Hvala, gospodine predsedavajući.

Đorđe Vukadinović je došao da nama kaže o čemu mi, kako je on kazao – mi, raspravljamo ovde tri dana. Pa, on ne raspravlja, nego mi ovde raspravljamo tri dana, bez njegovog učešća. On je ušao u ovu salu pre minut i po. Pre minut i po je ušao u ovu salu, a pogledajte koliko ima sati, od 10 sati ja njega video nisam. Pri tom, da sebi čovek za pravo da opet tu nešto komentariše druge narodne poslanike. A na temu ovog koliko ko prisustvuje, voli da fotografiše, koliko sam ja video pre neki dan. Mnogo ga je inspirisalo to da fotografiše klupe poslanika Srpske napredne stranke. Evo, ja ga pozivam sada – nek napravi selfi. Nek napravi selfi, nek se slika sam samcit tamo u onim klupama, pa neka pokaže koliko je drugih pripadnika te tajkunsko-ljotićevske koalicije oko njega i koliko njih aktivno učestvuje, zajedno sa njim, u 6napadima na Srpsku naprednu stranku i kako je ono rekao – našim fantomskim amandmanima.

Znate šta je jedino fantomsko što se dogodilo u ovoj zemlji prethodnih nekoliko dana? Napad ljudi, ljudi muškaraca sa fantomkama na suprugu Mladena Čolića, jednog poverenika Srpske napredne stranke u Šapcu. Dva muškarca sa fantomkama su njegovu suprugu uhvatili, držali za ruke, prekrili joj usta i pretili joj da se neće dobro provesti ni ona ni njena porodica ako njen suprug nastavi da se bavi politikom. A jel znate zašto su to uradili? Zato što se vode svetlim primerom ovog vašeg lidera, ovog vašeg Željka Veselinovića, velikog heroja, čoveka koji je poznati ljubitelj demokratije i zaštitnik prava, koji je pozvao na silovanje Ane Brnabić, predsednice Vlade, čoveka koji vam je lider i predvodnik, koji vam je dika, koji vam je slika i prilika i od kog se jednom jedinom rečju ogradili niste, a i dan-danas on vam je predsednik ili predsedavajući vaše tajkunsko-ljotićevske koalicije.

Kad uđete ovako, nakon kompletnog dana koji ste proveli na nekom za vas lepšem mestu, sad ću da završim, iskoristite priliku i to vreme koje imate, čuli ste koliko ga imate, da se od ovoga ogradite, ako nemate pametnija posla…

… a pri tom i od Ješića, kome očigledno nije dovoljno ovo, nego danas mora i on da nam preti da će nas razvlačiti po ulicama.

Hajde, recite nešto o ovome ako imate, bilo šta, a ako nemate ništa pametnije, slikajte te selfi.

Ja sam se javio po pravu na repliku, ukazao sam vam malopre.

Jeste mi dali reč?

Kaže Đorđe Vukadinović da ne zna za ove primere koje mi pominjemo. Evo, sad ste čuli, sad znate šta se dogodilo porodici Mladena Čolića. Jeste li se odredili prema tome? Nešto nisam čuo. Sada znate šta je pisao Ješić i kako nam je lepo pretio, kado će da nas razvlači po ulicama. Jeste li se odredili oko toga? Niste ni oko toga. Znate jako dobro, znate već danima šta je uradio Željko Veselinović. Sada kažete – mogao bih ja da se odredim, ali ja tamo ne pripadam, nije mi on lider.

