Koliko sam razumeo, a voleo bih da nisam u pravu, to znači da mi ne bi trebalo ništa da proizvodimo. Mi ne bi uopšte trebalo da razvijamo radnike i ne trebaju nam uopšte proizvodni pogoni.

Kada kažemo živećemo od poljoprivrede, znate, tu poljoprivredu neko mora da razvija, a da biste je razvijali, morate da imate mehanizaciju. Taj traktor mora neko i da napravi, znate? Tu poljoprivrednu mašinu neko mora da napravi. Ko će ako nemate zanatliju?

LJudi, o čemu mi ovde pričamo? Mi ovde želimo da uvedemo sistem po kome će našu proizvodnju da nam podižu ljudi iz kancelarija. To ne može nigde. To nigde nije uspelo. Da biste razvijali privredu, morate da imate razvijene zanate.

Ne znam čemu se ovde neko suprotstavlja, tome da razvijamo privredu? Kažete, moramo da razvijamo turističke usluge? Slažem se, da, moramo da razvijamo turističke usluge, ali morate da napravite hotel, a taj hotel mora neki zanatlija da napravi. Prema tome, ne razumem o čemu se ovde radi?

U svakom slučaju, drago mi je da se ovde videla velika razlika između nas koji zastupamo da se ovo uvede i njih koji su apsolutno protiv toga i koji su nam uveli isključivo nekakav menadžerski sistem, koji je potpuno uništavao ovu zemlju. Hvala.

Hvala vam.

Uvaženi gospodine ministre, sad ste ovo dobro spomenuli vezano za naše srednje obrazovanje, pa i osnovno, bez ljutnje, meni je baš drago što imamo toliki broj učenika nagrađenih Vukovom diplomom, to je sjajno ali mi se čini da su kriterijumi prilično opali i ovoliki broj Vukovaca a ovakva katastrofa u poslednjih nekoliko godina što se tiče pada i u privredi i svuda, nešto nije u srazmeri. Interesuje me hoće li se tu pooštriti kriterijumi. Mislim da bi morao da se pooštri kriterijum jer to poklanjanje ocena koje je evidentno i koje postoji kod nas, mislim da bi to moralo što pre da se spreči.

Ali više bih razgovarao ovde o ovom dualnom obrazovanju. Mislim da je ovo nešto što je revolucionarno i što je dobro. Apsolutno to podržavam. Mi smo ovde slušali neverovatne primedbe. Kažu da dobijamo jeftinu radnu snagu, poslodavac dobija jeftinu radnu snagu, robove, to smo isto čuli, dobijamo robove. Sad ja postavljam pitanje da li je recimo šegrt nekad kada je kod zanatlije učio zanat, da li je šegrt bio rob ili je učio zanata? Vi ovde ste nama dali jedan porazan podatak po meni, a to je da na trogodišnje zanatsko obrazovanje ide svega 15% đaka i to je katastrofa. A znate zašto ide samo 15%? Zato što su uništili celu privredu, nema gde da se radi? Uništili su potpuno privredu i sad oni nama pričaju kako imamo jeftinu radnu snagu. Oni koji su uništili svaku moguću fabriku i gde su onemogućili čak nekoga da ide i da se školuje u nekoj fabrici i da radi kako bi bio obučena radna snaga i kako bi mogao da na tržištu bude skuplji.

Ako ćemo ovim dobiti robove i jeftinu radnu snagu, iskren da budem i to je bolje nego da nemamo nikakvu radnu snagu i da imamo ljude na ulici, kao što je to bio kod njih slučaj, a ne dobijamo ni robove, nego dobijamo ljude koji će nešto naučiti.

Skuplja radna snaga se dobija isključivo ako imate obučenog radnika. Mi nismo imali godinama ni jednog jedinog obučenog radnika, mi smo imali zatvaranje fabrika. To je ključ naše propasti, doduše njima to nije ni bilo ni potrebno da razvijaju dualno obrazovanje kada niste imali ni privredu. NJihov koncept je bio usluge, isključivo tajkunima. Usluge, usluge i eventualno rad u administraciji, i to je bilo, naravno partijskog zapošljavanja do besvesti. Proizvodnje nije bilo nikakve. Niko nije išao da privređuje. Zato ja ovo apsolutno podržavam. Zašto? Zato što ste ovde jako lepo uredili da će postojati ugovor između poslodavca, i škole i između poslodavca i učenika.

Znate, tu stvarate neku obavezu tom učeniku. On dobija radne navike. Neće njega poslodavac bez veze da drži u toj fabrici, da tamo, kao što smo imali slučajeve u našim školama, pa imate tu praktičnu nastavu, gde đaci dođu provedu bez veze ceo dan i ništa ne nauče, nego eto tako ispune formalno da su prisustvovali na nekom času i doživimo, npr. da neko završi elektrotehničku školu a ne zna rešo da popravi. Ovim što omogućavamo da u renomiranim kompanijama rade naši đaci, em ćemo dobiti đaka koji će prvo steći neke radne navike, drugo biće obučen za rad na savremenim mašinama, a to je ono što je nama godinama nedostajalo i dobićemo svakako nekoga ko će i te kako moći posle da pokrene, možda privatni biznis, što je najvažnije.

