Hvala lepo.

Opet par sekundi, neće trebati više. Hvala onima koji su sami sebe nazvali prepisivačima danas, da ne bude neke zbrke oko toga ko je to uradio. Oni su sami za sebe rekli da su prepisivali. Svaka čast na priznanju.

Da li im je u duši lakše, ne znam. Hvala što su nas podsetili na ovaj aspekt EU i dobrih standarda u vezi sa ovim zakonom.

Očekujem da upravo iz tih razloga, upravo oni podrže zakon, jer prošla ili pretprošla sednica, bio je amandman tih ljudi gde su u obrazloženju sami napisali – mi ovo predlažemo, jer je to dobar standard EU.

Ako se time rukovode, neka budu dosledni, pa neka podrže i ovaj zakon i sve ostale, iz istog razloga.

Hvala lepo.

Zbog potpuno bespotrebnog pominjanja SNS, Agencije za borbu protiv korupcije i priče o tome da je, zamislite, neko izgleda dobio zadatak da ustanovi imena onih ljudi koji su uplatili prilog za kampanju SNS ili našem kandidatu, pa to sad ne sme da se zna.

Dakle, pitanje je šta je besmislenije u takvoj tezi, da li priča o nepoznatim imenima kojima ti ljudi mašu? Ja ne znam, ima li i jedne stranke bivšeg režima da nije nekako ponosno, kao da otkriva ne znam šta, mahala spiskovima imena ljudi koji su dali novčani prilog SNS ili našem kandidatu? Šta tu sad kao nema da se otkrije? Šta se tu kao ne zna? Šta je uopšte sporno da ljudi u svoje lično ime uplate podršku stranci? O čemu je sada tu konkretno reč? Dolazim do druge stvari.

Ako pričamo o 19 ili 40 hiljada dinara ličnih sredstava nekog čoveka, kako je moguće da tu postavljaju neki znak pitanja ljudi koji su podržavali kandidate koji i dan danas objašnjenje nemaju, ma jednu jedinu reč nemaju obrazloženja za milione evra upravo utrošenih za kampanju, milione evra? Nije im jasno 19 hiljada dinara, al sve razumeju na temu miliona evra, bukvalno. Onda kad ih se pita – a, odakle taj novac, šta uradi vajni kandidat kog su podržavali? Tu mislim na Vuka Jeremića. Izlane se, pa kaže – to su mi pomagale međunarodne korporacije koje ne posluju u Srbiji, ne mogu da vam kažem koje su. Pa, ne prođe ni dva sata, shvati da to izgleda nije baš u skladu sa pravilima, izbornim pravilima po kojima postupa ta agencija o kojoj se govorilo malo pre, i u skladu sa dobrom praksom, baš po pitanju te korupcije, pa mora njegov vikar da ga ispravlja, da trči na televiziju i kaže – ne, ne, ne, nije to to, to je finansiranje nečeg drugog, a nama su kampanju finansirali odavde iz Srbije.

Ovim završavam. Ili, ako misli da se sada prešaltao sa jednog propalog DOS-ovskog kandidata na drugog, na onog Jankovića, pa je bezbedan, pa, nije. Tek tu ima primera sijaset. Evo, dnevna štampa je puna njih. Ako treba o tome da pričamo, hajte, molim vas, hajte, baš čekam.

Nije, naravno, zbog ove opšte stručnosti, zbog slovnih grešaka. Ja mislim, koliko god da je bilo potpisnika raznoraznih amandmana iz ove poslaničke grupe, da je svaki uspeo da napravi više od jedne. Rekli smo da nećemo više o tome, nije to toliko važno koliko, na primer, priča o tom centru. Zamislite sada, strašan je problem da mi raspravimo da li je zid na određenom mestu. Samo da vas pitam – a koji zid, gledano iz perspektive žutog preduzeća, koji zid kad tu ni jednog jedinog zida nije bilo, ni na jednoj strani? Ni vrata, ni prozora, ni tih rupa, ničega nije bilo, gola livada. I, sad mi sa njima da raspravljamo na tu temu, pa to je potpuno besmisleno.

