Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Vladimir Đukanović

Vladimir Đukanović

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Prvo bih čestitao svima praznik.

Sudije koje se danas biraju, mislim da oni imaju posebnu čast zato što se baš biraju na dana kada proslavljamo sveca koji nam je doneo prvo Zakonopravilo. Ima li veće časti za te sudije i, naravno, ima li većeg poziva za jednu pravnu odgovornost, s obzirom da bi morali na neki način da uzmu ponešto od onoga što nam je Sveti Sava ostavio.

Elem, meni je uvek drago kada imamo neke nove mlade ljude i uvek se nekako zabrinem kada vidim da se pojedine starije kolege, koje valjda misle da bi doživotno trebalo da budu na nekim pozicijama u sudovima, tako grčevito bore, do te mere da više odu u politiku nego što su zaista sudije. Onda mi imamo danas, a to im očigledno smeta kada se nekada ja obratim, valjda zato što više ne mogu da haraju po pravosuđu kako su to radili do sada i onda tačno vidite, imate plejadu određenih likova iz našeg pravosuđa, jedan po jedan u raznim opskurnim medijima i po portalima daju izjave, više se bave politikom.

Onda se prosto postavi pitanje šta ti ljudi rade? Da li je neko nekada postavio pitanje njihovih rezultata i kakve su njihove presude? Odnosno, koliko je puta, recimo, nekima od njih presuda pala na apelaciji ili pred Vrhovnim kasacionim sudom? Kada bismo uzeli da gledamo te njihove rezultate, mislim da bismo se uhvatili za glavu. Problem je što su ti ljudi marketinški sebi uspeli da obezbede da su oni jedine apologete nezavisnog pravosuđa i da samo oni mogu da nam kažu šta je nezavisno pravosuđe i da niko drugi nema pravo da se slučajno suprotstavi.

Znate, čestit i pošten sudija, onaj ko radi svoj posao, to je jedan od najvažnijih poslova u državi, taj ne ide po televizijama da se slika i ne daje intervjue u radno vreme kada bi sudija trebalo da radi, nego taj sedi u sudnici i radi. Posebno danas kada imamo stalno prigovore da imamo koliko god hoćete predmeta koji nisu rešeni, a sve je to zahvaljujući jednoj skandaloznoj tzv. reformi pravosuđa koju je neko uradio u periodu gospođe Malović i što nam je ostavio danas da imamo u nekim sudovima sudije koje imaju po hiljadu predmeta na svojoj grbači, za tri života ne mogu to da reše. Znate, onaj čestit i pošten sudija sedi i radi, a onaj ko je očigledno odlučio da se bavi politikom i ko želi da preko pravosuđa sebi obezbedi svoju političku poziciju, taj ide po televizijama, slika se, daje intervjue, konstantno kritikuje vlast.

Izgleda da si ovde nezavisan i pravovaljan sudija isključivo ako pljuješ po vlastima. Ako si slučajno negde nešto možda rekao – čekajte, donet je korektan zakon, ti si onda Vučićev sudija, sram te bilo itd. Uzgred budi rečeno, naravno, pravosuđe je nezavisno, ali svako malo se donose neke presude protiv nas zato što su nas tužile neke pojedine kolege iz opozicije. Nemam ništa protiv, pravo je sudije da tako presudi, ali baš me zanima da li je u njihovo vreme smela i jedna jedina presuda da se donese protiv nekog njihovog političkog funkcionera? Mi danas imamo situaciju da se donese presuda i protiv predsednika države, da se donese presuda protiv ministra, da se donese presuda protiv gomile nas poslanika ovde. U redu, pravosuđe je nezavisno, ali samo me interesuje kada je to moglo u njihovo vreme i o čemu ti ljudi pričaju danas?

Ono protiv čega ću ja uvek biti, a možda ću biti i manjina, ali zaista ne mogu i neću da prihvatim to da Skupština nema apsolutno nikakvu vezu sa izborom sudija. To je katastrofa. Ja ću se protiv toga grčevito boriti, zato što je Skupština deo naroda. Ako se donosi presuda „u ime naroda“, prosto mora da postoji neka veza, makar prvi put kada se bira sudija mora da bude ovde u Skupštini. Nemojmo da pravimo sudokratiju. Njima smeta to. Zašto? Zato što oni žele da preko te sudske vlasti koja bi bila potpuno odrođena od države, da oni haraju ovom državom, jer onaj ko kontroliše pravosuđe, kontroliše državu.

Nama traže nenormalne zahteve, posebno ovi stranci, da imaju potpuni uvid u naše sudske postupke, da imaju čak i u tužilačke istrage. Ljudi, pa dokle to ide? Je li ima to u njihovim zemljama? Pa dajte prvo u njihovim zemljama da se tako nešto uvede, pa mogu onda da pričaju tako sa nama, a ne ovde su našli pojedine sudije koje su navodno marketinški sebi obezbedili i to da su oni nezavisni, idu po televizijama, isključivo po tim njihovim medijima i ciljano izmišljaju afere i ciljano preko tih afera napadaju vlast, da ne govorim da pojedine i sudije, a možda čak i predsednici sudova očigledno dostavljaju neke podatke iz raznih istraga koje se vode ili iz raznih sudskih postupaka.

Moram ovde da postavim pitanje, pošto sam i advokat u određenom predmetu – kako je to moguće da o tom predmetu prvo saznaju određeni mediji? Govorim o N1 i Nova S. Čitave optužnice se citiraju u medijima, da ja npr. kao advokat o tom predmetu još nisam ni obavešten da je optužnica podignuta. Pa na šta to liči? Na šta to liči? I onda nam pričaju kako se, eto, vrši pritisak.

U svakom slučaju, evo završavam, videću samo da li ću danas govoriti i kada bude rasprava, ali evo iskoristio sam ovih pet minuta prosto da ukažem na sve ovo.

Čestitam budućim sudijama.

Naravno da ću u danu za glasanje glasati. Pozivam sve vas da glasate za izbor novih sudija.
Pomaže Bog.

Prvo bih čestitao istinski praznik žena svim majkama, pre svega. Danas su Materice, pa od srca čestitam praznik sada kado smo u jednoj pomalo prazničnoj i radosnoj euforiji, jer smo i u božićnom postu, Bogu hvala, i iščekujemo rođenje sina božijeg i taj dan kada ćemo proslaviti, ali vrlo važne teme su na dnevnom redu, posebno ova tema oko daljeg finansiranja javnih servisa.

Moram da kažem, onako, najiskrenije, ako bismo gledali samo informativni program žutu banku im ne bih dao. Znači, što se tiče RTS, pa i RTV, ako gledamo informativni program jedan jedini dinar im ne bih dao. Međutim, moramo da shvatimo da su i RTS i RTV ipak mnogo više od informativnog programa i da je to kulturno blago, pre svega, našeg naroda, zbog neverovatne arhivske građe koju imaju u sebi. Znate, kada su 5. oktobra spalili RTS ni svesni nisu bili da suštinski spaljuju nešto što je istorija našeg naroda. Sva sreća, nešto je sačuvano. Ono što, nažalost, nije to je nestalo nešto slično kao u bombardovanju Nemaca 1941. godine kada su nam biblioteku gađali. Moramo to da čuvamo, a za tako nešto je potreban svakako novac.

Mi sad konačno moramo da se jednom u životu opredelimo da li imamo Javni servis ili imamo državnu televiziju. Pošto je intencija da to bude Javni servis, onda, izvinite, moramo da se nekako finansira, a finansira se od strane građana. Ako smo se već opredelili da se to finansira od strane građana zaista sam veliki protivnik da to onda građani duplo finansiraju tako što će pored toga što plaćaju tu taksu još i iz budžeta da daju pare za RTS. Zašto to da se radi? Jednom mora da se sa tim prekine.

Razumem da država želi da pomogne i da dotira i dalje Javni servis, i sve je to apsolutno razumljivo. Međutim, nemojmo onda da budemo javni servis ako ne možemo da obezbedimo sredstva. Moramo da se zapitamo – što to građanini možda nekada neće da plate? Doduše sada imaju zakonsku obavezu da plate. Očigledno im se baš ne dopada mnogo program koji emituju ti naši javni servisi. Mi o tome moramo da povedemo računa.

Potpuno se slažem sa idejom da se otvori skupštinski kanal i mislim da bi to bilo veoma korisno, s tim što, naravno, i to mora neko da plati. Televizija je sve više skupa i sve manje profitabilna igračka zato što u eri Jutjuba i društvenih mreža sve manje se gleda televizija.

Koliko god da ne želim to možda da priznam, ali, evo, javno ovako kažem - ja, nažalost ili na sreću, gotovo uopšte ne gledam televiziju, izuzimajući sportski sadržaj i naravno nekada zbog dece što morate da gledate crtaće. Što se tiče informativnog programa ne pamtim kada sam pogledao nekakvu politički emisiju, dnevnik takođe, što naravno neko ko se bavi politikom nije lepo da kaže, ali je tako - dosadne su mi emisije. Užasno su mi sterilne, bez ikakve inovacije. Sve je to je više puta već ispričano i zaista nigde ne možete, a posebno ne na RTS-u, da pogledate nešto što je kvalitetno. Recimo, napravili su ovaj format „Reč na reč“. Nemam ništa protiv, ali je to dosadan format. Pet njih nešto priča, preklapaju se. Ne vidim razloga zašto to neko radi.

Prema tome, ili mora nešto da se normalno osmisli i da se ljudi privuku i da, naravno, na neki način imamo i razloga zašto plaćamo RTS. Ovako, ja plaćam tu taksu samo iz tog razloga da bi se očuvalo to kulturno blago koje u arhivi RTS. Što se tiče njihovog programa, to je katastrofa. Potpuna katastrofa.

Onda neretko idu pridike na račun vlasti i ja sa tim ne mogu da se složim. Kaže – vi utičete na RTS, pa tamo ne dolazi opozicija. Tamo, pre svega, mi ne dolazimo. Tamo, pre svega, je informativni program uperen protiv vlasti. Imam milion i jednu zamerku na njihov rad.

Ako smo se opredelili da to bude Javni servis, evo ja ih molim, pošto nisu državna televizija, nego su Javni servis, kad si Javni servis moraš da zoveš svakog, pa i vanparlamentarnu opoziciju, molim vas da zovete predstavnike i vanparlamentarne opozicije što češće, jer svako njihovo gostovanje nama je 5% gore i ljudi kad njih, zapravo, upoznaju suštinski neće da glasaju za njih. Molim RTS, mislim da oni nama direktnu štetu prave što ne zovu ljude iz vanparlamentarne opozicije, molim ih da zovu. Ne znam šta više bi trebalo da uradimo, pošto nama stalno ide pridika – to Vučić zabranjuje ili SNS zabranjuje da neko gostuje. Ne, ne, mi želimo da oni gostuju, što više da gostuju i mislim da moramo sa RTS da razgovaramo u smislu tih urednika i direktora samog RTS, da ih zamolimo – nemojte ljudi da nam pravite tu vrstu štete. Ide optužba na naš račun. Mi nemamo nikakve veze sa tim. Molimo vas, u vaše emisije, kakav god hoćete format napravite, 10 polemičkih napravite, zovite predstavnike i ove vanparlamentarne opozicije. Vi ste Javni servis. Svi građani to plaćaju i imaju pravo da kažu.

Želimo zaista da ovo bude jedna zemlja gde se odvijati polemika. Mislim da je polemika nešto što je zdravo i nešto što je dobro i ne bi trebalo da izostaje. Mi smo došli u fazu nažalost potpuno podeljenih medija gde imamo ove prekogranične kanale koji nažalost čak i ne plaćaju porez ovoj državi, ozbiljno krše zakon, ali koji su toliko ekstremno protiv nas da to zaista se kosi sa zdravim razumom. Sa druge strane, imate medije koji na neki način naginju ka vlasti i tu ovi iz opozicije neće da dođu. Imamo jednu užasnu podeljenost u Srbiji u tom medijskom smislu iako je u praksi ogromne većina na našoj strani naroda. Izrazita manjina je na toj drugoj strani, ali u medijima je jako uticajna i kao da imamo dve Srbije potpuno podeljene, što nije dobro.

Mora da se razgovara, mora da se priča. Ja sam apsolutni pristalica dijaloga. Čak i kada vam se unapred čini da je dijalog besmislen, da je glup, da tu možda neće doći do rezultata, ali bolje sedeti i pričati nego imati bilo kakav sukob, pa i medijski u Srbiji. Zato RTS ili RTV da budu ta neka spona između svega toga i pošto su javni servisi – zovite ljudi na polemike, a ko pobedi u polemici… Znate šta, možda nekada ni naši argumenti nisu sjajni. Možda bi trebalo bolje da se neko pripremi jer kada idete stalno u emisije, i to je njihova greška, govorim o opoziciji, njihova greška je što idu u emisiju gde im se serviraju pitanja i gde ja temi serdare, ti meni vojvodo. To je glupo. Onda kada izađeš na bilo kakav duel izgubiš.

Isto može nama da se dogodi ako idete stalno u emisije gde vam se serviraju pitanja. Dajte da imamo polemiku. Dajte da se vežba. Imamo koliko hoćete mladih ljudi. Dajte da se ubace u neku vatru. Pa šta i ako izgubiš duel, ako nešto nisi dobro rekao? Kakve to veze ima? Drugi put će biti bolje. Ako hoćemo da imamo neku političku elitu u budućnosti koja će da zaista nešto korisno radi za ovu zemlju, ti ljudi treba da idu na duele, ti ljudi bi trebalo da učestvuju u aktivnom političkom životu. Ja molim RTS da tako nešto dopusti.

Prema tome, još jednom ću ponoviti, naravno, glasaću za ovaj zakon da im se omogući dodatno dotiranje, ali znate šta moramo konačno da se opredelimo da li je to Javni servis ili je državna televizija? Ako je državna televizija, molim lepo, onda država skroz finansira iz budžeta. Ako su Javni servis nema finansiranja iz budžeta, nego fino građani te plaćaju, potrudi se da nešto i zaradiš zato što proizvodiš nekakav program pa molim lepo.

Isto je kada slušamo čestu polemiku na šta su se danas sveli mediji, često to iz opozicionih redova dolazi, da građani ne mogu da se izraze. Pa čekajte, vi ste nam 10 ili 12 godina, koliko ste bili na vlasti, govorili da je nešto najbolje na svetu da privatizujemo medije, pa čak je Saša Janković u izveštaju za Zaštitnika građana 2009. godine rekao da postoji užasan uticaj na medije iz razloga što se mediji još uvek nisu privatizovali.

Onda, kada je došlo konačno do prilično izrazite privatizacije medija, i kada se država skroz povukla iz medija, sada, to ne valja. Sada ide kritika na privatne vlasnike. Ljudi, jel, hoćete kapitalizam, ili šta hoćete. Ako je medij privatni, izvinite, na prime, vlasnik sam medija, uticaću na uređivačku politiku tog medija. Možda neću uopšte da puštam informativni program, možda me to uopšte ne interesuje, možda ću ceo dan da puštam filmove jer, mi to donosi profit.

Naravno, postoji obaveza ovih koji dobiju frekvenciju šta moraju i kako moraju da puštaju. Ali, ljudi moji, ne možete vi da terate vlasnika privatnog medija da ima uređivačku politiku kakva se vama sviđa, to je prosto njegova stvar i to je tako u kapitalizmu. Od vas smo sve vreme slušali kako je najbolje imati samo privatne medije.

Opet, onda s druge strane, oni bi opet da vraćaju nekakve javne servise, vi kada ih pitate da li imate pare da to finansirate, e, pa ne, zašto bi mi to finansirali. Kako onda mislite, kako mislite, svaki medij mora da dobija negde nekakav novac da bi se finansirao, to je valjda neka logika.

Isto kad ide primedba na plaćanje, nekada je to bila taksa za RTS, sada je to zakonska obaveza da platite, pa, ljudi ranije nisu hteli da plaćaju tu taksu. Razumem ih. Moramo da se opredelimo hoćemo li da imamo RTS, ili nećemo da imamo RTS. Ako hoćemo da imamo RTS pa da bude javni servis, onda moraju građani to da finansiraju, nema odakle da se finansira, to je jedini izvor prihoda, ako nećemo, možemo i to da kažemo, nećemo da imamo RTS i da se to ugasi. Ali, mislim da bi to bila katastrofa za ovu zemlju, s obzirom na neverovatno istorijsko blago koje čuva RTS. Radio televizija Srbije ima niz sjajnih kanala, posebno na kablovskom sistemu, od muzičkih kanala, dokumentarnih, neverovatna dokumentacija i sve ono što puštaju, mi to prosto, ljudi, moramo da čuvamo. Ima bar jedno desetak kanala koje su uveli, filmskih kanala, itd, itd. To sve košta, to neko mora da plati, jer, i to čuvanje i arhiviranje, sve to košta.