A gde pripadate, gospodine Vukadinoviću? U kojoj poslaničkoj grupi sedite? Jeste li vi u poslaničkoj grupi sa Ristićem, koji je jedan od osnivača ovog tajkunsko-ljotićevskog udruženja? Jeste. Jel predsednik te poslaničke grupe potpredsednica stranke Vuka Jeremića, Sanda Rašković Ivić, takođe osnivača tajkunsko-ljotićevske koalicije? Jeste. Jel takođe u toj istoj poslaničkoj grupi predsednica kolektiva žena Jeremićeve stranke Dijana Vukomanović? Jeste, da vas podsetim, ista ona koja je, kada je Skupština grada Beograda raspravljala o tome da osudi Željka Veselinovića, koji je, na zlo i na naopako, odbornik u Skupštini grada Beograda, prokomentarisala na reči jednog od naših kolega da je neprihvatljivo šta je ovaj čovek pomislio, a kamoli napisao, rekao, saopštio, o Ani Brnabić, jednoj dami, znate kako je to prokomentarisala vaša koleginica koja se brine o pravima žena? „Nije ona nikakva dama“, eto, tako, tim rečima. I pravdanje i razvodnjavanje i relativizacija, pa nije ništa drugo, gospodine Vukadinoviću, do saglasnost sa ovim i ovakvim stavovima.

Zbog toga što znamo gde politički pripadate i zbog toga što ovakve stvari relativizujete, a sve ostalo ignorišete i pravite se da se nikada nije dogodilo. Ovo je i vaše lice, ovo je vaša slika i prilika i ovo su i vaše vrednosti koliko god vi to ne želeli da prihvatite ili da priznate sebi, a onaj selfi udarite i dalje vam stoji otvoren poziv, neophodno je.

Pa, da, ovo što radite, baš ovo, sad što radite, to je pravdanje. Baš to, sada što radite, to je relativizacija.

Pričate meni da ja imam nekog svog jurišnika koji ovde spopada po parkingu. Kakve su to besmislice, kakve to veze ima sa ovim o čemu mi pričamo? Odakle meni čovek koji prepada ljude po parkingu? Dajte, uzmite šećera i vode.

O ovome treba da se odredite, o ovome i o tome gde pripadate, pa gde pripadate Vukadinoviću? Da li vam je predsednica poslaničke grupe Sanda Rašković Ivić? Jeste. Šta je ona rekla o ovome? Šta je rekla njena koleginica koja je na ovo prokomentarisala samo – nije Ana Brnabić dama, pa može da joj se ovako kaže. Nije Ana Brnabić dama, pa može ovako da joj se saopšti, da joj se ovako lepe stvari poželi. Da li je to vaše društvo? Da li su to vaši lideri? Šta ste onda vi? Ko, ste i gde ste vi?

Što se tiče ovih pitanja, a gde ko vrednosno pripada? Da vam kažem jednu stvar, vi nećete da osudite kada napadnu ženu fizički, vi nećete da osudite kada ženi prete zbog toga što joj se muž bavi politikom, vi nećete od ovih stvari da se ogradite, a da li znate zašto nećete? Zato što su stvari na koje ti ljudi koji sede oko vas aplaudiraju.

Sledeće, slušajte sada i izvlačite zaključke kojih se oni ne stide da ih saopšte. Vučića na izborima da pobedimo ne možemo, preko 60% funkcionalno nepsimenih građana je tu i oni će do kraja ostati njegovi vernici. Milošević nije izgubio na izborima već revolucijom. Ja sam zagovornik pobune naroda, dođi će taj trenutak. Kaže Gajić, visoki funkcioner stranke Vuka Jeremića. Kaže Gajić vrli kolega Sande Rašković Ivić, Dijane Vukomanović i ostalih sa kojima ste vi u istim redovima. Na ove stvari, šta mislite da rade oni? Aplaudiraju. Aplaudiraju kao što vi sada verbalno aplaudirate pozivu na silovanje time što pokušavate da ga kako znate i umete odbranite, odnosno zaštite da li ignorišete ali svakako revitalizujete da ne ispadne strašan. Ovo ne da je strašno, ovo je toliko odvratno, ljudski odvratno, da vi to ne možete da uradite, a dok se time bavite mogu samo da vam čestitam, Željko Veselinoviću.