Ali, kad govorimo o ovim prilozima, o korupciji, o pitanju odnosa Agencije za borbu protiv korupcije, evo, na primer, zanimljivih pitanja. Ja sad gledam javno dostupan spisak, javno dostupan kao i ovi ostali spiskovi koje su pominjali danas, donatora baš objedinjenog žutog preduzeća 2012. godine. Kakvo je stanje bilo firmi kao što su „Alfa sor“, „Buljarica“, „Oranica“, „Milinković Kop“ itd, koje su sve do jedne donirale po 7,5 miliona dinara? Koliko su dobro poslovale te godine kad su mogle da doprinesu blistavoj pobedi žutog preduzeća? Sve po 7,5 miliona, a ima i nekih skromnijih sa po 6. NJihov predsednik skupštine opštine, ili predsednik opštine, pomoći će mi, verovatno oni to bolje znaju, Stari grad, Bastać Marko, 580.000 dinara imao je viška, pa doprineo blistavoj pobedi žutog preduzeća te godine. Marko Đurišić, ko bi to mogao da bude, 345.000 dinara. Zoran Đinđić 341.000. To je neki drugi čovek, očigledno. Modest Dulić, ovaj mora da je neki rod takođe velikoj vedeti žutog preduzeća, 138.000 dinara. Moguće da je to onaj brat bivšeg ministra.

Ovi su spiskovi toliko dugi, da bismo mi mogli ceo božiji dan da ih čitamo, jer su ti spiskovi potpuno u redu i tu je sve na mestu i ništa nema da se obrazlaže.

Završavam, ovo je poslednja rečenica, gospodine predsedavajući.
(Radoslav Milojičić: Vreme, dva minuta i 20 sekundi.)
A mora da se pita za nečijih 19.000 dinara. Ovo, junaci, da objasnite. Pre svega ovaj što voli da dobacuje, dajte njemu priliku.

Zbog pominjanja stranke i onog interesantnog predloga - šta da se radi sa ovim amandmanima, bilo bi dobro da svako brine ono za šta je sam nadležan, odgovoran i dokle mu je domašaj. Znači, o svojim amandmanima. Uvažena gospodo s druge strane sale, nemojte ništa da brinete o amandmanima koje podnose kolege iz SNS ili iz stranaka sa naše liste. Ko god želi, s druge strane, da povlači bilo šta što je predložio sam, njemu na volju, čak ne samo njemu na volju, njemu verovatno i na korist. Znači, biće mu verovatno mnogo bolje da ono što je planirao da danas radi, obrazlaže ili već kako koristi, povuče, između ostalog i zbog tih posledica o kojima smo govorili.

Sve ima svoje posledice, svačiji nastup ovde i sve što se kaže ili učini. Između ostalog, posledice se mere i u onome što sutra građani misle o svakom od nas. Neki koji to do sada nisu shvatili, imali su prilike, šteta što to nisu učinili, mogli su te dobre posledice da prepoznaju, recimo, u rezultatima izbora. U rezultatima izbora, tako i važi za ove veoma bučne i hrabre, koji su čuveni već po tome da su ušli u Ginisovu knjigu rekorda po fenomenalnim rezultatima kada je reč o brzom ispijanju piva u vis i u dalj. Neki su morali da se takmiče sa beše nevažećim listićima na izborima 2017. godine. Između ostalog, to je važna posledica onoga što čine i rade u Narodnoj skupštini do juče dok su svirali i pevali sa ostatkom ansambla.

Nakon toga, ovih, koliko ima, 6% ili 5,5%, više ne mogu da zaključim, koje dele njihovi kandidati sa prethodnih izbora, sa onima koji su ih podržavali, sa „žutim preduzećem“, sad su i jedni i drugi tu, na ivici cenzusa i to je posledica onoga što se čini i što se radi.

