Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko i potpredsednice Vlade, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pre nego što pređem na ono što je ostavilo na mene kao poslanika poseban utisak u ovom Predlogu zakona ne mogu, a da se ne zahvalim gospođi Mihajlović, što je danas provela ceo dan sa nama, što je odgovarala na sva pitanja koja su joj postavljena, kako dobronamerna, tako i ona druga, vrlo sistematski, vrlo ozbiljno. Na taj način je pokazala da je premijer i prvi put, kada je postavio za ministra, na jednom drugom odgovornom zadatku, a i ovaj put, nije pogrešio, ukazavši joj ovakvo poverenje, a samim tim sam sigurna da i zakon koji se danas predlaže i u čijem donošenju je najviše učestvovala, dobar zakon koji ćemo mi iz SNS svakako podržati.
Jako je nezahvalno reći kada se govori o nekom zakonu, da je to mnogo bitan ili najbitniji zakon obzirom da je za svakog od nas, kako nas poslanika, tako i građana zahvaljujući kojima smo mi poslanici i koje ovde u ovom parlamentu predstavljamo, najbitnije upravo rešenje onih pitanja koja se njih direktno dotiču.
Dakle, kako da ne, svakoga od nas dotiču se pitanja vezana za ovaj zakon, za izgradnju i urbanizam, ali i neka druga pitanja. Međutim, jako dugo se čekalo na izmene u ovoj materiji. Danas se čulo da je trebalo predložiti sveobuhvatan, celovit sistemski zakon a ne samo neka sistemska rešenja. Ali se postavlja pitanje šta je bilo pametnije?
Svi znamo koliko je vremena potrebno za izradu jednog takvog zakona a koliko vremena radi ova Vlada, na čelu sa premijerom Vučićem, i na čelu sa ministarkom Mihajlović, kao ministarkom za saobraćaj i infrastrukturu. Onda se postavlja pitanje – da li je pametnije pristupiti odmah promeni nekih sistemskih rešenja a zatim, naravno, izmeniti i ono što se u praksi tokom njihove primene bude pokazalo kao necelishodno, nego li ne menjati još uvek ništa.
Sigurna je da treba odmah pristupiti promenama. Bila sam načelnik u bogatoj profesionalnoj praksi, između ostalog i načelnik opštinske uprave i javniprvobranilac i te kako se susretala, radeći na tim poslovima, sa pitanjima vezanim za urbanizam i izgradnju. Kada su ljudi trebali da se odluče da grade i da reše da gradnja bude legalna, da dođu do građevinske dozvole, onda su se hvatali za glavu. Čuli smo zbog čega. Zbog čekanja u redovima, zbog toga što su mnogo puta vraćani, što im je zaista tako uvek ponešto nedostajalo i što su ljudi od kojih je zavisilo izdavanje tih dokumenata se zaista malo postavljali na način da shvatajući da ovaj čovek ne može da otpočne gradnju bez njihove dozvole, malo se stavljali iznad ostalih.
Prilikom izrade ovog predloga zakona takođe smo čuli da se prišlo analizi zakonskih rešenja u drugim zemljama, zemljama u okruženju, i to ne samo u okruženju nego i mnogo šire, kao i ljudima iz struke i to ne samo iz struke nego i advokatima, investitorima, graditeljima. Znači, svim ljudima koji su na bilo koji način bili u prilici da dođu u dodir sa planiranjem i izgradnjom. Formirana je radna grupa koja je svoj rad započela upravo analizom već postojećeg zakona.
