Ovih deset sekundi ide na nečiji račun.
Dame i gospodo, kratak povratak na amandman. Dakle, svakako znate da se ne slažemo sa tim da se rasprava širi mimo onoga što je zaista tema ove rasprave, pa u tom smislu neću izlaziti u susret očiglednoj želji da se ovde danas raspravlja o svemu osim što je sam predlagač stavio u ono što je želeo da obrazloži izgleda.
S tim u vezi sve o čemu ćemo danas raspravljati verovatno po nekim narednim amandmanima ostavićemo za tada.
Što se tiče ovog predloga na amandman na član 2. osvrnuću se na onu ocenu da je ovde nešto pokazatelj neozbiljnosti, verovatno tretman amandmana od strane predlagača treba da oslikava određenu neozbiljnost. To je interesantno pitanje i ja postavljam kontra pitanje – da li je neobiljnost možda kritikovati da se neke izmene predlažu pre svega u leksičkom pogledu, a onda samim amandmanom predlagati gomilu sinonima ili je možda merilo ozbiljnosti očigledan napor predlagača, ali i većine koja podržava ovaj zakon, da se rukovodimo visokim standardima i da se rukovodimo preciznošću?
Pozivam predlagača amandmana da pogleda odgovor dobijen od Vlade i dovoljno je da se zadrži samo na dva detalja, na pasusu pod rednim brojem 2. i rednim brojem 4. pa ono što je sam okarakterisao kao nerazumevanje zašto je nešto sporno vezano za tačku 27. stav 2. u obrazloženju vrlo jasno govori – standardi, dame i gospodo, standardi i ono što se predlaže amandmanom ne poštuje dobru evropsku praksu i standarde za razliku od onoga što je predloženo u tekstu zakona. Isto važi i za tačku 38.
Kada govorimo o tome da li se interveniše na zakone koji su loši ili koji su dobri, moguće je raditi iznova i u kontinuitetu i na zakonima koje smatramo dobrim. To se zove usaglašavanje sa standardima. To je proces koji se radi kontinuirano. Radi se kako u onoj zajednici na koju se ugledamo i sa kojom se usaglašavamo, tako prirodno je i kod nas.
Druga stvar, četvrti pasus obrazloženja – da li je ili nije na mestu imati posebne tehničke uslove za ono što smo okarakterisali kao muzejsko? Naravno da je logično da ono što su tehnološka ograničenja vezana isključivo za period u kom su takvi sistemi nastajali mora da bude uvaženo kao činjenica koju možemo samo da konstatujemo i kao takvu podržimo zakonski.
Ova dva razloga više su nego dovoljna da se ceo amandman ne prihvati, što sa svoje strane preporučujem. Hvala.

Hvala.
Zamolio bih za malu pomoć sa vaše strane. Reč je o amandmanu na član 6?

Devet, dobro. Hvala. Učinilo mi se da smo malopre po amandmanu na član 4. zapravo imali raspravu na član 6, pa čisto da se po ovom pitanju sinhronizujemo.
Što se tiče amandmana na član pod rednim brojem devet, ponovo bih pozvao na obrazloženje koje smo dobili od Vlade. Mislim da je obrazloženje vrlo iscrpno, vrlo precizno i jasno ukazalo na prvi deo, na sami završetak prve rečenice – pitanje licenciranja upravljača infrastrukture nije predviđeno propisima EU. Ako ovo ne možemo da osporimo, ja mislim da zaista nema potrebe da se danas bavimo predlozima koji idu u suprotnom smeru, ako je potrebno da potrošimo još neki minut na temu da li je ovo sada izrečeno tačno ili nije.
Ako je ovo tačno, hajde da budemo otvoreni do kraja, ima li onda potrebe da idemo u smeru suprotnom od onoga koji podrazumeva usklađivanje sa visokim standardima? Sve ostalo nalazi se u obrazloženju, kasnije u prilogu obrazloženja. Da li je nešto propušteno na drugim mestima u okviru ovog zakona, da li ćemo, ukoliko ne usvojimo ovaj amandman, propustiti da nešto usaglasimo na dostojan način i sva ostala eventualno otvorena pitanja imaju prostor koji im je posvećen u određenim članovima zakona, ali ovo mislim da je suštinsko pitanje. Usklađujemo se sa standardima ili smatramo da nam to nije potrebno? Hvala lepo.