Nama su potrebne, između ostalog i zanatlije kako bi pokretale i privatni biznis. To je ono što je ključno. Mi imamo mlade ljude koji danas završe fakultete, pojma nemaju šta će od sebe, ne znaju šta će da rade zato što ih niko nije učio šta je to privrede i šta uopšte znači neka inovativnost u ekonomiji privrede. Dobro je da se to menja. Ovo je za mene zaista revolucionarni pomak. Ono što se ja plašim, gospodine Šarčeviću, to je da se ovo neće primenjivati. To je ono što me plaši, zato što smo mi odvikli od toga da učimo da radimo.

Molim vas i celu Vladu, da na ovome insistirate, kao što gospođa Brnabić insistira na digitalizaciji koja je veoma važna. Molim vas da na ovome insistirate i da sve škole pritisnete, da i te kako moraju da traže poslodavca gde će raditi naši učenici i gde će sticati znanje. Samo na ovaj način Srbija može da ide napred, bez radne snage i bez obučenih radnika, mi ćemo uvek imati, ne jeftinu, nećemo imati nikakvu radnu snagu. Zato punim srcem ovo podržavam i što bi se reklo, sa obe ruke ću za ovo glasati. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, prvi put se javljam po ovoj temi. Slušao sam sve i svašta ovde i moram da priznam da ja ne razumem, posebno od strane onih koji su svojevremeno podržali Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, a podsetiću vas da je tim zakonom omogućeno da onaj ko kupi kombinat pride dobija i zemljište, pa se nisu bunili kada jedan stranac, nećete mi reći da Todorić nije stranac, on je hrvatski tajkun, kada je pokupovao pola Vojvodine i potpuno je neverovatno da se sada ti isti bune zato što ovde sada u ovaj predlog zakona nije uneta takva zabrana. Ja se izvinjavam i pitam vas zašto da se uvodi takva zabrana i čega se vi pribojavate? Da li se pribojavate konkurencije?

Ministre, mislim da ste dužni da odgovorite ovde. Ovde neko želi domaćim tajkunima da obezbedi da kupi kompletno poljoprivredno zemljište ovde i to je suština cele priče.

Neka bilo koji domaći privrednik kupi kombinat. Nije problem, neka investira. Pomoćiće mu i država. Problem je u tome što ih mi nemamo dovoljno. Kada kažu odneće se zemlja odavde, a gde? Neko će na leđa da ponese zemlju pa da ode odavde? Izvinite, ali firmu mora da registruje ovde. To je srpska firma.

Zaista ne mogu da slušam ove samoupravne gluposti, a dužni ste da im jednom kažete o čemu se radi. Neko je hteo 2008. godine da omogući svojim tajkunima ovde i pojedinim strancima da kupuju zemljište kao fizička lica, pa nije ostao na vlasti, a sada ide kritika zato što vi to sprečavate. Ja nemam ništa protiv da dođe neka strana kompanija da ovde napravi svoju firmu i da kupi poljoprivredni kombinat. Šta je loše u tome? Na žalost, nemamo više kombinate jer su sve upropastili. NJihov investitor je bio Šarić. Šarić je kupio osam kombinata u Vojvodini i sve je upropastio do poslednjeg i onda kažu to je bio dobar investitor, a sada nešto ne valja.

Ja vas molim zaista da im odgovorite ubuduće zato što ovo nema smisla, jer se javnost dovodi u zabludu. Ne, ovde se zabranjuje prodaja takvim sumnjivim tipovima i ovde može samo da ide zdrava konferencija i bilo koji domaći privrednik koji hoće da kupi nešto apsolutno je slobodan na tržištu, može normalno da radi, ali nemojte, molim vas, da ovde uvodimo monopole nego hajde da imamo konkurenciju. Ne vidim zašto bi se neko plašio osim ako ne žele da vraćaju ovde samoupravljanje ili da nekome omogući monopol od ovih domaćih tajkuna koji očigledno negde nekog od njih finansiraju. Hvala.

Ja ću se složiti sa koleginicom Gojković da ovo jeste farsično. Inače, kada bi smo usvojili ovako nešto, da građani znaju taj uslov uzajavnosti tzv. mi bi suštinski naše građane doveli u podređeni položaj u odnosu na strance. U tome jeste poenta.

Zato što, ako vi meni danas nađete nekog stranca koji će doći na teritoriji Republike Srbije, u nekoj opštini, recimo Plandište, živeti tu 10 godine, da bi kupio dva hektara zemlje, dajte molim vas, koga vi ovde zavitlavate?

Inače, ovim zakonom se upravo tako nešto stavlja da suštinski stranac, da bi ste ispunili ono u SSP može, a suštinski ne može da kupi zemlju i to jeste poenta.

Što se tiče preduzeća i firmi, kako se nisu bunili kada je Todorić kupovao? Kako im tada hrvatski tajkun nije smetao? Kako to sada im odjednom smeta ako bi došao neko iz bilo koje druge zemlje, ali recimo Todorić im nije smetao, a pokupovao je ovde i kombinate i uzeo poljoprivredno zemljište itd?

Još jednom da ponovimo građanima, može neka strana kompanija da osnuje firmu u Srbiji i to jeste suština da osnuje firmu u Srbiji, to je srpska firma i plaća porez ovde, pa da eventualno ovde kupi. Ali, plašim se zaista, obzirom da je neko do te mere upropastio našu poljoprivredu prethodnih godina, nisam siguran koliko ima zainteresovanih, a voleo bih da ih ima zato što se time pojačava konkurencija. Time se naš proizvođač i poljoprivrednik tera da bolje radi.

