Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospodo ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o invalidskom osiguranju, koji je podnela Vlada, podnosim amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o invalidskom i penzijskom osiguranju, kojim se vrši izmena u članu 12. Zakona, pri čemu se dodaje novi stav 2. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara“.

Naime, razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze pre svega iz potrebe da se sistem invalidskog i penzionog osiguranja i dalje uređuje, i to u skladu sa započetom reformom ovog sistema 2002. godine. Inače, same reforme su se sprovodile u pet faza, 2002, 2003, 2005, 2010. i 2014. godine.

Osnovni cilj ovih reformi jeste stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzionog sistema kojim se obezbeđuje pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera. Penzioni sistem nije bio prilagođen promenama u smislu demografskog kretanja stanovništva, a bio je i preizdašan u odnosu na ekonomske mogućnosti društva u odnosu na blaže kriterijume invalidske komisije oko potpisivanja rešenja za invalidske penzije kao i visine istih. Pored toga i nepovoljan broj osiguranika i penzionera od 1:1,15 uz stalno pogoršavanje tog odnosa doveo je do deficita u poslovanju PIO, tako da je skoro 40% obaveza za isplatu neto penzija dotirano iz budžeta Republike.

Vlada Republike Srbije je obećala da će ukinuti Zakon o smanjivanju penzija kada se finansijski stabilizuje Republički fond. Čini mi se da je on sada stabilan zahvaljujući stalnom dotiranju sa sumom koja je ispod nivoa koju traži MMF. Vlada je veoma zadovoljna nastalom situacijom u smislu što je za nastalo uvećanje bilo dovoljno novca u budžetu tako da nije bio potreban njegov rebalans.

Iz navedenog razloga preduzete su mere reforme prilagođavanja invalidsko penzijskog sistema sa navedenim okolnostima. Podignuta je starosna granica za odlazak u starosnu penziju za oba pola, muškarcima do 65, a ženama do 62 sa postepenim podizanjem starosne granice koja se izjednačava sa muškom i to šest meseci godišnje. Uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju su se pooštrili, a uvedena je prevremena starosna penzija sa trajnim umanjenjem visine penzije. Ujedno su pooštrebni uslovi za stvaranje prava na porodičnu penziju, politika rasta penzija se usklađuje sa ekonomskim mogućnostima budžeta. Pored preduzetih mera za smanjenje deficita i dotacije iz budžeta ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistem PIO leži prvenstveno u što efikasnijem razvoju naše zemlje sa novim investicijama i povećanim zapošljavanjem čime bi se popravio odnos zaposlenih i penzionera.

Treba istaći da su penzioneri veoma važni za Vladu Republike Srbije koja se trudi da im obezbedi najbolje uslove za život. U ovom zakonu postoje pozitivne izmene koje idu u korist penzionera. Obećanje Vlade, prvo obećanje penzija u visini od 8,8 do 13,2% treba da bude već u novembru kada se isplaćuje oktobarska penzija. Naši najstariji sugrađani su zaista zaslužni za uspešne reforme koje je sprovela Vlada i zahvaljujući njima sada imamo stabilne javne finansije na čemu smo im neizmerno zahvalni.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, cenjene kolege i koleginice narodni poslanici podnosim amandman na član 3. zakona kojem se dodaje stav 3. koji glasi – humanističkim karakterom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Srbije sa posebnim osvrtom na poboljšanje zdravstvenog sistema.

Matične ćelije su ne specijalizovane ćelije i mogu se transformisati u bilo koji drugi tip ćelija u organizmu koje su uništene tokom procesa starenja, bolesti, povrede ili sličnog stanja. One su izvor svih ćelija tela, a ova sposobnost regeneracije oštećenih tkiva ih čini jedinstvenim u medicini.