Hvala gospođo predsednice, cenim da je reč o jednom klasičnom nesporazumu.
Ovo je zapravo pitanje da li je moguća situacija u kojoj nešto može, ali pod određenim uslovima, bilo šta na ovom svetu.
Složićemo se da, apsolutno je moguća takva situacija, srećemo se sa njima na dnevnoj bazi. Raspolaganje, uz određena ograničenja, to je bukvalno sve.
Dakle, nije reč ni o kakvoj nelogičnosti, niti suprotstavljenim stavovima, pominje se termin ograničenje samo kao uput da postoje određeni uslovi, pod kojima je nešto moguće.
Verujem, da je još jednom reč o običnom nesporazumu, a krupne reči i kritike,da ostavimo za drugu priliku, ipak je ovo tehničko pitanje. Hvala.

Još jednom kratko hvala, najpre bi iskoristio priliku da se zahvalim za onu ocenu sa kojom smo počeli diskusiju, po ovom amandmanu, ono da bavljenje tehničkim stvarima i proglašavanje nekih pitanja za tehnička, uvažavanje tehnike, kao takve, verovatno više govori o nama koji to radimo.
Tehnička preciznost po meni, apsolutno nije stvar koja treba da bude shvaćena kao nešto loše, tako da u tom smislu hvala.
Što se tiče nipodaštavanja, to naravno niko ne radi, ali neki predlozi nažalost svojim kvalitetom, zasluže određeni tretman, ništa drugo.
Da se vratimo mi na preciznost i na standarde. Obrazloženje koje smo dobili od Vlade, još jednom, da li je nešto ili nije prepoznatljivo u propisima EU?
Motiv broj jedan, motiv broj dva, da li je ili nije plaćanje taksi već regulisano odgovarajućim republičkim Zakonom o administrativnim taksama.
Ako ne možemo da odgovorimo na hroničnu neusaglašenosti sa standardima, možda je bolje da promenimo pristup da se ne prihvati. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, svakako se pridružujem oceni da je danas veoma važna stvar na dnevnom redu. Čuli ste, danas imamo zajedničku objedinjenu raspravu u kojoj bi trebalo da razgovaramo o personalnim rešenjima i sastavu dva veoma važna tela.
Svakako je važno istaći još jednom, toga nikada nije dovoljno, da kada govorimo o Nacionalnom prosvetnom savetu, sve ovo što smo čuli, a što spada u red njegovih nadležnosti, dužnosti i obaveza, od prvorazrednog značaja za naše društvo, od prvorazrednog značaja baš onoliko koliko je prosveta za jedno društvo važno, a pogotovo za društvo koje se nalazi u izazovima savremenog doba u kojem se nalazi Srbija danas, u kojem je važno napraviti jaku, snažnu, uspešnu sponu između prosvete, obrazovanja na svim nivoima, ali nekako najviše ističe ono visoko, zatim nauka, istraživanje razvoja i privrede. Uveren sam da ono što se u ovom društvu dešava, od stupanja na dužnost ove Vlade, mi krećemo u dobrom pravcu kada je reč o naporima ove vrste i stvaranju dobre, snažne, zajedničke energije u ovim pojedinačnim pravcima i činimo ih jednim zajedničkim snažnim talasom koji je u stanju da povede društvo tamo gde zaslužuje.
U vezi sa tim, sastav Nacionalnog prosvetnog saveta, zahvaljujem što smo čuli precizno njegove nadležnosti, ono čime se po zakonu bavi, i svakako podržavam stav da je potrebno da telo ove vrste i ove važnosti funkcioniše u punom sastavu, u kontinuitetu. Svakako tu postoje i odgovarajuća pravila. U odgovarajuća pravila i tehničke uslove spadaju i ti neki termini izbora, reizbora, stupanja na mandat, itd. Mi smo o njima pričali u ovoj sali više puta. Pričali smo i ne tako davno u dosadašnjim diskusijama i dosadašnje diskusije bih u celini i u delu, kako koga, koje su bile sasvim korektne, sa svoje strane pohvalio, zahvalio se na onim rečima koje smo čuli, a koje objašnjavaju korektnu istoriju problema, šta smo sve ovde zajedno radili, o čemu smo sve diskutovali i sa čim smo se kao sastav ovog saziva, ali i kao članovi nadležnog skupštinskog odbora, sretali kada smo se ovim pitanjem bavili.