Pa kaže, nemojte „Tenis“ da nam dolazi ovde, upropastiće naše proizvođače svinjskog mesa, kao da smo sada imali mnogo jake proizvođače svinjskog mesa pa nam je ne znam koliko, bila cena žive vage. O čemu pričamo mi ljudi ovde?

Ovde se radi samo o tome što pojedinci žele da zaštite interes određenih tajkuna ovde kako bi oni imali monopol i to je suština. Zato što se plaše konkurencije i hajde da pričamo otvoreno. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Moram zarad javnosti, kada govorimo o ovom amandmanu, da ukažem na nešto što smo dužni da kažemo, a to je da imamo jednu stravičnu obmanu javnosti – niko ne prodaje zemlju strancima, niti je to moguće i ovaj zakon to sprečava.

Ovde je poenta samo u tome što je neko naučio fraze i vrti te iste fraze u pet rečenica, valjda po savetu baš onih što je on kritikovao, EU, NATO pakt. Po njihovom savetu mu je poslata takva potpredsednica u partiju i ovde obmanjuje javnost na ovakav način. Neki se pronalaze ovde.

Zaista molim one koji kritikuju ovakav zakon da kažu šta je alternativa. Hoćemo da uništimo konkurenciju? Hoćemo da uništimo poljoprivredu do kraja? Hoćemo na kraju krajeva, pošto se ovde iznosi jedna netačna teza, kaže – zašto samo prema građanima EU, pa sa njima je potpisan sporazum. Zašto morate ovo da donesete? Da ne biste bankrotirali, neko će vas tužiti. Nažalost, neko se 2008. godine jednostrano obavezao da primenjuje SSP. U tome je suština. Mi smo se obavezali jednostrano da nešto primenjujemo. Kada bismo to prekinuli da radimo, neko bi nas tužio, pred svakom arbitražom bismo izgubili svaki spor. Što ne kažete građanima da kada biste to uradili da bi ova zemlja bankrotirala. Hoćete zemlju do bankrota da dovedete? Da li vam je to politika? Da, donosimo zakon, ispravljamo grešku, ne grešku, nego ispravljamo jednu katastrofu koju je neko 2008. godine uradio i pokušavamo da zaštitimo poljoprivredno zemljište, a ovi što ovakve floskule izriču i što onako više demagoški pristupaju ovoj temi, oni bi ovu zemlju doveli do potpunog bankrota.

Ministre, mislim da ste vi dužni da se javite i da kažete o čemu se ovde radi. Ja tvrdim da se ovi ljudi plaše bilo kakve konkurencije, jer nikada nisu naučili da posluju, niti da rade u bilo čemu gde postoji neko tržište, nego isključivo žele da zaštite interese pojedinih domaćih tajkuna ovde, i to je najveći problem. Hvala vam.

Drugi stav istog člana – državljanin države članice EU, koji je i državljani Republike Srbije, poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini može steći pod istim uslovima, kao i drugi državljani Republike Srbije. Ovim se uvažava obaveze koje imamo prema sporazumu. Ovim se uvažava obaveza da se otvori i ovim se govori o realnosti. Šta je realnost?

Kada se odredbe koje nam je predlagač podneo kao osnovni predlog prevedu, onda se svodi na to da to ne može biti niko ko nema državljanstvo Srbije. Pošto u Srbiji ima dovoljno građana koji imaju dvojno državljanstvo, osim građana država poput Crne Gore, koji zabranjuju dvojno državljanstvo, onda je vreme da to i priznamo da je to njima namenjeno, kao što i u bilo kojoj slobodnoj volji u zemljama EU, da li u formi privremenog ili trajnijeg gastarbajterstva postoje državljani Srbije koji su istoveremeno državljani i drugih članica EU.

NJima ste namenili ovaj član, ali nećete da se to zna. Nećete da se zna da će Srbija prodavati poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini. To ne može da se ne zna i to je loše. Kampanja koju pokušavamo da preživimo i u ovoj Skupštini, inače u javnosti, da je SSP loše pregovaran, pa je ovo ishodište, rekla sam to u raspravi u načelu, nikome neće doneti koristi, apsolutno nikome. Treba da odrastemo. Treba da znamo kako se…

Da, dame i gospodo, da odrastemo, da ne lupetamo ovde kako se pregovara SSP i da budemo ponosni što pojma nemamo, da odrastemo.

(Vladimir Đukanović: Kako ste pregovarali vi?)

Možete i dobacivanjem da me pitate, ja vas vrlo pažljivo i strpljivo slušam, od početka ove rasprave slušam naučene rečenice koje se u ovom zanatu zovu mesidž boks, da smanjimo štetu što ćemo da slažemo naše birače, pa ćemo ipak prodavati zemlju u privatnom vlasništvu, što je legalno, legitimno nije. Ali, slušam nedopustivo neznanje o tome kako teče proces evropskih integracija, uključujući proces pregovaranja o SSP. Imate i amandman koji to dokazuje, potpuno neznanje. Ja ću o tom amandmanu kada bude na dnevnom redu.

Taj amandman ste prihvatili. Pojma nemate šta ste prihvatili. Vlada ga je ponudila. Svako ko izgovara rečenicu – loše je ispregovaran jednostrano, neće da odraste, pa će se igrati u pesku periferije. Moja ponuda…

(Narodni poslanik Marijan Rističević dobacuje.)

Narodni poslaniče, ako imate bilo šta da mi saopštite, izvolite…

Hvala, predsedavajuća.

Konačno da malo pričamo o dnevnom redu. Moram da pokažem sada radi javnosti kakva se skandalozna kampanja vodi protiv predloženog kandidata za Zaštitnika građana gospodina Pašalića.

