o Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, a govorićemo i u preostalom delu.
Međutim, ne možemo da govorimo o ovom zakonu, a da se ne osvrnemo najpre na to šta su političke partije. Politička partija, to je jedna društvena pojava čiji je jedini strateški cilj usmeren na osvajanje vlasti.
Savremene političke partije imaju tri osnovne uloge. One su organizatori izbora, nosioci ideologije i nosioci vlasti, kao što je to rekao na kraju 20. veka, naš istaknuti akademik prof. dr Radomir Lukić.
Prvi Zakon o finansiranju političkih partija, kod nas je usvojen tek 2003. godine, dok su sve razvijene zemlje imale taj zakon donet do 1963. godine. Tu smo mi zakasnili jedno 40-ak godina iza ostalih razvijenih zemalja.
Međutim, kako ovaj, tako i zakon iz 2011. godine, imali su manjkavosti u pogledu nedostatka transparentnosti, prikupljanja sredstava i to kako onih neophodnih za redovni rad političkih subjekata, tako i sredstava kojima su vođene političke kampanje.
Upravo ovo je jedna od manjkavosti koju treba otkloniti predloženim izmenama i dopunama zakona uz znatna smanjenja sredstava kojima se finansiraju političke stranke iz javnih izvora.
Međutim, pre nego što nastavim sa daljim izlaganjem, vezanim za svrsihodnost predloženih izmena i dopuna zakona, želela bih da istaknem da sam kao narodni poslanik izuzetno zadovoljna činjenicom da su svi subjekti u Republici Srbiji potpuno svesni ekonomske situacije u kojoj se u ovom trenutku našla naša zemlja i što odgovornost i inicijativu za iznalaženje svih mogućih rešenja ne ostavljaju samo na teret Vladi Republike Srbije, već i poslanici daju svoj doprinos u iznalaženju rešenja za izlazak zemlje iz ovakve situacije. Zato su izmene i dopune mnogih zakona vršene baš na inicijativu narodnih poslanika i u ovom slučaju na inicijativu grupe od 128 narodnih poslanika čiji sam ja takođe potpisnik.
U vreme kada se građanima skidaju penzije i plate nedopustivo je bilo kakvo i bilo čije bahaćenje, pa je samim tim u vezi, bilo neophodno donošenje po hitnom postupku i zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, a razlozi su želja i namera predlagača da se teret finansijske krize ravnomerno raspodeli na sve društvene subjekte, na očuvanje ekonomske stabilnosti države itd.
Ne mislimo iz vladajuće većine da svi građani Republike Srbije misle podjednako i da su svi oni oduševljeni zakonima koje smo poslednjih dana donosili, a naročito kada se o radi o smanjivanju penzija i plata.
Mi odlično znamo da postoje i oni koji smatraju i koji se pitaju da li je ovo bilo neophodno rešenje. Imali su kao narodnog poslanika u mojoj sredini, mali broj građana mi se obratio sa ovim pitanjem ali odmah nakon rečenice – da, bilo je neophodno, ljudi su to shvatili jer imajući u vidu činjenicu da treba prime još jednu, dve ili tri penzije i plate, ili da nastave sa primanjima malo smanjenim i to ne svi sa smanjenim primanjima, i nadalje opredelili su se za ono prvo.
Međutim, ono što je sigurno to je da je našim građanima jasno da je Vlada na čelu sa našim premijerom Aleksandrom Vučićem, jedna odgovorna Vlada i da se je jedino ovakva Vlada, odnosno jedino Aleksandar Vučić, kao premijer uspeo da usudi na odnošenje jednog ovakvog koraka.
Ovo nije samo nepopularan korak, ovo je izuzetno hrabar i junački potez. Građani takođe vole da sve odluke se donose transparentno i da o svemu budu obavešteni.
Upravo zarad toga, da se prestane sa bahaćenjem u svim segmentima, pa i kada su političke aktivnosti ili politički funkcioneri u pitanju, te i zarad što veće transparentnosti vezane za način sticanja i trošenja sredstava političkih subjekata, potrebno je i neophodno donošenje ovog zakona.
Novac je moć, odnosno on daje moć onima koji ga imaju, a samim tim otvara mogućnost za različite zloupotrebe i zato je u prethodnom periodu finansiranje političkih aktivnosti, kako kod nas, tako i u svetu bilo i javno i tajno i to više tajno nego javno, pogotovo su se nelegalnim tokovima kretale strane donacije, a pare su davane na ruke, naročito u vreme izbornih kampanja.
To je omogućavalo kupovinu glasača, jer mnogi ljudi više razumeju miris novca nego što imaju svoje čvrsto političko ubeđenje.
U toj kupovini se išlo dotle da su kupovani čak i potpisi birača za podnošenje izbornih lista, a da ne govorimo o kupovini glasova ili odbornika itd. itd.
Dakle, novim zakonskim rešenjima, politička stranka može sticati, kao što smo već danas čuli, pored pokretne i nepokretnu imovinu, nepokretnu imovinu ćemo ostaviti, iako to neki smatraju da ne bi trebalo usvojiti, ostaviti u amanet onima koji će doći iza nas da nastave sa našim političkim idealima i da im ostavimo nešto opipljivo u ruke, jer smo mi relativno mlada politička stranka, da ne moraju da se bore sa problemima sa kojima smo se mi borili, obzirom da u početku nismo imali ni prostoriju, niti osnovne uslove za rad.
Takođe je danas bilo mnogo reči o tome da treba smanjiti izvore finansiranja iz javnih izvora, sa čim se u potpunosti slažem, u potpunosti se slažem sa transparentnošću, vezano za završni račun koji mora stranka da podnese na kraju svake godine, koji se podnosi preko Agencije, na propisanom obrascu koji propisuje direktor Agencije, kao i o posebnom računu na koji se izdvajaju sredstva za kampanju.
Neću više da oduzimam vreme ostalim narodnim poslanicima. U danu za glasanje podržaću sve predložene izmene i dopune. Nadam se da će to učiniti i sve ostale moje kolege. Hvala.