Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, želeo bih pre svega na prvom mestu, u najkraćem da izrazim podršku predlozima zakona. Dakle, i Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, jer zaista smatram da više nego ima smisla, potpuno je ispravno zaštiti novac građana ove države i kroz predloženo rešenje u ova dva zakonska predloga.
Drugo, kada je reč o novcu koji treba da posluži na modernizaciju jednog sistema u TE Nikola Tesla, i novcu koji treba da posluži za unapređenje kapaciteta prenosnog sistema EMS. Dakle, i jedno i drugo je bez ikakve sumnje korist za ovu državu, korisno za njene građane, i tokom raznoraznih rasprava, teoretisanja i ostalih naklapanja, ponekada mi nismo danas čuli nijedan jedini razlog, a zašto bi bilo koji od ova dva programa bio loš, pogrešan, štetan, bilo šta slično.
Čuli smo što šta drugo, ali da nema smisla uložiti na primer na ove dve teme, to nismo. Da li smo mogli uopšte da čujemo da finansijski uslovi koji su predloženi nisu dobri. Bio je jedan pokušaj, nije bio baš najspretniji, moram da priznam, ali da pogledamo malo konkretno i realno, da li su ovi uslovi, a dati su vrlo detaljno u materijalu koji je dobio svaki narodni poslanik, vrlo precizno, da li su oni nepovoljni. Da li je recimo, 0,8% kamate godišnje nepovoljno? Vrlo je dobro što je konkretno i ministar Vujović tu, ja sam više puta pozdravio činjenicu da baš svaki put kada je tu i kada se postave određena pitanja, veliko je zadovoljstvo slušati obrazloženja i kako se šta dešavalo u ovoj zemlji i kako je danas i kako iznose određeni brojevi, zbog čega i zašto.
Velika je šteta, i to moram i danas da ponovim, što mnogi, na žalost propuštaju priliku da iz toga što ministar kaže nešto i nauči, da nešto bolje razumeju. Ako ni zbog čega drugog da sutra ne ponavljaju istu grešku, pa da pričaju iznova i iznova izanđale fraze, na koje je lako odgovoriti i zaista je ponekad mučno i tužno gledati narodnog poslanika koji se sramoti iznoseći jedno te isto i uvek prolazeći na jedan te isti način kada dobije kontra argumentaciju od ministra. No dobro. Svako neka brine o sebi i u tom smislu, dakle ovo su uslovi dobri i ovo su uslovi koje uvek mi napravimo, paralelu ne može ni da poredimo ni sa deset puta većim iznosom kamate na godišnjem nivou kakve smo imali.
Evo, koliko sam ja ovde u ovoj sali, ima par godina. Kada god dođemo do budžeta, obavezno se podsetimo i neke stavke koja se odnosi na uslove zaduživanja sa 8%. Evo, uporedite ovih 0,8% sa 8% i kažite da nije dobro. Ne može to niko. Par komentara samo na nešto što se moglo čuti u smislu određenih napomena danas, pri tom ne mislim na one pokušaje dobacivanja likovne sekcije žutog preduzeća, video sam da je čovek doneo danas neki crtež, verovatno da nam se pohvali kako je nešto lepo nacrtao. Šteta jeste što izgleda kao siva mrlja, pa nisam mogao da se nadivim koliko, siguran sam zaslužuje. Nadam se da ćemo dozvoliti preduzeću da u budućnosti koristi bojice, kada bude crtao.
Što se tiče, recimo napomena da neki istorijat odnosa između Nemačkog i Srpskog naroda nije dobar, pa zbog toga treba da sumnjamo u ove sporazume. Dakle, molim vas da budemo ozbiljni do kraja, da se bavimo ovim poslom tako da to bude sigurno u interesu društva. Da se ne pitamo da li je važno ili nije važno, ne samo negovati dobre odnose, nego razvijati privrednu saradnju. Da se podsetimo, ako ih ne znamo da saznamo na kom je ona nivou, koliko nam je važna privredna aktivnost kompanija koja dolazi iz te države, koliko nam je važna i značajna politička podrška, koliko nam je važna, evo baš ovakve korisne sporazume, mi možemo da dobijemo sutra i da ih iskoristimo još jednom za nešto što direktno služi ovoj zemlji i njenim građanima, našim javnim preduzećima ali i važnim sektorima na bilo koji način, dakle to apsolutno nije način.