Pričamo danas o Nacionalnom prosvetnom savetu. Pred nama se nalazi objedinjeni dnevni red. Tu je reč o još jednom predlogu, koji bih zamolio da ostane negde u domenu naše pažnje. Možda je važan jedan detalj, a njega ću se vratiti malo kasnije, a koji se takođe tiče jednog veoma važnog saveta.
Zahvaljujem na onom delu obrazlaganja i prikaza problema koji je bio toliko korektan da pomene da su postojale teškoće. Teškoće u smislu predloga koji su dolazili od strane ovlašćenih predlagača, a koji nisu bili u duhu onoga što smo svi zajedno smatrali za nameru sa kojom je zakon pisan. Dolazili su predlozi kojima su bili obuhvaćeni i oni ljudi za koje smo smatrali da ne treba da budu predloženi ispred određenih predlagača, jer su već ljudi odgovarajućeg statusa ili zvanja, društvenog položaja, kako god želite, bili predviđeni kao predlozi nekih drugih ovlašćenih predlagača. Na žalost, tu nije bilo dovoljno da se postigne određeni sluh u jednoj regularnoj komunikaciji i dobronamernom ukazivanju sa naše strane, pa je bilo neophodno da intervenišemo kroz donošenje autentičnog tumačenja. Upravo mi u ovoj sali, čini mi se, manje više u istom personalnom sastavu na toj sednici, kao i na ovoj sednici danas.
Dosta smo o tome razgovarali ovde, verujem dovoljno razjasnili sve eventualne nedoumice tada. Međutim, izgleda da nije dovoljno i opet tu i tamo proveje neki čudan stav sa spiska onih stavova koje smo bili u prilici da čujemo tada, u formi kritike, čisto kritike radi, potrebe da se malo udari u zvona i pomene kako Vlada, vladajuća većina, skupštinski sastav u toj većini, ministar, ne znam da li sam nešto propustio. Za slučaj da smo zaboravili, meni to nije bilo tako davno, ali opet, meseci su u pitanju, tada smo vrlo jasno kazali zbog čega je predlog autentičnog tumačenja išao na Vladu, da je to ipak jedna procedura koju predviđa Poslovnik. Ukoliko neko smatra da Poslovnik treba da promenimo, to može tako da se kaže, ali da ne treba da poštujemo onaj koji imamo, sa tim mogu samo da se ne složim.
Što se tiče datuma kada se šta dešavalo, uglavnom smo se razumeli. Čuo sam danas jednu ocenu da je 8. aprila bio definitivno pripremljen konačni spisak. To ću da prihvatim kao lapsus. Dakle, nije 8. aprila bilo ništa definitivno. Osmog juna smo mi, i to piše u ovom pratećem materijalu, kao odbor zaključili da je vreme da presečemo i da pokažemo razumevanje i dobru volju po nekim pitanjima koje smo mi, kao članovi odbora, smatrali da još uvek zaslužuju da se rasprave do kraja.
Međutim, podsećam da kad god se potegne ovde rečenica – odgovornosti ovoga ili onoga i pri tom se upire prstom u SNS i one političke snage koje čine većinu u ovom sazivu Narodne skupštine, većinu koja podržava ovu Vladu i koja nedvosmisleno podupire napore o kojima sam govorio na početku. Napore da se ovde uvede red, da ovaj sistem dobije one osnove koje zaslužuje, da dobije svoju svrhu i da konačno da onaj rezultat koji svi zajedno, mislim da ne možemo da kažemo drugačije, nego priželjkujemo koji imamo kao cilj i koji ćemo, siguran sam, i dostići zajedno.
Da budemo korektni do kraja, na toj sednici upravo je od strane predstavnika tih snaga, koje se tu i tamo danas optužuju za ne znam ni ja šta, moglo čuti, mi kao oni koji čine većinu u odboru pokazaćemo dobru volju. Mi ćemo prihvatiti da ne insistiramo dalje na razrešenju nekih detalja koje smo smatrali eventualno spornim, upravo iz tog razloga da pospešimo efikasnost u postupku izbora članova ovog veoma važnog dela.