Mi sada moramo da se opredelimo hoćemo li da imamo RTS ili nećemo da imamo RTS, ako hoćemo, od nekud mora da se finansira, ali i tu da se opredelimo, ako ga finansira država, onda je državna televizija, ako ga ne finansira država iz budžeta, javni servis, građani izvinite, ali morate da platite. To je tako.

Oni moraju, ako govorimo o informativnom programu, apelujem još jednom na njih, zovite što više opoziciju na RTS, zato što smatram da je to dobro, da je to pre svega dobro za samu našu stranku i za samu vlast. Dobro je da što više opozicije bude na RTS. Nemam ništa protiv duela, koliko god hoćete, samo napred, mislim da je to dobro za Srbiju, bolje da Srbija razgovara i da vidimo gde se ne slažemo, nego da eventualno neko pravi cirkus i haos, i da ovde proizvodi ludilo i da nasilno pokušava da upada u Skupštinu, mislim da to nikome nije potrebno. Hvala vam.
Zahvaljujem se predsedavajuća.

Unapred vam čestitam praznik.

Neću da pričam o našim političkim protivnicima, nije viteški, ne želim, nisu tu prisutni, a volim u četiri oka da se pogledamo više nego išta i mislim da je to nešto što je i odlika onih ljudi koji se bave politikom. Svakako o nekim stvarima koje su neke vlasti ranije radile možemo uvek da pričamo, ali ne volim ad personom zato što svakog protivnika volim da gledam u oči i da mu kažem šta mislim.

Elem, donosimo kodeks, Bogu hvala, s tim što moramo da naučimo nešto, često se kritikuje Narodna skupština, nažalost po poverenju je na vrlo niskim granama. Nije to od sadašnjeg mandata, moram da kažem da je pre 2012. godine procentualno poverenje u Narodnu skupštinu bilo svega 7%. Sada je negde na 14, 15% što je takođe malo, ali opet je neko poboljšanje.

Međutim, strašno je za jedno demokratsko društvo kada narod nema poverenje u najviše zakonodavno telo. Ima tu i krivice nas poslanika, a ima i krivice zato što je vođena jedna monstruozna predizborna, odnosno predizborna monstruozna kampanja, pa između ostalog i pred izbore, ali generalno je uvek vođena jedna monstruozna kampanja protiv parlamenta, jer na taj način vi najbolje ubijate demokratiju tako što ružite parlament i onda smo mi poslanici godinama bili jedna bezrepa stoka koja samo ovde jede i pije, koristi narodne resurse, pljačka društvo, pljačka narod i onda kada označite narodnog poslanika da je zlikovac, da je bandit, da je razbojnik koji jede na narodnoj grbači, koji se skoro besplatno hrani u restoranu itd, ona kada to sto puta ponovite tu laž po gebelsovskom principu, onda to postaje nažalost istina kod naroda.

Onda doživite jednu jezivu stvar, ima ljudi koji bi nažalost možda najviše voleli da vide nas poslanike kako visimo ovde ispred parlamenta i dodatno da nas gađaju kamenicama dok visimo. Nažalost je to tako u našem društvu. Mi ćemo to morati iz korena da menjamo.

Sad, ako ružimo toliko parlament i ako kažemo sve najgore o tom parlamentu, onda govorimo sve najgore i o svom narodu, jer kakav narod koji prenosi svoj suverenitet na poslanike, kakvi poslanici takav narod, kakvi sveštenici takav narod, kakva elita takav i narod, a mi nismo tako loš narod, mi smo jedan divan narod. Mi smo narod dobrih i čestitih ljudi. Moramo da shvatimo Skupštinu kao narodno predstavništvo.

Znate, vi ovde kada biste spomenuli primanja narodnih poslanika, to čak ne smete više nigde ni da govorite, mi imamo ubedljivo i ne žalimo se, kako je narodu tako je i nama, ali ubedljivo najniža primanja u Evropi sigurno, a za svet tu smo negde.

Entitet Republika Srpska, koji nažalost, meni lično, nažalost nije država, ali entitet duplo veće plate poslanici njihovi imaju od naših poslanika ovde. Ali, bitno je reći kako smo mi bezrepa stoka koja ovde jede, pije džabe i prima platu i ništa ne radi. Moramo to da promenimo.

Mi svojim ponašanjem, dostojanstvenim ponašanjem ovde u Skupštini moramo da vratimo poverenje građana.

Moram da kažem, ja lično ne volim javne nastupe, možda to niko neće prihvatiti za ozbiljno, ali ne podnosim da idem po televizijama, ne podnosim da dajem izjave, jednostavno ne volim to. Ali, kad dođu novinari, pa vas 300 puta pitaju, pa vi ne odgovorite, onda kažu – vi ste nevaspitani. I upotrebe uvek jednu argumentaciju u kojoj su, nažalost, u pravu – vi ste poslanik, dužni ste da odgovarate. Tu nemate šta da kažete, morate da im odgovorite.

Možda mi imamo pravo nekada da se ljutimo na neke medije, u pravu je moj kolega Jugović, pitanje je da li mi kao narodni poslanici bi trebalo da prihvatamo da idemo na tzv. prekogranične kanale iz mnogo razloga – da li oni plaćaju ovde porez, da li krše zakone. Sve ste to u pravu, ali, ti ljudi o nečemu ovde izveštavaju i neretko nam vređaju porodice. Da ne govorim o tome što, recimo, porodicu predsednika Republike razvlače na sve moguće načine, to je najmonstruoznija kampanja koja se vodi.

Sad se postavlja pitanje – imamo li pravo da odbijamo da tamo idemo? Ne znam šta da vam kažem. Ja smatram da svako od nas ima pravo nekog izbora. Ali, opet, dostojanstvo narodnog poslanika ste dužni svuda da afirmišite. Ja lično otići ću gde god me pozovu, iako nevoljno, iako sa, čak priznajem iskreno, dozom gađenja. Ali ću otići, jer smatram da mi je to dužnost, ja sam narodni poslanik.

Čast je biti narodni poslanik. Nekada je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraljevini Jugoslaviji, pa i ranije, Kraljevini Srbije, bila velika čast biti poslanik. Važniji si bio nego ministar. Ja sam vrlo ponosan, moj čukundeda je bio poslanik i u Zemaljskom saboru Bosne i Hercegovine, dobio je 20 godina Arada zatvora i učestvovao u atentatu na Gavrila Principa, ali kasnije je bio poslanik u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovde sam mu našao stenograme. Znate li koja je to čast? Znate li vi šta je značio nekad narodni poslanik?

Danas, nažalost, zbog ovakve kampanje koja se vodila prema narodnim poslanicima mi smo nešto najgore što postoji. A pogledajte samo druge parlamente! Kažu da se ovde svašta dešavalo, pa su neke iznosili, pa se neko valjao, pa su bile strašne reči. Ljudi, parlament i služi da kažemo jedni drugima čak i najteže reči. Zato što je to nešto što je normalno, zato što je to demokratija. Bolje mi da se čak ovde u parlamentu potučemo, nego da se narod tuče na ulici.

Mi smo ti koji moramo da kanališemo nezadovoljstvo suprotstavljenih strana ovde u parlamentu. I da se nešto ne lažemo – mi smo vlast, ljudi. Mi smo najviše odgovorni za stanje u državi, zato što smo vlast. I koliko god se opozicija ponaša neracionalno, potpuno van pameti, ali mi moramo da pokažemo da smo iznad toga i mi moramo svuda da izađemo. Čak i kad nas vređaju, moramo da budemo iznad tih uvreda i da izađemo u susret i da se pogledamo u oči. Zato što smo vlast i moramo da budemo iznad toga.

Zato vas molim da usvojimo ovaj kodeks. Da jednom za svagda naučimo čitavu javnost da je čast biti narodni poslanik, da narodni poslanik vlasti uvek ima veću odgovornost nego bilo ko drugi i da debatu političku vratimo u parlament. Mislim da je to izuzetno lekovito za ovo društvo. Hvala.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani članovi VSS, Državnog veća tužilaca, da vas pozdravim. Ja ću malo otvorenije da pričam o ovoj tematici. Možda će me to koštati, možda neće, ali kako god, jer mislim da je veoma važno zato što ovde mora da se malo menja svest ljudi. Mi tu svest koju smo od Broza sebi nametnuli je takva da uvek moramo da slušamo vlast i mene to strašno nervira kada nekada ovako istupam, pa obično politički protivnici, a i mnogi kod nas, što se tiče nekih kolega, pa kažu – to si se ti dogovorio sa Vučićem. Nikada se u životu ni za šta nisam dogovarao sa predsednikom stranke, iako bih ga svakako uvek pitao nekada za neko mišljenje, pošto ga izuzetno uvažavam kao čoveka koji jeste lider ove zemlje, ali ljudi moraju da budu nezavisni i samostalni i da samostalno razmišljaju, a ti koji vas osporavaju što samostalno razmišljate su upravo oni koji su naučili da dobiju mišljenje od nekoga, da im neko servira mišljenje i da tako misle. Nije ni pravosuđe izuzeto od toga.

Naučili smo, nažalost, kao narod, kroz tolike godine da uvek idemo uz dlaku nekome i moram da kažem, a ubeđen sam da će se članovi VSS složiti i većina sudija – u ovoj zemlji ne postoji politički pritisak na pravosuđe. To je laž. To je izgovor. Ne postoji. Najveći pritisak na pravosuđe dolazi iz privrednih krugova. To je najveći pritisak koji postoji – tajkuni, raznorazni privrednici koji misle da mogu tek tako da dođu do sudije da im reši problem itd, oni vrše pritisak. To će vam reći sve časne sudije.

Politički pritisak, ako postoji, možda na nekom nivou lokalne samouprave, možda neki predsednik opštine da sebi za pravo da može da zove predsednika suda, sudiju itd, ali moram da kažem da cenim jako sudije, evo, kao advokat u svojoj praksi. Pošto svaki advokat, složićete se, na suđenju gleda interes svog klijenta i uvek će, naravno, pokušati nešto i mimo procedure, da proba da svom klijentu ide u korist, ali svaki sudija kada vas, što bi narodski rekli, oduva na suđenju, ja cenim tog sudiju, jer ima kičmu, jer ima stav, jer je potpuno nezavistan i svaka mu čast na tome.

Iskreno moram da kažem, od kada sam postao član VSS i Državnog veća tužilaca, nema ko me nije zvao te za ovog sudiju, te za onog. Ogovaranja, to je strašno. Podmetanja jedni drugima, to je jezivo, a isto i u advokatskoj praksi. Valjda ljudi misle da imaš politički uticaj, pa ćeš moći da utičeš na sudiju. Ljudi, ja to ne radim, pre bi se ubio nego to da radim i nemojte više nikada da me zovete za tako nešto. Neću to da radim. Ti koji osporavaju kažu – ti ćeš da vršiš politički uticaj. Ne, oni te osporavaju zato što su oni takvi, sebe gledaju u ogledalu, oni su ti koji su vršili politički uticaj na sudove i postavljali sudove po kriterijumu kako im opštinski odbor dostavi kandidaturu, pa kažu – ovaj je podoban, radio je za naš odbor, kampanju, od vrata do vratu, neka ovaj bude sudija. Setimo se samo kako je to DS radila nekada.

Ja to neću da radim i otvoreno kažem svim svojim kolegama i bilo kome – nemoj da me iko ikada zove za bilo kog sudiju, ne interesuje me. Ja ću vas iz kurtoazije saslušati, ali mi ne pada na pamet da to poslušam, nego ću gledati kakav je taj zaista kandidat, pa ako dobije većinu u VSS, kao ovde što imamo gomilu sudiju, i predsednika sudova, neka bude izabran, ali neću to da radim.

Postoji nešto što se zove dostojanstvo. Ako u Ustavu piše da je sudija nezavistan i samostalan, ima tako i da bude. Ako ima stalnost sudijske funkcije, a to sudije moraju da imaju u svojoj glavi. Stalnost sudijske funkcije je veoma važna stvar. Vi kada izaberete tog sudiju gotovo nikad više ne možete da ga smenite, odnosno da ga razrešite, osim ako mu ne istekne radni vek ili ako ga ne uhvatite u krivičnom delu, ali se obično gleda dostojnost osobe koju birate.

Zato je ovo veoma važna stvar. Naše pravosuđe je nažalost dotaklo dno i to upravo zbog ovakvog razmišljanja ljudi i naše javnosti. Naše pravosuđe je danas ubedljivo na najnižem stepenu poverenja, jer će ljudi uvek smatrati, ako imaš vezu, možeš nešto da mi rešiš. Nemojmo to više da radimo.

Sudije su 90% čestite, časne i poštene. Ima 1% koji očigledno remeti to sve, ali moramo od ljudi da znamo, i to su ljudi od krvi i mesa, žive u ovom društvu u ovom okruženju. Nemamo pravo da ih tretiramo kao da su gubavi, kao da su ne znam šta i kad god vidimo sudiju pa to je strašno. Nisu oni krivi što možda nekada postoje loši zakoni u smislu procesnih pravila itd, što se odugovlače, nažalost, suđenja. Šta da radite? Postoji negde procesna mogućnost da to radite. Zato smo mi tu da menjamo takve zakone. Veliki sam pristalica promena ZPP-a u mnogo čemu. Za ZKP sam zaista veliki pristalica promena mnogo čega.

Hoćemo da se borimo protiv organizovanog kriminala. Slažem se. Moramo da se borimo protiv organizovanog kriminala, ali onda to tužilaštvo zaista mora da prione na posao. Recimo, ja sam veliki pristalica da se ono policijsko zadržavanja sa 48 sati produži na 72 časa. Nadam se da će se to jednom usvojiti, jer taj jedan dan mnogo omogućava i tužiocu, a i policiji da prikupi određene podatke, pa taj koji ode na 72 časa na policijsko zadržavanje ima tri dana da razmisli šta je radio, a ne ovako posle 48 časova, uglavnom bude pušten ili, ako se odredi taj pritvor, pitanje je kako se određuje. Imali smo iks puta slučajeve, pa čak i za pokušaje ubistva, gde posle 10 dana sudija za prethodni postupak kaže – nema indicija da će da ponovi delo i pusti onoga ko je imao pokušaj ubistva. Dešavalo se to ljudi i onda šta ljudi da pomisle – gde je ovde pravda? Znači, to moramo mi da menjamo ovde u Skupštini i tu pravosuđe može da nam pomogne.

Ono što želim uvek da istaknem, pravosuđe ne može da bude nezavisno od naroda. To što sada neko traži i vrše se strašni pritisci da isključivo sudije same sebe biraju. Ljudi, to nije normalno.

Svakako da nezavisnost i samostalnost mora da postoji, ali ne možete da budete odvojeni od naroda. Šta ćemo da imamo, kastu od 10 ljudi koji će da bira sudije? Pa ti će da budu najbogatiji u državi onda jer će da odlučuju o tome ko će da vam bude sudija, a onda sudovi nikom živom neće odgovarati i sada imamo taj problem.

Ja sam inače veliki protivnik ovog izbora na prvi mandat, to treba ukinuti, ako u Ustavu piše da imaš stalno sudijske funkcije, kakva provera na prvi mandat kad si izabran, onda si sudija i to je to. To se slažem da bi trebalo ukinuti. Nadam se da će ovim ustavnim promenama to da se dogodi, ali ne možemo da sudove odvojimo od naroda, tim pre zato što sud kada donosi presudu, donosi presudu u ime naroda, a jedina veza naroda sa državom je ovaj parlament ovde, zato što narod svoj suverenitet prenosi na poslanike. Pa nemoguće je baš toliko da budete odvojeni od naroda i da kažete „e mi smo sad skroz nezavisni, samostalni“.

