Hvala predsedavajući. Replika zato što sam direktno pomenut da sam dobacivao, a nisam, postavljao sam mu pitanje. A znate zašto se smeje ovako cinično? Zato što ne zna ni na jedno da odgovori. A znate zašto ne zna da odgovori? Jer, nije ni pročitao zakon. A znate zašto nije pročitao? Zato što se u ovo ne razume. I, to je stravičan pokazatelje nekompetentnosti ovih ljudi. Da smo primenjivali njegovu ekonomsku logiku gde je tražio da preduzeća daju lične karti, mi bi ekonomski kolaps ovde doživeli. Da smo njegove poreske reforme koje je predlagao, primenjivali, mi bi bili sa dva miliona najmanje u minusu. Tako su to izračunali ljudi koji su ipak od neke struke.
A ljudi koji nemaju u svojoj poslaničkoj grupi nijednog pravnika. Možete da zamislite poslaničku grupu bez ijednog pravnika. Pa, to je zastrašujuće. I, ako već pričamo o partokratiji, pa nije naša potpredsednica stranke nego vaša, buduća u Savetu za borbu protiv korupcije. Majka jedne poslanice je u Agenciji za borbu protiv korupcije. Da ne pričamo o tome što svuda po dubini je pozapošljavao svoje drugare, kumovima davao poslove. Kum mu je između ostalog u poslaničkoj grupi i njihovim ženama, odnosno svojoj i kumovoj ženi nameštao poslove tamo gde su bili stečajni upravnici. Oni pričaju o partokratiji. Pa, to je najgore moguće licemerje.
Molim vas, zaista ubuduće da kada krenu da pričaju o zakonu, a ne drže se reda, a nama ovde drže pridike, ja vas molim da ih opomenete zato što nemaju pravo nikome da drže lekcije, posebno ne oni koji apsolutno nikakvu kompetentnost u ovoj oblasti nemaju. Hvala vam.

Znate o vašoj kompetentnosti će vam reći radnici u preduzećima gde ste bili stečajni upravnik. Najviše vas po zlu pominju, a za razliku od mene i svih nas ovde, pa vi imate presudu od Trgovinskog suda, i vas su kaznili, a ne nas. Prema tome, nemojte vi da pričate o kompetentnosti.
Jedna je zaista zastrašujuća stvar ovde. Vi ste se sad mrtvi hladni u vašoj replici odrekli kuma i supruge. Kako biste se tek naroda odrekli? To je jezivo. Mrtvi hladni ste rekli da je to izmišljotina, da nemate ni kuma, ni suprugu, niti bilo koga. Zamislite kada biste vi vodili narod.
Vaša buduća potpredsednica je lagala da je finansijski stručnjak, a završila je geološki ili geodetski fakultet. O čemu vi pričate? Lagali ste javnost da imate stručnjaka u Savetu za borbu protiv korupcije, a ona završila geologiju ili geodeziju, šta li je već završila. Kako vas nije sramota?
Moram da prigovorim našem pravosuđu, gospodine Arsiću. Znate zašto? Da je ovo malo više pravna država, a trebalo bi da bude, tek se uspostavlja, ovaj gospodin bi bio u zatvoru, a ne u poslaničkim klupama. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Moram da priznam, pošto smo danas čuli neverovatne stvari od raznih poslaničkih grupa, čak ima onih nekih koji su kao desno opredeljeni, ali u svojim izlaganjima kao da se zalažu za upravni socijalizam. Prosto sam ponekad šokiran njihovim stavovima, posebnom tom bojaznošću od privatizacije ili još bolje od profesionalizacije, a na primer zaklinju se u Rusiju. Ako ćemo realno, mislim da je jedan od poslanika, drago mi je da je to iz opozicionih redova spomenuo, na primer, baš u Rusiji imate koncesiju, pa čak i dobrim delom privatni aerodrom „Domodedov“ u Moskvi, jedan od najvećih aerodroma. „Star alliance“ i „One world“ mislim da su u nekoj kooperaciji, tako da mi nije jasno zašto se neko plaši toga. Što se tiče koncesija, ako već govorimo o Kini, koja ima socijalistički sistem, mnogo koncesija imate u Kini, daju se privatnim kompanijama da rade, ne znam zašto se neko plaši što će neko na našem aerodromu da dobije mogućnost koncesije. To je valjda pozitivno. Nama je potreban što bolji aerodrom.