Mi ćemo demonstrirati dobru volju i daćemo svoj doprinos da se utvrdi taj konačni spisak, ovaj spisak koji se danas nalazi u materijalima pred nama. Ovaj spisak u koji gledate sada uz pravo svakoga da odmahuje glavom koliko želi, postoje snimci. Ja čak mogu i da ih posudim, sinoć sam ih pregledao još jednom, pa ih eventualno iz tog razloga imam pri ruci. Dakle, toliko o volji, rešenosti i spremnosti onoga ko predstavlja većinu u ovom sazivu, da učestvuje na način da podrži efikasnost.
Što se tiče ove od sedam meseci bilo bi, verujem i složićete se, korektno da u tu cifru ne računamo sve ono što smo zaključili da spada u objektivne razloge zbog kojih smo imali potrebe da intervenišemo. Mislim da je to korektan predlog. Ne tražim ništa previše. Dakle, ako smo bili u poziciji da se bavimo autentičnim tumačenjem, pa da na osnovu njega se obraćamo ovlašćenim predlagačima, da sačekamo na njihove odgovore, minimum minimuma je da se oko toga razumemo. Šta se dešava nakon toga? Naravno, ništa drugo i nije bilo za očekivati danas, opet kritika, drvlje, kamenje i udaranje u sva zvona, eto nemar, neažurnost, itd.
Sad ću da se vratim na onaj drugi deo današnje objedinjene rasprave. Primetili ste možda da je postojala rešenost da ovo danas obavimo tako što ćemo pitanja izbora i jednog i drugog važnog tela diskutovati zajedno. Možda, samo možda dajem sada predlog da se eventualno pronađe neka logika u razumevanju postupaka. Ako smo želeli da ovu raspravimo zajedno, možda, samo možda ono što je bilo na dnevnom redu odbora 1. oktobra ili našlo se na dnevnom redu u raspravi ovde odmah nakon toga, jel to dan ili dva kasnije, nisam siguran, smo mi sačekali.
Možda, samo možda to što smo raspravljali 1. oktobra, a stiglo je kao informacija, kada beše, 24. aprila. Vidim da se razumemo, ako je to tako, a mi svakako nemamo nameru da se bavimo sazivanjima sednica samo zbog toga što, eto nešto se nije našlo na dnevnom redu odbora par meseci, hoćemo to da obavimo maksimalno efikasno što bi podrazumevalo neko precizirano vreme, neku dinamiku u radu ove Skupštine, mi danas raspravljamo o jednoj i drugoj stvari zajedno. Možda i samo možda.
Dok mi malo razmislimo o ovoj dinamici i o tome kako su ovi predlozi stizali ovde, možda bi najbolje bilo da zaboravimo na priču o teških sedam meseci i o nečijoj krivici, kada govorimo o predstavnicima većine u ovom sazivu. I to bi verujem bilo više nego korektno.
Što se tiče priča o Zakonu o udžbenicima, o pritiscima izdavača i koje kakvim drugim zaverama, a u to spadaju svakako i neke priče o brljotinama koje smo čuli danas, ja na njih ne bih dame i gospodo trošio previše vremena, ako se slažete. Svaku priču o zaverama koje čujemo u ovoj sali, ja nekako, da se iskoristi određena metafora doživljavam poput one brze hrane iz marketa koju popularno zovemo – grickalicama. To su stvari spolja poprilično naduvene, ponekad zapete do pucanja, a kada pogledamo šta je unutra, unutra je uglavnom obična praznina. Pa i ono malo sadržaja što ne može da se podvede pod običnu prazninu, sumnjivog je, diskutabilnog kvaliteta, ali nedvosmisleno, nikakve diskusije oko toga nema, neblagotvornog dejstva. To ne kažem ja, to kažu zdravstveni radnici.