Ne, to nije nezavisnost i samostalnost. Vi morate da imate neku vezu sa narodom, pa makar preko ove Skupštine. I zato sam veliki protivnik toga da u potpunosti sudije same sebe biraju. To nas dovodi do sudokratije, to nas dovodi do jedne potpune odvojenosti jedne grane vlasti u potpuni neki, kako bih se sad izrazio, to je država u državi, eto u bukvalnom smislu. I naravno da na takvu granu vlasti će onda mnogi drugi vršiti uticaj. Hajte, nemojmo da se zamajavamo i da se zanosimo, pa sad ćemo da budemo naivni da ne vidimo kako raznorazne ambasade ovde pokušavaju da vrše uticaj na naše sudove. Organizuju se seminari, pa odjednom neko oprema naše sudove, recimo USAID ili već neko. Nemojte mi reći da oni to rade zato što mnogo vole naše pravosuđe i žele da pomognu, pa nismo naivni toliko.

Naravno da se uticajem na sud od strane tih ambasada zapravo suštinski vrši kontrola države i kada biste imali apsolutno izdvojenost jedne grane vlasti od države, pa mi ćemo onda dobiti da ta grana vlasti radi za neke druge vlade, a da suštinski za svoju državu ne radi, zato što ćete uvek imati strahovit uticaj stranog faktora na tako nešto i to mora da se nekako spreči.

Na kraju krajeva, ti što nam sve to traže iz EU, Venecijanske komisije, ja stvarno sve to poštujem, ali oprostite, kako je u vašim zemljama? Da li to može baš u vašoj zemlji tako? Pa, nemojte od Srbije praviti „banana“ državu. Srbija je samostalna nezavisna država. Poštuje evropska pravila, ali kad to bude važilo kod vas onda možemo da pričamo da tako nešto važi i ovde. Ali, pošto to ne važi kod vas i vi to nikada nećete uvesti jer znate dobro čemu to vodi, onda nemojte ni od nas nešto takvo da tražite.

Sve u svemu, mi danas ispunjavamo dobar deo kriterijuma za poglavlje. Biramo osamdeset i nešto predsednika sudova. Bogu hvala da će predsednici sudova stupiti na dužnost. Visoki savet sudstva, Državnog veća tužilaca, mi konstatujemo šta su sudije i tužioci birali, koje svoje predstavnike biraju Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, ja to pozdravljam. Ono što sam zgranut, i sad stvarno moram da reagujem, kada je izabran Visoki savet sudstva, jedna politička stranka, koja nam inače priča kako se strašno zalažu za nezavisnost pravosuđa, je dala saopštenje kako je mnogo zadovoljna izborima za Visoki savet sudstva zato što kaže vlast ne može tu da utiče. Pazite vi to, politička stranka, govorim o stranci „Slobode i pravde“, gospodina Dragana Đilasa.

Dali su saopštenje, pa ko ste vi da li ste zadovoljni ili niste zadovoljni sa izborom Visokog saveta sudstva? O kojoj vi nezavisnosti onda pravosuđa pričate, ljudi božiji? Pa, šta bi ste vi radili da ste vlast kada sad kao opozicija dajete saopštenje da ste zadovoljni izborom članova Visokog saveta sudstva? Pa to je ljudi nenormalno, to je za svaku osudu, pa to je politički pritisak ako govorimo o političkom pritisku.

I umesto to da javnost osudi, ne, mi se ovde bavimo potpuno neverovatnim stvarima. Mi imamo u tim njihovim medijima glorifikovanje neke dvojice sudija za koje zaista nemam ništa protiv. Ja svakog poštujem, svako ima i neki svoj politički stav, ali ako si sudija idi onda budi sudija, ako nećeš da budeš sudija osnuj svoju političku stranku, izađi na izbore i osvoji glasova koliko osvojiš, a ne da daješ opskurnim portalima poput „KRIK-a“ da daješ kao predsednika Višeg suda intervju, gde napadaš direktno republičkog javnog tužioca. Pa, ko si bre da ti to radiš? Ko si ti to da radiš?

Da ne govorim o ovom Majiću, ja ne znam, da li taj čovek ikada piše neku presudu, šta radi taj, osim što se bavi politikom i ne znam, piše knjige? Ljudi moji, vi ste sudije. Nećete da budete sudije? Napustite tu funkciju, razrešiće vas po vašem zahtevu, kako god hoćete, idite bavite se politikom, izađite na izbore. Koliko glasova dobijete – kapa dole, budite u parlamentu, šta god. Ne možete tako da zloupotrebljavate sudijsku funkciju da sa mesta sudije dajete političke izjave. To je van svake pameti. Onda se posle ljutite ako vam neko prigovori i kaže „pa čekajte, vi se bavite politikom a ne vašim poslom“ i onda kažu „to je strašan pritisak na pravosuđe“. Ne, nije nikakav pritisak na pravosuđe. Vi time što to radite, vi vršite pritisak na pravosuđe i takvim pojavama mora jednom da se stane u kraj.

Ja molim sudije, sve sudije, ljudi, vi ste nezavisni, vi ste samostalni, radite svoj posao čestito, pošteno, ni po babu ni po stričevima, tužioci takođe. Vi ste samostalni, razlika između samostalnosti i nezavisnosti je prilično velika. Znači, vi ste samostalan organ, radite. Molim vas, evo krenula je borba protiv organizovanog kriminala, ni po babu ni po stričevima. Hapsite za koga god imate sumnju da je negde vršio neka krivična dela. Da li je to deo vlasti neko, da li vam je to rođeni otac, ko god- hapsite. Ova zemlja mora da vidi, da doživi pravdu, jer kriminalci ne mogu da budu na slobodi i ne mogu da vode državu, nego ovde mora da se zna svakako neki red.

Naravno, u Danu za glasanje ovo ćemo podržati. Hvala vam.
Ja ću samo kratko.

Prvo, da se zahvalim uvaženom kolegi Tomi Fili, koji razume ovu ozbiljnu problematiku sa kojom se mi suočavamo.

Da, nisam spomenuo namerno tzv. reformu pravosuđa, koja je rađena u vreme bivše vlasti jer to nije bila reforma, to je bio skandal. To je bilo potpuno uništenje pravosuđa. To što je tada učinjeno, za narednih 30 - 40 godina ne može da se ispravi. Ne postoji nikakva šansa. Tada je pravosuđe potpuno uništeno i baš tada u tom periodu su birane sudije po partijskoj podobnosti, odnosno kako je opštinski odbor Demokratske stranke, na primer, izveštavao - on je super, radi nama kampanju od vrata do vrata, učestvovao je u akcijama itd. Tako su se birale, nažalost, sudije.

Mi i dan danas plaćamo visoku cenu toga zato što je većini sudija Ustavni sud omogućio da se vrati nazad i onda smo dobili još dodatni haos. Naravno da su ti ljudi imali potpuno pravo da traže i naknadu štete itd. Nažalost, plaćamo visoku cenu takve jedne sumanute reforme, tzv. reforme ako se to tako može nazvati, ali šta da radimo?

Ovo šta moram da se složim sa uvaženim kolegom Filom, a to je ova priča oko izbora sudija, ja ću zaista nepopravljivo… Ja sam pristalica da prvi put kada se sudija bira mora parlament da ga izabere. Znači, prvi put kada ga biramo, ne ono na prvi mandat, prvi mandat treba ukinuti. Još jednom ću ponoviti, u Ustavu postoji stalnost sudijske funkcije. Tako je u većini zemalja kojima mi težimo i u EU, zato što stalnost sudijske funkcije garantuje i njegovu nezavisnost i samostalnost itd. i egzistenciju, na kraju krajeva i valjalo bi ukinuti zaista to da se sudija bira na prvi mandat. Ne može sudija da bude na probnom radu. To je besmisleno potpuno.

Ovaj izbor sudija prvi put kada ga biramo mora da bude u parlamentu. Za sve ovo ostalo potpuno se slažem sa vama, izlišno je da parlament o tome raspravlja. Što bi mi morali, slažem se, evo danas biramo predsednike sudova, da parlament bira predsednike sudova. Nismo mi ovde ni u mogućnosti, niti smo kadri, niti možemo da vidimo da li je zaista neki sudija karijerno napredovao na ispravan način ili nije, jer većina ovde ljudi nisu možda ni pravnici, pa niti mogu baš to sve tako da sagledaju, tako da to se slažem da bi trebalo omogućiti nekom nezavisnom organu, poput sada Visokog saveta sudstva. Kako će se ono ubuduće birati, videćemo.

Ta priča da u Evropskoj uniji važi potpuno odsustvo, ne znam, politike od pravosuđa, to je sve jako lepo zamišljeno i ta tripartitna podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku je nešto sjajno i super, međutim u zemljama koje od nas to traže, prvo, kod njih to tako ne postoji. Evo imate Nemačku gde, na primer, imate organ koji se formira na nivou pokrajine, kada birate pokrajinske sudije, u kome sede političari i gde političari direktno iz političkih stranaka odlučuju čak u tom nekom pokrajinskom organu ko će biti sudija. Mi kada bismo ovde predložili nas bi razapeli u svim medijima. Zamislite da ovde neko iz političkih struktura predloži da, morali bi političari da sede i da biraju sudiju, a vidite u Nemačkoj to na pokrajinskom nivou može.

To što nama oni stalno pričaju o nezavisnosti i samostalnosti, sve je to jako lepo, ali prvo uvek kažem - primenite to u vašim zemljama. Primenite vi to u vašim zemljama, čak šta kažu – u Francuskoj npr. Makron ili predsednik Francuske, ko god da bude, samo kaže deklarativno predlaže sudije. Zamislite kada bismo mi ovde predložili – evo, neka Aleksandar Vučić deklarativno samo predlaže sudije. Mi bi bili razapeti u svim medijima. U Francuskoj je to sasvim u redu.

Znači, činjenica je da tamo postoji nezavisni organ koji tako bira sudije, predlaže ih predsedniku Francuske, a onda on zaista tako to predlaže ko će biti izabran, ali postoji činjenica da to predsednik Francuske radi. Zamislite kada bi mi u Srbiji to rekli. Recimo, neka predsednik Srbije deklarativno samo kaže, predlaže sudije. Nema šanse, nikakve zato što će nama uvek ovde da drže lekcije o tome šta je demokratski, šta nije demokratski, a u suštini to u svojim zemljama bi valjalo da primene, pa onda nama da dođu ovde.

Znate ponekad osećam da ti što dolaze nama iz tih evropskih zemalja se ponašaju kao da su dreseri. Sada mi ovde treba da budemo dresirani kako nam oni kažu, otprilike kako se vrši velika, kako se vrši mala nužda, sada to da nas uče. Nismo mi, znate, pali sa Marsa. Ipak ova zemlja ima svoju veliku tradiciju, srednjovekovnu istoriju i imala je i zakone i neku državu kada mnogi od njih još nisu imali. Malo je ovako ponižavajuće da dođu baš na takav način i da nam pričaju šta je to nezavisnost i samostalnost sudstva, jer suštinski Srbija je to kroz istoriju imala mnogo pre njih. Valjalo bi o svemu razmisliti. Ja se nadam da ovi ustavni amandmani koji su došli da će ići na javno slušanje, na javnu raspravu i da ćemo o tome svakako porazgovarati.

Ono što još moram da kažem i možda da se i više ne javljam, neke stvari moraju da se zaista spreče u našem pravosuđu. Ja ću biti iskren, konkretno, imao sam prilike i reći ću to tako javno. Konkretno, kada ste advokat u nekom predmetu i onda dešava vam se jedna neverovatna situacija, pretpostavljam da će se mnogi zgranuti, ali vi, na primer, čujete optužnicu protiv vašeg klijenta u medijima, a da niste ni obavešteni da je uopšte optužnica podignuta. Znači, vi kao advokat ne dobijete optužnicu od strane suda, niti bilo kakvo obaveštenje, a tu optužnicu vidite u medijima i citira se do detalja optužnica.

Sada me zanima - ko to radi u našim sudovima? Ima li ovde neke kontrole, ko takve stvari radi? Ljudi, to je skandal. Da ne govorim o nekim dokumentima koji su čak i poverljivi iz samog predmeta koji tako volšebno završe u nekim medijima i onda se citiraju. Tako se inače vrši, preko određenih medija, stravičan pritisak na pravosuđe, pre svega, na sudije, kako bi morale da presude zato što ako bi sudija drugačije presudio kampanju koja se vodi protiv nekih ljudi, onda bi taj sudija prošao medijskog toplog zeca, bukvalno, i to je skandalozan medijski pritisak koji se vrši na pravosuđe. Takve stvari moramo da sprečimo i nadam se da ćemo zaista, gospodine Fila, pošto ste vi doajen vaše advokature, a i svi ljudi koji se inače zalažu da imamo jedno pravosuđe u koje će građani imati poverenje i nadam se da ćemo svi zajedno raditi na tome da vratimo poverenje građana u naše pravosuđe. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Javio sam se, ovo je set zakona koji ćemo svakako podržati, s tim što moram da ukažem na nekoliko veoma važnih stvari vezanih za državne službenike, ljude koji se biraju po konkursu. Mi tu imamo kao država jedan ozbiljan problem, sve veći problem. Sa jedne strane je to i pozitivno, a s jedne može da bude i negativno.

Naime, ono što je ekonomski deo Vlade i u ranijem periodu i sada uspeo da ostvari, a to je da smo mi počeli da razvijamo privatni sektor. Tu moram da zaista odam veliko priznanje i Ministarstvu ekonomije i Ministarstvu finansija i svim onim inicijativama koje je gospodin Vučić, pre svega kao predsednik Vlade, a sada i predsednik države davao. Mi smo počeli da razmišljamo zdravorazumski, odnosno da razmišljamo kapitalistički, po meni, što je mnogo pametnije i da ne trče naša deca kad završe fakultete odmah u državne firme.

Razvijanjem tog privatnog sektora došli smo do toga da ogroman broj ljudi ide u privatne firme. Ono što je ključna razlika između sadašnje vlasti i one prethodne, koju oličavaju gospoda koja nam sada sve živo zameraju, upravo je u tome što su oni uništili privatni sektor. Ljudi su iz privatnog sektora bežali u državne firme i to se pokazalo kao katastrofalan koncept. Mi smo potpuno uništili privredu i bilo kakvu privatnu inicijativu. Sada je obrnuto. Sada ljudi iz državnog sektora idu u privatni, što je dobro, što je zdravorazumski, ali nam, s druge strane, u državnim firmama pravi ozbiljan problem, jer vi ne možete da zadržite, recimo, visoko kvalifikovanog i odličnog menadžera, nekog IT stručnjaka itd. Jednostavno, ne možete da mu date toliku platu, prosto je nemoguće da mu date toliku platu koliko on može kod privatnika da zaradi.

Zato se neretko dešava da onda na konkursima, posebno za direktore državnih i javnih preduzeća, imamo situaciju da se jave ljudi koji objektivno nisu stručni za tako nešto i vi ne možete po konkursu za izaberete, već stalno imate vršioce dužnosti. To je veliki problem sa kojim ćemo se suočavati, ali šta da se radi. Nadam se da ćemo uspeti to na neki način da preguramo.

Recimo, slučajno znam za jedan gradski sekretarijat, ljudi su ponudili oglas, 15 njih za prijem u stalni radni odnos, a radi se o arhitektama, o pravnicima. Niko se nije javio na oglas. Nije bilo da vas prime na određeno, nego za stalni radni odnos i niko se nije javio, zato što je mala plata. Možete mnogo više da zaradite.

Sada, recimo, pogledajte baš taj segment i tu možete da vidite koliko je država zaista napredovala. Na primer, arhitekte u vreme nekadašnje gradske vlasti, dok je gospodin Đilas predvodio, nisu imale ništa da rade. Nije se ništa gradilo, ništa se nije projektovalo. Danas arhitekte, posebno u Beogradu, da ne govorim o čitavoj Srbiji, nemaju slobodnog dana, ljudi imaju svaki dan nekakvo projektovanje. Njima se čak i ne isplati da rade za neke državne firme nešto, zato što kao privatnici ili u svojim nekim firmama mogu mnogo više da zarade, imaju ozbiljan priliv novca. Tako da, moramo da vidimo kako taj problem da rešimo.

Recimo, u situacijama kao npr. kod Vojno-tehničkog instituta, ti IT-evci odu u neku kompaniju koja je svetski poznata, uzima se takav kadar koji je veoma, veoma uspešan i on ima mnogo veću platu nego što može npr. u Vojno-tehničkom institutu da zaradi, tako da moramo to zaista da vidimo kako ćemo na neki način da preguramo. To su ozbiljni problemi sa kojima ćemo se i ubuduće suočavati.

Opet, s druge strane, pozitivno je u tome što razvijamo privredu i što je privreda zaista dosta odskočila, što pokazuje da smo ekonomski kao država i te kako napredovali.