Moram da priznam da je nama od izuzetno velike važnosti da možda izgradimo još jedan terminal, s obzirom da postajemo veoma važna zračna luka i da gotovo sve zemlje regiona dolaze u Beograd i iz Beograda putuju. Pošto sam nedavno bio u Pekingu, ili vazdušna luka, izvinjavam se, oni su svakako izrazili tu želju, posebno sada kada se ukidaju vize, što i te kako pozdravljam, da imamo direktnu liniju Beograd – Peking. To bi bilo zaista fantastično i sjajno i onda bismo bili zemlja sa čijeg aerodroma idete u Moskvu, Sankt Peterburg, Peking i Njujork. Mislim da to niko nema. Znači, u tri najvažnije zemlje sveta imate direktnu liniju, što je nešto što je zaista fantastično i veliki uspeh. Ako se nekome to ne dopada, ako bi neko možda voleo da vrati opet JAT ili da vrati onakav aerodrom kao što smo nekada imali, dobro, meni ostaje samo sa žaljenjem da konstatujem da to baš nije pametno. Ko ne voli „Er Srbiju“, kome stalno smeta ta kompanije, nemojte da letite „Er Srbijom“, idite nekim drugim avionom ili idite peške, na kraju krajeva, pošto vam se to ne dopada. Ceo svet dolazi ovde, leti našim avionima, a samo se nekim ljudima ovde, pakosnim, to ne dopada. Ne razumem to, ali šta da radite.
Zaista smo ovde čuli svašta. Zašto država ne ulaže u neka propala preduzeća? Čuli smo neverovatne zahteve da država ulaže u fabriku traktora. A kada ih pitate gde će ta država da proda taj traktor, gde bi mogla danas da od ovako posrnule, uništene fabrike, kao što su Rakovica i IMT, kako bi one mogle da postanu danas konkurentne sa „Džondirom“ ili „Nju holandom“ ili otkud znam, pojma nemaju, ali to je bitno zato što prija nekim ljudima u Srbiji koji i dalje žive u tom periodu samoupravnog socijalizma i kaže – što to država negde nešto ne finansira.
Inače, potpuni sam pristalica privatne svojine i mislim da, osim za određene strateške grane, gde bi država trebala da zadrži većinsko vlasništvo, ali uvek sam pristalica javno-privatnog partnerstva, jer smatram da privatnik daleko bolje upravlja nego država i odgovornije, a to možete da vidite i po „Er Srbiji“, na kraju krajeva. Daleko odgovornije upravlja i svakako da pruža mnogo bolje usluge. Ne razumem taj strah, kao da neko priželjkuje da se vrati Kardelj. To otprilike danas ovde slušamo. 1
Što se tiče zakona o stanovanju, tu tek ne razumem – a zašto pridike. Pa to je pozitivno. Ja tvrdim inače kad pogledate kućne savete, razumem naravno ove u manjim zgradama. Znate, kad živite u soliteru i kad vidite kakav je kućni savet, dođe vam da se uhvatite za glavu. Ne možete nijedan problem da rešite. Neretko se sami stanari oko toga ko će da bude predsednik kućnog saveta, jer svako nađe neki mali posao sa nekim iz komunalnog preduzeća pa pravi svoja privatne dilove, a zgrada trpi. Ja živim u soliteru koji ima 22 sprata. To je da Bog sačuva. Nekada ne rade liftovi uopšte. Imamo situaciju da lift ne radi po godinu dana i ne mogu da se dogovore ko će da popravi lift. Izvinite, sad kad nekog naterate, ako ne možete da se dogovorite, pa dođe profesionalni menadžer, pa da vidite kako će neko da se natera da radi.
