Poštovane dame i gospodo, poslanička grupa SNS vođena snažnom podrškom koju pružamo politici izgradnje moderne i uspešne zemlje, podržava sve one dobre posledice ove politike, politike koju je lično ustanovio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, politike koju sprovode vlade čiji je stožer SNS. Dakle, vođeni ovom podrškom koju osećamo i pružamo, mi podržavamo i predložene zakone.
Počevši od predloženih sporazuma koji su standardni, dvostrani ugovori odnosno protokoli, odnosno sporazumi sa jednakim obavezama za obe strane, počevši od onih koji se tiču izručenja, ali i onih koji se tiču olakšanja putovanja za građane, eliminisanja viza za različite kategorije pasoša, onih koji omogućavaju da se lakše putuje iz jedne države u drugu i onih koji omogućavaju da naša država pristupi izgradnji neophodne važne infrastrukture, na našu podršku u tom smislu možete računati.
Posebnu pažnju posvećujemo predloženim zakonima iz oblasti obrazovanja i iz oblasti kulture, jer tu vidimo neposredne dobre posledice one politike koju podržavamo, posledice koje se odnose na adekvatno staranje o našem sistemu obrazovanja, o našim đacima, o našim studentima i na taj način izgradnji budućnosti za ovu zemlju, izgradnji budućnosti koja je zasnovana na znanju, zasnovana na radu, na rezultatima i na kompetencijama i ulaganju u taj sektor. Ova država je već pokazala na zavidnom nivou u godinama iza nas. Primera radi, za rekonstrukciju, izgradnju i proširenje, kao opremanje učeničkih i studentskih domova do sada je u samo nekoliko poslednjih godina izdvojeno više od 11 miliona evra, za potrebe uređenja škola, osnovnih i srednjih, više od 22 i po miliona evra. Završeni su i stanovi za mlade istraživače. Već su u funkciji oni u Beogradu, a izgrađen je i objekat u Kragujevcu. Izgrađeno je, odnosno obnovljeno 109 različitih objekata za škole i vrtiće. Više od 1.600 različitih ustanova povezano je internetom i taj internet je omogućen besplatno. To je realnost u vreme u kada se o ovoj državi staraju Aleksandar Vučić, SNS i vlade koje mi podržavamo. To se nije dešavalo u godinama iza nas.
Ubrzana modernizacija ogleda se i kroz formiranje tzv. IT odeljenja širom naše zemlje. Do sada preko 40, možda i preko 50 takvih odeljenja formirano je u brojnim gradovima. Kada sve to znamo i kada to imamo u vidu, u ovim zakonima o kojima raspravljamo danas, mi prepoznajemo nastavak, kontinuitet ove i ovakve ozbiljne i odgovorne politike.
Primera radi, kroz predlog sadržan u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji podrazumeva da se uvede nešto novo a važno, Centar za obrazovnu tehnologiju, centar koji je direktno zadužen za to da se dobar kvalitetan digitalni sadržaj, da se kvalitetno digitalno obrazovanje u ovoj zemlji razvoja, da nastavimo sa modernizacijom u koju smo uveliko zakoračili, da pokažemo da smo u stanju ne samo da nadoknadimo izgubljeno u decenijama iza nas, nego i da se takmičimo sa svetom, da ga sustižemo tamo gde zaostajemo gde god možemo, a možemo u mnogo toga i da ga prestižemo, i u tom smislu one odredbe koje omogućavaju da zaista u praksi zaživi jedinstveni informacioni sistem obrazovanja na osnovu koncepta jedinstvenog obrazovnog broja, savremen, moderan, efikasan sistem, i još jednom, sistem koji uvode one vlade koje podržava SNS.
U istom predlogu pozdravljam i namere da se u praksi izvede praćenje i merenje uticaja kvalifikacija na zapošljavanje, odnosno uticaja onoga što pružimo učenicima u obrazovanju na to čime će se baviti sutra, sa jasnom namerom da to čime će se baviti sutra odgovara upravo onome za šta su se školovali.
Pitanje zapošljavanja u našoj zemlji, kao što znate, pitanje je od vrhunskog prioriteta za Aleksandra Vučića i SNS. Ovih dana u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ Aleksandar Vučić obilazi sve okruge u našoj zemlji i razgovara sa građanima svuda, u svakom gradu, u svakoj opštini koju poseti, o onome što je učinjeno u ovoj zemlji u proteklih nekoliko godina, ali i o planovima i dogovorima za dalji rad, za ono što ćemo raditi zajednički u periodu pred nama.