Da ovu raspravu privedemo kraju, onako kako dolikuju, da mi danas posvetimo ono vreme koje zaslužuje, Nacionalnom prosvetnom savetu na način koji je zaista primeren i važnosti tog tela, a i važnosti ovog doma. Pozivam da zaboravimo nadalje potrebu za kritikom kritike, da razgovaramo o našem sistemu, o našoj perspektivi, ako treba i o predloženim kandidatima, a da definitivno ostavimo po strani potrebu da se udara u ta zvona kritike, bez ikakvog smisla i po svaku cenu. Ne treba nam to, a za takvo postupanje postoji alternativa.
Mislim da se sadrži o onoj čuvenoj misli velikog Dositeja, ona bi možda i bila prikladna za zaključak jedne priče na temu prosvete kod nas – knjige braćo, knjige, ne zvona i praporci. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice, definitivno nije zbog citiranja Dositeja.
Proverio sam ja to, ali u svakom slučaju, jedna stvar ne bi trebalo svakako da ostane nejasna. Nisam ja prebacio nikakvu krivicu, niti trag sumnje o eventualnoj krivici na odbor. Taman posla. Dobro sam ja upoznat sa tim kako odbor funkcioniše i šta smo mi u njemu u međuvremenu radili.
Ono sa čim se nisam složio, to je priča o obavezi po Poslovniku i da li ona može. Da li može obaveza po Poslovniku da se proglasi za neko izgubljeno vreme i za kako smo ono danas čuli, stajanje u fioci? Neprimereno, složićete se.
To što nije prokomentarisano ono što sam izneo kao razlog koji možda, samo možda opisuje zašto mi danas raspravljamo o ovome danas, govori mi samo jedno, da smo se razumeli oko toga i da smo se izgleda oko tog možda, samo možda i slažemo. Hvala.

Hvala.
Svakako, replika. Dve stvari ovde zaslužuju intervenciju s moje strane. Prvo, to da li većinu jeste ili nije briga, mislim da dovoljno govori činjenica da vrlo rado i vrlo posvećeno, mislim da je to jedna od omiljenih reči kolege koji je repliku izazvao, rekao bih vrlo namerno, demonstriramo prilikom ove rasprave i ne samo prilikom ove rasprave, govorio sam o tome danas, i prilikom svega onoga što smo kao predstavnici svoje stranke na nadležnom odboru radili u međuvremenu.
Nama je i te kako stalo i siguran sam, kada zaključimo ovu raspravu, potvrdićemo taj utisak svi zajednički, nema tu ništa sporno.
Što se tiče onog možda, moje možda, dame i gospodo, mislim da je to bilo jasno svakome ko je želeo da mu bude jasno, ako neko to odbija, ja tu ništa ne mogu, odnosilo se na predlog upućen nekom drugom, svakako ne onome ko je repliku izazvao. Ostavljanje nekog prostora da se možda razumemo, evo ga opet možda, oko mojeg viđenja zašto mi imamo dinamiku u radu kakvu imamo danas i na osnovu onih reakcija koje su usledile, ja sam zaključio – to razumevanje smo mi postigli, tako da nema prostora da kolega koji je izazvao repliku bilo šta negoduje, niti otvara sopstvene dileme po tom pitanju.
U svakom slučaju, to se nije uopšte odnosilo na, što je upravo kazano, možda radi Nacionalni prosvetni savet. To nisam rekao nijednom. Ali, dobro je što konsultujemo rečnike i ostale knjige. U tom smislu sam ja i citirao Dositeja u onom prethodnom izlaganju. Tada sam citirao i reči Ljubivoja Ršumovića, sa otvaranja pretposlednjeg sajma knjiga, koji je upravo te reči upotrebio i kazao da knjige otvaraju jedne nove oči, da su zato važne. Ima veze i sa citatom koji je koristio kolega Stojmirović, oči kao ogledalo napred, sličnost sa nazivom Srpske napredne stranke i njenim osnovnim političkim pravcem je slučajno, osim ako možda nije. Ali, bilo bi dobro da koristimo čula kojima smo opskrbljeni na najbolji mogući način, pa i da se dobro gledamo, a i da se dobro čujemo danas. A, snimci, još jednom, postoje. Možemo da upotrebimo oči i da pogledamo i to zajednički. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući, i na reči i na strpljenju. Ovo radim sa ambicijom da ovo bude najkraća replika danas.