Imamo, recimo, strašan problem, svi soliteri imaju problem da parcela ispred solitera, znači onaj izlaz, to je prosto neverovatno, koga god sam zvao da renovira, odnosno da nam to popravi, niko nije nadležan. Ne zna se čija je to nadležnost. Kad zovete ove iz grada, kažu – ne, mi nemamo veze sa tim. Zovete iz opštine, ni oni nemaju veze sa tim. Onda ovi iz kućnog saveta kažu – mi nemamo sredstva. Onda imate rupe ispred ulaza i to niko ne popravlja, to tako stoji i deca izađu lome noge, upadaju u rupe. Znate, kad dođe neki profesionalni menadžment i te kako će da se potrudi pa će to da se popravi. Pa će svi stanari da imaju normalan izlaz iz zgrade.
Tako da, po ovom pitanju sam apsolutni pristalica ovi zakona. Ovo su dobri zakoni. Izuzetno dobri zakoni. Konačno da jednom probijemo tu barijeru, da više ne razmišljamo da o svemu mora država da upravlja i da javno-privatno partnerstvo nešto što je sasvim poželjno i ja se apsolutno za to zalažem. Imam samo pitanje za Ministarstvo, pošto sam dobijao pitanja od ljudi koji su podstanari i oni godinama pokušavaju da ostvare svoja prava kako da dođu do stana, pošto tolike godine uplaćuju i sve te rate, odnosno što zapravo plaćaju stanarinu, da li će se njima rešavati status? To sam dužan samo da pitam pošto su nama ovde postavili pitanje, a moram da priznam da nisam kompetentan za to da bi mogao da im odgovorim. Voleo bih da sami ljudi iz Ministarstva nam o tome nešto više kažu.
Što se tiče samog seta zakona. Moram da priznam da je ovo zaista, zaista dobro i svakako, onako punog srca, ću podržati. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Član 103, 104. i 107. Posebno oko ukazivanja na povredu Poslovnika i naravno na vređanje dostojanstva, jer ja uvek ističem da kada nešto pokušavate da prikažete kao povredu Poslovnika, ne smete da kršite dostojanstvo svih nas poslanika, a posebno ne javnosti i da obmanjujete.
Ovo sad što je urađeno je čista obmana. A da ne pričam o tome da neko ceni da li je nekom ozbiljna argumentacija ili nije. Ali kako god, pa nisam ja danas govorio o tome da će aerodrom otići u privatizaciju nego vaš šef poslaničke grupe uvaženog kolege. Time je izmislio, svakako…
Ja se samo izvinjavam, time je izmislio nešto što ne stoji, pošto se ovde samo priča o koncesiji. Hvala.
(Srđan Nogo: Ja sam dobio opomenu zbog ovoga.)

Hvala.
Pošto sam ovde svašta čuo, moram da izrazim prvo jedno veliko zadovoljstvo ukoliko je, kao što smo ovde čuli, Boris Tadić napravio SNS. Meni je drago da je on tako dramatično pogrešio, pa smo ga mi pobedili. Lepo je da nastavi tako da greši. Verujem i da se ovim novim kandidatom koga je doveo, ako je neostvaren u svojim međunarodnim ambicijama u UN, verujem da će sa njim pogrešiti i da će svakako izgubiti na izborima ponovo.
U svakom slučaju, razumem i nečije komplekse koji ne mogu da prebole to što je neko drugi pobedio, a nisu oni, ali dobro, to je već njihov problem.
Uglavnom, što se tiče predloženih sudija Ustavnog suda, jedna stvar je dobra kada ste narodni poslanik, a da ste vlasnik svog mandata, mada sam lično protiv toga, više sam pristalica da stranke imaju mandat. Ali, ima jedna dobra stvar, a to je što možete individualno da glasate kako hoćete. Ja bar za troje kandidata sa ove liste neću da glasam, ne postoji nikakva šansa da glasam. Reći ću otvoreno ko su. To su: Tamaš Korhec, Tatjana Babić i Dušan Ignjatović. Živ ne bih za njih glasao. To je moje pravo, mogu da se suzdržim od glasanja, mogu da pritisnem ono crveno. Ali, zato nije možda loše kada je poslanik vlasnik mandata, može da odluči individualno kako će glasati.