Građani koji se u hiljadama okupljaju sa ponosom ističu da više od stotinu fabrika, da više od stotinu novih proizvodnih pogona koji su uspostavljeni u prethodnih nekoliko godina zlata vrede ovoj zemlji. Više od stotinu hiljada ljudi dobilo je nove poslove, poslove kojih nije bilo, pre nego što su se dobri i vredni, uspešni ljudi, koji zajedno sa Aleksandrom Vučićem rade na ovim stvarima, prihvatili posla i obezbedili da mi dobijemo nove fabrike, nove proizvodne pogone i dogovorilo se sa građanima Srbije u svakoj od opština, u svakom od gradova koje je posetio do sada i potvrdiće se u svim onim mestima koja će posetiti nadalje, novih stotinu i više od stotinu, neka bude naš zajednički plan i naš zajednički cilj, fabrika i proizvodnih pogona u godinama pred nama. Između ostalog, to ćemo postići i kroz ove mere, tako što ćemo pratiti kakvi su efekti onoga što pružamo kao program za školovanje, za obrazovanje, za vaspitanje, za sticanje veština, kakvi su efekti toga na ono što će sutra naši vredni đaci i vredni studenti moći da pruže na tržištu rada i što će tamo i postići.
Čuli ste, gospodine ministre, to su svi danas pohvalili, jedna od mera koja je predložena odnosi se i na uvođenje kategorije ustanova od nacionalnog značaja, tu se misli na škole. Po Predlogu zakona, ovaj status predviđen je za Matematičku gimnaziju u Beogradu i Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu, dakle, o jasno nesporno dve škole koje na najbolji mogući način predstavljaju ovu zemlju gde god da se pojave, o dve škole koje su sa dobrim razlogom visoko cenjene u svetu i koje su apsolutno zaslužile ovaj status.
Na tom predlogu i mi kao poslanička grupa čestitamo i pozivamo da počnemo već danas zajedno da razmišljamo o tome kako možemo dodatno da pomognemo i jednoj i drugoj školi. Da li je to pronalaženje nekih rešenja, mehanizama da se tim školama osigura ili dodatno pomogne da zapošljavaju samo najbolji, najiskusniji, najvažniji kadar koji će omogućiti đacima da budu još bolji, jer je reč o sigurno mnogo talentovanoj deci, o sposobnoj deci i deci koja uvek donose važna odličja i važne rezultate za ovu zemlju? Šta možemo da učinimo mi da bi pomogli njima da budu još bolji i da nas predstavljaju baš ovako sjajno kao što su činili do sada? Da li možda i kroz određeni koncept da im se omoguće smeštajni kapaciteti za te đake ili da u okviru postojećih pružimo još bolje uslove?
O tome treba da razmišljamo zajedno još danas, između ostalog i zbog toga što se tim pitanjima bavimo i na ovoj sednici, što Zakonom o učeničkom i studentskom standardu mi uvodimo dodatni kvalitet upravo u ovim kategorijama. Dakle, po pitanju šta možemo da pružimo našim đacima, našim studentima dok uče, na koji način da im pomognemo da taj važan posao za sebe, svoje porodice, ali i za kompletno društvo i sve građane ove zemlje, savladaju na najbolji mogući način da bi sutra svima koje sam naveo mogli da pruže najviše što mogu.
U tom zakonu briga o nedostajućim zanimanjima uvodi se još tokom školovanja. Još jedna stvar za pohvalu, mi vodimo računa o tome šta je ovoj zemlji potrebno i mi se o tome staramo već danas. Ovakve brige nije bilo u godinama iza nas, nije bilo u decenijama iza nas. Onda kada smo uvodili koncept dualnog obrazovanja rekli smo – stalo nam je da formiramo đake, studente koji će sutra čim završe sa svojim školovanjem biti spremni da se prihvate posla, koji će znati da konkretni posao odmah rade, na taj način postati konkurentniji, na taj način brže doći do posla, na taj način odmah praviti rezultate, još jednom, i za sebe, svoje porodice, svoju okolinu, ali i za čitavo društvo. Ovaj Predlog zakona je upravo na tragu takvih ideja.
Povećanje broja korisnika stipendija, još jedna stvar koju mi pozdravljamo. Dakle, država je danas, zahvaljujući ozbiljnom i odgovornom odnosu, u situaciji da nema krizu u budžetu, da već treću godinu zaredom ima suficit, što je bilo nezamislivo u vreme onih, znate već kojih, čuvenih genija, poput Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, onih njihovih ljotićevaca iz Dveri, kada je iz godine u godinu budžetsku godinu završavala sa dubokim minusom, kada smo mi imali u stotinama milijardi merene minuse.
Danas mi treću godinu zaredom završavamo godinu sa plusom u kasi i danas, zahvaljujući upravo tom odgovornom ponašanju i tom rezultatu, mi možemo da se staramo o ljudima na mnogo bolji način, uključujući i učenike, tako što im sada dajemo više stipendija nego što su ih imali ikada, a te stipendije su sada više u iznosu nego što su bile ikada, a pogotovo u vreme onih pomenutih genija.
Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi. Važna je institucija, institucija koja ima nemerljiv značaj za širenje prosvećenosti i utvrđivanje kulture u našem narodu. Ispravite me ako grešim, gospodine ministre, decenijama se niko nije setio da toj ustanovi pruži mogućnost da bude budžetski podržana, a svi znaju kolika je važnost te institucije, svi znaju da ono što ona čini ne može da se meri komercijalnim parametrima, da ona mnogo toga važnog za ovu zemlju radi, ne može da očekuje čak ni da će uloženi novac vratiti, a kamoli nešto zaraditi. To nije ono što je njen interes, a naš interes kao društva jeste da ona radi to što radi i mi joj pomažemo da to radi na dobar način, tako što ćemo joj omogućiti podršku iz budžeta. To radimo danas, decenijama se toga niko setio nije. Takođe, i kroz formiranje njihovog arhiva i njihove biblioteke. Prvi put kao zakonsko rešenje to se pojavljuje danas i na to svi zajedno zaista možemo da budemo ponosni, kao i na činjenicu da se dva zakona odnose na punopravno članstvo naše države Republike Srbije u organizaciji kao što je CERN.
Krajem prošle godine Srbija je postala punopravna članica i taj podatak sam po sebi znači puno, ako se zna da je CERN međunarodna organizacija koja je kao neposredni proizvod svega onoga što je radila decenijama unazad dala neke od najznačajnijih naučnih rezultata, neke od najznačajnijih naučnih otkrića na planetarnom nivou u oblasti fundamentalnih istraživanja, eksperimenata sa elementarnim česticama, ta je organizacija bez premca.
Velika je čast za jednu zemlju, pogotovo zemlju koja nije velika, mi, nažalost, nismo tako velika zemlja, da postane punopravni član. Srbija je to zaslužila, Srbija je to ostvarila, jedina od bivših država nekadašnje velike Jugoslavije. A inače, ni mnoge države današnje EU ne mogu da se pohvale da su punopravne članice.
Države koje nisu članice EU a postale su punopravne članice tamo, uz Srbiju, bile bi još Izrael, Švajcarska i Norveška. I niko ne može da kaže da to predstavlja loše društvo. Naprotiv.
Kada je reč o istraživanjima, kada je reč o nauci, stotinu miliona evra već danas je opredeljeno za podršku dobrim i važnim projektima, vezanim upravo za tu oblast. Stotinu miliona evra danas Srbija, zahvaljujući tom ozbiljnom i odgovornom ponašanju, tom suficitu u budžetu, još jednom, dobrom rezultatu one politike koju su ustanovili Aleksandar Vučić, SNS i Vlade koje činimo zajedno sa svojim partnerima, može da izdvoji. Nekada je to bilo apsolutno nezamislivo. Da ih izdvoji za šta? Za proširenje kapaciteta Naučno-tehnološkog parka u Beogradu, za izgradnju takvog parka u Nišu, za izgradnju takvog parka u Novom Sadu, za izgradnju „Dejta“ centra u Kragujevcu, za izgradnju centra u Novom Sadu koji će biti primer za tzv. evropske izvrsnosti, za izgradnju naučno-tehnoloških parkova koji su planirani i u Borči i u Smederevu. Dakle, za izgradnju onih kapaciteta koje je ova država, koje je ovaj narod nekada mogao samo da sanja.
A uz sve to, i da se izgrade nove zgrade fakulteta, da se izgrade i nove zgrade instituta. Primera radi, Instituta za fiziku.
To je odnos prema budućnosti na koji smo mi ponosni, to je odnos prema budućnosti ove zemlje na kojem smo spremni zajedno da radimo dan i noć, ako je neophodno, da radimo ozbiljno, uključujući i rad u Narodnoj skupštini. I tome nikada, ali nikada, neće moći da konkurišu ovi predstavnici Đilasa, Jeremića, njihovih Dveri i ostalih ostataka žutog preduzeća i znate već na koga sve mislim, koji sada evo nešto kao bojkotuju odnosno simuliraju bojkot rada Narodne skupštine, dok se mi bavimo ovim zakonima.
Dok se bavimo pitanjima koja su važna za budućnost zemlje oni se ređaju, trenutno, čini mi se, njih petoro, u holu Narodne skupštine. Nazvali su njih petoro, da znate vi, građani Srbije, nekakvim paralelnim parlamentom. Pa čim prvo troje siđe na neku kafu ili dobar ručak u skupštinskom restoranu, izgleda da će ostati bez kvoruma. To petoro, a i svi ostali koji tamo pripadaju, nisu se, naravno, odrekli ni primanja iz Narodne skupštine, kao što se nisu odrekli ni primanja iz opština u kojima su odbornici ili iz grada Beograda, ima tu i gradskih odbornika među njima, kao što se nisu odrekli ni dnevnica, ni putnih troškova, kao što se nisu odrekli ni naknade za stanovanje.