Moram još jednu stvar da vas zamolim. Kada govorimo o državnim službenicima, mislim da bi morala da se uvede jedna strožija i daleko ozbiljnija bezbednosna provera ko sve nama ulazi u državna preduzeća, u državne firme, u javni sektor uopšte. Neretko se dešava da raznorazne organizacije odjednom po dubini negde imaju tako svoje ljude koji iz čista mira opstruiraju rad države i to je ozbiljan problem. Mislim da ćemo tu morati da uvedemo neku rigidniju kontrolu ko se i kako zapošljava. Svako ko dolazi posebno u neki organ koji je prilično bezbednosno osetljiv bi morao da prođe ozbiljnu bezbednosnu proveru.

Imali smo situacije, na primer, čak i u policiji nekada ranije, imali smo bez ikakve bezbednosne provere da se neko zapošljava. Tako da, i u tome segmentu bih zamolio da se tu dosta poradi.

Moram da nešto naglasim, pošto ćemo mi ovde govoriti i o pravosuđu i o svemu. Vidim da je stigla jedna inicijativa nevladine organizacije za izmenu Krivičnog zakonika. Ako mi dozvolite, vezano je za vređanje članova porodice. Naravno, trebalo bi videti kakva je to inicijativa, šta tu može da se doradi. Ja sam apsolutno saglasan sa tim što pre da bude to na dnevnom redu.

Ovo što smo imali prilike da vidimo juče i što smo mogli da pročitamo, na koji način se zastrašujuće vređaju najbliži članovi porodice predsednika države, govorim o majci pre svega, svako od nas je osetljiv na majku, pre svega na majku, i kada vam majku tako neko nazove najpogrdnijim nazivom, ako to uopšte može da se nazove, zaista ne znam kako bih to nazvao, tako nešto mogu samo neljudi da smisle, nemoralni monstrumi, idioti, ne znam kako drugačije da upotrebim i koji izraz, zaista smatram da bi takvi trebalo da se sankcionišu, sa posebnim kvalifikovanim delom ako se vređaju deca.

Jer, deca nisu mogla da biraju čija će da budu i deca ništa nisu kriva. Čak i ako roditelji njihovi imaju neki sukob da bilo kim, deca ništa nisu kriva. Porodicu napadaju samo nečasni ljudi, nemoralni ljudi, ljudi koji su isfrustrirani, koji morala u sebi nemaju i koji pokazuju svoju inferiornost i nemoć.

Zato, da bi se takvi zlikovci sprečili da to dalje rade, negde mora da se uvede to krivično delo kako bi se zaštitile porodice.

Nije dužna jedna čestita žena, kao što je Angelina Vučić, da trpi takve zastrašujuće uvrede preko društvenih mreža, niti njegov otac, niti brat, dete posebno, nisu dužni da trpe takve monstruozne uvrede nekih isfrustiranih ljudi, koji očigledno ne znaju kako drugačije da se politički bore sa nama.

Svašta sam lično preko tih društvenih mreža doživeo. Dožive sam da mi pišu da su mi deca kopilad, da sam bizon, da sam lopov, da sam ne znam šta, da mi je supruga prostitutka itd. Sve to morate kao javna ličnost stoički da podnosite, dužni smo da sve to podnosimo, ali, znate, postoji nekada nešto što je zaista prekardašilo dara meru, i ovde, pre svega, da se uvede to krivično delo da bi se zaštitile porodice, jer napad na porodicu je ozbiljan napad i na samo društvo, i da nikom više ne bi palo na pamet, ne samo porodice nas koji smo sada neka vlast, nego i za ove u opoziciji. Molim naše funkcionere, naše članove, naše poslanike, nikada nikome porodicu ne napadajte, jer time pokazujete koliko ste nemoralni i nečasni. Sa svakim uvek spremite se da idete na duel, da budete spremni na razgovor, ali porodicu nikada ne dirajte.

Molim da se ovo što pre uvrsti u dnevni red, da se razmotri ova inicijativa, velika sam pristalica uvođenja ovog krivičnog dela. Hvala.
Zahvaljujem se.

Ne brinite gospodine Atlagiću, mada meni samo nije jasno zašto smo mi kao narod doživeli da moramo da se stalno branimo i da budemo u nekoj defanzivi.

Znate kako, moj otac i sva familija po ocu je iz Republike Srpske i vrlo sam ponosan zbog toga, i ono što mogu da kažem koliko god da se tamo neko upinje, a opet ću ponoviti, nama u Srbiji pričaju kako je mnogo dobro da se izdelimo na više delova, kako je decentralizacija, a kada je u pitanju BiH gde ima tri konstitutivna naroda tamo kažu da je najbolje da imamo centralističku vlast i da Republika Srpska ukine ko entitet. Naravno da je to nešto što je nedopušteno. Ja sam vrlo ponosan što mi je sva očeva familija iz Republike Srpske i za njih će uvek biti Beograd glavni grad, a ne

Sarajevo, a Sarajevo će poštovati u onom smislu što je to bio drugi srpski grad po broju

stanovnika u bivšoj Jugoslaviji u kome danas nažalost nema Srba.

Toliko o multietničkoj Bosni i o tim njihovim tricama i kučinama i o tom besmislu tih ljudi iz te nekakve ili kako se zove to Igmanska inicijativa. Strašno je što takvih u Srbiji ima puno i nikada ni jednu jedinu reč nisu rekli zato što je kompletno gotovo srpsko stanovništvo iz Sarajeva otišlo.

Nikada nijednu jedinu reč nisu prozborili o zastrašujućem zločinu prema srpskom narodu koji je u Sarajevu živeo, ali su znali uvek da pričaju kako je Sarajevo bilo okruženo, kako su ga šumski ljudi bombardovali i tom slično, iako svi dobro znaju, ko god je poznavao konfiguraciju terena tokom rata u BiH da su baš srpski položaji bili okruženi oko Sarajeva, imali su samo jedan izlaz preko Trebevića i to je notorna laž koja se stalno ovde forsira. Srpskog naroda, još jednom ću ponoviti, u Sarajevu ima samo u tragovima, ali zato razno raznih iz Kuvajta, iz Emirata, odakle već sve ne, koji grade rizortove po nekadašnjim srpskim naseljima ima koliko hoćete.

Ne bih dalje o tome, ali eto gospodine Atlagiću, u svakom slučaju tu možemo da se složimo, Srbija nikada neće napustiti svoj narod zapadno od Drine. Srbi zapadno od Drine uvek će pre shvatati Srbiju kao svoju zemlju, što je potpuno prirodno, kao svoju maticu, poštovaće administrativno što moraju da poštuju, BiH, jer ona postoji kao država u nekim granicama i mi to poštujemo.

Svakako ne mogu da lažem ni sebe, niti bilo šta. Ako svaki Hrvat u BiH može da glasa na hrvatskim izborima i sanja jednog dana da se ujedini sa Hrvatskom, a što bi to Srbinu iz Republike Srpske bilo zabranjeno, makar da ima san pa da jednog dana živi ujedinjen sa Srbijom, a ako Bog da nada se da ćemo im ikada omogućiti da mogu da glasaju na našim izborima zato što je to nešto što je potpuno prirodno i normalno. No, ne bih dalje da ulazim u to.

Vezano za sam amandman što se tiče kriptovaluta, to je, gospodine Mali, jedna veoma veoma ozbiljna oblast. Plašim se da ne shvatamo to dovoljno ozbiljno. Mi smo se ovde orijentisali na bitkoin. Međutim, što se tiče bitkoina to je samo jedna od kriptovaluta. Imate ih sada sve više i više u svetu.

Recimo, imao sam prilike da upoznam jednu austrijsku kompaniju, njihove predstavnike. Oni prave specijalnu kriptovalutu isključivo za fudbal i mnogi svetski fudbaleri promovišu tzv. sokerkoin, nije ni važno. Imaju u planu u budućnosti da gotovo svi iz fudbalskog sveta koriste tu valutu.

Ubuduće će se sva trgovina i uopšte plaćanje seli na internet i ja se plašim da mi tu nemamo dovoljno obučen kadar koji može da tu prepozna razne malverzacije. Drugo, možete da vidite danas da ogroman broj, da kažemo kolokvijalno, klinaca trguje tim kriptovalutama. Imao sam čak jednom priliku da upoznam momka, studenta. Od čega živiš, kaže – trgujem kriptovalutama. Pravo da vam kažem tek sam tada upoznao šta bi to značilo. Kaže – imam mesečni džeparac oko 750, 800 evra. Pazite, on je neko ko trguje na nekom malom nivou, a možete da zamislite ovi što imaju ogromne firme koliki novac može da se zaradi preko kriptovaluta, a da se sakrije porez, da se ne plati ništa.

To je ozbiljan problem gde se plašim da mi nemamo dovoljno adekvatno obučen kadar koji će to da prati. Moram da izrazim i sumnju što se tiče same te internet trgovine, ne mislim samo kriptovalute, nego generalno nemamo tu adekvatnu zaštitu. Prilično smo tu nezaštićeni. Mi ne štitimo naše interaktivno nebo, iako je to budućnost što se tiče ekonomije i morali bi tu više da poradimo. Da ne govorimo o pravosudnim organima gde zaista smatram da nemamo ni dovoljno ljudi, niti dovoljno obučenog kadra koji može da uvidi kakva se krivična dela izvršavaju preko interneta u smislu te internet trgovine.

Kada smo već kod pravosuđa ja mogu da vidim da mi za neka druga razna krivična dela ovde očigledno ili nemamo tužioce koji žele da rade ili imamo gledanje, odnosno žmurenje na oba oka, a da ne govorimo o zastrašujućim pritiscima na pravosuđe. Evo, moram da priznam, jutros sam video jednu zastrašujuću laž koja je izašla, a to je da navodno na jučerašnjoj sednici VSS, namerno su pustili određeni mediji tu informaciju, da su navodno dvoje sudija napustili tu sednicu VSS, što je notorna laž, niko nije napustio sednicu. Ali, zašto su izmislili tu laž? Pa, zato što je neko zahtevao da jedan predsednik suda, odnosno, zapravo da VSS na neki način svojim saopštenjem se ogradi od datog intervjua koji je taj predsednik suda davao za jedan portal, opskurni portal, ali očigledno ciljano datog za njih, kako bi ga svi posle citirali. Sada taj intervju koji je on dao je više politički.

Nemam ništa protiv, svako ko želi da se bavi politikom, neka fino onda izađe na izbore i kandiduje se, pa koliko glasova dobiješ. To je poruka i ovom Majiću i ovim ostalima, ljudi izađite na izbore, pa koliko dobijete glasova, uđite u Skupštinu ili se kandidujte za predsednika. Ne možete da koristite i da zloupotrebljavate vašu funkciju sudije ili predsednika suda, a da dajete političke izjave, a onda dobijate podršku određenih medija i ako neko vrši pritisak na pravosuđe, pa baš vrše ti mediji, N1, Nova S, KRIK, Direktno rs, itd.

Znači, najveći pritisak na pravosuđe dolazi od strane tih medija, oni kreiraju afere, oni unapred osuđuju nekoga, oni izmišljaju afere i preko tog izmišljanja vrše pritisak i na tužilaštvo i na sudije kako moraju da presude i to konstantno rade, a žale se kako postoji nekakav drugačiji pritisak na pravosuđe. Ne, oni su jedini ti koji vrše pritisak na pravosuđe. I tu moramo da se usaglasimo, najveći pritisak na pravosuđe uopšte ne dolazi iz političkih krugova, nego dolazi iz privrednih krugova.

Oni koji imaju najveći interes da se presudi u njihovu korist itd, razni ti tajkuni, itd, oni vrše najveći pritisak na pravosuđe. To je 95% pritisaka isključivo iz privrednih krugova, političkih pritisaka to može da se dogodi eventualno ako neki predsednik negde ili neki u lokalnoj samoupravi to radi, ali suštinski nemate nikakav pritisak od strane izvršne vlasti, a postoji ovaj medijski, koji je zastrašujući, gde mi imamo konstantno insistiranje na određenim aferama gde se izmišljaju događaji, kako bi tužilac ili sudija morao da postupi, jer u slučaju da ne postupi kako taj mediji zahteva doživeće u tom mediju medijski linč.

E, tako se to, nažalost, danas radi u praksi. Ja sam prosto morao ovde da reagujem zato što moramo javnosti da naglasimo da nikakvog napuštanja sednice VSS nije bilo od strane sudija, ali, kažem, ciljano je puštena takva informacija, ciljano je smišljena takva laž kako bi se kontinuirano vršio pritisak na naše pravosuđe. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Gospodine Mali, ne bi bio na vašem mestu ni za koje pare ovog sveta, niti na mestu bilo kog u Vladi, a ni na mestu predsednika države. Svako ko kaže da je danas lepo biti u vlasti, taj ne zna kakva nas teška vremena čekaju i kakve posledice će sve ovo ostaviti što imamo trenutno sa korona virusom.

Već dva dana pokušavam da vidim odakle sve udaraju orkani po nama. Jasno mi je bilo onog momenta kada je Dojče Vele objavio onaj skandalozan tekst kako smo mi puni imperijalnih aspiracija, kako Aleksandar Vučić je imperijalista koji želi da otcepi Republiku Srpsku, itd, itd. Jasno mi je bilo da je očigledno jedna velika evropska sila iz nekog razloga krenula prilično brutalno i đonom na nas. Nemojte zaboraviti Dojče Vele je mediji Nemačke vlade. Znači, nemojmo da krijemo od javnosti o čemu se radi. Naravno da se tu pridružila Hrvatska, a da ne govorim o zvaničnom Sarajevu, odnosno o Federaciji BiH, koje su jedva sve to dočekali. Mislim da će strašni napadi na Republiku Srpsku da idu.

To je prosto neverovatno, kako nama uvek govore kako bi trebalo da zemlju pocepamo na više delova, da nam pričaju o decentralizaciji, ne znam čemu, ali u BiH, gde imate čak tri konstitutivna naroda, e tamo će nam reći kako je mnogo dobro da sve bude centralistički nastrojeno. Kada ih pitate, pa čekajte ljudi, kako tako dupli aršini? E, pa, jedni su aršini za Srbe, a sasvim drugi su aršini za neke druge na Balkanu. Nama može da se cepa teritorija, potpuno normalno.

Ono što je meni neshvatljivo i čega se ja zaista gadim, a zaista se gadim, to su ljudi u Srbiji koji to podržavaju. Da li je moguće da neko može da bude do te mere mazohista, do te mere, ima sada jedan kolokvijalni naziv – autošovinista, da sopstvenu zemlju do te mere pljuje i da čak želi centralističku Bosnu? Imate ljude u Beogradu koji istinski mrze Republiku Srpsku. Oni je zovu republika šumska iz ne znam kog razloga. Takvi će sve više ovde jačati, dobijaće ozbiljna sredstva.

Moram da priznam, izražavam sumnju da će ova vlast uspeti da izdrži te napade, jer mi nemamo ta sredstva i nemamo te resurse da se branimo. Moram da priznam nisam siguran da imamo dovoljno obučen kadar, da se branimo od zastrašujućih napada koji će uslediti u nekom narednom periodu. Zato ono što jedino što mi moramo da činimo, a to je da jačamo ekonomiju, da što više stranih investitora dovodimo.

Juče sam zaista bio oduševljen, mada mislim da to Aleksandru Vučiću neće oprostiti to što je rekao da mi nećemo da plaćamo reket za neki drugi gas, nego ćemo uzeti gas koji nam je najjeftiniji i naravno da ćemo izgraditi Turski tok, kako se sada to zove, ali to nam drugi neće oprostiti zato što žele da naprave zavisnu zemlju. Srbija je samo njima dobra kada je na kolenima, kada kleči, a kada Srbija želi da se uspravi, kada Srbija želi da bude nezavisna, suverena zemlja, pa na kraju krajeva kada Srbija želi da ima određenu ekonomsku dominaciju u regionu, što joj na neki način i pripada, jer smo najmnogobrojniji narod u bivšoj Jugoslaviji, onda je to strašno, onda mora Srbija da se zaustavi po svaku cenu.

Pogledajte samo ovaj skandalozan primeru Crnoj Gori, gde nova vlast koju je srpski narod u Crnoj Gori doveo, danas optužuje lidere Demokratskog fronta da su proruski. To je skandal nad skandalima. Koji je jedini razlog? Zato što su i gospodin Andrija Mandić i gospodin Milan Knežević su u veoma dobrim odnosima, što je prirodno i normalno da lideri najvećih srpskih opcija budu u dobrim odnosima sa maticom Srbijom.