Kad smo već kod tih raznih pridika na dosadašnji rad sudija Ustavnog suda, inače, zaista tu moraju da budu vrsni pravnici, najbolji pravnici. Moram da priznam, meni je drago, dugo godina je ugledni profesor pravnog fakulteta, evo, koliko ima ovaj mandat, Olivera Vučić bila sudija Ustavnog suda. Čuli smo ovde predloge da bi Ustavni sud trebalo ukinuti. Jedna poslanička grupa je dala taj predlog da ukinemo Ustavni sud. Možemo i o tome da razgovaramo, ali znate, korpus ljudskih prava koji se svakodnevno širi jednostavno je toliko veliki da vi ne možete bez Ustavnog suda normalno da radite više i to prebaciti da se o ljudskim pravima u državi raspravlja u odeljenju nekog vrhovnog suda, malo bi bilo bezveze, složićemo se, s obzirom da se radi o tako osetljivoj materiji.
Ali, ja razumem ovde neke, koji su ovde predlagali, moj kolega Marijan Rističević je pogrešio. Nismo imali samo šesnaest meseci nedostatak Ustavnog suda. Mislim da je to bilo mnogo više, mislim da je bilo dve, tri godine. Ali, evo, neka bude šesnaest meseci. Znate li zašto je to strašno? Na primer, tokom akcije „Sablja“ mi smo imali jednu neverovatnu situaciju da je tada neko mogao da vas uhapsi da nemate čak pravo ni na advokata, i to se dešavalo. Kome ste mogli da se žalite? Nikome. Nije postojala institucija gde ste mogli vaše pravo da ostvarite. Gasili su medije, ni jedan medij nije mogao apsolutno sebe da zaštiti, niti da se požali negde. Nije postojala institucija da vam zaštiti vaša prava.
Sad, takvi pričaju kakav bi trebalo Ustavni sud da nam bude, a oni ga nisu ni imali. Mogli su da likvidiraju ako hoće na ulici, zato što im se tako moglo. Samim tim, malo mi je neverovatno da oni danas prigovaraju kakve se sudije biraju. Oni nisu imali ništa. A, mogu da se složim da bi trebalo možda povesti raspravu kako se biraju generalno sudije, ne mislim samo Ustavnog suda, ovo Ustav inače propisuje da ovako moraju da se izaberu, ali generalno, možemo da razgovaramo o tome da li bi parlament trebalo da bira sudije. Sve je podložno razgovoru, ali nemojmo nešto što je predviđeno zakonom, a i Ustavom, pre svega, nemojmo sada da pričamo prazne priče, nego dajte da uradimo posao kako valja.
Da li su kandidati dobri? Mislim da jesu, najveći deo njih, al opet svako ima pravo od poslanika da se opredeli za koga će glasati. Čuli smo i pridike oko Briselskog sporazuma. Briselski sporazum, bar kako mi kao država tumačimo, nije međunarodni akt. To je unutrašnji akt u državi. Znači, mi ne želimo da raspravljamo da je Kosovo međunarodno priznati subjekat, nego ga smatramo kao autonomnu pokrajinu. Tako da, svaki akt koji proizađe i na Kosovu koji se donese u skladu sa Briselskim sporazumom je akt pokrajine Kosovo, koji će se jednog dana možda vratiti pod našu ingerenciju u potpunosti, ali ćemo uvek to tako tumačiti. Nemojmo da razmišljamo da je to neki međunarodni akt. To što je moderator bila EU ne znači ništa. Mi ga smatramo da je to naše unutrašnje zakonodavstvo.