Mislim da je ovo veoma važno da javnost vidi do kojih granica bestidnosti to ide. Ovo je NIN. To su ovi što vam kažu da je Srbija Aušvic. Ko ima ovakav naslov, pa kaže – zaštitnik vlasti ili građana, neka Sandra Petrušić je pisala tekst. Prosto je neverovatno, u drugom nedeljniku koji danas izlazi, u „Vremenu“ isti naslov – Zaštitnik građana ili zaštitnik vlasti, samo što je pisala neka Zora Drčelić. Kada pročitate tekst vidite da je suština teksta apsolutno ista. Verovatno su rekli ovoj Petrušićki da to malo skrati, da prilagodi prelomu, ali suština je da je isti centar napisao i jedan i drugi tekst u dva nedeljnika. Čak ni naslov nisu promenili, što je najbolji pokazatelj kakva se bestidna kampanja vodi protiv čoveka koji je inače bio sudija, izabran kao sudija u vreme prethodne vlasti.

Ako ćemo da gledamo neku biografiju, pošto se sad stalno pita, 2007. godine je izabran gospodin Janković, za biografiju gospodina Pašalića, kakva je bila pre 2007. godine biografija gospodina Jankovića. Na osnovu čega ste njega izabrali da bude Zaštitnik građana? Iz kog ste budžaka njega izvukli? Gde je on to bio poznat u životu, pa ste ga izvukli da bude Zaštitnik građana? Gospodin Pašalić makar ima biografiju sudije, u vaše vreme je bio izabran za sudiju, čak je bio predsednik Apelacionog prekršajnog suda. Nećete mi valjda reći da nije imao neku biografiju koja ga kandiduje za ovakvo mesto. Ovo je najgore moguće licemerje koje inače ovih dana preovladava. Zašto? Zato što jedan deo nevladinog sektora u Srbiji će izgubiti svoju poziciju u toj četvrtoj grani vlasti.

Ja inače hoću da glasam za gospodina Pašalića i molim ga jednu stvar, da potpuno rasformira prethodni kabinet u potpunosti, jer je to bilo sedište političke partije gospodina Jankovića. On je tu formirao političku partiju. To isto radi gospodin Šabić koji kao Poverenik za informacije od javnog značaja danas daje politički intervju. On govori kako opozicija treba da nastupi na izborima za gradonačelnika Beograda. Izvini, prijatelju, podnesi ostavku, nemoj da zloupotrebljavaš funkciju i platu koju ti dajemo, idi kandiduj se za gradonačelnika i budi lider opozicije.

Zašto govorimo o licemerju koje inače danas preovladava? Danas imamo veliku brigu za radnike „Fijata“. Taj „Fijat“ nije dovela sadašnja vlast. To ste vi doveli taj „Fijat“. Vi ste ga doveli, potpisali ugovor koji ste zamaskirali da niko ne može da vidi i vi danas pričate o tome da je Srbija Aušvic, radni logor. Ti isti koji pričaju da je Srbija radni logor, Aušvic, ja ih pitam, pošto je njihov vlasnik „Ringier Axel Springer“, da li smatraju svog vlasnika koji je nemačko-švajcarski konzorcijum, da li su oni nacisti koji su uveli radni logor i zašto oni ne štrajkuju onda, pošto im je strani investitor gazda?

Na kraju krajeva, ovakvim naslovima i ovim što vi radite, vi terate investitore. Koji će investitor da dođe u Srbiju kada vidi ovakvu naslovnu stranu i kada vi kažete da su svi investitoru koji ovde dođu nacisti, otprilike, a vi ste prvi počeli da ih dovodite, vi ste uveli taj koncept subvencija, a danas ste od jednom svi veliki samoupravljači, danas bi voleli da vratite Kardelj, danas ste za to da podržavate parole – fabrike radnicima. Gde ste bili da podržite radnike u Novom Pazaru kada je onaj mučenik ručao sopstveni prst, odsekao prst i ručao prst ili onaj njegov drugi kolega što je zakovao ruku za letvicu i kada su se radnici tamo vezivali za mostove. Vi ste im upropastili te fabrike i vi ste sve moguće fabrike zatvorili, za razliku od vas gospodin Vučić otvara fabrike, i to je ključna razlika.

Suština cele priče je u tome što najveći vaši donatori iz nevladino sektora gube poziciju u četvrtoj grani vlasti. Jako mi je drago zbog toga. Apsolutno podržavam da se ti ljudi koji su zloupotrebljavali sve te političke funkcije, odnosno funkcije nezavisnih tela, konačno maknu iz države. Nikakav oni korektiv vlasti nisu.

Danas imamo naslovnu stranu ovog nedeljnika, kaže – krv na rukama sistema, vezano za ubistvo, tragediju koja se dogodila u Centru za socijalni rad u Rakovici. Taj sistem ste vi stvorili. Vi ste nam takve centre za socijalni rad ostavili, po tom principu da radi. Ne razumem vas. Vi sada kritikujete sami sebe, odjednom ste sada za fabrike radnicima. Apsolutno licemerje vlada danas. Cela poenta priče, dragi gledaoci, svi vi koji gledate ovaj program, jeste da se uruši privredni sistem ove zemlje, da svaki investitor ode iz Srbije. To je cela suština priče danas, jer je Srbija pozitivna, danas Srbija ima plus 3% rasta, za razliku od vas kada smo imali minus, za razliku od vas kada ste uzimali kredite da dajete plate i penzije, mi danas to ne radimo, mi dajemo iz realnih izvora.

