Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću uzeti previše vašeg vremena, neću jer smatram da nema potrebe za tim. Ovde su stvari više nego jasne. Pored toga, što svakako podržavamo ostale predloge odluka koji se nalaze u okviru ovog
zajedničkog, jedinstvenog pretresa, želeo sam da iskoristim priliku da kažem da su, kada je reč o kandidatima za sudije Ustavnog suda naše republike, da je reč o dobrim predlozima.
Dakle, želeo sam to da potvrdim, pošto smo se danas u nekoliko navrata sreli sa pitanjima da li je ovde rečeno bilo šta u svrhu podrške, da li se čula, citiram – lepa reč, za ove kandidate. Slobodno može da se zabeleži zvanično, evo je sada – reč je o zaista dobrim predlozima. Šteta je što, oni koji su želeli da kritikuju nisu uspeli do kraja da isprate mehanizam predlaganja, odnosno donošenja odluke, tj. biranja, pa su onda propustili da primete, ne bira sad neka stranka ljude. Narodna skupština utvrđuje neki predlog, a na osnovu tog predloga biraće predsednik Republike i obratno. Na osnovu predloga koji je dostavio predsednik Republike izjasniće se Narodna skupština među više kandidata. Došlo je tu do neke kolizije sa imenima, ali dobro, da ne insistiramo na tome da je neophodno da postoji pažnja do poslednjeg detalja od strane onih koji su nas na površnost u obavljanju poslanika navikli.
Ono što bi trebalo napomenuti, to je da zaista, nije bilo potrebe, niti će biti ikada potrebe kada je reč o ovakvim predlozima da se uporno insistira na političkom obračunu, na pominjanju SNS-a u negativnom kontekstu i predsednika Republike. Sve svakako u stilu primitivnom i kičastom, nikakve potrebe za tim nema. Razumem da su predsednika republike pominjali i oni koji mu se verovatno politički dive, jer znaju da sami neće nikada biti u toj meri politički relevantni. To opet ne opravdava određene reči izrečene ovde.
Kao što razumem i da postoje ljudi koji naprosto ne mogu da prebole činjenicu da je on pokazao ko je nosio političku relevantnost u nekim godinama iza nas. On i ljudi koji su ga podržali politički, a ne ti neki drugi. No, pošto je potpuno neprihvatljivo da bilo šta danas svedemo na lične uvrede i blaćenje bilo kog pojedinačnog kandidata, jer je zaista reč o dobrim kandidatima, kandidatima koji ne samo da ispunjavaju uslove, već i prevazilaze te osnovne uslove.
Želeo sam da pokažem svu grešku takvog pristupa na osnovu samo jednog jedinog primera, verujem da više nije ni potrebno, a obećao sam da ću se odnositi prema vremenu ekonomično. Neko je sebi danas dozvolio luksuz da, na primer, ospori stručnost prof.dr Dragane Kolabić. Čujte samo u najkraćem o kome je reč. Na primer, o osobi koja je završila Zemunsku gimnaziju sa priznanjima, završila Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, kao jedan od najboljih studenata, dobijala pohvale i nagrade za te osnovne studije, prosečna ocena 9,31, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranila magistarski rad, zaposlila se 1997. godine, kada govorimo o tome da li je postojala mogućnost bilo kakve političke pomoći za nečije karijere, na Policijskoj akademiji, odbranila doktorsku disertaciju, ponovo Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, izabrana za docenta na Kriminalističko-policijskoj akademiji, izabrana za vanrednog profesora, te izabrana za redovnog profesora, čemu može da se ruga samo onaj ko predstavu nema šta to tačno znači i koliko je to tačno teško. Pored rada na Kriminalističko-policijskoj akademiji u izvođenju nastave i nastava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, preko 150 naučnih radova, tri monografije, dva priručnika, recenzije u naučnim časopisima, članstvo u organizacionim odborima različitih naučno-istraživačkih konferencija, dužnost prodekana, dužnost dekana, člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, člana Radne grupe, stručnjaka koji je radio na pripremi više zakona.
Da ospori stručnost u ovom primeru može samo neko ko zaista ima želju da nas ubedi da ima bistrine koliko i ova klupa ispred mene. Hvala vam najlepše.