Ovaj Željko Veselinović, koji je sad upravo kazao da mu je glavni cilj svega ovoga što radi da brani lik i delo Dragana Đilasa, šefa, lidera, je li, pokušao je i samog sebe izgleda sada da opravda, ali kako? Šta je to poručio, da sam ja, kao što je Željko Veselinović, pozivao na neko silovanje? Da li je to rekao? Kad se to dogodilo? Da li sam ja to uradio? Da li je to uradio Aleksandar Marković ikada? Da li je to uradio Srbislav Filipović ikada? Da li je to uradio bilo ko od naših kolega? Šta pričate vi? Šta je vama ljudi? Ko je ikada uradio ovako nešto od nas?

Dakle, ovo je, ne samo iznad svih granica drskosti i bezobrazluka, ovo je ispod svakog nivoa bilo kakvog ljudskog dostojanstva, ako ga uopšte neko tamo oseća.

Kaže – ukida se smanjenje i šta će biti sa razlikom? Kad je nešto veće nego što je bilo i danas i juče i u oktobru 2014. godine, to se ne kaže – ukida se smanjenje, to se kaže – povećava se. Ako nekog zanima gde je razlika, pa razlika je ta u plusu koja će se videti svakog meseca svima. Sada se vidi za skoro 90% penzionera. Od narednog meseca videće se svima. Pozitivna razlika. A, to što su penzije ljudi primali od oktobra 2014. godine do danas, a ne bi je primali, niko, nijedna kategorija, ne samo ovi kojima nismo smanjivali, nego su samo povećanja dobijali, nego niko. Za to da se izvinjavam? Kome? Jednom Željku Veselinoviću da se izvinjavam?

Kažu slučajno, jedan mali tvit, kažu – slučajno, neka sitna greška. Kažu – dogodilo se. Ovaj poziv na silovanje i ova vrsta nasilja, to nije ništa slučajno. To nije ništa slučajno, to je manir. To je način. To je tehnika i metoda. Jel slučajno pozivao Boško Obradović na hapšenje predsednika Republike i na vojne hunte? Omaklo se i njemu. Jer slučajno juče Ješić pozivao na razvlačenje ljudi iz SNS po ulici na linč? I njemu se omaklo. Jel slučajno onaj Vladimir Gajić pozivao na pobune i na preuzimanje vlasti na ulici? I njemu se omaklo. Pa kako to da se svima iz tajkunsko ljotićevskog udruženja omakne svaki dan ili dva?

Poslednja rečenica.
Kako to da svi greše slučajno na isti način i ne osećaju potrebu da jedni kažu o drugima šta misle?

Poslednja rečenica, gospodine predsedavajući.
Dok nemate o tome stav, u Željku Veselinoviću gledajte svoje lice.

Ja se stvarno nadam da ćemo mi nastaviti ovu raspravu u onom duhu u kom je ona vođena do momenta dok se, znate već ko i znate već zašto, nije pojavio u ovoj sali. To bi zaista bilo u dobrom interesu Narodne skupštine, ali pošto se pominje kakva je atmosfera, koje su teme i šta je vest danas i šta treba da bude najvažnija poruka danas.

Naša poruka je, dok nisu leteli oni koji su rešili izgleda da po svaku cenu brane lik i delo Aleksandra Đilasa, Željka Veselinovića i ostalih, bila Srbija. Dakle, naša poruka je bila Srbija. Naša poruka je bila da se u ovoj državi nešto dobro dešava. Naša poruka je bila da će penzije biti veće nego ikad.

Šta je vest dana, ako vas zanima? Vest dana je da se u Nišu otvara fabrika „Cumtobel“ i tome prisustvuje lično predsednik države. Velika, vredna investicija 30,6 miliona evra. Šta će biti vest danas, sutra u ovoj zemlji? Takođe, u Nišu, otvara se još jedna fabrika i reč je o fabrici, i to su stvari kojima se bavi Srbija, a tajkunsko-ljotićevska koalicija, slobodno neka se do mile volje bavi ovakvim skaradnim temama, ovakvim sadržajima. Neće ni oni biti veći što budu glasniji na ove teme, niti će bilo šta dobro doprineti okruženju u kom se nalaze – mržnja, koja poziva na nasilje, mržnja koja poziva na puč, duboko svesna kako sama kaže, da na demokratskim izborima nema šta da traži. Sama je sebi dovoljna, ali ona u ovoj zemlji dok se mi pitamo šta je tema, tema neće biti, biće dobre stvari.