Hoćete to da urušite, hoćete ponovo da se vratite na onaj puni astal i da, naravno, nastavite dalje da čerupate Srbiju. E, nećemo vam dati. Borićemo se do kraja upravo protiv ovakvog licemerja. Ne pada nam na pamet da vam to dozvolimo.

Za razliku od vas, koji uzimate Fiskalni savet kako vam padne na pamet za kritiku, mi prihvatamo svaku kritiku Fiskalnog saveta. Moram da priznam da mi nije baš ni svejedno što će isti ljudi biti u Fiskalnom savetu, jer njihova kritika zna da zaboli žestoko, ali neka, glasaću za njih baš zato što imaju konstruktivnu kritiku i zato što su ljudi racionalni i zato što se ne vladju mržnjom, nego zato što žele nešto da doprinesu ovoj zemlji i glasaću, naravno, za ceo Fiskalni savet.

Glasaću, svakako i za gospodina Pašalića samo iz jednog jedinog razloga, najveći razlog je što ga oni ne podnose. To je ključni razlog i zato što verujem da će rasformirati Kabinet Saše Jankovića. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, član 107.

Ovo je zaista skandal i neverovatno da niste reagovali, upravo je malopređašnji govornik rekao, da su ovde kandidati koji se predlažu Indijanci. Našta to liči? On koji je menjao naciju, on nekome to prigovara. On traži prosek? Koliki je prosek bio Jankoviću? Šta je znao o Janković 2007. godine kada ga tako podržava. Zaista vas molim, da ovakve stvari zaista morate da prekinete. Insistiram i tražim da mu date opomenu, jer niko nema prava da tako vređa ljude. Hvala vam.

Hvala.

(Poslanici opozicije negoduju.)

Predsedavajući, ako možete da umirite gospodu, ako nije problem. Možete li da mi vratite vreme?

Izvinjavam se, ali meni je drago da neki od ovdašnjih kolega sa druge strane navodno ne gledaju emisiju koji vodim, a onda svi komentarišu, što je najbolji pokazatelj da oni i te kako gledaju tu televizijsku emisiju, mogu nešto i da nauče, što mi je jako drago, jer za razliku od njih, a posebno dok su bili predsednici opštine koji su televiziju držali bukvalno pod svojom kontrolom, gore nego Kim DŽong Un, onu njegovu u Severnoj Koreji, jer nije mogao niko da priđe njegovoj televiziji tada tamo u Trsteniku. Ja zovem svakoga, pa između ostalog, pre jedno pola godine sam zvao gospodina Pašalića, zamislite, kao predsednika Višeg apelacionog prekršajnog suda i zamislite taj moj bezobrazluk, zvao sam nekoga da dođe da kaže, nešto da komentariše Zakon o prekršajima. To je, zamislite, strašno, došao čovek da popije kafu samnom.

Izgleda su njima podobni samo oni koji idu na one njihove televizije i gde mogu da učestvuju samo u nekom njihovom programu. To su im valjda apologete novinarstva oni koji imaju ovakve naslovne strane. Sada pitam samo takve, pošto gospodin ne želi to da prokomentariše – da li ti radnici, odnosno ti novinari u NIN-u, da li su oni onda u logoru, pošto im je vlasnik, uzgred budi rečeno, Nemac i Švajcarac? Da li su onda oni u logoru pošto su ovakvu naslovnu stranu stavili? A mediji pod njihovom kontrolom najbolji su pokazatelji malopređašnjeg govornika. Niko u Trsteniku nije mogao da priviri od njegove kontrole strahovlade. Inače, ja ga pozivam ovako kad god hoće da dođe da gostuje kod mene i on da popije kafu. Hvala vam.

Hvala.

Očekivao sam od druge strane da ćemo čuti nešto o ekspozeu. Evo, do sada jednu jedinu rečenicu nismo čuli o ekspozeu. Čuli smo svašta i za nekakve krivične prijave, za razne afere, ljude koji su bili u nekoj bivšoj vlasti, pa možda su negde sada i u nekim strukturama danas, otkud znam, ali o ekspozeu, a koji je, moram da kažem, prvi ovakve vrste od strane nekog premijera, tu nismo imali još ni jednu jedinu suvislu kritiku.

Kako da kritikujete ako neko hoće da digitalizuje društvo, da osavremeni društvo? To bi bilo van svake pameti. Ja moram da vam tu, gospođo Brnabić, kažem da ćete imati velikih problema. Mi smo kao narod inače malo kruti na te promene. Mi nismo hteli železnicu da dovedemo u Srbiju. Mi smo bili protiv električne energije, svojevremeno kada se uvodila. Nismo hteli da imamo osvetljenje na ulici. Govorili smo da se barabe šetaju noću, a da pristojan čovek sedi kući u toku večernjih časova. To je sve, nažalost, bilo u našoj istoriji. Vrlo tesno je u vreme kralja Milana prošlo to da dobijemo železnicu.

Sada, zamislite kada hoćete da sprovedete digitalizaciju u ovom društvu, uvek će vam se naći neko pametan, pa će reći – a kako će onaj u selu, on ne zna ni da upali kompjuter. Pa, valjda treba da naučimo i tog u selu da upali kompjuter.

