Hvala vam.
Dame i gospodo, poslanička grupa SNS podržava predložene zakone i smatramo ih dobrim kontinuitetom onih napora koji su usmereni ka tome da mi izgradimo modernu i uspešnu državu naše zajedničke kuće, od naše Srbije, onih napora koji su već dali značajne rezultate i kada se posluša šta se moglo čuti na temu različitih primedbi ili kritika od strane onih koji su se kako već vidim u načelnoj raspravi deklarisali i izjasnili kao protivnici predloženih rešenja, a tu zapravo nema apsolutno ni jedne jedine reči kao zamerke na sadržaj predloženih zakona. Ima koječega drugog, ali kada pogledate predložena rešenja, sadržaje predloga zakona i onoga što se u raspravi danas razmenilo, ništa tu nema da utiče na sadržaj u smislu da predlaže nešto drugačije ili da bar ukazuje zašto ono što je predloženo nije dobro, a ne može ni da bude kada pogledate predloge jasno i zašto.
Kada pogledate Predlog zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije ko bi pa mogao da ima nešto protiv da se usvoji ovaj nacionalni okvir kvalifikacija za koji su se svi izjasnili da se odavno čeka i da je samo i isključivo dobar jer predstavlja institucionalni okvir za ovu problematiku.
Ko može da ima nešto protiv koncepta celoživotnog učenja? Ko može da ima nešto protiv koncepta koji omogućava veću mobilnost na tržištu rada? Niko ne može pa niko izgleda za to i nema.
Drugi zakon tiče se udžbenika. Ko može da ima nešto protiv predloga da mi ovu problematiku uredimo tako što ćemo omogućiti digitalizaciju udžbenika, digitalizaciju sadržaja? Nema niko ništa protiv, niti bi mogao da ima.
Ko može da ima nešto protiv predloga da se pitanje onih udžbenika koji se smatraju za niskotiražne, a namenjeni su onim grupama kojih u broju nema puno, čijih pripadnika u broju nema puno, kao što su različite nacionalne zajednice ili recimo pripadnici onih grupa koje se smatraju ugroženim da se pitanje udžbenika za tu populaciju uredi na sistematičan, dobar, kvalitetan način? Niko tu ne može da ima ni jednu jedinu zamerku, pa izgleda zato danas i nema.
Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji. Ne čusmo a nema ni logike da čujemo bilo šta protiv ideje da se jedan jedini način uredi pitanje onih poslova koji se tiču inspekcije u prosveti koji postoje na različitim nivoima i regulisani su različitim zakonima, pa da budu uređeni na sistematičan način i na jednom mestu.
Predlog zakona o elektronskoj upravi, u kojoj smo već dosta dobrih rezultata postigli i koju hoćemo takođe da unificiramo, da uvedemo sistem koji će omogućiti da se sve ono što je do sada dobro realizovano na različitim nivoima, a što ponekad i nije formirano tako da jedno drugo podržava, jedno drugome protokol, format i dostupnost podrži, da to sada omogući. Nema tu apsolutno ništa sporno. Nema tu apsolutno ništa što bi nekome moglo da smeta i zato ne čusmo nikakav argument koji ide u tom smeru. Uostalom, sijaset je primera koliko je to za građane dobro, za građane korisno, pa samo i u smislu ušteda o kojima su danas govorili prisutni ministri ili na nivou onih primera koji se upravo tih ušteda tiču, a kojih ima baš dosta u ovim materijalima koje smo kao narodni poslanici dobili u obrazloženju predloga. Ništa apsolutno nije sporno, loše, niti problematično.
Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji opet treba da omogući da mi na moderan, savremen način uredimo važnu oblast i da, to ima dobre pozitivne implikacije, o kojima je bilo reči danas, kao što je npr. mogućnost da građanima i privredi, potencijalni investitorima određene informacije predstavimo brzo, efikasno i kvalitetno. Kao nešto što potencijalno samo poboljšava rejting Srbije i na toj čuvenoj Duing biznis listi o kojoj smo govorili danas, kao nešto što samo potencijalno poboljšava klimu, parametre poput izvesnosti i u poslovanju i u komunikaciji. Zar to nije nešto što može samo da se pozdravi, nešto na šta može samo da se zadovoljno klimne glavom i kaže – dobro je, to nam treba.
Šta povezuje ove zakone, dame i gospodo, pošto se to čulo kao neka ovlaš isporučena, nazovimo je, zamerkom na temu predloženog dnevnog reda i ovih rešenja o kojima pričam? Da li to ima veze? Ima i te kako. Dakle, modernizacija i formiranje onih rešenja koja upravo koriste našim građanima neraskidivo povezuje predložene zakone.
Tačno je, postoje tu i neke stvari koje se tiču naših obaveza koje će omogućiti da se koriste određena sredstva za budžetsku podršku i tačno je da to ima veze sa evropskim putem Srbije. Ali, ovo je dobro mesto da se ponovo otvori zagrada i da mi ponovo jasno i glasno kažemo ono što smo u mnogo prilika već govorili u ovoj sali. Te integracije, dame i gospodo, pre svega se tiču onoga što interesuje nas kao ljude koji se o sistemu ove države staraju, kao nešto što se neposredno tiče našeg naroda, naših građana, kako ko više voli da kaže, što je njihov interes. Ne treba nama ni iz jedne države sveta, sem Srbije, ne treba nama ni zbog EU ni zbog neke druge zajednice dobro i kvalitetno rešenje, to je zbog naših građana.