Dame i gospodo narodni poslanici, za one koji su postavljali pitanja kakve su garancije da će se nastaviti sa trendom povećanja, odnosno osnaživanja primanja za naše penzionere, odgovori su naravno u životnoj praksi.

Šta je dokaz da postoji politička volja za to? Dosadašnja životna praksa, činjenica da smo i tokom perioda sprovođenja reformi mi već u tri navrata primenili povećanja penzija. Šta je dokaz da postoji potencijal da se sa tom dobrom praksom nastavi? Aktuelna zbivanja u našoj ekonomiji upravo. Na primer, činjenica da je u 2017. godini dobit cele naše ekonomije je bila 3,6 milijardi u odnosu na 1,9 iz prethodne godine, to je jasan pokazatelj da Srbiji ne ide loše. Činjenica da je na međugodišnjem nivou 15% više investicija ove godine za Republiku Srbiju u odnosu na takođe rekordnu prošlu godinu, takođe je dobar i jasan pokazatelj da našoj zemlji ne ide loše.

Šta je jasan pokazatelj da postoji namera da se sa takvom praksom nastavi? Konstantno ulaganje u sve ono što predstavlja razvoj koji je predmet amandmana na član 3, dakle na konstantno ulaganje u našu privredu, konstantno ulaganje u sve one kapacitete koji će omogućiti da naš budžet vremenom bude samo puniji, pa da bude u suficitu kao što sada već jeste tri godine za redom. Na kraju krajeva, najsnažniji garant da se o ovim stvarima misli ozbiljno, najsnažnijni garant da ovi rezultati nisu prolazna pojava, jeste činjenica da čitava zemlja snažnom podrškom sledi politiku, uspešnu i pobedničku politiku, Aleksandra Vučića. Dok je te podrške biće i mnogo dobrih razloga da mi živimo u uverenju da će ovi uspesi biti vremenom samo još veći. Hvala vam.

Šta je to Srbija pokušavala da izleči i šta je uspešno ozbiljnom i odgovornom politikom uspela da savlada, to danas više ne mogu da sakriju ni oni za koje je potpuno jasno da su očigledno pristrasni.

Istina je toliko očigledna da čak ni oni sami, koliko god se trudili da je oblikuju, da je sakriju ne mogu.

Između ostalog, evo šta kaže štampa naklonjena tajkunsko-ljutićevskoj koaliciji, ovi njihovi nedeljnici, kada objašnjava dešavanja iz 2008. godine i period krize. „Dok se svet davio u nezabeleženoj ekonomskoj krizi i koprcao da se iz nje izbavi, Srbija se zabavljala svojim jadom“. Kažu dalje: „Dok se svet trudio da spasi i prikupi novac izgubljen na finansijskim tržištima, nova vlast u Srbiji, vlast DS rešila je da odmah baci pola milijarde evra na povećanje penzija“. Kažu dalje – da vlada DS i njihov predsednik nisu imali svest o cunamiju koji stiže u Srbiju sa Vol Strita, olako prešli preko upozorenja šefa Misije MMF u Beogradu Alberta Jagera, koji je tvrdio da je Srbija ranjivija od drugih zemalja u regionu, jer svake godine troši 500 milijardi dinara više nego što zaradi.

Dalje kažu: „Globalna kriza žestoko u jesen 2008. godine udarila po Srbiji. U oktobru počinje sunovrat dinara. On svakodnevno beleži nove rekordno niske vrednosti. Vrednost imovine kojom upravljaju investicioni fondovi topi se sa 63 miliona evra na 27 miliona, beogradska berza očas posla izgubila je na akcijama 75,32%, pri čemu je bila četvrti najveći gubitnik među berzama sveta.“

Kada ovako govore oni koji su im očigledno naklonjeni, potpuno je jasno, dame i gospodo, koliko je to bilo neodgovorno, kako je to bilo katastrofalno za ovu zemlju, kako može da glasi puna istina?