Dakle, samo još jednom, pošto se izgleda opet nismo dovoljno čuli, videli ili razumeli, možda i sve troje, da ponovim poziv da zajednički konsultujemo snimak i da utvrdimo šta je ko tačno danas ovde rekao.
Što se tiče onih priča o replikama, tu mogu da se složim i sa predsedavajućim i sa kolegom Rističevićem, svi smo mi konstatovali zajednički jednu istu stvar, a da je to nažalost pokušaj da se privuče pažnja i ništa više. Da dalje govorim o ovome bilo samo izlaženje u susret tim pokušajima, a ja za to, izvinite, nisam raspoložen danas. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Kao što to inače radimo, bukvalno poslednja rečenica za današnju raspravu. Dakle, iskoristio bih priliku da se zahvalim svima koji su dali svoj doprinos u ovoj raspravi, koji su podržali inicijativu da ovo važno pitanje zajednički rešimo. U tom smislu bih i podržao određene komentare, odnosno zaključke, a to je da svakako treba sa svoje strane da damo sve od sebe da ovaj proces i ovom prilikom, a i u svakoj narednoj, bude maksimalno efikasan i da bude odrađen maksimalno kvalitetno.
S tim u vezi, složio bih se sa ocenom da, nadamo se, nećemo više biti u poziciji da moramo da intervencijama poput autentičnih tumačenja dovodimo stvari u kolosek u koji bi zapravo trebalo da spadaju po prirodi stvari. Autentično tumačenje koje smo doneli u tom smislu je jasno. Ovaj put je nama kao odboru, a verujem i svima nama kao ovom sazivu, bilo više nego od pomoći.
Što se tiče toga da smo ocenili zajednički da je reč o kvalitetnim kandidatima, i sa tim se sa svoje strane apsolutno slažem. Verujem da je uvid u biografije koje su dostavljene sasvim dovoljan da ovo zajednički potvrdimo i sve nas zajedno bih pozvao da budemo mudri prilikom izbora u danu kada se budemo izjašnjavali, a izabranim članovima Nacionalnog prosvetnog saveta u ime SNS-a poželeo bih srećan i uspešan rad. Hvala lepo.

Hvala.
Dame i gospodo, kratko izveštavam o stavu Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije Narodne skupštine Republike Srbije.
Na sednici koja je održana danas, Odbor je u načelu razmatrao predložene izmene i dopune Zakona o železnici, Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, kao i tekstove tri međudržavna sporazuma u domenu saobraćaja sa Slovačkom Republikom, sa Mađarskom i Republikom Tunis.
Predstavnici predlagača su detaljno obrazložili rešenja koja se nalaze u tekstovima koji su danas na dnevnom redu. Istaknute su dobre strane koje podrazumevaju u prvom redu usaglašavanje sa standardima EU, ali takođe i pojednostavljenje procedura, kao i omogućavanje da se otklone neki praktični problemi, kao i da se obezbedi kvalitetniji pristup i korišćenje infrastrukture.
Nakon diskusije Odbor se izjasnio glasanjem i tom prilikom Odbor je jednoglasno podržao predložena rešenja. Hvala lepo.

Hvala, gospođo predsednice.
Ipak je po amandmanu, šta god ko mislio ili želeo da misli. Dakle, predlažem da se amandman ne prihvati, uz još jednu konstataciju da mi je neviđeno drago da smo krenuli ovu raspravu baš ozbiljno, onako kako treba, je li. Da se ne prihvati, ne zbog onoga što smo mi rekli, jer je nama više nego jasno šta smo rekli, nego zbog onoga što je predlagač amandmana rekao sam, i to upravo malopre.
Dakle, ukoliko se smatra da bi u ovom stavu mogla da se nađe informacija koja nekome zainteresovanom za sadržaj zakona objašnjava šta u njemu ne treba da traži, pa utoliko pre ovaj stav treba da ostane ovde, odnosno da se ta informacija pruži. Dakle, da se ne prihvati. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, moram reći da nemam ništa protiv reči koje su bile izgovorene danas a na temu potrebe da se istakne podsticanje kritičkog razmišljanja i unapređenje funkcionalnog znanja, apsolutno je sve u redu i mislim da se oko toga svi u ovoj sali slažemo.