Druga stvar, što se tiče Železare, razumem da je bilo malo šire rasprave danas, opet nije dobro da ona ide previše u širinu ali Železara je interesantno pitanje evo i danas iz bar dva razloga.
Prvi razlog, i moj pozdrav i moje divljenje likovnoj sekciji žutog preduzeća, prvi razlog zato što Železara zaista jeste jedan dobar primer, jedan vrlo efektan primer. Kako može veliki i krupan problem da se reši? Kada se tim problemom bavi neko kome je zaista stalo i neko ko zaista ume da rešenje nađe? Ja to sigurno, opet mislim pre svega na Aleksandra Vučića i Vladu koju vodi. Železara jeste nastavila da radi, iako su oni koji su i danas nešto ovde pričali o njoj imali fenomenalna rešenja u vidu da se ona likvidira, da se zatvori. Nisu čak ni krili da to misle i to su doslovce govorili. Mogu da se pronađu izjave iz 2013. i 2015. godine.
Imamo problem sa Železarom, šta ćemo sa njom? Ma katanac na vrata, pa svako neka brine svoju brigu, kako zna i ume. E pa, ne dame i gospodo, ne, drugarice i drugovi kako god se vi tamo oslovljavali, pronađe se rešenje, tako da ne samo sistem nastavi da radi i ne samo da 5.000 porodica opet ima izvor prihoda, nego da taj sistem nastavi da radi tako što ima i veći rezultat nego što je imao pre nego što je došlo do uspešnog partnerskog odnosa sa našim prijateljima iz Republike Kine pa beleži bolje rezultate i to se moglo u medijima pročitati, ako se samo neko potrudi da to pogleda. Pa, zbog toga što ima bolje rezultate, zapošljava i više ljudi nego što je zatekao, pa zbog toga što ima bolje rezultate, on i podigne primanja tim ljudima koji su angažovani, pa zbog toga što ima bolje rezultate najavi i prijem novih ljudi u redu veličine od stotina, dakle, o stotinama pričamo.
Sada, uporedite to što se dogodilo, to je zaista više nego uspešno rešenje sa onim što su veliki politički geniji i ekonomski stručnjaci, razno-razni eksperti opšte prakse sa druge strane predlagali, katanac na vrata, svi na ulicu i kud koji mili moji. E, recimo i to je dobar primer razlike u odnosu između onih kojima je stalo i koji hoće da rešenje nađu, i koji imaju načina da ta rešenja nađu, koji to umeju i oni koji bi samo nešto pričali i ponašali se po sistemu - brigo moja pređi na drugog.
Što je još recimo interesantno ovo pitanje? Pa zato što je aktuelno. Evo i ovih dana mi smo imali više, veoma, veoma važnih vesti, baš zbog delegacije koju lično predvodi Aleksandar Vučić, 20 i ministara i gradonačelnika, delegacija na najvišem mogućem nivou u poseti Narodnoj Republici Kini. Bavi se, podjednako važnim pitanjima, bavi se npr. mogućnošću da rešimo sudbinu RTB Bora, koju smo takođe pominjali danas i tako se recimo traže rešenja kada zaista hoćete da ih nađete i tako se recimo otvaraju vrata da tog rešenja zaista i bude. Neću da pitam, znamo već šta je predlog rešenja sa druge strane. Opet onaj katanac na vrata i opet svako kako zna i ume. Samo da niko tamo ne brine ni o čemu, da se ne zamara dok crta, bez bojica za sada.
Slušali smo, recimo, i o tome da postoje veoma dobre šanse i značajna politička podrška od samog vrha, najviših autoriteta u Narodnoj Republici Kini da se uspostavi direktna avio linija.
(Radoslav Milojičić: Jel to tema?)
Šta bi to onda značilo za ovu zemlju? Da se unapredi turizam i u infrastrukturi, a tema je taman koliko i ona „Železara“ za onoga ko pita.
Kako beše, kolega? Univerzitetski profesor, jel tako? Dakle, taman je toliko tema.
Koliko bi značilo za ovu zemlju da dalje unapređujemo infrastrukturu? Mi smo i memorandum potpisali, a i ugovor se potpisuje za putnu infrastrukturu sve do granice sa Crnom Gorom.