Našim građanima je interes da mi imamo kvalitetno uređeno pitanje udžbenika. Našim građanima je interes da mi imamo moderne, savremene sisteme koji će im život činiti lakšim, koji će im smanjiti troškove. Našim građanima je interes da se vodi računa o tome kako funkcionišu institucije u ovoj zemlji. Našim građanima je interes da mi budemo uspešno društvo.
Sve to neposredno se tiče onoga što je interes ove države i interes ovog naroda.
Kada pogledate šta su izrečene zamerke, primedbe i tome slično, da li smo mi bili u prilici ili nismo bili u prilici da čujemo šta o predloženim rešenjima misli struka? Uz svaki zakon ide i prateći materijal i obrazloženje. Čini mi se u svakom ja pronađoh neke podatke koji govore o tome da su se vodile rasprave i ko je učestvovao i šta je tom prilikom predložio, šta je rekao, šta je izneo kao zamerku, šta je uvaženo, šta nije uvaženo. Pet zakona i svaki ima prilog te vrste, pa da pogledamo šta se u njima nalazi. Dakle, bilo je prilike.
Dalje, na temu jedne poluduhovite opaske – koliko se vremena čemu posvećuje, pa šta to govori na temu da li je nešto dobro ili nije. Reče neko koliko smo mi vremena posvetili pripremajući se za ovu raspravu, pripremajući amandmane i svoja izlaganja, to onda govori da li nešto valja ili ne valja. Tu istu logiku da primenim, mogu da zaključim sledeće – kada oni koji su se izjasnili da su protiv ovih zakona, a više od pola svoje diskusije provedu u priči o poslaničkoj grupi SNS i našim amandmanima, kada oni koji su protiv predloženih zakona više od pola diskusije posvete priči na temu da li nedostaje ili je mogla biti drugačije napisana neka lekcija iz istorije ili iz srpskog jezika i književnosti, to meni govori da je sa ovim zakonima sve u savršenom redu, da tu apsolutno nema šta da se zameri, da tu apsolutno nema šta da se iznese kao primedba.
Kada koristimo termine poput farse sa amandmanima, odličnu vest imam za narodne poslanike. Pogledao sam pažljivo predložene amandmane i nema baš ni jednog koji predlaže nešto poput Deda mraza ili toga sličnog. Dakle, farsu te vrste smo ovaj put srećom izbegli. Hvala onima koji se za tu problematiku brinu što su tu brigu izneli i sa nama podelili. Doduše, ima ponovo onih koji se tiču nekih besplatnih udžbenika i ostalog svega besplatnog. Dakle, čini mi se, bar četiri poslaničke grupe koje su se prosto rvale međusobno u kampanji za prethodne beogradske izbore na temu ko se prvi setio besplatnih udžbenika i svega ostalog besplatnog, izgleda ništa iz toga nisu naučili. Ništa iz toga nisu naučili jer rezultat koji je došao nakon te i takve rasprave i tih i takvih ideja trebalo je nešto da im kaže, a ponovo se time bave. To neka bude opet samo njihova tema, ali činjenica da smo mi danas čuli da je čak i neki tvit postao viralan, dovoljno govori na temu šta ima da se zameri, odnosno nema da se zameri sadržaju.
Politika koja predlaže ovakva rešenja, dame i gospodo, pitali su neki kakva je, ima li je, može li da se opiše? Naravno da može i to je politika koja se pre svega tiče ovih napora koji vode Srbiju u pravcu postizanja nekog statusa dobro uređenog društva, moderne zemlje. Mi smo mnogo toga u međuvremenu upravo na tom putu već postigli, ali i konstantnog neprekidnog truda da uvek pomerimo lestvicu pomalo više, da uvek cilj sami sebi pomalo odmaknemo, zadamo nove zadatke i trudimo se još više i postižemo još bolje rezultate.
Šta ta politika definitivno nije, a šta jeste? Definitivno, nije, ama baš nikako, povezana sa fenomenalnim idejama poput bacanja suzavca u Skupštini, prizivanje rumunskog scenarija i nekih setnih prisećanja na sudbinu Čaušeskua, brutalno vređanje predsednika države ili ministara, sa tim apsolutno nikakve veze naša politika nema. Ni sa idejama da se brišu i zabranjuju političke stranke, ni da se brišu i zabranjuju mediji, koje neko smatra sebi neprijateljskim. Nema nikakve veze sa brutalnim podsmevanjem, seirenjem nad situacijom poput one koju smo imali juče, da brutalna gruba sila, odvratna sila, neljudska sila se iskaljuje nad Markom Đurićem. Da se iskaljuje nad nekim ko predstavlja ovu državu. Nema nikakve veze naša politika sa takvim pristupom koji prosto uživa u situaciji kada su, pa nečije glave u pitanju.