Bez ikakvog blama crnogorska vlast ih je označila kao proruske elemente, a za neverovati srpski narod je tu vlast tamo iznedrio. Zašto sada sve ovo apostrofiram? Zaista moramo da jačamo ekonomiju. Ako ovako, gospodine Mali, nastavimo, pravo da vam kažem da izražavamo sumnju da ćemo moći išta da ojačamo.

Poštujem sve lekare ovog sveta, posebno naše koji su veliki junači i heroji i meni je žao što više nemamo uveče onaj aplauz za njih zato što su neki besni ljudi uništili aplauz za njih. Ljudi, mi ne možemo da zatvaramo više zemlju. Nemojmo ovo da radimo. Ne znam da li znate ali Boris Džonson je recimo danas u Engleskoj odlučio da nema zatvaranja, posebno za božićne praznike nego će raditi normalno radnje, zato što ekonomija mora da radi.

Uz svo poštovanje, ali znate i ti lekari moraju da prime platu. Platu će primiti ako se napuni budžet. Ako nema u budžetu dovoljno, onda kako ćete da primite platu? Ekonomija, ljudi, mora da radi.

Izvinite što sam proteklih dana, možda i lično, ponekad i oštar bio prema Kriznom štabu, ali ispalo je ipak da sam ja u pravu. Pre neki dan su nam priznali da nema drugog leka osim vakcine i da im mere baš i nisu bile toliko uspešne, što znači da je jedina mera – pustite normalno da radi sve, a pooštrite kontrole, poštujte distancu, masku ko nosi. Kažnjavajte na kraju krajeva ko to ne radi. Ne možemo više da zaustavljamo ekonomiju zato što ako vi zatvorite neki turistički, najpre ugostiteljski objekat nije samo to što će ugostitelj da otpusti radnike, nego tu stradaju i dobavljači, a znate li koliko je to široki lanac, koliko ljudi bez posla ostaje?

Ja vas molim zaista da se utiče da prekinemo više sa zatvaranjem, jer ćemo uništiti ekonomiju, a nama je ekonomija trenutno preko potrebna. Nemojte da imamo nikakve iluzije. Korona virus postoji i ja nisam antivakser, kao što je neko pokušao da me negde predstavi. Naprotiv, vakcina je civilizacijsko dostignuće i jedva čekam da dođe vakcina, zato što će to zaista da nas spasi. Ali, nisam siguran da će to tako masovno i brzo da dođe u toj meri koja je nama potrebna u Srbiji, s obzirom da smo danas mogli da pročitamo određene procene da u SAD do kraja 2021. godine tek 25% stanovništva će se vakcinisati. U Velikoj Britaniji oko 50%.

Mi smo daleko manja zemlja, ekonomski slabija svakako od tih velikih sila. Naravno da će veliki prvo da se razgrabe oko toga i svakako da će oni koristiti svoje prednosti, jačinu svoju, to što su sila da ekonomiju svoju prvo razviju. Za male i siromašne šta ostane. Tako je, nažalost, u svetu i to je nešto što je surovost čovečanstva, ali je to tako.

U skladu sa tim mi ne možemo više sebe da zatvaramo. Ne možemo da ekonomiju urušavamo. Jednostavno, moramo da prihvatimo da naučimo da živimo sa virusom, uz sve rizike koje to nosi. Ali, bolje pooštriti kontrolu i raditi i pustiti ljude da rade nego ovo raditi ovako.

Jer, znate, teoretski, šta ćemo, nadam se vakcina da će se pronaći, ali, recimo, zamislite da nije se pronašla ili da je nema u dovoljnim količinima i da ovo, recimo, potraje 10 godina, pa hoćemo li 10 godina da ne idemo u školu? Hoćemo li narednih 10 godina sve stadione da zatvorimo, kulturna dešavanja, itd.? Nije to rešenje. Rešenje je da naučimo da živimo sa virusom i da se prilagodimo situaciji kakva jeste.

Molim vas, dobro je što dajemo pomoć privrednicima, to je nešto što zaista pozdravljam, ali plašim se da to neće biti dovoljno. Na kraju krajeva, pa nije država krava muzara, pa da možeš kad god hoćeš, malo da pomuzeš i da daš ljudima. Prosto, sve ima svoj kraj. Ne možete nekad suvu drenovinu da cedite. Ta država jedino iz budžeta ima ono što od privrednih aktivnosti ostvarimo.

To jeste veoma pozitivno što je ova vlast uradila, ja zaista tu želim da vas pozdravim. Nekada je budžet punjen isključivo od državnih preduzeća, odnosno od poreza, od ne znam više čega. Danas, ipak se budžet najvećim delom puni od privredne aktivnosti, zato što nam je sve jača privreda, sve jača nam je ekonomija. Mi smo spremni dočekali, domaćinski smo, na neki način, dočekali ovu tešku situaciju. To je nešto za šta je Aleksandar Vučić i svi ljudi koji su njegovi saradnici, apsolutno za svaku pohvalu šta su uradili. Pogledajte grad Beograd.

Recimo, danas smo videli gospođu Tepić koja kritikuje gradnju u gradu Beogradu. Ljudi moje, u njihovo vreme ne znam da li smo imali četiri ili pet krana u Beogradu. Mogli ste da se popnete na Beograđanku i da vidite da se nigde ništa nije gradilo. Danas imate na hiljade gradilišta. Valjda je pozitivno da se gradi?

Čitam, neki opskurni hrvatski novinar nam govori kako je nekada onaj stari Beograd imao dušu, a ovaj, ne znam, izgubio dušu. Super je bila ta duša, kad imate prostitutke u onom parku dole kod Železničke stanice, kad imate pacove, zmije, zarđale brodove. Ako je to duša Beograda, ja sam protiv takve duše Beograda. Ja baš volim ovakav Beograd, moderan i savremen, kao što imate „Beograd na vodi“ gde ćemo da zaradimo novac. Valjda je to neka logika. I da nešto ostavimo svojoj deci.

Na kraju krajeva, koliko se Beograd razvija videćete po ceni kvadrata. Koliko se drugi gradovi razvijaju. Pogledajte u Novom Sadu koliko je skočila cena kvadrata i sve se kupuje i sve se prodaje. Znači da tržište postoji, znači da ovaj narod ipak ima negde nekog novca, da je uspeo negde nešto da zaradi i to je sve zasluga ove vlasti. Realno, mnogo bolje se živi. Možete da kupite na kredit. Na kraju krajeva, sami krediti su povoljniji kada uzimate u banci. U njihovo vreme niste mogli da uzimate kredit, po 17% je bila kamata. Danas možete da uzmete vrlo povoljan stambeni kredit sa 2% kamate, sa 1,5-2% kamate. Prema toma, i sada je jasno kao dan koliko je neka ekonomska stabilnost zahvaljujući sadašnjoj vlasti ostvarena. Da bi to bilo dalje, mi moramo da nastavimo da radimo.

Apelujem na ljude iz Kriznog štaba da prekinu više sa zahtevima za zatvaranje. Ne možemo više taj luksuz sebi da priuštimo dok uništavamo ekonomiju. Moramo da se razvijamo. Teška vremena nam idu, moramo da se branimo. Imaćemo strahovite izazove, a verujem gospodine Mali da ćete doprineti u odbrani od takvih izazova, odnosno od takvih nevolja koje će nas snaći. Duboko sam svestan da ih i vi znate i da zajedničkim snagama ćemo morati na sve moguće načine da branimo zemlju. Hvala.
Zahvaljujem.

Obzirom da prenosa nema, to je valjda demokratski, Skupština nije bitna, svakako je bitno rvanje. Nemam nikakvu dilemu, ali ipak ovo je narodno predstavništvo i narod bi trebao da bude upoznat šta se ovde radi. Tako da mi nikad nije bio jasan taj potez RTS da prekida sednicu Skupštine, jer mislim da bi građani trebali da znaju šta se ovde zbiva.

Kada smo već kod RTS-a, moram da kažem da sam onako veoma ljut na tu televiziju, posebno kako oni određuju šta bi trebalo iz Skupštine da se prenese, šta ne, čiji govor bi trebalo da prenose, gde bi trebalo da se umešaju, gde ne bi trebalo da se umešaju, šta da kadriraju, šta da ne kadriraju, kakve emisije imaju, ali šta god bih dalje rekao neko bi to protumačio da vršim pritisak na medije, tako da to ne želim da radim.

Međutim, ovakav današnji RTS je upravo plod toga što mi imamo gomilu nekakvih nevladinih organizacija koje se navodno zovu nezavisna tela, a suštinski ostajem pri tome, koliko god da se moja koleginica Tomić ljuti ili mi to osporava, ja tvrdim da su većina tih nezavisnih tzv. tela napravljena da bi se nevladin sektor zapošljavao. Tako da tu čvrsto ostajem pri tome.

Kada već raspravljamo o svim tim telima koja su danas ovde, moram još jednom da istaknem da se lično pitam sve bih ugasio, jer mislim da su to potpuno nepotrebna tela. Ničemu ne služe, osim da se kao pijavice nakače na budžet i da sisaju krv ovom narodu, ali šta da radite, to je tako. Kažu da je to demokratski. Kada biste slučajno nešto protiv njih rekli, onda bi svi ovi iz Evrope skočili, a pošto oni nažalost određuju mnogo toga, svuda u svetu putem te njihove neoliberalne ideologije, onda morate i vi na neki način da se tome povinujete.

Pravo da vam kažem, kada god nekog smo izabrali u ta nezavisna tela, po slobodnoj proceni 90% tih ljudi se kasnije okrenulo uvek i isključivo protiv Aleksandra Vučića i protiv sadašnje vlasti. Protiv one prethodne se nisu nikad okrenuli zato što su to bili njihovi kadrovi iz istog šinjela, ali protiv bilo koje vlasti koja ima iole nacionalni predznak redovno su bili protiv i uvek su birani pod nekakvim pritiskom, da li ovi iz Evrope negde pritisnu za nekog njihovog iz nevladinog sektora i onda kažu – mora taj da bude ili niko drugi.

Meni je bilo posebno zanimljivo u tim nekim razgovorima kada smo imali tokom ove godine sa opozicijom i prošle godine, vezano za izbore, zašto je baš Tanja Fajon toliko bila zainteresovana za taj REM i šta je njima zapravo značio taj REM. Onda posle shvatite da im je REM značio zato što su preko njega mogli da kontrolišu apsolutno kompletan medijski i ne samo medijski, nego i reklamni prostor pre svega. To je njih najviše zanimalo zato što su mogli nesmetano da nastave, da posluju tako što im niko nikada iz REM-a ne bi rekao da krše zakon, jer nisu platili apsolutno ništa ni za jednu jedinu reklamu. Iznose novac iz zemlje, nikakav porez ne prijavljuju, pljačkaju društvo i nikom ništa. Milina jedna, niko nema šta da prigovori, ne daj Bože ako ih tužite ljudi, da znaju to, televizija N1, Nova S, mogu da vas oklevetaju kako god hoćete, vi ne možete da ih tužite, jer njihovi advokatski timovi oni donesu na sud potvrdu da oni nisu registrovani ovde i možete da se slikate, što bi narod rekao. Ne možete nikada da tražite naknadu nematerijalne štete, jer kažu nisu domaće televizije. Kako nisu domaće televizije, onda ne plaćaju nikakav porez državi. Moram da priznam da smo u ovom čini mi se, jedinstvena zemlja u svetu koja to dozvoljava. Meni ni dan danas nije jasno zašto se to dozvoljava, ali REM ćuti i nadam se da će ovi što budu izabrani i neki novi imati malo više hrabrosti, ali čisto sumnjam. Mi ćemo njih ovde svakako izglasati, ali iskren da budem ne znam koji je efekat svega toga.

Malopre kada sam promenio taj reklamni prostor, znate neretko čujem ovde upravo za ovog gospodina što je bio ranije gradonačelnik i što je ostavio milijardu i 200 miliona evra duga grada Beograda, kako kažu, on je bio ranije uspešan biznismen. Ja volim da se to uporedi, kada je došao na vlast 2006. godine, govorim o gospodinu Đilasu, tada je prvi put ušao u ministarstvo. Njegovi novčani bilansi na računu tada i od 2006. godine pa nadalje.

Znate, kada vam neko priča o slobodi medija, a on sa pozicije vlasti bude vlasnik medija zajedno sa jednim tajkunom. Znači, on je bio vlasnik sa Miškovićem u dnevnom listu „Pres“. Sada nam oni pričaju o slobodi medija. Zamislite recimo samo situaciju danas da je Aleksandar Vučić u suvlasničkom odnosu u bilo kom mediju u Srbiji ili da je vlasnik nekog medija, da to u APR tako piše. Mi ne bi mogli da živimo. Ne znam šta bi nam radili ovde. Oni su to mrtvi ladni dozvolili i oni vam danas pričaju o slobodi medija.

Znate kako su tada funkcionisali? Tako što sve reklame, mediji inače žive od reklama, ne toliko od čitanosti ni od gledanosti, nego žive od reklama. Ako vam Đilasova firma ne da reklame u tom njihovom periodu vi ste mogli da se ugasite. Onda vas ucenjuju. Ili ćeš da pišeš ovako ili te mi gasimo ili ćeš da puštaš priloge kakve mi tražimo ili ćemo svakako da te ugasimo i tako je to funkcionisalo. E takvima danas pričaju o slobodi medija i jedini razlog zašto žele da dođu do REM-a plašim se bogami da će doći do tog REM-a je upravo to da ih niko ne bi opomenuo kako krše zakon i kako putem svoje kablovskog distributera i televizije koje su u vlasništvu tog kablovskog distributera, što je dodatno flagrantno kršenje zakona, upravo da ih niko ne bi opomenuo.

Evo klasičan primer ludila. Imate dve televizije čiji je vlasnik kablovski distributer. To je nešto što je nezapamćeno, a na žalost u Srbiji je dozvoljeno, zapravo nije dozvoljeno, ali niko ne kažnjava, REM se tu ne oglašava. Onda imate neverovatnu situaciju da građani koji plaćaju kablovskog distributera suštinski plaćaju te dve televizije koje se iz toga naplaćuju. To je kriminal svoje vrste. To je banditizam. Ali, šta da radite i to je izgleda ovde dopušteno.

S tim u vezi, prokomentarisao bih i ovaj Fiskalni savet. Znate, Fiskalni savet u zavisnosti kako koju izjavu daju tako se obruše upravo ti malopre spomenuti mediji na sadašnju vlast ili se obruše na Fiskalni savet. Kada Fiskalni savet kritikuje aktuelnu vlast, onda ti mediji krenu drvlje i kamenje, pogledajte kako nas vlast pljačka, evo Fiskalni savet je to rekao.

Međutim, kada Fiskalni savet, u retkim situacijama do duše, ali se dogodi zaista, pohvali vlast, onda ide napad na Fiskalni savet. Sram ih bilo, to su Vučićevi poltroni itd. Vi onda vidite jednu potpuno nenormalnu situaciju koja vlada u ovoj državi, ali mislim da bi i građani to trebalo da znaju i da čuju.

Sve u svemu, ja lično ću videti da li ću glasati za ovo. Možda hoću, možda neću, ne znam ni koliko je to toliko bitno s obzirom da ne očekujem ništa od ovih ljudi što budu tamo došli, jer generalno nemam nikakva očekivanja od tih nezavisnih tela. Najbolje bi bilo za ovu državu da se sve lepo vrati na ministarstva, a ne da ministarstva se pretvore u ikebane, a da se tim nezavisnim telima daju tolike ingerencije.

Šta da se radi, ako to bude nešto pomoglo, biće mi jako drago da ti ljudi nešto tamo urade. Na kraju krajeva, mnogima od nas u ovoj državi zavisi mnogo toga od te tzv, kako to oni vole da naglase, četvrte grane vlasti, iako ja ne mogu da se složim da je to četvrta grana vlasti, jer to je tako uvedeno, zavisi nam mnogo toga u životu od njih. Na žalost, ali eto, kažem vam, bilo bi možda najbolje da se sve te razne agencije, nezavisna tela jednog dana ukinu i da to za istoriju ostane kao model kako nikada u životu tako nešto ne bi trebalo više da se ponovo oformi. Hvala vam.
Zahvaljujem se.