Evo, recimo, banalan primer je poljoprivreda. Mi i dan danas muku mučimo da nateramo poljoprivrednike da se udružuju, jer vi ne možete kao individualni poljoprivredni proizvođač više ništa na tržištu da uradite, i to su Sizifove muke, to je strašno. Ne postoji nikakva šansa da vi naterate naše ljude da se udružuju. Oni su navikli – država će da mi da subvenciju, daće mi zemlju i sad još da mi garantuje cenu.

Onda, vidim ovde neke ljude koji su navodno kao desno opredeljeni, kapitalistički, ali bi voleli samoupravni socijalizam. Posebno je teško ako nekog pokušavate da naterate da radi, to je tek strašan otpor, jer su mnogi navikli da se fino učlane u neku političku partiju i da onda očekuju da im stranka da posao. To je ranije zaista bio problem.

Vi ste svedok, a mislim da ste to jako lepo rekli, mi do 2014. godine nismo imali broj ljudi koji radi u javnom sektoru. Mislim da je Lazar Krstić prvi ministar koji je popisao ljude koji rade u javnom sektoru, i to je tada bilo negde 820 hiljada i nešto ljudi. Znači, možete da zamislite državu koja nije imala nikakav uvid koliko nam ljudi radi u javnom sektoru, a plaćali smo plate ko zna zašto, za razne funkcije, za pitaj Boga za šta.

Ono što imamo, i tu ste vi bili u pravu kada ste govorili dok ste još bili na mestu ministra, potpuno se tu slažem sa vama, imamo situaciju da npr. na određenim mestima, što bi se reklo ovim mastiljarskim takozvanim, imamo gomilu ljudi koji rade, za jednom stolicom njih pet sedi, a recimo u inspekcijama nemate dovoljan broj ljudi, nemate dovoljan broj ljudi operativno u policiji, u poreskoj upravi, pa i u službama. Znači, vi nemate očigledno dovoljan broj ljudi da sprovedete nešto što je veoma važno za državu. Nadam se da ćete bar kao premijer podstaći da se konačno tu napravi normalna sistematizacija i da imamo funkcionalnu državu.

Apsolutno podržavam ovo kod digitalizacije. Sam sam svedok. Molim vas, znači, ovo su sada vrlo ozbiljne stvari. Najskuplja stvar je vreme. Onaj ko gubi vreme na besmislene redove, zaista gubi i posao. Meni nije jasno zbog čega još uvek preko svih ovih platformi, da plaćate preko e-bankinga, ne možete da platite novac koji ide u budžet, zavisi od banke do banke, ali i dalje imate problem. Recimo, te platforme ne prepoznaju žiro račun budžeta. Pre neki dan sam imao problem, taksu od 190 dinara, sat i po sam čekao u redu da platim u banci. Nije mi jasno zašto je to tako. Molim vas da se to što pre modernizuje.

Takođe, po zakonu više ne morate nigde da donosite krštenicu, ali i dalje mnogi u našoj upravi vam traže da donosite krštenicu, kao da čovek može dva puta da se rodi i onda svaki put donosite te besmislene papire od krštenice, te ne znam, do raznih uverenja. Molim vas da to sve digitalizujete i da se jednom prekine sa tom praksom da nam traže gomilu tih besmislenih dokumenata. Ako neko hoće da vidi da li sam državljanin ove zemlje, može lepo da ode preko interneta i da fino vidi da li sam državljanin ili nisam i da jednom konačno mnogi u upravi i uopšte u mnogim drugim organizacijama prekinu sa tom praksom da maltretiraju ljude sa gomilom tih potpuno suludih papira. Ima onaj čuveni skeč koji je „Indeksovo pozorište“ radilo kad kažu „FT1P“, uvek ti fali jedan papir, i kad dođete kod neke osobe na šalteru smuči vam se život zato što ste tamo došli.

Tako da, potpuna podrška, kao što je potpuna podrška vezana i za obrazovanje i dobro je da to stavljate kao prioritet. Objektivno mi kasnimo, strahovito kasnimo u modernizaciji našeg obrazovnog sistema.

Inače, moram da kažem, što se tiče Boljonjskog procesa, ja lično mislim da je to potpuno uništilo naše visoko obrazovanje i način kako je to uvedeno navrat na nos, i kako se danas na našim fakultetima to sprovodi je potpuna katastrofa. Čak sam negde više pristalica kada bi se vratio onaj stari sistem da imate, recimo, na posdiplomskim studijama normalno magistarske studije, pa kasnije da pišete doktorat, nego ovo što imate danas sa ovim masterima. Mislim da je to potpuno uneredilo naše visoko školstvo.

Ako ništa, moram da kažem je makar dobro što su donete izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju pre nekoliko godina, da se konačno zna šta je ovde fakultet. Mi ovde stalno imamo osporavanje različitih diploma, ne znam čega. Moram sada da kažem radi javnosti, svi ti fakultetu su dobili licence u nekom periodu 2009, 2010, 2011. godine, itd. Da budemo potpuno pošteni, zašto su oni formirani? Formirala ih je klika tadašnjeg režima da bi svoje partijske kadrove udomila zbog koeficijenta na određenim mestima u državnoj upravi. Zato su formirani. Mogao je sa ulice neko da dođe i fino kaže – ja imam fakultet i dobije licencu za fakultet, i to je tako funkcionisalo.

Dobro je da je tu napravljen nekakav kriterijum i mislim da treba još više pooštriti kriterijume. Zaista imamo pojedine privatne fakultete koji su skandalozni. Da budemo krajnje iskreni, to ne može da se zove fakultetom, to nema nikakav nivo i nadam se da ćete tu pooštriti kriterijum.