Kada govorimo o sukobima interesa, možda baš zbog toga što su pokušavali da zloupotrebe i ona prava kojima su raspolagali, time završavam, gospodine predsedavajući, dok su obavljali važne državne funkcije, kako jedni, tako drugi, tako treći, svi zajedno i završili tu gde jesu, negde na ivici cenzusa, nek se zapitaju zašto. Hvala.

Član 104.

Mislim da bi ovde bilo dosta osnova da mi porazmislimo o onom korišćenju prava na reklamiranje Poslovnika za potrebe replike. Ovo je sada malo drastičniji primer, gospodine predsedavajući, pa skrećem pažnju prosto, ne insistiram uopšte da mi o tome nešto glasamo, nego skrećem pažnju da kada neko ima snažnu potrebu da nešto kaže, pokuša, pa mu ne uspe, sećate se vi, bilo je tu pokušaja da se reklamira Poslovnik još pre sat vremena, baš ovako pametno kao maločas, pa onda sada ponovo, i da se pritom to koristi za iznošenje nekih ličnih ocena na temu omiljenih poslanika i tome slično.

Ono što ja mogu da vam kažem na tu temu, a vama se obraćam, ne koristim ovo za repliku naravno, da je omiljeni poslanik Aleksandra Vučića, upravo gospodin Kenojčić. Svaki put kad se on javi za reč, to je tako lepa i jasna slika i prilika žutog preduzeća i stručnosti i pameti i svega najlepšeg što može da se vidi i čuje sa njihove strane, da nama bolji primer za to nema. Ako bude bilo potrebe da mi razmenimo ovde još koje mišljenje na temu bilo koju, uključujući i one razne donacije i dotacije, možemo ima tu fenomenalnih primera, jedva čekamo, ali da ipak mi probamo da se držimo rasprave, koliko je moguće. Ako ne može lepo, neka to bude u duhu onoga što omiljeni narodni poslanik Aleksandra Vučića, mister Kenojčić, jedino ume i može. Nemamo ništa protiv.

Osnov manje važan, ali opet svega desetak sekundi.

Uz zahvalnost na dobrim preporukama, ne bi bilo loše s druge strane da se obrati pažnja koji je zakon na dnevnom redu, koja oblast, možda koji je dan, a pre svega kako vam se zove država. Hvala.

Odlične napomene, dame i gospodo, ja ću sa svoje strane svakako dobro da razmislim o njima, čim čujem kako vam se zove država. Jeste li utvrdili?

Čisto na temu ovog brljanja i ovog nepoštovanja, ako ćemo da pričamo o tome i na tom nivou, dame i gospodo, svako pre svega da počne od sebe. Nekoliko puta danas mi smo pozvali da se to primeni. Da li je tako? Da li je poštovanje i dobar primer izostanka brljanja kada narodni poslanik ne može ni da se obrati Narodnoj skupštini pošteno, bez da pogreši ili bez da zabrlja, jel tako beše? Jel se obraća Narodnoj skupštini tako što joj pošaljete amandman, naslovite na – repu Republika.

Kako vam se zove država? Da li je utvrđeno u međuvremenu? I oni koji ceo dana danas govore o besplatnoj knjizi za sopstvene potrebe, a pretpostavljam da mislite na ovu knjigu, gospodine predsedavajući, koju su takođe podizali danas. Izgleda da su navikli da knjige izučavaju od poslednje strane. Bavili se jedinstvenim metodološkim pravilima koja se nalaze na samom kraju ove knjige, a izgleda propustili ono što je na njenom početku.

Na početku se nalazi Ustav, a u naslovu tog Ustava, ako ne na nekom drugom mestu, a tu je bar zgodno, mogli bi da pročitaju kako im se zove država koju pominju bez da joj ime pogreše. Možda bi im to pomoglo da se i Narodnoj skupštini, za čije dostojanstvo strašno brinu i zbog koje su zabrinuti i zgroženi nad nekim brljanjima, da nju oslove na pravi način. To je valjda elementarni minimum bilo kakve komunikacije ovde, pa i tog brljanja o kome pričamo.