Neću da pričam o egzotičnim likovima o kojima slušam ovde. Oni su prošlost. Bogu hvala da tamo ostanu. Meni više nebitni. Trebali bi da budu bitni za tužilaštvo, nažalost nisu, što pokazuje samo gde je naše pravosuđe. Prosto je neverovatno da za takva zlodela koja su se inače ovde dešavala i takvu korupciju oni nisu na optuženičkim klupama, nego se danas i aktivno bave politikom. ali, šta da radite. To je nešto na šta moramo da se naviknemo.

Opet to je i dokaz da su sve priče kako politika, odnosno vlast utiče na pravosuđe besmislene i da baš naprotiv, da u našem pravosuđu uglavnom sede oni koji su i bili izabrani u vreme ove dotične gospode o kojima mi ovde pričamo i koji ih i dalje održavaju tu i ne procesuiraju ih, ali šta da radimo.

Pričaću o budućnosti. Iskreno smatram da je mnogo važno da govorimo o tome šta nas čeka, zato što pozitivna je kampanja nešto što je mnogo bolje i nešto što građani hoće da čuju.

Mene duša boli, gospodine Mali, a vi me ispravite ako grešim, januar i februar mesec 2020. godine su bili meseci koji su nam najavljivali veliku ekspanziju naše privrede, da nije bilo kovida mi bi zaista imali potpunu eksploziju u smislu privredne razvijenosti zato što smo imali rast oko 6%. Malo koja zemlja je to beležila. Ako nas je negde Bog kaznio, kaznio nas je, zapravo čitavo čovečanstvo, ali nas je kaznio upravo zato što je došlo do kovida i zato što je ta privredna aktivnost obustavljena značajnim delom, jer nemoguće je raditi normalno u ovakvim uslovima.

Pažljivo sam pročitao izjavu premijerke Brnabić vezano za dobijanje vakcina. To je tačno, nažalost ljudi, svet je surov. Bogati mogu da se leče, sirotinja kada dođe na red. Nažalost 96% vakcina su već bogate zemlje sve kupile. Pitanje je da li ćemo i kada doći na red da imamo masovnu vakcinaciju. Čitajući izjavu juče gospodina Lončara, danas i gospođe Brnabić, to teško biti pre druge polovine naredne godine. Znate, do tada ova privreda mora da radi. Činjenica je da bogate zemlje se utrkuju koja će prva da uzme vakcinu, upravo da bi svoju ekonomsku aktivnost aktivirala. Svako ko dobije neki mesec je u velikoj prednosti. To je suština svega. Mi moramo po svaku cenu da dođemo do tih vakcina, upravo da bi nekako našu privredu razvili.

Mi makar na ovom nekom mikro planu, ali ovde na Balkanu, nama to i pripada gospodine Mali, a to je da budemo lideri u regionu. I to jesmo i to pokazuju svi ekonomski pokazatelji i nije sramota to reći. Kada neko kaže - pa ne znam Srbija bi da širi svoju dominaciju, da želimo da širimo našu ekonomsku dominaciju. Mislim da imamo pravo na tako nešto. I mislim da Srbija treba da širi svoju ekonomsku dominaciju i na Crnu Goru, i na Bosnu, i na Hrvatsku, Makedoniju i gde god može, zato što imamo šta da ponudimo, imamo šta da proizvedemo, imamo radnu snagu koja je veoma dobra i zašto ne bismo to činili.

Zato, molim vas, a znate i sami koliko sam bio kritičan prema određenim merama koje Krizni štab donosi. Molim vas da se razmisli pošto privreda mora da radi. Sve mere razumem potpuno. Podržavam i ovo što će biti ograničenja na granicama, da ne može da se tek tako uđe u Srbiju, da morate da idete u karantin. Mi moramo da sprečimo širenje zaraze. Nemojmo više da ograničavamo privrednike sa radnim vremenom. To je besmisleno. Uvedimo strožiju kontrolu poštovanja epidemioloških mera u privrednim subjektima, posebno u ugostiteljskim objektima, ali nemojmo sprečavati ugostitelje i malog privrednika da radi. To što ćete mu dati do pet sati da radi, mi ga sahranjujemo.

Ovi veliki marketi i tržni centri, oni će možda i opstati, ali onaj mali privrednik koji ima prodavnicu neće moći da opstane, mora da otpušta ljude. Razumem država daje ekonomsku pomoć. To je veoma značajno. Davaće i minimalac, ali ne može to do beskraja. To nije dovoljno ukoliko nemate privrednu aktivnost. Zato molim da se razmisli o tim merama jer ovo ozbiljno udara na privredu. Nažalost u čitavom čovečanstvu je tako, nije Srbija nešto izuzeta od toga.

Znači, još jednom apelujem na ljude u Kriznom štabu. Apelujem na racionalnost. I taj Krizni štab, i lekari i svi primaju platu iz budžeta. Budžet se puni od privredne aktivnosti ove zemlje. Ako mi uskratimo privrednika, pa od čega ćemo da punimo budžet? Molim vas da se razmisli o toj meri, da se dopusti da se normalno radi, a da se pojača kontrola poštovanja epidemioloških mera.

Inače, podržavam da za ovu tzv. Novu godinu nema organizovanih proslava, ne sme da se širi epidemija. Sve je to nešto što apsolutno podržavam, ali ne mogu ovo da prihvatim jer ćemo zaista sebe dovesti u ozbiljnu ekonomsku situaciju.

Molim vas da tu reagujete, zato što ste vi ministar finansija i vi rukovodite budžetom ove zemlje. Moram da priznam, zaista ste to domaćinski radili. Zašto to sada kažem? Mi danas možemo da gradimo kovid bolnice.

Ja vidim ovde izvesna gospođa koja jedno desetak stranaka promenila i koja, ko šta radi čuči kod nekih državnih privrednih subjekata. Ide i priča kako je kovid bolnica ovakva, onakva, nije dobra. Ljudi moji, u njihovo vreme, u vreme vlasti dotične gospođe koja je izdvajala novac iz pokrajinskog budžeta, recimo da plati banatske šore. Ne znam da li znate? To je ona igra što se u Banatu igra. Čak su imali i neko svetsko prvenstvo. Ona je izdvajala novac iz pokrajinskog sekretarijata za sport da plati za banatske šore.

U njihove vreme jedan ljudski dom zdravlja nisu izgradili. Možete da zamislite da nas je u njihovo vreme zahvatila epidemija. Ljudi bi na ulici ležali, pretpostavljam.

Ovde je neko uspešan, neko je uspeo da uštedi negde nekakav novac i da uloži i da za četiri meseca dobijemo izvanrednu kovid bolnicu. Zašto kažem izvanrednu? Ne dao Bog da smo ikada to morali da pravimo, da smo pravili bolnice za druge namene, zato što je potrebno da se bolnice prave, ali jedine dve sile koje su pravile kovid bolnice su Kina i Rusija. Rusija slabijeg kvaliteta nego Srbija. To mora da se pohvali, ljudi moji.

I zato što ste domaćinski vodili računa o budžetu, mi smo danas u stanju da negde nešto uradimo, ali zato vas molim da se razgovara, da probamo da nađemo negde neku meru, da nastavimo da punimo budžet i da zemlja radi. Svi zavisimo od privrednika.

Moram da kažem dokle je Srbija inače došla, posebno tu želim da vas pohvalim, jer je Srbija razvijala privatni sektor. U vreme vlasti, ovih koje mi ovde stalno pominjemo, koji nisu vredni pomene, ljudi su iz privatnog sektora bežali u državni sektor. To je katastrofa. Mi smo uništili privatnika u njihovo vreme. Mislim da je samo 30 i nešto posto bio udeo privatnika u punjenju budžeta. Potpuna katastrofa.

Danas, naprotiv. Mi imamo problem što čak državni sektor ne može da zadrži više ljude zato što idu masovno u privatni sektor. Hajde da se ne lažemo, zašto je problem izabrati negde direktora javnog preduzeća? Zato što, da bi se javio uspešan menadžer, on zahteva i visoku platu, država, pitanje je da li može da nam da tako visoku platu koliko neki uspešan menadžer može u privatnoj firmi da zaradi. Ono što se javi na konkurs pitanje je koliko je baš kredibilno i koliko bi zaista vodili domaćinski računa o nekom preduzeću.

Želim zaista tu da vas pohvalim, zato što je privatnik počeo ovde, ljudi, da radi. Mladi ljudi kada završe fakultet više ne razmišljaju da idu u državni sektor, nego razmišljaju da otvaraju svoje neke firmice, kompanije ili već imaju neku privatnu inicijativu. Počeli su da razmišljaju zdravorazumski. Svako normalan je uvek za privatnu inicijativu i to je nešto što ste vi uspeli da uradite. Promenili smo sistem razmišljanja u Srbiji.

Znate kako je pre bilo? Ako si partijski podoban, aj ti fino u državno preduzeće, šta radiš, nije ni bitno. Da li uopšte ti tu imaš nekakvu produktivnost, ni to nije bitno, a privatnik to plaća, jel tako, finansira sve vreme. E, sada je obrnuto. Sad zaista privatni sektor se značajno razvija.

Samo bih zamolio ako može malo tišine. Evo, neću još dugo da govorim.

Gospodine Mali, meni je drago što vi kada izlažete i obrazlažete koliko su besmisleni napadi na ovu državu, koliko to zaista sa ekonomskog aspekta objasnite ljudima na jedan prost i plastičan način i nešto što ljudi razumeju.

Ja kao diplomirani pravnik uvek sam se rukovodio po pitanju ekonomije jednom racionalnom logikom – što jeftinije proizvedi, što skuplje prodaj. Nekako to ljudi najbolje shvataju.

Kad kažu vam ovde- pa, jeste, naši radnici rade za, ne znam, male plate u stranim kompanijama, ja samo želim ljudima da pojasnim koliko je to glupo i koliko je to besmisleno. Činjenica je da ne može naš radnik ovde u „Simensu“ da ima istu platu kao radnik, što se tiče „Simensa“, u Nemačkoj. Nemoguće je da ima takvu platu. Zašto? Zato što naš radnik 20 i nešto godina nije video modernu tehnologiju. Znate, za 20 i nešto godina, koliko je to proteklo, ovde mi smo imali sankcije, kasnije onu lopovsku privatizaciju, itd, za 20 i nešto godina ljudi nisu radili, nisu videli modernu tehnologiju i onda kad vam kažu – jeste, ali u njihovo vreme su primali platu, a primali su platu za nerad, zato što su sve firme upropastili. Ostali su goli zidovi, utičnice nisu ostale u tim firmama, ali su davali platu i kupovali socijalni mir iz budžeta ljudima koji ništa nisu radili. Tako su zemlju uništavali. Oni su podizali kredite koje mi dan danas vraćamo da bi tako kupovali socijalni mir.

Danas, naprotiv, taj radnik ide u fabriku. Ujutru ustaje, navija budilnik za 6,30 časova ujutru ili za 6,00 časova da bi stigao na posao, da bi tamo radio i da bi primio platu zaista za onaj rad za koji je angažovan. Da li mu je ta plata adekvatna? Za naše uslove jeste. Ali, nije samo tu u pitanju plata. Taj naš radnik koji danas dođe u tu modernu kompaniju, koja je došla sa zapada ili odakle god, on tu nauči se novim tehnologijama, on se tu obuči. Kasnije, kad napusti firmu, može svoju proizvodnju da pokrene. To je višestruka korist koju mi od toga dobijamo, pri tom svaka od tih firmi koja ovde dođe ima proizvod „made in Serbia“, plaća porez ovde u Srbiji. Višestruka korist od tih preduzeća.

Kad neko kaže – pa, što mi subvencionišemo strane kompanije, a ne subvencionišemo naše? Ma, nije tačno. Mi subvencionišemo i naše kompanije koje negde imaju tržište. Ali, izvinite, meni je jako žao što Srbija nema „Mercedes“ ili nema „BMV“ i mnogo mi je žao što Srbija, recimo, nema „Boš“ ili „Mile“ ili tako nešto. Nažalost su to veoma jake nemačke kompanije, ali ja se nadam da ćemo negde, nekada dostići taj stepen razvoja da i mi imamo takvu kompaniju, makar upola, koja bi mogla negde na tržištu da se nađe.

Naravno da ću subvencionisati da dođe takva firma ovde, jer mi stvara višestruku korist, jer porez plaća ovde, radnika mi obučava, donosi mi nove tehnologije, što je sve jedan benefit i dobit za ovu zemlju.

Ja vas molim samo da sa tim nastavite. Od neverovatne je važnosti da nam dolaze strani investitori. Od neverovatne važnosti, jer, kao što vidite, naš budžet smo upravo zbog toga postigli.

Za nas idu veoma teška vremena. Ja ću ovim završiti. Mogli smo juče da vidimo šta se dešava u američkom Kongresu na slušanju, gde su se ponovo povampirili aveti koje su nas devedesetih godina razarali ovde.

Jasno je kao dan šta nam se sprema. Jasno je da baš sa novom administracijom nisam siguran da ćemo imati tako dobar odnos, govorim američkom administracijom, kao što je to bio odnos sa nekom prethodnom. Nadam se da hoćemo, sve je to stvar lobiranja i dobrih odnosa, međuljudskih i slično, ali bih vas ipak molio da mi značajnija sredstva izdvajamo za našu bezbednost, pre svega ovu obaveštajnu i kontraobaveštajnu, a svakako za borbu protiv kriminala i vojnu i za modernizaciju naše vojske, jer ko zna. Pogledajte kako odjednom samo bukne iz tih nekih zamrznutih konflikata bukne sukob. Evo, imali smo nedavno Azerbejdžan i Jermenija. Mi imao jedan zamrznuti konflikt, još uvek. Nadam se da se to neće odmrznuti, nadam se da ćemo ubuduće razmišljati isključivo o razvoju naše ekonomije, da ćemo razmišljati o novim fabrikama, o tome koliko smo zaradili, gde smo se zaposlili, da li možemo bolji posao da nađemo, a da nećemo razmišljati o sukobima. Ali, znate, nažalost čitav svet je u konfliktu, ova kriza svakog pogađa. Posle velikih kriza uvek nastaju sukobi i mi o tome moramo da razmišljamo, ljudi. Mislim da ćemo zato morati da pravimo dodatne neke uštede i ulaganja za nešto što bi možda mogli, ne daj Bože, da budu crni dani. Nadam se da do toga neće doći.

Naravno, podržaću ovaj budžet, jer mislim da je odličan i ta prihodna strana koja je veća u odnosu na prošlu godinu je nešto što je vrlo pohvalno, ali zamoliću da mora da se razmisli o sledećoj situaciji. Opet sam jutros pročitao potpuno jedan neverovatan napad na decu predsednika Republike. To je ko zna već koji napad, ali ta vrsta klevetanja porodice, pa ubacivanje u političke sukobe nečije dece, to mora da se ovde jednom spreči.

Ja ozbiljno predlažem, i negde da se o tome razmisli, da se promeni krivično zakonodavstvo u tom segmentu, da se krivično sankcioniše, da se zapravo inkriminiše ta vrsta krivičnog dela – kleveta prema porodici sa posebnim kvalifikovanim oblikom ako se to odnosi na decu. Znate, kada neko dobije tu vrstu možda i zatvorske kazne, možda mu više neće padati na pamet da takve stvari radi.

Nečasno je, sramno je i skandalozno bilo čiju decu, koliko god da nekog ne voliš, ali sramno je bilo čiju decu i porodicu ubacivati u politički sukob. To rade neljudi. To častan čovek u bilo kom sukobu, pa čak da ne znam koliko nekog ne voliš, nikada se deca ne diraju, niti se dira porodica. To je sramno i zaista za svaku osudu.

Zamolio bih da se o tome razmisli, da se možda uvede to krivično delo, jer ne znam više kako drugačije da se borite sa nekim neljudima koji takve stvari čine.

Hvala vam.
Zahvaljujem.

Prvo bih želelo da pohvalim mladog kolegu Iliju Matejića. Imao je odličan govor i drago mi je što SNS ima ovoliko mladih ljudi i što imaju želju da se bore protiv, zaista, zastrašujuće pošasti.

To što vas vređaju ovi tzv. mediji i tzv. novinari, lažni novinari inače, to treba da vam služi kao orden. Svaki put kad vas napadne „Nova S“, „N1“, „Direktno.rs“ i slični, to vam je pohvala, ljudi, znajte da ste uradili dobru stvar. Recimo, meni odmah porastete u očima i svaka vam čast, samo napred.