A zašto sve ovo pominjem? Jer, su to sve teme koje se tiču Srbije ovih dana, pa su nažalost našle svoje mesto i na ovoj sednici koja je nedavno započela. Oni koji se sa ovakvim idejama i ovakvim temama bave na način koji sam upravo izneo, oni izgleda duboko zagledani u svoje stranačke zastave, koje su nakon poslednjih izbora izgleda definitivno spuštene na pola koplja, sve ređe i ređe pogledaju one državne. Sve ređe i ređe, toliko retko da se ponekad prosto čovek zapita da li ih uopšte gledaju? Dakle, to sa našom politikom sve nikakve veze nema. To je sve potpuno suprotno.
A šta jeste politika koja se tiče modernizacije, pa to je politika razvoja. To je politika rezultata i kad kažemo razvoj rezultata, da, mi mislimo na 170 hiljada novih radnih mesta obezbeđenih u ovoj zemlji, samo u nekoliko poslednjih godina. Da, mi mislimo na više od 60 novih fabrika i proizvodnih pogona.
Pričalo se danas o rezultatima i kad se za temu brine, pričalo se i o platama. To je politika dame i gospodo koja je, evo vam vest od juče ili prekjuče, učinila da, zvanični podatak je u pitanju, prosečna plata u našoj zemlji u januaru bude 50 hiljada 48 dinara i da to bude realno, 1,9% više nego u prethodnom mesecu, da to bude realno 5,2% više nego u januaru mesecu prethodne godine.
To je politika koja kako kažu ljudi koji se time bave i koji se u to dobro razumeju. Vodi ka, uz naravno, očuvanje trenda rasta koji trenutno imamo, prosečnoj plati u Republici Srbiji od 497 evra do kraja godine, pod uslovom da se održi stabilnost kursa koja već jeste izvanredna, kada se pogleda čitav period od 2012. godine do danas. To je sve tema taman onoliko koliko su se nad ovim stvarima danas ovde neki mnogo brinuli. Evo par dobrih vesti za njih, ukoliko su još u stanju da se obraduju zbog dobrih rezultata u sopstvenoj zemlji, evo dobrog razloga da to urade.
Ta politika rezultata i ta politika razvoja, naravno tiče se i formiranja odgovarajućeg mesta za Republiku Srbiju na međunarodnom planu, tiče se i formiranja odgovarajućeg poštovanja za našu državu. Tiče se i čuvanja digniteta našeg naroda u svakoj prilici, pa i kada se obeleži 24. mart i ono što se desilo 1999. godine, ta politika nema problem da kaže, da stvari nazove pravim imenom, da osudi agresiju, da osudi nečovečno postupanje prema našem narodu. Ta politika nema problem da uzme u zaštitu pripadnike našeg naroda na KiM koji su ugroženi.
Ta politika, dame i gospodo, obezbedila je i onaj napredak od 50 mesta na Duing biznis listi, o kojoj ste govorili danas. Ta politika je obezbedila sredstva da danas država bude u stanju da pomaže i kada se rodi dete i kada se rodi drugi dete i treće, četvrto i da besplatni udžbenici zaista postoje, ali ne više na nivou nekih priča i fantazija, nego tamo gde su potrebni, npr. u socijalno ugroženim porodicama, da oni danas postoje kao realnosti, i u porodicama koje imaju treće i svako naredno dete. Da to bude nešto što jeste realna stvar, što nije samo priča za amandman i dodatna dva minuta nečija, bilo čija.
Ta politika, dame i gospodo, jeste politika koju je definisao predsednik Republike Aleksandar Vučić, jeste politika koju zastupa SNS i koju sprovode vlade u ovoj zemlji. Ta politika dame i gospodo, ako pogledate rezultate, ima podršku građana Srbije, i dobro razume da postići velike stvari, kao što su modernizacija društva, kao što je reforma društva, kao što je promena mentaliteta, jer podrazumeva da biste postigli velike stvari na njima morate da radite naporno, da budete skromni i posvećeni.
Ta politika koja iznosi velike poduhvate, poput evropskih integracija, i zaštite naših interesa u ovo teško vreme, ona zna, da te stvari nisu moguće ukoliko ne postoji političko jedinstvo. To političko jedinstvo u zemlji, još jedna novost za one kojima izgleda i dalje ništa nije jasno, mi smo postigli. Bez njihove pomoći, ili uprkos njihovoj želji da je ne bude. Ona se vidi kroz podršku toj politici od 78% na KiM i pobedi Aleksandra Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora sa 56% i apsolutnom većinom u broju mandata u Beograd, pa i ovim rezultatom od 67% u Smederevskoj Palanci, pre samo neki dan.
Tu politiku građani Srbije dobro razumeju. Ona je obezbedila državno jedinstvo, ona je obezbedila sabornost. Ona, takva kakva jeste, obezbeđuje i rezultate. Tu politiku, i završiću sa rečima prisutnog ministra – mi ćemo, dame i gospodo, budite uvereni, zastupati od srca. Hvala vam najlepše.