Od sebe da se počne, ovo da se ne dešava, a kad se desi za to da se izvinjenje uputi svima ovde prisutnima, pa onda možemo da pričamo o bilo čemu drugom, na tu i na bilo koju drugu temu. Hvala lepo.

Član 107. – dostojanstvo.

Gospodine predsedavajući, odmah da vam kažem, ne tražim da se o ovome glasa, ali na neke stvari stvarno treba reagovati. Kada se ovde koriste izrazi i optužbe poput: „reket“, ja sam to dobro čuo, ponovljeno je čak dva puta, nekome nije bilo dovoljno da bude drzak jednom, nego mora više puta, mislim da na to treba da se reaguje. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je ovo valjda ozbiljno mesto. Možda nije ljudima koji su navikli da se ovde izražavaju sviranjem i pevanjem, ali nama koji znamo šta znači posao narodnog poslanika jeste, pa da neke stvari ipak ne dozvolimo, da se optužuje Privredna komora, da se optužuje drugo ministarstvo, a sad je i taj zakon sporan koji nikakve veze sa današnjom raspravom nema, da bi se neko malo uslikao, pa se umontirao za veb sajt svoje organizacije, koja je ne zna više ni Bog šta, da li udruženje građana ili grupa građana. Malo su nekad pokret, nekad se izdaju lažno kao stranka, ali nije ni važno šta su. Tu vrstu potreba da zadovoljavaju na ovaj način nikakvog smisla nema. Ne samo zbog ovog mesta, nego mislim da je vređanje, a sad već i neke zdrave pameti, da to slušamo od ljudi koji su na reket navikli, koji plaćaju reket svom Saši Raduloviću za mesto poslanika kroz one usluge raznoraznih privatnih firmi koje postoje dok sredstva ne legnu, i to kampanjska sredstva dobijena za učešće na izborima na račune, a onda preko noći odjednom nestaju tragovi, stavlja se ključ u bravu i neko se izdaje kao siroti narodni poslanike, bez igde ikoga na svetu celom.

Da se mi ne bismo trošili na takve teme i na takve ljudi, ja predlažem da mi ovo ipak malo što se tiče poštovanja ove knjige Poslovnika zaoštrimo, a ne moramo da glasamo, samo da malo više vodimo računa. Ti će prolaziti na osnovu toga šta i kako rade, a onako kako su prolazili i do sada, a da se mi vratimo ozbiljnoj temi, važnim zakonima i da ovo radimo na jedini ispravan način. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući, pored toga što ste odgovorili narodnoj poslanici da ovo što je sada uradila nije smela da uradi, ja mislim je bilo osnova da mi primenimo i meru koja se tiče njene poslaničke grupe, a mera se odnosi na oduzimanje nekog vremena za raspravu kada se zloupotrebi pravo na ukazivanje na povredu Poslovnika.

Koliko sam ja razumeo, upravo to se ovde dogodilo maločas.

Dakle, mislim da je potpuno neprihvatljivo da, šta mi radimo ovde, da se igramo čija će da bude poslednja.

Na potpuno korektan, ozbiljan odgovor ministra, da neko sebi da za pravo da podigne Poslovnik i pritom optuži narodnog poslanika da je nešto dobacio, pa, nije se niko obraćao uopšte gospođi ovde. Sa naše strane nije niko. To da li mi smatramo da se razume ili sluša, to je posebna priča. Niko se nije obraćao gospođi. Ovo je iskorišćeno samo zbog toga da bi neko, šta, bio malo duže u prenosu.

Mislim da je potpuno neprihvatljivo da nam se pritom spočitava, i ovde je prozvana poslanička grupa imenom i prezimenom naš poslanik, ali kompletna poslanička grupa, za nedolično ponašanje i dobacivanje.

Gospodine predsedavajući, svi mi ovde vrlo dobro znamo da je apsolutno neprihvatljivo da nam se tim rečima obraća i da nam te stvari pominje predstavnik poslaničke grupe koja je, nažalost, po lošem poznata, upravo na temu neadekvatnog obraćanja kolegama, upravo na temu neprihvatljivog ponašanja i u Domu Narodne skupštine.