Elem, kada govorimo o ovim tzv. kontrolorima vlasti, uzgred, uvažene mlade kolege, i to moram da kažem, uvek imajte svoj stav. Znači, uvek imajte svoj stav i razmišljajte svojom glavom. To je ono što je najvažnije i gledajte da budete prepoznatljivi kada držite govor, da budete prepoznatljivi po nečemu vašem sopstvenom. Ne morate napamet nikada ništa da učite, jer to je nešto što je najgore, nego imajte svoj stav.

Što se tiče tzv. kontrolora vlasti, a to je tzv. ta četvrta grana vlasti, ovde pričamo o njihovim tim izveštajima itd, ja lično da se pitam, ja sam veliki protivnik tih kontrolora vlasti, sve bih ih pogasio. To je potpuno jedna nepotrebna ta četvrta grana vlasti

Uvedena je inače da bi se nevladin sektor zapošljavao i to je uvedeno 2000. godine kao jedna kategorija, navodno, kao demokratizacija, a onda kada postavite pitanje, izvinite, a ko kontroliše kontrolore vlasti, e onda nikada nemate odgovor. Znači, njima su date neverovatne ingerencije. Iz ministarstva su uzete ingerencije i ministarstva su pretvorene u ikebane, a tim raznim agencijama, besmislenim, su date strahovite nadležnosti i oni mogu da vam zagorčaju život, mogu da rade šta god hoće, a vi njima ne možete nikad ništa.

Shodno tome, ovde imamo ovaj REM, žali bože što postoji, inače osnovan još pod drugim imenom još u vreme DS, imamo telo koje ne možete nikako da promenite, Zapravo, imate jedan besmislen član o mogućnosti smene nekoga u REM-u, koji vam kaže da prvo REM mora da vam podnese izveštaj da li je neko savesno radio svoj posao, a postoji jedina mogućnost da zamenite člana REM-a ako je nesavesno radio svoj posao. Hajde vi podvedite šta je to „nesavesno radio svoj posao“? Kad god biste nešto rekli nekom članu REM-a, on bi odmah skočio – evo, to je pritisak izvršne ili zakonodavne vlasti itd. i vi suštinski ne možete tog člana nikada da smenite. On kad tu bude izabran, on je tu, otprilike, zakucan za tu stolicu i oni mogu da rade, naravno, šta god hoće.

Ja imam strahovite zamerke na REM. Mislim da je to telo koje je u mnogo čemu se ogrešilo u ovoj državi o, recimo, mnoge televizije koje ovde plaćaju porez. Mislim da je koleginica Milanka jako lepo pričala o tome.

Mi ovde imamo bar dve televizije koje nisu televizije. To su prekogranični kanali koji nam kažu da se navodno emituju u Luksemburgu ili u Sloveniji, a da se ovde reemituju, pa me je uvek zanimalo da li građani Luksemburga uživaju dok gledaju Olju Bećković u direktnom prenosu u Luksemburgu, da bi mi ovde građani Srbije to gledali.

Zašto to govorim? Zato što vi kad tužite te televizije, recimo, mogu da vas oklevetaju na najgori mogući način te televizije. Vi kada ih tužite ne možete u Srbiji da vodite postupak protiv njih, niti možete da se naplatite za naknadu ne materijalne štete. Zašto? Zato što njihovi advokatski timovi dođu i kažu – mi nismo registrovani u Srbiji. Sud, naravno, nema nadležnost da se bavi time i oni mogu da o vama kažu šta god požele i ne mogu nikada da snose nikakvu konsekvencu zato što ne možete da ih tužite i REM nikada na to nije reagovao. REM dopušta da takvi sisaju novac ovde građana Republike Srbije, da ga isisavaju, da imaju firme koje, navodno, kao stoje iza njih, a koje su večito u gubicima i namerno prikazuju gubitke kako bi isisavali novac iz Srbije i to konstantno tako traje.

Da ne kažem kolika je to šteta za druge komercijalne televizije, koje ovde plaćaju reklamu. Za svaku reklamu koju emitujete na vašoj televiziji vi morate da platite porez Republici Srbiji. Oni ne plaćaju nikom ništa. Nikom ništa ne plate. To je kriminal šta oni rade, a REM ćuti na taj kriminal. Reč jedinu im nikada nisu rekli.

Sada bi mi kao trebalo da podržimo Izveštaj REM-a? Ne, ja sam, lično, da se pogase sve te agencije i ta četvrta grana vlasti. Potpuno nepotrebno postoje.

Nikada neću podržati… Juče je bila Agencija za borbu protiv korupcije. Pa, to je žali bože što postoji ta agencija. Osim što maltretira poslanike, ovde oni ništa živo ne rade.

Veliki sam protivnik tih četvrtih grana vlasti. Ja sam za to da se vrati ministarstvima ingerencija, da ovo ipak bude neka država, a ne da nevladin sektor maltretira ovde svakoga.

Ponavljam, sve te agencije služe isključivo da se zapošljava nevladin sektor, ni za šta drugo ne služe, da bi oni udomili sebe, da bi bili večito na nekim funkcijama i da država isplaćuje enormne plate tim ljudima koji apsolutno ništa ne rade, sem što se trude da kao pijavice ovde se prikače na budžet.

Nažalost, imaju veliku podršku i EU, mnogih zapadnih zemalja i upravo su uvedeni da bi se preko njih kontrolisala država.

Zašto ova gospoda o kojima je koleginica Milanka pričala, govorim o Đilasu, Šolaku i ovoj ekipi, zašto oni žele taj REM? Njih ništa drugo ne zanima sem tog REM-a. Pa, zato što bi preko REM-a mogli jako lepo da kontrolišu sve ostale medije i reklamni prostor.

Pazite sada taj skandal. Recimo, imate kablovskog distributera u Srbiji, govorim o SBB-u, koji je vlasnik ove dve televizije i građani koji plaćaju pretplatu kablovskom distributeru ujedno plaćaju na taj način i te dve televizije. Da li ste vi svesni koji je to kriminal da kablovski distributer je vlasnik televizija i REM ne reaguje? Ćuti. Zašto to radite, gospodo? Koga se plašite? Da li se plašite da ćete tamo biti razapeti, na tim televizijama? Pa, ja uživam kada o meni nešto kažu. Ja sam srećan zato što znam da sam nešto ispravno za svoju zemlju uradio kad god me oni napadnu. Čast je da vas napadnu „N1“ i „Nova S “. To je odlikovanje. Umesto da se ponosite time što ste nešto korisno uradili za svoju zemlju, recimo sankcionisali te televizije, ne vi ćutite, plašite se, kalkulišete i mi bi kao trebalo da vaše izveštaje ovde podržavamo?

Ja ću još nešto da kažem, a to je ovo što se dešava vezano za pandemiju korona virusa. Znate, ja nisam glasao za onaj Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti. Mislim da je taj zakon u mnogo čemu i protivustavan i mislim da je taj zakon vrlo sporan u mnogo čemu, ali hajde da sada ne ulazimo u to. Ali, znate, jednom bi ovaj REM morao da reaguje. Ovakvo širenje panike preko medija prema građanima, to je jezivo.

Ljudi moji, svaki put kada gledam ove konferencije Kriznog štaba ja se štipam posle, da li sam živ. Mi svaki dan u svim informativnim emisijama slušamo o korona virusu, bre! Preko glave nam je to više. Prekinite sa tim!

Nema ništa gore. Ako ćemo čak i na imunitet ljudi, pa, strašno deluje kada im izazivate paniku i strah. Zašto to neko radi? Kao da ovde ne postoji nijedna druga tema. Kada govorimo o umrlima, iako je čak i gospodin Tiodorović nedavno rekao da je negde smrtnost od korone 0,90%. To je znači ispod 1%.

Mi ovde svaki dan slušamo samo kako je neko umro od korone. Ne daj bože, ali, znate, ovde se i u svetu i svuda umire i od srčanog udara i od šloga i od nekih drugih bolesti, od karcinoma. Mi o tome ne možemo nigde ništa da čujemo. Mi ne možemo da čujemo da li se neko leči slučajno od karcinoma negde. Mi samo slušamo kako se umire od korone.

Ja molim Vladu Srbije da ne prihvati mere Kriznog štaba i dosta više sa tim iživljavanjem prema ljudima.

Zašto da se zatvaraju privrednici? Koji je smisao toga da zatvaramo privrednike? Izvinite, danas je objavljeno da će ta vakcina doći u Englesku za pet dana, za sedam dana. Polako te vakcine dolaze u Evropu. Zašto da se ovde bilo ko zatvara, tim pre što je ovoliko već prošlo od pandemije i koliko ljudi se već možda i zarazilo?

Pa čekajte, jel pita neko da li će taj privrednik nekom platu da podeli? Kažu – pa, nije čitava privreda ugostiteljstvo. Ja i ne govorim samo o ugostiteljstvu, ali taj ugostitelj, on kupuje pivo od pivara, on kupuje sokove, koka-kolu, on kupuje od raznih drugih dobavljača, pa hoćete i njih da uništavamo onda? To je čitav jedan lanac ovde. Koji je smisao toga što se radi?

Molim Vladu Srbije da raspusti Krizni štab, ovakav kakav jeste, i molim Vladu Srbije da ne prihvati mere koje su predložene, a to je da se vikendom sve živo zatvara i da se skraćuje radno vreme.

Naprotiv, potrebno je da se unormali sve ovo u ovom društvu, da se vrati normalno radno vreme, a da se pooštre kontrole ko krši mere. Ne možete zbog lošeg Nikole da mrzite Svetog Nikolu, pa ako je neki loš onda hajmo sad sve da zatvaramo. Nego fino, onda mu naplatite kaznu, a ne svi živi da trpe zbog nekog lošeg.

Izludeće ljudi više na ovakav način, a REM ne reaguje zato što se svaki dan širi panika. Ja molim da REM reaguje zato što se širi panika. Zaista apelujem na REM da to uradi.

Shodno tome, ovaj izveštaj ćemo svakako podržati, ali zamolio bih REM da bude agilniji i da na primedbe građana, koje su sasvim opravdane, ponekad i reaguju. Hvala vam.
Iskoristiću pravo na repliku, ova dva minuta.

Ja bih zaista voleo, uvažena koleginice Tomić, da ovaj idealizam ovakav kako ste vi rekli da je to tako, ja se zalažem za to i meni je drago da se mi kao stranka pre svega zalažemo za to, bilo bi sjajno da je takav idealizam.

Ja bih vas samo zamolio da probamo da zagrebemo po dubini ko su zaista ljudi u tim agencijama i videćete i sami da je to uglavnom mahom ako si član nevladinog sektora generalno možeš tamo da dođeš. I oni jesu, u teoriji i praksi to jeste četvrta grana vlasti koju niko ne kontroliše.

Malopre ste spomenuli princip regulatora u elektroprivredi, što se tiče EPS-a, pa, ja i jesam da se to izbaci. Nekada ministarstvo kad ste imali i te kako je vodilo računa o socijalnim kategorijama, nije nam bio potreban regulator, pa su mogli da formiraju cenu i bez regulatora. Znate, ako nam je potreban regulator da bi nam formirao cenu, ne vidim svrhu takvog tog postojanja. Na kraju krajeva, jel se zalažemo za kapitalizam ili ne, pa kažemo ljudima o čemu se ovde radi. Srbija inače plaća, zahvaljujući gospodinu Aleksandru Vučiću i uopšte uspešnoj politici, plaćamo najjeftiniju cenu struje u Evropi, ali to nije zahvaljujući regulatoru, nego zato što postoji neka politika da se misli na građane i to je suština.

Ja bih voleo i evo, hajde, da radimo zajedno na tome, pošto smo svi ovde parlamentarci, da radimo na tome zajedno da bude tako idealna slika kakvu ste nam predstavili. Sve bih dao na ovom svetu da je to tako, ali u praksi, sami ste svesni, da to nije baš tako. Hvala vam.
Hvala uvaženi predsedavajući.

Moram da kažem da sam slušao razne pridike zato što je prodat Sava Centar. Neki političari su nam govorili kako je prodat za male pare, pa mi nije jasno zašto oni koji su prijavili da imaju sopstvenu imovinu 25 miliona evra pričaju kako je Sava Centar prodat za male pare. Što ga oni nisu kupili? Dok je taj gospodin bio na mestu gradonačelnika Beograda mogao je makar malo da uloži u taj isti Sava Centar pa da postane atraktivan, pošto nam kažu kako je to simbol grada Beograda. Ne, ljudi, taj koncept tako, takve kongresne sale su nekada možda bile grandiozne u vreme druga Tita, danas to već nije više tako i ja sam surovi pristalica kapitalizma po tom pitanju. Smatram državu lošim vlasnikom. Uvek je bolje da bude privatnik, ali onaj pravi privatnik koji poštuje zakone, ne ovo što smo imali od 2000. godine, divljački kapitalizam, kada smo bukvalno imali pljačkanje preduzeća.

Zato ja želim da pozdravim što je prodat Sava centar, zato što je to nešto što je dobro za Beograd i dobro za državu i konačno ćemo dobiti objekat koji će imati neku svoju svrhu i neki svoj smisao i da će privatnik svakako ulagati novac da bi zaradio. To je logika valjda privatnog kapitala. No, ne bih o tome.

Rebalans budžeta, moram da priznam, ne volim što se radi, ali pandemija je upropastila čitavo čovečanstvo, pa je upropastila svakako i nas, to treba otvoreno reći, s tim što moram da priznam, sa rezervom gledam na taj Kovid i sve ovo što se primenjuje. Zamolio bih vas, gospodine Mali, vi ste ministar, lično bih zamolio Krizni štab da prekinu sa širenjem panike. Razumem opasnost od Kovida, nisam neko kao ovi na ekstremno desnom polu koji će reći da je zemlja ravna ploča, koji će reći da Kovid ne postoji, itd. Da, on postoji, jeste opasan, ali širenjem panike kako umiremo, kako će nas to sve osakatiti, kako će nas sve poseći itd, pa mi suštinski ubijamo našu ekonomiju, ljudi. Ispašće na kraju, ako ne umremo od Kovida, umrećemo zato što neće imati ko šta da radi. Mislim da je tu Tramp čak bio potpuno u pravu, kada je rekao – ljudi, više ljudi će umreti od recesije, odnosno uništenja ekonomije, nego što će umreti od pandemije.

Moramo da vodimo računa o ekonomiji, ovde ljudi moraju da rade. Mi ovde stalno pretimo kako će biti zatvaranja. Kakvog bre, crnog zatvaranja? A, izvinite, od čega neko da primi platu? Taj budžet se puni od tih ljudi koji rade, od tih ugostitelja, tih hotelijera. Šta, svaki dan ćemo da im pretimo kako ćemo da ih zatvorimo?

Moram da priznam, veoma sam rezervisan prema Zakonu o zaštiti koji će ovde doći, pri tom zato što sa pravnog aspekta ima jako velikih rezervi imam prema njemu, Zakon o zaraznim bolestima. Zamolio bih da se o tome i te kako razmisli. Podižimo svest koliko je Kovid opasan, a nemojmo pretiti ljudima kako ćemo ih kažnjavati, kako ćemo sankcije da uvodimo nekome, jer ova zemlja mora da radi, i ekonomija je nešto što je najbitnije.

Znate, uzmite samo sledeću situaciju, šta recimo ako ovo potraje 20 godina? Hoćemo 20 godina da zatvorimo škole, hoćemo 20 godina svaku kulturnu instituciju da zatvorimo, pozorište, stadione, itd? Uzgred, budi rečeno, potreban je stadion novi da se gradi, zato što taj stadion privlači druge investicije. Danas više nisu stadioni samo za igranje fudbala, nego se tu odvija apsolutna ekonomija u mnogim drugim oblastima, od ugostiteljstva, od raznih prodaja usluga itd, i nova naselja se grade oko tih stadiona. Pogledajte stadion, recimo Totenhema, milijardu i 100 miliona funti su uložili u taj stadion. Znate li koliko je Totenhem eksplodirao i koliko je taj kvart tamo eksplodirao? Svaki veći engleski klub je uložio i napravio veliki stadion. Zato što to privlači razne druge grane privrede i zato je to veoma važno.

Verujem da će Surčin, ukoliko bude tamo, koliko sam razumeo, stadion eksplodirati u smislu ekonomije, zato što će brojni investitori ići tamo, postaće najatraktivnije naselje i najatraktivniji možda deo Beograda. Zato je potrebno tako nešto izgraditi, uzgred, budi rečeno, da kažemo da naši klubovi ne mogu više da igraju na ovim stadionima. Evropska takmičenja zahtevaju neka nova pravila, novi stadion. Ne mogu više ni Zvezda, ni Partizan da igraju na ovakvim stadionima kakve imaju danas. To je tako, neminovno, svet se razvija, svet se menja.