Matične ćelije se mogu podeliti u različite kategorije u zavisnosti od njihovog nastanka, i to na odrasle koje se dalje dele na matične ćelije iz koštane srži i na matične ćelije iz pupčane vrpce, na embrionalne matične ćelije koje pružaju najviše mogućnosti, odnosno one mogu da se razvijaju u bilo koji drugi tip tkiva ili ćelije, ali se koriste samo u svrhu istraživanja, a ne u terapeutske svrhe.

Matične ćelije imaju široku primenu u medicini. Mnoga su oboljenja koja se mogu lečiti matičnim ćelijama. Pre svega, maligni tumori, koji su skup bolesti koje karakteriše nepravilan i progresivan rast ćelija sa nekontrolisanom deobom koje imaju sposobnost prodiranja u ostalo tkivo. Lek izbora upravo su matične ćelije. Bolesti krvi, kao, recimo, leukemija, takođe, lek izbora su matične ćelije. Šećerna bolest, bez obzira da li je u pitanju tip jedan ili tip dva, lek izbora upravo su matične ćelije. Srpasta anemija, talasemija, krvocitoza, hronična granumatoza, heriditorna trombocitopenija, različiti poremećaji imunološkog sistema, sindromi itd, svima su lek izbora matične ćelije. Bolesti hromozoma, kao što je recimo trizomija 21 para, lek izbora su upravo matične ćelije.

Zahvaljujem.

Cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, podnosim amandman na član 4. zakona kojim se dodaje stav 3. koji glasi – humanističkim karakterom ovoga zakona podstiče se sveukupni razvoj Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje zdravstvenog sistema.

Ovim Predlogom zakona utvrđuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti ljudskih ćelija i tkiva kod humane populacije, ali zakon istovremeno na jedan jasan i nedvosmislen način definiše i ulogu zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti i precizira korake u ostvarivanju osnovnog cilja, a to je uspostavljanje vrlo visokog kvaliteta bezbednosti i sigurnosti primene matičnih ćelija.

Time se postiže da nivo zdravstvene zaštite i brige o stanovništvu Srbije bude na što većem mogućem nivou, jer zdravlje stanovništva i njihov kvalitet života trebalo bi da budu prioritet za sve nas. Zato je neophodno izvršiti edukaciju stanovništva u funkciji donorstva i uticaju matičnih ćelija na svaki organizam, kao i načinom i metodama primene matičnih ćelija u lečenju mnogih oboljenja, o kojima sam govorio u prethodnom amandmanu.

Mnoge lokalne samouprave nemaju adekvatne ustanove, niti adekvatan stručni kadar koji bi intenzivnije brinuo i bavio se ovom problematikom, već preventivni centri pri domovima zdravlja vrše edukaciju putem tribina i putem predavanja.

Ako se matične ćelije sačuvaju, u starosti mogu da posluže kod lečenja infarkta srca, moždanog udara, ateroskleroze. Cena od 29 evra na mesečnom nivou i nije neka velika cifra s obzirom na efekte koji se postižu ako dođe do oboljenja. Ako se tkiva donora primaoca poklapaju i podudaraju, može se koristiti prilikom lečenja roditelja, kao i braće i sestara. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Pravilnika Narodne skupštine Republike Srbije i na osnovu Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koje je podnela Vlada, podnosim amandman na član 1. zakona kojem se dodaje stav 3. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Srbije sa posebnim osvrtom na poboljšanje zdravstvenog sistema“.

Zakonom o ljudskim ćelijama i tkivima utvrđuju se uslovi koji su neophodni za podsticanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva radi primene u humanoj populaciji. Odredbe ovog zakona odnose se i na matične ćelije hematopoeze iz periferne krvi, krvi pupčanika i kostne srži, ali odredbe ovog zakona se ne primenjuju na reproduktivne ćelije i tkiva embriona i fetusa, krvi i komponenata krvi, kao i na ćelije i tkiva koja su upotrebljena kao analogni transplantati unutar istog medicinskog postupka. Zakonom se mogu definisati i ustanove koje mogu biti banke ljudskih ćelija i tkiva.

Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, osim virusa, a skup ćelija sličnog ili istog izgleda embrionalnog porekla i funkcije naziva se tkivo. U prirodi postoje brojni organizmi koji su građeni samo od jedne ćelije, i to su tzv. jednoćelijski organizmi, u koje spadaju bakterije, praživotinje, neke alge i gljive, a sa druge strane postoje i višećelijski organizmi koji mogu imati i više miliona ćelija. Osim toga, neophodno je definisati i registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze iz periferne krvi, krvi pupčanika i kostne srži kojim će se omogućiti pronalaženje nesrodnih davalaca i time obezbediti neophodne ćelije radi presađivanja. Zato se u ovoj oblasti mora uspostaviti i informacioni sistem sledivosti, sa donošenjem programa transplantacije koji mora biti jedinstven na celoj teritoriji Srbije. NJime će se jasno definisati procedure i postupci presađivanja, čime će se uvesti red i u ovu oblast zdravstva.

Svaki građanin ima nedvojbeno pravo da sam odluči i da pismeni pristanak za primenu njegovih organa i tkiva putem transplantacije u humane svrhe ili pak da ostavi usmenu ili pismenu zabranu za korišćenje istih. Osim toga, njegova porodica, ukoliko se on pre nastupanja letalnog ishoda nije izjasnio, može da postupi po sopstvenom nahođenju. Može da da sigurnost za upotrebu njegovih organa i tkiva. Samim tim, stvaraju se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana Srbije o značaju davanja uz poštovanje principa sledivosti u svrhu lečenja. Time će se unaprediti kvalitet celokupne pružene zdravstvene zaštite u skladu sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti zdravstva. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, u stvaranju i delovanju našeg tela učestvuje više miliona ćelija. Svaka od njih ima svoju funkciju i ulogu, odnosno one su specijalizovane za funkcionisanje određenog dela tela organizma.

Upravo po ovome što sam naveo razlikuju se matične ćelije od ostalih ćelija. One su ne specijalizovane i mogu se transformisati u bilo koji drugi tip ćelija u organizmu, a koje su uništene tokom procesa starenja, bolesti, povrede ili sličnog stanja. One su izvor svih ćelija tela, a ova sposobnost regeneracije oštećenih tkiva čini ih jedinstvenim u medicini.

Matične ćelije pupčane vrpce imaju sledeće karakteristike. Za njih se može reći da su mlade, samoobnavljajuće, pametne, moćne, jedinstvene. Telo novorođenog deteta obiluje vrednim, potentnim, vitalnim matičnim ćelijama. Tokom devet meseci boravka u utrobi majke one su planirale i gradile telo novog ljudskog bića. Kasnije tokom života one pomažu da se održi mehanizam regeneracije ćelija koje su uništene u postupku starenja organizma, nekakve povrede ili bilo kojeg stanja obolevanja u organizmu.

U trenutku rođenja u krvi pupčane vrpce nalaze se mnogo tako dragocenih matičnih ćelija. Svaka jedinka je vlasnik sopstvenog depoa matičnih ćelija koje bi se napretkom medicine mogle odmah upotrebiti i ta osoba dobija svoje kompatibilne, nepromenjene, mlade, potentne matične ćelije.

Ove matične ćelije nakon presecanja pupčane vrpce se čuvaju u posebnim bankama matičnih ćelija i kod nas se uvek skladišti cela pupčana krv, bez odvajanja pojedinih komponenata, jer tako se sprečava gubitak pojedinih ćelija koje su važne u terapiji za bolesti za koje imaju namenu.