Meni ne pada na pamet da ja te stvari koje su oni sebi dali za pravo da izgovore ponavljam. Ali, sećate se svi onog čuvenog „terajte se“ itd. Ko je to uradio, ko je to rekao?

Da nisu upravo predstavnici one poznate poslaničke grupe koji su u stanju da priđu kolegi dok govori, da mu se unosi u lice, da pljunu drugog narodnog poslanika, da pomenu, šta? I, pazite, to sebi dozvoli dama, „reproduktivne organe“, na prostački način. Hajte, molim vas.

Dakle, ako ćemo ove stvari da radimo kako treba, da vodi računa svako o svom ponašanju, a to uključuje i ono za šta ćete da optužite druge i u koga ćete prst da uperite.

Ako njih nije sramota, nas jeste zbog njih i mi reagujemo. Hvala.

(Tatjana Macura: Kako te nije sramota?)

Ponovo 103. stav 8, gospođo predsednice. Više kao sugestija sa moje strane da se o njoj zajednički razmisli i ne insistiram da mi o ovome glasamo, a odnosi se opet na zloupotrebe da se ovaj Poslovnik podigne visoko da bi se šta reklo u svrhu replike. Mislim da smo to opet čuli malopre. Razumem nečiju potrebu da brani svog stranačkog prijatelja, druga, saborca, kakvi god da su im međusobni odnosi, ali smatram da to ne može da se radi kroz zloupotrebe Poslovnika.

Nama srećom ovaj Poslovnik daje prostora da mi takve stvari sankcionišemo, na primer, kroz oduzimanje vremena. Možda nije bilo punih dva minuta, evo, može i ovaj jedan minut onako nemušt kakav je bio, ali baš zbog tih građana koji sve ovo prate i koje sve ovo veoma zanima.

Između ostalog, zato što ih zanima i svaka činjenica vezana za devastaciju svakog sistema, pa i zdravstvenog u vreme kada je „žuto preduzeće“ žarilo i palilo ovom zemljom. Zbog njih bi trebalo da ovo bude sednica na kojoj se ozbiljno razgovara, pa kada se na primer, pominju određeni procenti, da to ljudi rade sa izvesnom težinom, da vode računa šta govore.

Ja tu ne mislim sada tu na procente podrške, oni su više nego jasni svakome, tome ne treba posebno pridavati pažnju kada svi znaju ko ima apsolutnu podršku u ovoj zemlji, a ko se nalazi ispod linije cenzusa po svakom istraživanju. Ja ovde mislim na procente, govorimo o važnom resoru, pa su i sredstva u njemu važna, procente, zloupotrebe sredstava, na primer, iza lokalnih budžeta, to se odnosi na onih 470 miliona i na onih četiri milijarde koje smo pominjali danas. To se odnosi na sve ono što je pronevereno upravo od strane tog „žutog preduzeća“, a što treba precizno da se iskazuje ovde.

Tako da ne treba Poslovnik da se koristi za međusobne obračune i prepucavanja, ni za minut, ni za dva. Koliko god da zloupotrebimo, bilo mi, bilo oni s druge strane, ja se zalažem za to da se to nadoknadi od vremena rasprave, a kakav će biti utisak svega, mislim da je to za građane veoma važno, baš zato da ne bi ponovo pogrešili kao 2000. godine i najgorima od najgorih pružili priliku da sve upropaste. Hvala.

Što se tiče ovog katastrofalnog puta kojim smo mi krenuli, uvođenjem dualnog obrazovanja, ja zaista molim, ja praktično apelujem na narodne poslanike da podhitno kontaktiraju sve zemlje EU koje primenjuju ovaj model obrazovanja, da ih obaveste da smo upravo otkrili da su oni na teškoj stranputici i da će propasti. Evo, to smo upravo čuli. Molim sve koji su ovo slušali, da kontaktiraju predstavnike Švajcarske, predstavnike Austrije i Savezne Republike Nemačke da im kažu da će propasti i moramo podhitno da ih zaustavimo, da ne srljaju u tu propast primenom dualnog obrazovanja. To smo upravo čuli i toliko smo naučili.