Naravno, radna grupa koja je radila na izradi ovog predloga je sebi za cilj postavila probleme koje najpre treba rešiti. Prvi uočeni problem bio je nemogućnost dobijanja građevinskih dozvola zbog ne postojanja adekvatnog planskog dokumenta. Zatim i dužine čekanja, na izdavanje potrebnih posebnih uslova, dozvola i saglasnosti, nesrazmernih troškova postupka i pravne nesigurnosti učesnika u postupku. Međutim, razlog više za rešavanje ovih problema leži u činjenici da postoji i to smo danas čuli oko jedan i po milion bespravno sagrađenih objekata. Zatim, problem je i rast građevinske industrije u celini, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na građevinskom zemljištu. Dakle, prostorno i urbanističko planiranje je moralo da pretrpi značajne izmene, međutim, sve ove izmene nisu dale očekivane rezultate.
Propisana obaveza svake lokalne samouprave da donese dva obavezna plana, to nije činjeno, pa tako na većem delu Republike ne postoji zakonska mogućnost za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole, što mnogi investitori koriste kao razlog za otpočinjanje bespravne gradnje.
Novine koje ovaj zakon unosi ogledaju se i u unapređenju načela, energetske efikasnosti u zadrugarstvu. Predviđeno je i osnivanje budžetskog fonda koji bi trebao da doprinese stvaranju mogućnosti da građani koji su vlasnici energetski neefikasnih zgrada kao investitori mogu, pod povoljnim uslovima, da izvrše energetsku sanaciju svojih objekata.
Unapređivanje odredbi o tehničkim standardima pristupačnosti za zgrade, javne i poslovne namene, a kada je reč o osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Uspostavljanje objedinjene procedure za dobijanje potrebne dokumentacije u postupcima izgradnje putem jednošalterskog sistema.
Postavlja se pitanje odnosa između ovog zakona i drugih posebnih zakona kojima se takođe regulišu pojedina pitanja iz ove materije, kao što je zakon o javnoj svojini, o privatizaciji, o šumama, o vodama, o katastru i premeru, o zaštiti prirode, o eksproprijaciji, i postavlja se pitanje šta u slučaju kolizije normi između ovih posebnih zakona i zakona o izgradnji i urbanizmu na šta je ministarka dajući odgovore na postavljena pitanja i govorila, naravno, zna se, primenjivaće se materijalni propis sve do onog momenta dok ovi posebni propisi ne budu usklađeni sa postojećim zakonom.
Osnovni razlog zbog kojeg se predlaže izmena ovog zakona je poboljšanje uslova gradnje u Srbiji, implementacijom, objedinjene procedure za izdavanje građevinskih dozvola.
Obzirom da smo čuli da se nalazimo na jako nezavidnom mestu, u pogledu procedure čekanja za izdavanje građevinskih dozvola, da smo na trećem mestu od pozadi tj. na 186 od 189 država, da je dužina čekanja 269 dana u proseku za izdavanje građevinske dozvole, ta predložena rešenja koja predviđaju da se građevinska dozvola dobije, kako je ministarka takođe rekla, kada se sve tri dozvole spoje, odnosno sva tri uslova za nekih 28 dana od prilike, je daleko, daleko, veliko unapređenje u odnosu na ranija zakonska rešenja.
Nezaobilazno pitanje vezano za ovaj zakon je i pitanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, pa je i ovde bilo različitih rešenja na koji način, u budućem predlogu zakona, rešiti pitanje ove naknade, pa se pošlo od toga da je treba plaćati samo za nedostajuću infrastrukturu.
Neki su smatrali da njene odredbe treba da ostanu iste kao i u ranijem zakonu, drugi da iznos treba da bude propisan isti za čitavu teritoriju RS, a četvrti da se iznos naknade utvrđuje polazeći od prosečnih cena građevinskih zemljišta po zonama. Ipak je preovladala opcija da je u ovom trenutku najracionalnije zadržati obavezu plaćanja, ali naravno, ograničiti u tome lokalne samouprave.
Obzirom da su o mojim zapažanjima govorile i moje kolege iz SNS a da će govoriti i ubuduće, to stoga, bih vam se zahvalila na pažnji i u Danu za glasanje pozivam sve dobronamerne, a sigurna sam da će svi iz SNS glasati za ovaj predlog zakona. Hvala vam.