Što se tiče mandata, tačno je, pravilno je citiran onaj član 102. Ustava da je narodni poslanik, ali vrlo je važna ova reč, slobodan da svoj mandat da stranci, dakle, slobodan da može vrlo široko da se tumači. Meni se iskreno ne dopada što je bila tako neprecizna norma, ali smo se tada svi usaglasili da je Ustav dobar i na referendumu smo to podržali. Da li to treba promeniti? Svakako da da, ali to je sada tako kako jeste. Ustavni sud je doneo tumačenje kakvo je doneo. Mogao je da donese i drugačije, ali je većina bila ovakva.
Tako da, ja razumem nekada političke priče i političke razgovore. Međutim, odluke suda je glupo tumačiti, one su takve kakve jesu. To je čak i nemoguće tumačiti. Prosto, odluka suda je odluka suda. Samim tim, naravno da ću u danu za glasanje i te kako dobro razmisliti kome ću od ovih svih kandidata dati podršku, ali evo, bar sam rekao za ova tri da sigurno neću.
Inače, nadam se da će buduće sudije Ustavnog suda raditi svoj posao dostojno, onako kako bi trebalo da radi sudija Ustavnog suda i da će na najbolji mogući način štititi ustavnost u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
103, 104. i 106 članovi, to su ta tri člana, flagrantno se krši povreda Poslovnika, prvo ja sam poslanik i mandat je moj i ja sam odlučujem kakav ću amandman podneti kao i moje kolege. Imamo pravo da podnosimo, zamislite, amandman.
Ovo nije amandman SNS nego moj lični. Vrlo sam ljubomoran na njega. Prema tome, ja ću svakako glasati za taj amandman, nadam se da ću dobiti podršku od drugih kolega. Da li će on proći, ja to ne znam, ali imam pravo da podnosim amandman i ne dam niko odande uskraćuje. Ja vas molim da ubuduće reagujete kada neko želi da mi uskrati pravo da podnosim amandman i još da ga obrazlažemo.
S druge strane, ja razumem da neko brani svog predsedničkog kandidata, to uopšte nije problem, slobodno vi branite vašeg predsedničkog kandidata …

Ima, ima.

Dopustite mi samo evo završiću. On da je bio tako dobar, reagovao bi nekad u ono staro vreme na primer da zaštiti radnike koji ste upropastili u privatizacijama ili kao jedan od poslanika ….

Hvala. Član 107. vređanje dostojanstva ovog parlamenta uvaženi gospodine Milićeviću.
Morali ste da reagujete, jer ne može više ovako da se obmanjuje i laže javnost. To je zaista uvreda i za parlament i za kompletnu javnost. Ne može neko da priča o partokratiji koji je pola svoje buduće partije zaposlio u državnim organima, od Saveta za borbu protiv korupcije do svog ministarstva.
(Saša Radulović, s mesta: Jel ovo u okviru povrede Poslovnika?)
Da ne pričam kada je bio stečajni upravnik, u 19 preduzeća gde je rekorder, gde je bio stečajni upravnik, gotovo u svima je davao poslove svojoj ženi, firmi njegove žene. I da je sreće, a naše pravosuđe jeste loše samo iz jednog razloga, što je ovaj čovek na slobodi, a nije u zatvoru. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća. Vrlo ću kratko. Ne bih nikada reagovao, zaista, ali ako ćemo amandman da obrazlažemo na takav način da se vređa crkva i naša verska osećanja, to je zaista skandal.
Malopre ste morali čak i da reagujete. Čovek je izvređao kompletno naše sveštenstvo i žao mu je što novac ide da se negde napravi crkva. Izvinite, ja sam jako radostan što će se uložiti u hram Svetog Save npr. i zato što ćemo imati jedan velelepan takav objekat i zato što će svako doći to da poseti. Mislim da je to nešto što je u interesu ove države. A ovako vređati crkvu i ovako vređati uopšte naše sveštenstvo, to je zaista sramotno i skandal i zamolio bih vas da ubuduće reagujete.

Hvala.
Ovo je jako zanimljiv amandman, moram da priznam, po onom principu zaludni popovi i jariće krste.