Pored toga smo dodatno naučili da se ovim uvodi i trogodišnje obrazovanje. Tako da ujedno molim, kada već budete pri slušalici, da kontaktirate i sve one koji se sada, danas, u Srbiji obrazuju po trogodišnjem programu, da ih obaveste da će to tek biti uspostavljeno, dakle da to do danas nije postojalo, to gde oni idu u škole i to što uče, toga nema. Toliko na temu ozbiljnosti i konkretnih stvari kada je reč o zamerkama o ovom zakonu koji je po svoj prirodi dobar, koristan. To dovoljno govori valjda i da se primenjuje ovde gde se primenjuje, gde smo mi na nekoliko mesta pokušali da utičemo na poslanike da prosto povežu jedan i jedan, nije to toliko teško. Ko neće ne mora, nije to naš problem.

Na temu odustajanja od evropskih integracija. Ne treba to govoriti onima koji postižu dobre rezultate u tom smeru, koji otvaraju poglavlja. Možda nad tim pitanjem treba da se zapitaju upravo oni koji ga pokreću danas, a koji u duhu dobrih međunarodnih odnosa i saradnje, brutalno vređaju predstavnike EU malicioznim tvrdnjama da su ti ljudi sami protiv evropskih vrednosti, da su sami protiv vladavine prava, da su sami protiv demokratije, slobode glasa, slobode reči itd, i da to, zamislite, sve tolerišu nama ovako groznim i nikakvim.

Dakle, prestanite vi da vređate EU. Pokažite da vam je do te Evrope zaista stalo, a u međuvremenu potrudite se da uradite i nešto dobro za građane ove zemlje, ako ste nešto u međuvremenu naučili kad već o znanju i učenju govorimo. Hvala lepo.

Članovi i 106. i 107. bi mogli sada da budu dobar osnov da se mi malo nešto zapitamo ovde. Vi, gospodine predsedavajući, pretpostavljam to niste čuli, a ja sam čuo. Poteglo se pitanje načina na koji smo mi vodili ovu raspravu, da ne pokazujemo dovoljno interesovanja za ono što zastupamo, je li tako, nego govorimo, mislim da su rečene neke besmislene stvari, onog trenutka kada se pozabavimo pitanjem uspeha na fakultetu i čitanjem nečijih ocena. Je li tako? To je neko rekao verovatno da bi samo iskoristio priliku da se pohvali da je i on imao odličan uspeh na studijama. Svaka čast na tome, samo jedna napomena i ne tražim da o tome glasamo – mi smo ovde raspravljali o ocenama koje su postigli na fakultetu kandidati za predsednika Republike. Zašto onaj ko je osetio snažnu želju da se samopohvali ovde nije bio kandidat za predsednika Republike, ako je bio toliko dobar, važan ili ako je sada uopšte dobar i važan?

S druge strane, što ne prokomentariše kakve su ocene bile njegovog kandidata na proteklim izborima za predsednika Republike? Možda zato što tamo nema ništa, baš ništa za pohvalu i sam je svestan da tu nema ništa za pohvalu, pa izgleda i nema želju da brani svog kandidata za predsednika Republike. Biće da su te stvari koje su upisane u tom indeksu još manje važne i manje vredne od ionako nevažnog i bezvrednog rezultata na tim izborima 2017. godine. Hvala lepo.

Vreme ovlašćenog predstavnika.

Pa nisam siguran da li su predlagači sad pobrkali amandmane, pošto mislim da je na ovaj član konkretno bilo „briše se“, a ono obrazloženje na neki drugi, ali ako već pričam o njemu, mislim da su opet predvideli da se kupe neki računari ovog puta za decu koja idu u predškolsko, pa da nam samo kažu koliko to košta? Hvala.