U svetu postoji 158 javnih banaka matičnih ćelija koje su raspoređene u 36 zemalja i imaju uskladišteno preko milion i po uzoraka i 250 privatnih banaka matičnih ćelija u kojima je uskladišteno oko osam miliona uzoraka. Hvala.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas su na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja tri zakona iz oblasti zdravstva i to su: novi zakon o presađivanju ljudskih organa, čiji su razlozi za donošenje sadržani u potrebi da se oblast presađivanja ljudskih organa sistemski potpuno uredi i da se tako stvore i obezbede uslovi za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa koji su namenjeni za transplantaciju.Uz to potrebno je obezbediti dovoljan broj ljudskih organa za presađivanje uz očuvanje ljudskog dostojanstva kako primaoca, tako i davaoca ljudskih organa.

Ovim zakonom jasno će se podeliti zdravstvene ustanove koje će obavljati poslove presađivanja od onih zdravstvenih ustanova koje će biti donor bolnice. Uz to donošenjem programa transplantacije koji će biti jedinstven na području Srbije i kojim će se jasno definisati procedure i postupci celokupnog postupanja presađivanja kojom će se uvesti red i u ovu oblast. Ujedno će se i uspostaviti jedinstven informacioni sistem u oblasti presađivanja organa, odnosno sistem sledivosti, a biće i pojednostavljeno izdavanje odobrenja zdravstvenim ustanovama da rade presađivanje organa s time što će inspekcijski nadzor vršiti stručnjaci koji su posebno edukovani kako bi se održao visok kvalitet ove medicinske usluge.

Što se tiče razloga za donošenje novog Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, oni su sadržani u potrebi da se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom da se ova oblast intenzivno razvija i daje nam mogućnosti za lečenje. Zakonom se definišu ustanove koje mogu biti banke ljudskih ćelija i tkiva. Osim toga, neophodno je definisati i registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze koji će omogućiti pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbediti neophodne ćelije radi presađivanja i u ovoj oblasti može se uspostaviti informacioni sistem sledivosti.

Svaki građanin Srbije može dati pismeni pristanak za primenu njegovog organa i tkiva, isto kao što to može pismeno ili usmeno i da zabrani. Ali ako se tokom života nije izjasnio u vezi sa ovim, njegova porodica u trenutku njegove smrti može to da učini. Donošenjem ovog novog zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti naših građana o značaju davanje uz poštovanje principa sledivosti u svrhu lečenja, a samim tim će se unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite sa propisima EU o ovoj oblasti.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, u skladu sa direktivom EU, uvodi se pojam nove psihoaktivne supstance kako bi se i te nove psihoaktivne supstance obuhvatile definicijom droge i time obezbedio zakonski okvir za postupanje i preuzimanje mera u vezi sa pojmom nove psihoaktivne supstance. Time se obezbeđuje i pravni okvir za uspostavljanje centra za monitoring droga kao i zavisnosti od njih u Ministarstvu zdravlja u cilju praćenja, prikupljanja i analize podataka o postojanju droga na nacionalnom nivou, a biće povezana sa istim centrom na nivou Evrope. U centru će se prikupljati podaci o upotrebi droga u opštoj populaciji, lečenje zavisnika, mortalite, infektivne bolesti i rizično ponašanje povezano sa njenom upotrebom kao indikatori koji su pokazatelji trenutne ponude, prodaje i distribucije droga.

Ovim zakonom takođe se definišu pravni okviri za donošenje podzakonskih propisa kojima će se regulisati skladištenje, uzrokovanje i uništavanje oduzetih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, uvažena ministarko, pred nama je zakon o ratnim memorijalima, koji je predložen sa ciljem kako bi se i ova oblast uredila i uskladila sa uspostavljenim načelima modernog građanskog društva, uz poštovanje najvišeg stepena ljudskih prava.

Ovim zakonom se uređuje sistem koji će doneti ujednačenu primenu u jedinicama lokalnih samouprava, koje će, kao što sam već naglasio, doprineti visokom stepenu poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja i javnog morala.