S druge strane, želim da vam čestitam kako ste vi u eri pandemije i apsolutnog širenja panike održali našu ekonomiju, gospodine Mali. To na kraju krajeva priznaje čitav svet i tu moramo da kažemo - svaka čast. Samo vas molim da se dalje ulaže u infrastrukturu, u puteve, u nove fabrike, da se dovode novi investitori. Ništa lepše nema nego kad prolazite Srbijom i vidite dimi se dimnjak negde, i radi negde neko, ide na posao ujutru.

Znate, u njihovo vreme ljudi nisu išli uopšte na posao. Zašto? Zato što nisu imali gde da rade. Uništili su svaku fabriku, plaćali su ljudima da ne rade.

Mi smo imali državne firme koje su propale, ali onda da bi se kupovao socijalni mir, davali su novac u bunar bez dna ljudima koji nisu nigde radili. Danas ljudi rade, danas su ljudi zaposleni, idu na posao, proizvodi se nešto i izvozimo. Mi ljudi danas izvozimo u odnosu na njihov period kada ništa nismo izvozili. Bili smo u potpunoj propasti.

Želim zaista da vam čestitam, na kraju krajeva čestita vam čitava Evropa, čitav svet vam čestita. Sve međunarodne institucije kažu da ćemo imati najmanji pad. Strašno je kada moramo da kažemo da ćemo uopšte imati pad, ali mi ćemo imati najmanji pad i najveću šansu da se oporavimo. Pogledajte zemlje u regionu, u potpunom ekonomskom kolapsu. Ali ovde je neko vodio računa o ekonomiji i zato vas molim kao nekog ko pre svega vodi računa o našim finansijama, apelujte da ništa ne zatvaramo. Nemojte ljudi da zatvaramo nikoga, ni da sankcionišemo, ni da kažnjavamo. Dajte da ekonomija radi, a ovo ćemo izgurati.

Na kraju krajeva, vidimo da je taj Kovid u najmanju ruku, reći ću politički zloupotrebljen u čovečanstvu. Jer, kao što vidimo, odjednom posle izbora u Americi pojavila se vakcina. Pre izbora da je neko najavio, verujem da bi ove Bajdenove demokrate naredile bombardovanje te fabrike, samo da se ne bi pojavila ranije. A sada, kada vidimo da mediji proglašavaju pobednike, kada vidimo da mediji uspostavljaju ko će negde vladati, vidimo da odjednom ima i vakcine. Vrlo zanimljivo, ne bih da ulazim u teorije zavere, ali je krajnje onako simptomatično.

Kada smo već kod medija, znate, mi danas imamo jednu nenormalnu situaciju. Danas jedna politička opcija, zapravo sa jednom gospođom ide ispred jedne televizije da demonstrira zato što je neki pevač u emisiji izvređao ili šta je već radio novinarku, urednicu jedne televizije. Kako se tako nisu setili kada su pretukli baš pristalice te političarke što ide tamo da protestuje, kako se nisu setili da demonstriraju kada su prebili Gordanu Uzelac na primer? Ili Maru Dragović? Kako tada nisu išli da demonstriraju? Kako to odjednom kada imaju svoje projektovane novinare koji moraju da budu zaštićeni kao beli medvedi, kojima valjda niko ništa ne sme da kaže, e onda idu i drže proteste.

Inače sam apsolutno protivnik svih mogućih uvreda i bilo čega, ali znate šta, svi smo javne ličnosti, kada linčuju porodicu predsednika Vučića, to je valjda sasvim normalno. Kada mu sina prikažu kao kriminalca, to je valjda sasvim normalno. A zamislite kada bismo se mi organizovali da odemo da protestujemo ispred N1 televizije. Nama bi rekli – sram vas bilo, pritiskate nezavisne medije, ne znam šta radite, ali zato je sasvim normalno da oni dođu ispred jedne televizije i da prave protest.

Vidite ljudi, to je ono što je zastrašujuće. Mi danas imamo podobne i nepodobne medije i jedni mediji mogu da proglašavaju pobednike na izborima, da uspostavljaju vlade, da ruše druge vlade, a valjda ovi drugi nemaju pravo da dovedu ni gosta, niti bilo koga koji će negde nešto da kaže, što je suprotstavljeno mišljenju tih „mein strim“ medija.

Ne želim da živim u takvom čovečanstvu, želim da se borim protiv toga, zato što to nije normalno. Ne želim da mi mediji uspostavljaju predsednike, ne želim da mi mediji diktiraju koga ću da izaberem, to građani rade na izborima. Iskreno se nadam da ćemo se sa tim izboriti da ovde zaista prava demokratija vlada, a ne ono što mediji požele, bar ne ti „mein strim“ mediji.

Što se tiče samog rebalansa budžeta, voleo bih da se što manje sredstava odvaja, posebno preko ministarstva kulture za razno razne besmislene projekte upravo što su te neke nevladine organizacije i mediji davali. Inače sam veliki protivnik bilo kakvog finansiranja medija od strane države. Ako si na tržištu ko te gleda i ko te prati, tako zarađuj, a ne da tražiš od države, ali kako god, nadam se da će se to jednog dana urediti. Uglavnom, želim da vam čestitam što se tiče održanja ekonomije još jednom i nastavite samo ovako. Sve pohvale, svakako ću glasati za ovaj rebalans. Hvala.
Zahvaljujem se.

(Generalni sekretar upravlja mikrofonom, nemojte da mislite da vas ja nešto isključujem.)

Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 107. povreda dostojanstva parlamenta.

Znate šta, mi smo ovde zaista slušali jednu neverovatnu tiradu o nejednakosti, o tome da nas neko uči šta je fašizam, šta antifašizam itd. Mogu da ulazim ovde u istorijske rasprave, ali postoji jedna istorijska činjenica, fakat. Znate, nijedan od naša dva pokreta, ona su i ideološki bila različita, ali nije bio deo Princ Eugen divizije. To su bili balisti, čiji se vođa i dan danas slavi, Šaban Poluža se slavi i dan danas širom KiM, a znate ovde ima nekih koji nas takođe uče ne znam čemu, a slave npr. Aćifa efendiju ili Hadžiahmetovića čuvenog, pa ga slave kao heroja Novopazaraca itd.

Ja vas molim da zaista prekinemo sa ovim, jer nema nikakvog smisla tako vređati srpski parlament i srpski narod koji je najviše postradao od fašizma i to da nas uče oni čiji narod najvećim delom podržava baš one koji su bili delovi Princ Eugen divizije, uz svo poštovanje. Naravno da smo nejednaki.

Svi mi ovde plaćamo i porez i struju i vodu, a neki to od 1989. godine nijednom nisu uradili. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Naravno da je ova vlada kontinuiteta, pre svega u tom antifašističkom i antinacističkom pogledu, jer svakako nikada niko u Vladi neće reći da je Aćif Hadžiahmetović antifašista, već naprotiv. Reći će da je to apsolutni nacista i kolaboracionista nacista, kao i Šaban Poluža, kao naravno i „Handžar divizija“ koja je postojala. Tako da, po tom pitanju ja apsolutno ovoj Vladi dajem podršku da nastavi u tom pravcu.

E sad, što se tiče same Vlade i što se tiče sastava njenog, prvo moram da kažem da to što naizgled nema opozicije ovde ili ne u nekom značajnom obimu, to ne znači da ćete vi ovde dolaziti kao na letovanje. Naprotiv. Ja mislim da ćete sada biti daleko kritikovaniji i neće vam biti ni malo lako kada dolazite ovde da branite određene zakone.

Ja moram tu, gospođo Čomić, sa vama da se složim. Vi ste godinama bili naš kolega poslanik, parlament mora da bude jači od Vlade. Vi zavisite od nas, a ne mi od vas. Prema tome, vi ćete ovde biti i te kako kritikovani i za razliku od nekih ranijih perioda kada ste od strane opozicije uglavnom imali čistu pljuvačinu bez ikakve argumentacije, ovde ćete imati argumentovanu raspravu i verujem da će vam biti mnogo teže da se branite. E sad, nemojte da očekujete ni malo da vam ovde bude lagano.

Gospođo Čomić, meni je drago što ste vi ušli u ovu Vladu, iako će mi sada to mnogi zameriti, ja se sa vama svakako ideološki ništa ne slažem pod milim Bogom i nikada se nećemo ni slagati, ali ste vi pokazali jednu određenu dozu hrabrosti, jer to što vi trpite poslednjih dana, ja se nadam da ste vi sada videli sa kim ste tolike godine sedeli.

Znači, oni koji su vas do juče podizali u nebesa danas o vama govore najgore moguće stvari. Ja zaista sa gađenjem to čitam. Prosto je neverovatno da su tako promenili mišljenje. Pri tome, vi niste promenili vaše političko mišljenje, čak ni ideologiju, ništa, nego ste samo shvatili da to što oni rade je potpuno štetno, dekadentno, nenormalno, apsolutno suludo. To je suicid u politici i vi ste se prosto opredelili da neke svoje stavove artikulišete na najbolji mogući način. Drago mi je da ste dobili šansu, mada moram da priznam to neko vaše liberalno shvatanje koje imate teško da ću ja ikada prihvatiti, ali lepo je da razgovaramo i sa vama je uvek bilo teško ići u bilo kakav duel jer ste za razliku od njih deset puta obrazovaniji i uopšte nije naivno razgovarati sa vama.

Ja moram da kažem da sam vrlo srećan danas što nisu neke restriktivne mere uvedene i to podržavam i apsolutno pozdravljam tu odluku da nema restriktivnih mera po pitanju korone. Znam da se mnogi u zdravstvu neće složiti sa mnom, ali ova država mora da misli na radna mesta i na ekonomiju.

Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, bez ekonomije ova zemlja će apsolutno propasti. Tu sada moram da naglasim da mi je drago da gospođa Atanasković ulazi, ne kao ekspert, pošto ja tu reč ne podnosim. Ti eksperti koji su nama bili u Vladi, ja ne znam prvo ko im je svojevremeno davao tu licencu da su oni eksperti, ne znam gde se stiče licenca da si ekspert, nego žena dolazi iz privrede, kao neko ko je uspešno vodio firmu „Prva petoletka“ i sada dolazite kao neko iz privrede da vodite resor privrede. Ja to apsolutno pozdravljam i kako ste vodili „Petoletku“, verujem da će te voditi privredu, a to znači uspešno. Verujem da će to zaista biti dobro po čitavo građanstvo, i pre svega, po našu državu, tim pre, zato što u ovim nenormalnim uslovima koji vladaju u svetu, a po pitanju ekonomije, vi ćete zaista imati veoma, veoma, težak posao.

Za neke od vas, pravo da vam kažem, žalim što ste došli na ta mesta, ne zato što imam nešto lično protiv vas, nego mi vas je lično žao, zbog toga s čim ćete se suočavati. Ova borba protiv kriminala i korupcije, taj ko se dohvati sada mesta ministra unutrašnjih poslova i ministra pravde, taj je zaista nagrabusio, mora za glavu da se hvata, ali to vam je što vam je, nemate odatle gde, prosto, morate da se sa tim suočite. Ja, gospodine Vulin, pre svega vas tu zaista iskreno žalim, ali šta da vam kažem, to vam je što vam je i samo napred u borbu protiv kriminala i korupcije.

Što se tiče pravosuđa, čitao sam biografiju buduće ministarke i ona je zaista nešto što obećava, što zaista obećava, ali ta borba u pravosuđu će biti zastrašujuća. Moram da kažem na svom ličnom primeru i sada zaista moram da kažem nešto javno, koliko god da me možda neko i osudi, ali od kada sam postao predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđa, ovo je danas negde šesti ili sedmi dan, ja ne znam koliko sam poziva, raznoraznih poruka dobio, posebno zbog ovih raznih biranja sudija, tužilaca itd.

Znači, molim svakoga, nemojte to da radite. Niti me interesuje ko će biti u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca, ne interesuje me uopšte biti sudija. Ko je stručan, neka pobedi, neka bude u tom telu, mene to lično ne zanima, a verujem da će i vas opsedati. Tako da, znam šta vas čeka i kako je stanje uopšte u pravosuđu, to je rak rana srpskog društva. Nažalost, zbog nekolicine ljudi koji su potpuno uništili naše pravosuđe, ogroman broj čestitih sudija i tužilaca trpi i nažalost se ta borba protiv kriminala i korupcije ne odvija na pravi način.

Ja sam već rekao ovde u svom prvom izlaganju pre nekoliko dana, znači, džaba proklamovana borba protiv kriminala i korupcije, ako ne bude podrške tužilaštva, možemo slobodno da je zaboravimo, od toga neće biti ništa.

Što se tiče vojske, ja sam apsolutno neko ko se zalaže da se potpuno razvija naša armija, zato što je jača vojska, jača je ekonomija, jača je i privreda. I ovo što ste vi, gospodine Vulin, do sada radili, bilo je zaista dobro, a svakako da sve ono što je gospodin Vučić obezbedio sa, pre svega, državama nama prijateljskim, koje su pomogle razvoju naše vojske, to je nešto što je zaista fantastično.

Ja verujem da se ovde narod najviše raduje. Naš narod se najviše raduje kada vidi da nam vojska jača i ja sam apsolutno neko ko je pristalica toga. Vojska mora da bude zaista na vrhuncu, da uvek odgovori u potencijalnim izazovima. Vidimo šta se u globalnom svetu dešava. Znate, kada meni kažu - jao što se mi naoružavamo? Pa, naravno da se naoružavamo. Pa, samo lud čovek se, samo potpuno ljudi koji su odsutni od realnosti se ne naoružavaju. Pa, pogledajte svi oko nas, znate, niko neće da kaže kad Hrvatska kupuje ofanzivne helikoptere, da im kaže zašto se oni naoružavaju, ali zato mi ako kupujemo defanzivno naoružanje, da bismo se branili, to je strašno, to je onda militarizacija društva itd.

Samo vi, gospodine Stefanoviću, nastavite dalje u tom pravcu. Vojska mora da bude što jača i na svim poljima apsolutno da se razvija. Tako da, ja verujem da će to biti u pravom smislu u kontinuitet.

Gospođo Brnabić, vi ste opet ovde frontmen, odnosno lider ove Vlade. Drago mi je što ste pokrenuli nešto što naši ljudi nisu najbolje shvatali sve ovo vreme, to je tzv. IT, odnosno digitalizacija našeg društva. Mogu samo da kažem da naši IT resursi, odnosno ljudi koji se bave tim segmentom, spadaju u top 20 u svetu i mi tu moramo ogroman novac da zaradimo. Verujem da ćemo u tome uspeti. Od nekih država koje su mnogoljudnije, koje imaju bolje čak resurse da razvijaju taj sektor, te države su slabije od nas, zato što mi imamo zaista darovitu omladinu. I u tom segmentu vam želim i dajem punu podršku.

Ono što bih vas zamolio, a to su tzv. ti hakerski napadi na naša javna preduzeća, koja se odvijaju poslednjih nekoliko meseci, koja su zaista zastrašujuća, da imamo što bolju obmanu u virtuelnom svetu. Znate, ako se granice štite fizički na terenu, mi moramo da štitimo i te virtuelne granice. Prema tome, molim vas da u tom segmentu budemo što jači.

Sve u svemu, pozivam, naravno, sve da glasaju za ovu Vladu. Ovo će biti Vlada dijaloga. Ovo će biti Vlada koja će se ovde znojiti, ja vam garantujem, kad dođete u parlament. I ovo će svakako biti Vlada, što je neko rekao, kontinuiteta. Oročeni ste na godinu i nešto dana. Dajte u tih godinu i nešto dana da uradite nešto veoma kvalitetno za ovu državu. Gospodine Momiroviću, tu, pre svega, mislim na vas, zato što ćete dobiti segment da se nastavi dalje izgradnja infrastrukture, puteva, da se gradi. Meni je drago da se u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, ovoliko gradi. Nikada bolja stanogradnja nije bila. Prema tome, samo napred. I što više i ovih stanova za snage bezbednosti naše i za neke druge segmente, ukoliko to bude moglo.

Sve u svemu, pozivam sve da glasaju za ovu Vladu i da ova država nastavi dalje sa reformama. Hvala.