Da ne pričam o svemu onome za šta ugovori već postoje. Na papir su stavljeni konkretni uslovi koji će omogućiti da se i ona brza pruga do Beograda do Budimpešte uradi. Sve je to podjednako važno kao i ova „Železara“, jer je od životnog značaja za građane ove zemlje. Pa kada se tako nešto pomene, na čemu ja zahvaljujem, red je da se što god i dalje čuje na tu temu, o njemu promisli, možda nešto i nauči. To nikad nije loše. To je uvek korisno.
Kada se pominju javna preduzeća i to što neko u jednoj rečenici kaže da nema odgovarajućeg menadžmenta, a ima, ima jedan, ima tri, koliko sam zna o čemu priča, to nek ostane pitanje za te druge.
Pošto su se pominjale kvake, za sam kraj jedno pitanje s moje strane – pa, u čemu je kvaka? Zašto neki ljudi ovde uporno odbijaju da se stvarima bave na ozbiljan, ispravan način, da izvuku određene zaključke i pohvale, ono što je zaista dobro, makar i sami ne prošli na izborima mnogo bolje zbog toga, ali gore od ovoga kako su prošli, teško?
Dakle, šta je kvaka? Kvaka je da se neke stvari ovde, dame i gospodo, zaborave, da se nekako izbace iz prvog plana. Na primer, činjenica je da se ovde o budžetu ove zemlje, o nivou novca kojim mi raspolažemo bave ljudi koji su u stanju da sami sa sobom potpisuju ugovore kako bi tim novcem koji dobiju od države raspolagali na nepošten način, da sa svojim fantomskim udruženjem fantomski pokret potpisuje neki ugovor. Zamislite, sam sebi izdaje grejalice, zamislite taj nonsens, a onda brine o budžetu, brine o profesionalnom menadžmentu, brine o biografijama, kvalifikacijama i transparentnosti?
Inače, uzgred budi rečeno, imali su priliku da pokažu i biografije i kvalifikacije i transparentnost i da li znate šta je bilo od svega toga onda kada su imali priliku? Pa jedno veliko ništa. Znači, ono o čemu su pričali pokazali nisu, a imali su evo baš ovde, u glavnom gradu, više od dve godine prilike da pokažu to u praksi. Ništa, slovo na slovu. Dakle, jedna obična priča, potpuno prazna.
Šta se još želi, recimo, zaboraviti ili izbaciti iz prvog plana? Pa evo oni koji pominju s vremena na vreme Mlađana Dinkića, nekako bi hteli da se zaboravi da sa njegovim okruženjem druguju, da sa njima šetaju na onim neuspelim protestima. Ne znam da li još uvek ima tih protesta? Nešto ih ne viđam ovih dana. Oni bi voleli da mi to nekako nemamo u vidu.
Kad spomenuh procente, da se ne setimo šta je rezultat tih i takvih priča, teorija i tog nedostatka odgovarajućeg znanja. Taj se rezultat meri baš procentima, nekim procentima na nekim izborima. Sada ću ja ovo da završim citatom, jer sam video da to kolega Atlagić radi veoma efektno. Stavili su kao zvaničan stav, kao zvaničan zaključak ti veliki politički geniji iz internet pokreta sledeću misao u jedan svoj materijal pre samo neku godinu: „Stvorio se utisak“, dakle, oni imaju neki utisak, „da su građani maloumni i da samo demagogija može da se proda“. Svaka čast.
Kao što se i moglo zaključiti, dame i gospodo, debelo su potcenili građane Srbije. to što ih doživljavaju ovakvima, pa se ponašaju tako kako se ponašaju, pa to građani vide. To građani prepoznaju, pa se građani tome na odgovarajući način i oduže, zahvale im se onim malopre pomenutim procentima – jedan posto glasova na izborima, dva posto glasova na izborima. Ima tamo i četiri. Bio je jedan i šampion od pet posto. To je plafon političkog domašaja onih koji se politikom bave ovako ozbiljno koliko se bave.
Što se nas tiče koji ove stvari ipak malo bolje razumemo i malo više cenimo, još jednom, ovakvi predlozi zakona dobiće podršku. Hvala vam lepo.