Hoću još jednom da podvučem da postoji dobar smisao u obrazloženju koje smo dobili od Vlade i od ministra usmeno. Ja ga takođe smatram veoma važnim. Činjenica je da možemo svi da osetimo razliku između termina koji se nalazi u originalnom tekstu i ovog koji se predlaže amandmanom, odnosno ovog – po pravilu i – može. Da te razlike nema, da razgovaramo potpuno otvoreno, što bismo onda uopšte predložili od amandmana. Ne bi ni predlagaču smetalo ono što već stoji, ako je identično.
Ne kažem da smeta, ali postoji razlika i razlika je u tome što po pravilu nešto podrazumeva, nešto se sa te strane očekuje i ukoliko se to ne desi, to je svojevrstan izuzetak, situacija koja mora da ima svoje opravdanje.
Ako bi prosto stajalo – može, to bi onda moglo da znači jedno i drugo i podjednako je važno i podjednako mu se pridaje pažnja, a ukoliko se desi da elektronski dodatak ne prati udžbenik, a može i ne mora, niko ne bi postavio pitanje. Ukoliko stoji – po pravilu, onda je logično da se postavi pitanje - a zašto nema? I ako postoji dobar razlog da ga nema, da se taj razlog iznese i da se to obrazloži.
Verujem da je ovo važno, a zbog čega? Razgovarali smo ovde i verujem da će se složiti svi, pa i predlagač amandmana da je dobra stvar što uvodimo ovaj elektronski dodatak, da je dobra, da je u duhu našeg vremena, da podstiče neke tehnike i veštine za koje smatramo da ih treba gajiti u ovoj godini u kojoj se nalazimo i da će vremenom tendencije da se koriste i da će takve tehnike biti sve veće, odnosno ovakve mere sve potrebnije.
U vezi sa tim, zaista smatram, najiskrenije vam kažem da je dobro da ohrabrimo upotrebu elektronskog dodatka, pa ukoliko izgubimo na oštrini zahteva makar za nijansu, obeshrabrićemo je na način koji smo čuli u obrazloženju i od ministra.
U svakom slučaju, da zahvalim i na fer konstataciji, da je ovo bolje sročeno kao predlog zakona u odnosu na sve što smo do sada razgovarali, da ima smisla samo uloženi rad i od strane onoga ko je pripremao predlog i od svih nas koji smo se trudili da damo neki svoj doprinos ovoj priči i da one reči – glasaćemo, ako se nešto usvoji, možda možemo uz dobru nameru da razumemo i kao reči – a i ako se ne usvoji, ne isključujemo da ćemo glasati. Ja bih voleo da se upravo to desi i siguran sam da na kraju današnje rasprave, dobre stvari, a ima ih dosta, mnogo, u vezi sa ovim zakonom, neće moći da nadjača.
Siguran sam da će poruke o dobrim i kvalitetnim predlozima biti glavna poruka danas. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Nećemo, svakako, da pokvarimo ovu raspravu, mada sam čuo da je juče u mom odsustvu bilo žalbi predsedniku poslaničke grupe zašto se trudimo da pomognemo kolegama iz redova na suprotnoj strani sale. Razlog je, mislim, više nego jasan i to nije razlog za bilo kakvu ljutnju. Svi se zajedno trudimo da zakonski tekstovi budu najbolji mogući, pa tamo gde je potrebno pružimo podršku onome ko je predlog dostavio, a tamo gde je to neophodno, onome ko je određenu ispravku predložio ili bilo kakvu amandmansku izmenu.
Inače, što se tiče nekih intervencija sa naše strane na tekstove amandmana koji dolaze sa druge strane sale, uveravam kolege, nas, kada god smo prinuđeni da intervenišemo na taj način, to boli mnogo više nego onoga ko predlaže. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
U dobroj veri da će ovo pomoći kvalitetu današnje rasprave, pozivam predlagača amandmana da dobro pogleda spisak svih amandmana uloženih na ovaj tekst zakon. Da tu među njima pronađu i one u kojima smo reagovali baš na način na koji nam sugeriše, pa kad utvrdi da mu je nešto promaklo u analizi da pošteno kaže da je ovaj put i nažalost ne samo ovaj put, ali nadam se u dobroj veri, poslednji put napravio grešku. Hvala lepo.