Potpuno vas podržavam za uvođenje dualnog obrazovanja. Ja ne mogu da slušam zaista te potpuno nenormalne kritike da dualno obrazovanje stvara mlade robove. To zaista nije normalno. Hajde onda da niko ništa ne radi. Danas sam čak primio jednu kritiku, kaže – dualno obrazovanje će nam napraviti radnike koji nisu nikada ništa pročitali, recimo, od ruskih klasika. Sada da vidimo koliko obrazovnog sveta je kod nas pročitalo ruske klasike, npr, a tražimo od radnika. Vama treba neko ko će da bude osposobljen kada završi srednju školu da uđe u fabriku i da radi, ako se već odlučio za zanat. Mi zaista danas imamo problem, mi danas imamo svršene srednjoškolce u mašinskim školama, u elektrotehničkim školama ne znaju rešo da poprave. To je tragično.

Mora više prakse da se uvede u tim školama gde imamo zanate i da se uvedu neki novi zanati koji doživljavaju svoj progres u svetu, a nažalost kod nas još uvek ne postoji školovanje za njih. Apelujem da tu zaista puno uradite, imaćete svesrdnu podršku svih nas ovde.

Čujem stalno kritike da niste u ekspozeu stavili KiM, pa ne znam šta, ta politička pitanja. Izvinite, to je nešto što se podrazumeva. Nećemo valjda svaki put da pišemo tomove kako ćemo imati politiku prema KiM. Ona je zacrtana, ona postoji. Naravno da ćete raditi u skladu sa onim što je državna politika ove zemlje, a to je pre svega u dogovoru sa predsednikom Republike i ovom Skupštinom. Na kraju krajeva, svakako u skladu sa onim što piše u našem Ustavu. Ko je lud da odvaja KiM od Srbije? Sada da pišete posebne tomove.

Mislim da je ovo mnogo značajnije. Zemlja koja nema obrazovanu elitu je zemlja koja će doživeti potpuni fijasko, jer vi ako nemate obrazovanu elitu nećete imati jaku ekonomiju, nećete imati jaku privredu, nećete imati ništa, a samo zemlja koja ima jaku ekonomija, pa na kraju krajeva koja izgrađuje jaku vojsku može i na diplomatskom polju nešto da ostvari. Dajem vam punu podršku za ove prioritete koje ste dali, jer mislim da su ključni za naše društvo i puna podrška i svakako ćemo glasati za Vladu kada dođe vreme za glasanje. Hvala vam.

Hvala, predsedavajuća.

Članovi 108. i 109, posebno ovaj deo vezan za kazne. Ja sam malopre možda neprimereno i burno prema vama reagovao, jer zaista ste oćutali malo je reći na primitivizam sa one tamo strane prilikom dobacivanja. Ne želim da ponavljam te reči koje su ovde dobacivane mandatarki zato što to nije primereno Skupštini, ali ste vi bili dužni da zaštite i nju i sve ljude koje gospoda sa one druge strane tako vređaju, da to zaista ne priliči Narodnoj skupštini. Molim vas da ubuduće kažnjavate takve poslanike. Nismo mi ovde došli na hajdučku skupštinu, nego smo došli u parlament Republike Srbije da saslušamo ekspoze i, naravno, da čujemo šta nam to nova Vlada nudi, da imamo neku konstruktivnu raspravu. Ako ćemo da se vređamo, hajte molim vas da onda prekinemo sednicu, jer ovo nema nikakvog smisla.

Molim vas da ubuduće kažnjavate takve poslanike i žao mi je što dotična gospođa, koja se malopre javila za povredu Poslovnika, nije mogla da čuje takav primitivizam njenih kolega. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Možda se u potpunosti neću složiti sa mnogim diskutantima, pa i iz svoje poslaničke grupe, nisam neko ko je baš preterano zainteresovan za evropske integracije.

Pravo da ma kažem nemam nikakav emotivan odnos prema tome hoćemo li se mi tamo uopšte uključiti ili nećemo, ali sam duboko svestan jedne činjenice, a to je da mi, ako bi prekinuli evropske integracije, da bi to bila katastrofa za ovu zemlju. U potpunosti katastrofa, zato što kada vam neko kaže – pa oni će vam tražiti na kraju da priznate nezavisnost Kosova, pa hoće. Verovatno će nam to tražiti, ali isto tako vi koji ste nas duboko zaglibili u taj evrointegracioni proces, ste znali da će kad tad većina zemalja EU priznati nezavisnost Kosova, pa ste nas uvukli u sve te evropske integracije, a danas bi hteli da odjednom izađete odatle, kad ste zemlju napravili zavisnom od toga. E, to je neodgovorno. Pritom, tražite da se obriše to ministarstvo.

Prvo ne možete jer ste vi to svojevremeno odredili kao strateški cilj ove države. Kad jednom odredite strateški cilj ove zemlje, mada ste vi doneli preko 160 i nešto različitih strategija koje nikada nisu bile primenjivane i tu se videla sva neodgovornost svih vaših vlada ranije. Ali, svaki vaš premijer kog ste birali, od Đinđića, Živkovića, Koštunice, pa nadalje, svi su imali u ekspozeu prioritet evropske integracije.

(Zoran Krasić: Živković nije imao.)

Imao je i Živković. Pročitajte mu ekspoze.