Uređeni ratni memorijali, kao važan segment ukupne kulturne baštine Srbije, posvećen je na taj način deo kvalitetnije i atraktivnije turističke ponude, čime će se doprineti sveukupnom planskom razvoju Republike Srbije.

Ovim zakonom jasno su definisane nadležnosti lokalnih samouprava, jer se jačaju odgovornosti u očuvanju i zaštiti našeg kulturnog nasleđa, vezanog za ratne periode, što i jeste naša obaveza kojoj sa posebnom pažnjom moramo prilaziti uvek, u svakoj situaciji i na svakom mestu.

Odnos prema kulturno istorijskim nasleđima i ratnim memorijalima, koja Vlada Republike Srbije iskazuje od 2012. godine, pa do danas, pruža nam veru da ćemo uspeti na putu sveukupnog preporoda i planskog razvoja, kao i na podizanju osećanja patriotizma i ponosa na našu svetlu tradiciju oslobodilačkih ratova koje srpski narod, slobodno možemo reći, ne svojom voljom, vodio kroz istoriju.

Povedeni bolnim iskustvima iz dosadašnjih ratova, u obavezi smo da poseban akcenat stavimo i na naš zdravstveni sistem, koji bi i koji je u stvari sada stalno u funkciji svoga naroda kako u ratnim, tako i u mirnodopskim uslovima.

Opšta je ocena da su reforme, započete 2012. godine, već dale određene rezultate i da je Srbija krenula u pravcu razvoja. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, Trg Svetog Trojstva u Somboru dobio je ime po spomeniku koji ga je ukrašavao od 1774. godine u znak zahvalnosti za prestanak jedne od brojnih epidemija zaraznih bolesti na ovim prostorima.

Spomenik se nalazi ispred stare Gradske kuće, a uništen je 1947. godine. Spomenik je, između ostalog, bio i sedište mere udaljenosti okolnih sela, tako da mesta iz prvog kruga bila su udaljena 13 kilometara od spomenika Svete Trojice, drugoga 20 i trećeg 25 kilometara.

Najveći broj Somboraca ni ne zna da su taj spomenik podigli Somborci koji su pripadali trima veroispovestima, i to pravoslavnoj, katoličkoj i protestantskoj.

Spomenik je podignut u znak zahvalnosti Bogu što je spasao Sombor od velike epidemije kuge, koja je pokosila dosta građana te 1763. godine.

O tome koliko je Somboraca u epidemijama 1738, 1739. i 1774. godine umrlo od kuge, govori nam podatak da su tada u Somboru podignuta četiri groblja na četiri kraja grada, gde je svaki kraj sahranjivao svoje mrtve u svom groblju.

Takav raspored grobalja preventivno je uticao da se smanje susreti ljudi sa umrlima od kuge kako u gradu, tako i na pojedinačnim grobljima.

Trg Svetog Trojstva danas predstavalja zaštićenu prostornu kulturnu celinu od velikog značaja. U poslednje vreme postoji jedna inicijativa da se vrati porušeni spomenik Svetog Trojstva, ali i spomenik Kralju Aleksandru Karađorđeviću, koji se nalazi na Trgu Svetog Đorđa. Istovetan spomenik Svetog Trojstva postoji očuvan na trgu u Mađarskoj, tako da je moguće uraditi kopiju.

Zahvaljujući ovom Zakonu o memorijalima stvoriće se uslovi da se vrate porušeni spomenici.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u sastavu Memorijalnog kompleksa Bitke na Batini, kod Bezdana, nalazi se i Spomenik Crvenoj armiji, tzv. „Pobeda“, podignut na mestu najžešćih borbi, tzv. krvavoj kvoti 169.

U sastav kompleksa nalazi se spomen-dom sa dve izložbene prostorije, sa stalnom muzejskom izložbom o Batinskoj bitci, kao i spomen park i zajednička grobnica sa posmrtnim ostacima 1297 boraca Crvene armije.