Srećom po Srbiju, danas se radi sve apsolutno suprotno ovoj neodgovornosti i bahatosti i ovoj očigledno u dobroj meri i namernoj devastaciji svega čime su ti ljudi, na veliku žalost Srbije, upravljali u to vreme. E, zato što se radi drugačije, zato je danas i drastično bolje. Hvala.

Dobro. Ja sam evo, spreman da prihvatim da za nas ne glasaju penzioneri, za nas ne glasa niko, a za ove koji su zaključili da mi nismo u pravu, pošto tvrdimo da za nas glasaju penzioneri i drugi građani Srbije, oni imaju podršku. Tako da smo mi na svim izborima od 2014, 2016, prošle godine i ove godine imali rezultat, od koliko beše ono bilo poslednje, za ove, za koje glasaju penzioneri koji imaju veliku podršku 2%. Evo, mi smo imali 2%, oni su imali naših mizernih 46% na poslednjim izborima u gradu Beogradu. Ako hoćete možemo od jedne do druge lokalne samouprave, naši su svi ti ispod cenzusni rezultati, a oni su dobijali po 55, 56%. Ako je slučajno bilo drugačije, onda zasluge za to što, nakon usvajanja ovog zakona će penzije za sve kategorije penzionera, ali za sve biti veće nego ikada, opet idu njima, a ne nama, koji govorimo neistine i ne znamo šta radimo. Da se za nijansu uozbilji ova priča, šta može da se uradi za penzionere, već je pokazala ova Vlada.

Šta može da se učini za penzionere pokazali su svi koji slede politiku Aleksandra Vučića i SNS i naših partnera. Činjenica da će biti veće penzije nego ikada za sve kategorije, koliko god se nekome ne dopadalo zato što u tome njegovog ličnog rezultata nema. Na to ne može da se utiče i to ne može da promeni.

Dakle, tu se vidi šta može, a šta će biti? Biće apsolutno sve suprotno od onoga što smo čuli malo pre. Kažu, izbačena je mogućnost da se penzije povećaju, a ovi koji izgleda sad došli do sale prvi put danas, oni u isto vreme pričaju da li ste sami sebi svu slobodu ovog sveta i sada ćete da povećavate kako vam padne na pamet kad vam treba za neke izbore. Dogovorite se međusobno jer smo izbacili sve mogućnosti za povećanje ili smo ih dali sebi kao što nisu bile nikada.

Građani Srbije vide i razumeju, da će rasti penzije kao što rastu sada svaki put kada mi dodatno nova sredstva steknemo u našem budžetu i da će moći da budu povećanja poput onog poslednjeg od 5% i kad je inflacija dva ili tri posto. To je ono što građani Srbije vide i to je ono što je puna istina, a vi pobeđujete u to nema nikakve sumnje. Hvala.

Dobro. I ja ću onda da krenem od ovog poslednjeg.

Znači, suština je da sad, kako sam saznao pre par sekundi, mi možemo da povećavamo i to kako nam se prohte, je li tako, a pre dva minuta i 20 sekundi je bilo -ukinuli smo svaku mogućnost za svako povećanje. Da li je to suština? Ako je to suština, evo ja prihvatam da je to sada suština i da se u tome slažete sa onima na koje sam maločas ukazao. Eto, oni tvrde to isto.

Što se tiče Borisa Tadića i ostalih iz tog tabora, ja ne znam, evo, ja koliko se sećam u periodu kada je Dragan Đilas „žuti vožd“, koji je žario i palio po gradu Beogradu, pokazao interesovanje za određene usluge određenih poslanika, odnosno određene političke stranke i bio spreman da ih za te usluge nagradi, članovima te stranke kroz mesta u nadzornim i upravnim odborima, ja mislim da je to jedan odličan primer, jedan odličan dokaz ko sa kim sarađivao ili sarađuje, u to neću da ulazim. To je dakle pravo svakoga da sam sebi odabere društvo i toliko na temu ko je tu kome šta pomagao i činio.