Znate, to vam je onaj sistem kad neko hoće da degradira instituciju kao što je Narodna skupština Republike Srbije, gde jedino ministri, inače, dolaze da odgovaraju ljudima koje je narod izabrao. Vi hoćete, odnosno neko hoće da organizuje cirkus na televiziji, da se vidi kako se troše pare. Po toj logici onda isključivo bi trebalo predstavnici ministarstva jedini da dođu i da predstave građanima na televiziji kako se troši novac, a ne da vodite televizijske debate i da pravite haos od toga. Prema tome, ovo je toliko glupo, da ja nemam reči, i svaka čast Vladi što je ovo odbila.
(Boško Obradović, s mesta: Mislim da su se stekli uslovi za repliku.)

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, 103, 104, 107. Javio sam se za povredu Poslovnika, uzgred budi rečeno, da vi ste reagovali, ali ste morali na kraju već prve opomene da mu oduzmete reč, govorim o prethodnom govorniku, tim pre, što imamo poslanike od preko puta, koji nam stalno sugerišu da moramo da se držimo dnevnog reda, da vodimo računa o parlamentu, o radu itd, šta je na dnevnom redu, a on, samo da kažemo građanima je napisao amandman „briše se“. Reč jedinu nije o svom amandmanu rekao, i ovde nam drže lekcije svakodnevno kako bi morali da se držimo dnevnog reda, prvi oni to ne rade.
Ja vas molim da u buduće, da kada ih prvi put opomenete, a nastave da i dalje se ponašaju kako se ponašaju, i da se oglušavaju o vaše upozorenje, da im oduzimate reč. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Smatram da je prekršen član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku ako upotrebljava psovke, uvredljive izraze i ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Znate, ovde smo imali jednu situaciju da neko vređa druge poslanike, konkretno i kolegu Orlića, tako što neko nekome inputira da ne razmišlja svojom glavom. To je prilično velika uvreda. Možda neko sebe vidi u celoj toj priči, ali nemojte prema drugima da se ophodite, ako osećate to prema sebi. Mi ne razmišljamo glavom gospođe Jasmine Vujić, sa Berkli univerziteta u SAD. Nama ne mora američka vojska da piše šta moramo da kažemo u Skupštini i ne moramo da čitamo napisane govore. Imamo svoju glavu, možemo da kažemo ono što mislimo apsolutno slobodno, a ovi što drže papire i što imaju napisane govore od strane gospođe Vujić mogli bi, naravno, drugi put da ovakve stvari ne čine. Hvala vam puno.

Hvala, predsedavajući.
Zaista moram da ukažem na povredu člana 107, naravno, povredu dostojanstva svih nas ovde, zato što se ovde iznose zastrašujuće činjenice koje nemaju nikakve veze sa realnošću. Tako se javnost obmanjuje. Neko će steći utisak da Skupština takve stvari radi.
Naime, ovde imate jednu skandaloznu kampanju protiv svakog mogućeg investitora u ovoj zemlji. Dobro je da možda građani Srbije čuju ovakve stvari, da ovi ljudi kad bi ne daj Bože dobili odgovornost, oni bi potpuno upropastili ekonomiju ove zemlje, ljudi bi ostali bez posla.
Ja bih vas zaista zamolio da ubuduće svakog onog ko tera investitora iz ove zemlje, da ga zaista opomenete, zato što time narušava ekonomski poredak u ovoj državi i svakako narušava ekonomsku stabilnost ove zemlje, što, naravno, ne doliči parlamentu da tako nešto radi. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Član 103, član 104. i član 107, sva tri su flagrantno prekršena i vi ste morali da reagujete, jer se strahovito ponovo krši dostojanstvo parlamenta i svih građana, a posebno onih koji su izabrali gospodina Nikolića.
Međutim, ne radu se tu samo o tome. Da bi neko imao i mogućnost ovako nešto da kaže, pre svega mora da bude dostojan nečega. Neko ko je svoju opštinu tako uneredio i upropastio da ne može za 100 godina narednih da se oporavi, taj zaista nema nikakvog prava da ovako nešto iznosi i morali ste da ga opomenete. Hvala vam.