Ja bih vas molio ako može bez dobacivanja.
Pošto je to strateški cilj ove zemlje, pa normalno je da imate ministarstvo koje se bavi tim strateškim ciljem. Bilo bi krajnje neodgovorno da to ne uradite. Vi koji ste protiv evropskih integracija, ja ću da kažem – lično sam protiv. Možda bih glasao i na referendumu kada bi jednog dana bio protiv ulaska.
Samo da vas pitam – šta nudite građanima kao alternativu? To je ključni problem što niko od vas ne ume da kaže – a za šta ste ako ste protiv toga. Kaže neko evroazijska unija, a gde to postoji u našoj okolini? Sam Putin nam je rekao da je to nerealno da mi tamo budemo članovi. Ivica Dačić je govorio ovde da u direktnom razgovoru sa Putinom, Putin mu je rekao da je nerealno da ikad uđemo tamo.
Prema tome, nemojmo da govorimo nešto što je nerealno, što je nadrealno. Utakmica se igra dok sudija ne svira kraj. Da li ćemo mi ući u EU? Pa, ko zna. Tražiti danas referendum da mi prekinemo evropske integracije, to je potpuno sumanuto, jer nama niko nije još ni ponudio da uđemo u EU. Kako ćete da održavate referendum da uđete negde, a da nam to još nije ni ponuđeno? To je potpuno nenormalno da neko tako nešto traži. I to je na kraju krajeva neodgovorno.
Na kraju krajeva, svi vi koji biste se suprotstavili tako radikalno tome, recite nam gde će da bude ovih 200 i nešto hiljada radnika koji rade u firmama iz EU, koje su ovde? Hoćete li da ih ostavite na ulici? Kažite onda građanima – da, mi hoćemo vas da ostavimo na ulici, 70 i nešto procenata naše privrede sarađuje sa EU. Krajnje je neodgovorno ponašati se tako da prekidate evropske integracije. To je katastrofa za zemlju.
Da li ćemo mi ući? To zavisi više od političkih odluka. Da li će nam tražiti nezavisnost Kosova? Pa da, verovatno hoće? Ali nemojmo mi da budemo ti koji ćemo da iniciramo taj problem i koji će prekidati nešto zato što nam je to ovde ćef i ne znam šta teramo, mak na konac ili već šta.
Što se tiče samih amandmana, kada predložite nešto – briše se. a ovde ste predložili – briše se, da uvedemo to ministarstvo i ministarstvo ekologije, a vas molim da kažete alternativu a za šta ste onda? Šta biste voleli da imamo? Suština politike je da, ako si protiv nečega, da ponudiš rešenje. To je vaš ključni problem, svih vas koji ste u opoziciji. Vi ne nudite ljudima nikakvo rešenje. Zašto bi neko čak možda i glasao za vas, samo zato što ste protiv Vučića? Vi danas ističete strahovite probleme…

Govorim upravo o amandmanu. Znači, predložili ste amandman – briše se. Dobro u redu – briše se. Šta nudite umesto – briše se? Ne nudite ništa. Ne nudite apsolutno ništa. I nudite nam da uđemo u duboki problem kao država, da prekidamo proces koji ste vi započeli i duboko nas ubacili u taj proces i da dovedemo zemlju do potpunog fijaska i finansijskog kolapsa i kako god hoćete. Ja vas molim to je neodgovorno. Nemojmo tako da se ponašamo, nego dajte da realno i racionalno pristupimo ovom problemu i samom zakonu. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, grubo je povređen član 107. vezano za dostojanstvo parlamenta, jer ne možete da dopustite da se iznose takve laži i neistine i da se obmanjuje javnost.

Znate, gospođa Brnabić nije svoju familiju, kao neki što su i svoju, a i ženinu zapošljavali u lokalnim samoupravama, pa dođu ovde da nam pričaju o tome kako mladi odlaze i kako nam, ne znam, pada natalitet. I niti je ona uništila sve naše fabrike i preduzeća koja su bili giganti, nego su to uradili neki koji su podržavali one koje su doveli kao eksperte, od Đelića pa nadalje, i koji su nam upropastili privredu, i Dinkića, naravno.

Znači, ne možete da pričate danas o padu nataliteta kada mi danas imamo zvanične podatke – Srbija u 2017. godini ima 2.000 i nešto više beba u odnosu na prošlu godinu u ovom periodu. Po prvi put imamo napredak u natalitetu. Da ne pričamo o tome što kažu – mladi odlaze. A gde su mogli u njihovo vreme da se zaposle? Koju su fabriku otvorili?

Mi danas imamo 56.000 mladih onih koji su u reproduktivnom periodu više zaposlenih nego u njihovom periodu, zato što su ovde došle neke fabrike i neko se zaposlio. Trebalo bi da se stide. Ja vas molim da ne dopustite više ovakvo obmanjivanje javnosti, jer ovo je grubo kršenje Poslovnika. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Ne znam čemu ovakva žustrina u raspravi, kad smo lepo diskutovali?

Moram da konstatujem da je jadna ona zemlja gde predsednik Vlade naziva strane delegacije starletama, vampirima i najgorim i najpogrdnijim mogućim imenima, takav je vodio Vladu, a vi, građani Srbije, dobro se zamislite zašto smo došli dovde.

Kada se menja Zakon o ministarstvima, to uvek dovodi do velikih polemika, da li je potrebno neko ministarstvo ili ne, ali, znate, kada vam to dođe kao primedba da imate puno ministarstava od strane onih koji su vodili Vladu u kojoj ste imali, verovali ili ne, osam potpredsedničkih mesta…