Srpska napredna stranka je u to vreme bila najžešća moguća opozicija i tom čoveku, „žutom tajkunu“ i svim ljudima koji su pripadali tom političkom establišmentu i mi smo u tom poslu bili uspešni.

Ako se danas ispostavlja da smo mi potpuno neuspešni, a podršku imaju oni koji imaju 2% u Beogradu na poslednjim izborima, evo, nek im bude, da im učinimo danas, da im dan bude uspešan, nek im bude i ne samo u Beogradu, evo i u Zaječaru.

u Zaječaru, koliko ja vidim, u aprilu 2017. godine mi osvojismo nekih 18 mandata. NJih ne mogu da pronađem na spisku nigde, ali, evo, suština je, dakle istina, da su oni osvojili 18 mandata, a nas na spisku nema nigde i mi danas u Zaječaru ne postojimo. Svaka čast ako je tako.

U Vrbasu iste godine mi smo osvojili 17 mandata, a oni su osvojili 2. Dakle, jel istina da smo mi osvojili dva, a vi ste ubedljivo najbolji sa 17? Ako je tako, svaka čast! Čestitam!

Možemo od jedne do druge lokalne samouprave 2017. i 2018. Ako je to vaša glavna poruka za danas, ja na svemu ovome duboko i od srca čestitam. Ako je to najveća opasnost, politička opasnost za nas, stvarno smo se mnogo prepali. Ja ne znam, ovo je najteži dan u mom životu.

Pa, u ovom, kao što sam već rekao, najtežem danu u mom životu, s obzirom da se suočavam sa najvećom političkom opasnošću po našu stranku ikad, ja ipak moram da kažem da postoje neke stvari koje su dobar i čvrst dokaz da naravno zna ova Vlada šta radi i da naravno zna politička parlamentarna većina šta podržava da nema nikakvih opasnosti koje su i nalik onima kakvima je, nažalost, bila izložena ova zemlja u tom periodu od 2008. do 2012. godine, o kojima smo govorili puno. Šta je dokaz? Pa, dokaz je praksa, dokaz su činjenice, dokaz su, recimo, relevantni podaci. Dokaz je činjenica da se, na primer, danas javni dug smanjuje, da mi, dakle, kada povećavamo, a mi ovim zakonom zaista povećavamo, ne ugrožavamo ništa što se tiče stabilnosti ekonomskog sistema u ovoj zemlji. Naprotiv, toj stabilnosti se doprinosi zato što postoje dobri imputi sa različitih strana i kroz investicije i kroz dodatne ekonomske aktivnosti u našoj zemlji koje prave taj dobar efekat.

Mi smo danas na ispod 60% duga. Mi danas nastavljamo to da smanjujemo. Mi danas imamo izvanredan rast, i o tome se govorilo dosta. Mi danas imamo više nego dva puta manju stopu nezaposlenosti, 170.000 stvorenih novih radnih mesta. O svemu tome se govori dosta i to može da ignoriše samo onaj ko je prosto rešio da te stvari ignoriše.

Naravno da ne možete naterati građane Srbije da glasaju suprotno svojoj želji. Zaista ne možete. Sve što se govori suprotno tome ja vidim samo kao vrlo loš izgovor za sopstvene neuspehe. Onaj ko ima 2% na izborima u tome može da pronalazi neku ličnu utehu, ali to je zavaravanje samog sebe.

Ne može niko da uceni penzionere time što će ostati bez posla. Znate, penzioneri, po definiciji, ljudi nisu više na poslu, ali što se tiče onoga ko je koga stvorio, svaka politika ima ili nema podršku koja dolazi od naroda, od građana Srbije. Što se vas tiče, slobodno tvrdite da su nas stvorili marsovci, ako vam je tako lakše. Osamdeset posto onoga na šta ste računali da vama pripada, da vam je od Boga dato, ispostavilo se da nema nikakve veze sa nama, nego je to bila podrška za one ljude kojima su građani zaista verovali, što ti ljudi niste vi. Sa time ćete morati da naučite da živite.