Dakle, kada je reč o kasi Narodne skupštine, ne bojkotuju oni ama baš ništa. Ali, bojkotuju rad. Zašto? Pa, da ne bi sa nama razgovarali o ovim pitanjima, da se ne bi bavili odnosom prema obrazovanju i odnosom prema budućnosti.
Jer, ono što oni nude, ta politika prošlosti i politika vešala, ne može nikada da parira onome o čemu mi govorimo danas.
Šta je njihov odnos prema obrazovanju, tih koji paradiraju Srbijom noseći vešala a ovde simuliraju nekakav bojkot svega osim kase? Evo, da čujete reči, da čuju građani Srbije reči njihovog predstavnika na onom čuvenom kamionu, na koji nemaju petlju da se popnu ni Đilas, ni Jeremić, ni Obradović, zato što znaju da bi bili izviždani. Pošalju tamo, s vremena na vreme, nekog drugog. I evo šta su nam pre samo dva dana poručili da je njihov odnos prema obrazovanju u zemlji.
Nekakav Vidojković, ko god to bio, rekao je za pravni fakultet, za ugledni Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, da je leglo neverovatnih smradova, neverovatnog ološa i leglo kriminala. I još je dodao da tamo ima mnogo kretena.
Dakle, to je odnos Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, ovih Dveri i ostalih ostataka žutog preduzeća prema obrazovanju, visokom obrazovanju ili obrazovanju, kako god hoćete, u Republici Srbiji. To je njihov odnos prema našim obrazovnim institucijama.
Razlika je više nego jasna. Jasna je ljudima koji nas gledaju sa strane. Danas smo pomenuli i neke rang liste koje govore o tome kako se Srbija kotira, pa je pomenut „Ekonomist“, „Indeks demokratičnosti“ i, da bi bilo jasno građanima Srbije, taj indeks izgleda ovako, u godinama kad su Đilas, Jeremić, Obradović i njima slični žarili i palili ovom zemljom, taj „Indeks demokratičnosti“ procenjen od strane nekih ljudi iz Londona, nekih stručnjaka koji nemaju nikakve veze sa nama i ne može se reći da su nam naklonjeni, naprotiv. Dakle, ocenama 6,33 - 2010, 2011, 2012. Od 2013. godine naovamo, nivo demokratije u Srbiji na osnovu mišljenje tog „Ekonomista“ je veći, svake godine je bolji rang ove zemlje. Sada je već drugu godinu zaredom 6,41.
Ovo što radimo u obrazovanju, gospodine ministre, takođe utiče i na ovo kako nas svet vidi.
Drugi jedan indeks koji se zove indeks ljudskih sloboda, izdaju ga „Kejto institut“, „Frejzer institut“, „Liberale“ institut iz „Fridrih Nojman fondacije“, dakle, opet ustanove za koje niko ne može da kaže da su nam nešto politički naklonjene, već naprotiv. Oni kažu da je u ovoj zemlji uređenje pitanja uspostavljanja i funkcionisanja obrazovnih i sportskih i kulturnih institucija, da su danas ocenjeni ocenom 10 i godinom unazad ocenom 10, i godina pre nje ocena 10. Ali, u vreme ovih velikih genija koji bojkotuju sve osim para, koji bojkotuju rad a ne bojkotuju privilegije, bilo je 7,5. Kada pogledate ukupne ljudske slobode, u njihovo vreme to su ocene 7,1, 7,07 i 7,01. Danas je to 7,35. Sve je bolje, i ekonomske slobode i lične slobode. To je ono kako nas vidi svet.
Kako ovo vide građani Srbije, to građani Srbije nedvosmisleno kažu svaki put i ovih dana kada u hiljadama njih oduševljeno dočekuje Aleksandra Vučića, dogovaraju se o budućnosti Srbije sa njim i kada izađu na izbore i daju apsolutnu podršku, 50, 55, 60 i više procenata za liste na kojima se nalazi ime Aleksandra Vučića. Zbog toga mi imamo obavezu prema tim ljudima da damo podršku dobrim rešenjima, da zajedno radimo na modernizaciji zemlje, da se borimo za nova radna mesta i da se borimo za znanje i perspektivu.
I gospodine ministre, da već ove godine sve to simbolično obeležimo, između ostalog i podizanjem naše državne zastave ispred sedišta Cerna u Ženevi. Još jednom podrška i hvala vam lepo.