Jedan deo memorijalnog kompleksa, tačnije spomen-muzej, izgrađen je 1981. godine i nalazi se na bačkoj obali Dunava, na srpskoj strani. Muzej je dugi niz godina bio ruiniran, jer je služio za stacioniranje vojnih jedinica tokom ratnih dejstava u Hrvatskoj.

Sredstvima pokrajinske Vlade Vojvodine i grada Sombora muzej je obnovljen i sa novom muzejskom postavkom svečano je otvoren za javnost na 73. godišnjicu Batinske bitke, odnosno 11. novembra 2017. godine.

Za adaptaciju spomen-muzeja na obali Duvana kod Bezdana pokrajinska Vlada je izdvojila 11,6 miliona dinara, dok je grad Sombor uložio 3,5 miliona dinara.

Muzej je bio sav zarastao. Nije mu se moglo prići od rastinja i šume, a video mu se samo vrh. Radnici somborskih firmi uložili su nadljudske napore da se muzej dovede u sadašnje stanje, da je osposobljen za javnost.

Nova postavka u renoviranom Muzeju Batinske bitke prikazuje tok Batinske bitke koja je vođena od 11. do 29. novembra 1944. godine, u sadejstvu Pedesetprve vojvođanske divizije i Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije.

S obzirom da je i premijerka Ana Brnabić bila prisutna na ovom otvaranju, ona je istakla da Srbija ponosno čuva uspomenu na sve heroje koji su položili svoje živote za slobodu. Srbija i danas počiva na istim vrednostima, antifašizmu i slobodarstvu i naša se politika, shodno tome, ni do danas nije promenila.

Čini se da Vlada Republike Srbije nastavlja sa teškim reformama koje imaju za cilj svakodnevna poboljšanja života svih naših građana. Posebno su nam važni mladi ljudi, jer bez ulaganja u mladost nema ni budućnosti, ali treba voditi računa i o starijim generacijama, koje će usmeriti ovu našu mladost da sačuva i održava ove naše ratne memorijale. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, gospodo ministri, na dnevnom redu su veoma važni zakoni, kojima se uređuju problemi iz prošlosti, ali i zakoni kojima se obezbeđuje bolja i sigurnija budućnost.

Kada ovo kažem, mislim pre svega na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici, o jednoj pravnoj regulativi kojom se utvrđuju podsticaji majkama da rađaju i da na taj način sačuvamo naciju, što i jeste primarni cilj svih nas. Jako mi je drago što je ovaj zakon ugledao svetlost dana, jer tako se dodatno osnažuju majke da rađaju treće i četvrto dete.

Zakon o ratnim memorijalima koji uređuje pitanja od značaja za zaštitu, o uređenju i održavanju je od posebne važnosti pre svega za buduća pokolenja, ali i nas starije obavezuje da stvorimo neophodne uslove za zaštitu našeg kulturnog nasleđa, vezano za ratne periode.

Kao pripadnik nacionalne manjine posebno želim da naglasim da se njime do detalja uređuje sistem kojim se štite nacionalna i verska osećanja, što je cilj svake demokratske države.

Da je država Srbija takva zemlja govori i činjenica sa kojom i kolikom pažnjom se prilazi ovom pitanju, pa i ovaj put naglašava potrebu da se unapređuje poštovanje elementarnih ljudskih prava.

Niko 40 godina nije imao hrabrosti da prilagodi potrebe Srbije i reguliše ovu oblast. Neki to nisu hteli, a neki nisu ni želeli, a neki nisu smeli, jer se ovim zakonom izričito zabranjuje uređenje ratnih memorijala, koji svojom sadržinom ne odgovaraju istorijskim i stvarnim činjenicama, vređaju opšte i državne interese, vređaju nacionalna, verska osećanja i javni moral.

Poštovani narodni poslanici, Srbija je potpuno drugačija zemlja u odnosu na onu koja kada prethodnom ili bivšem režimu nije bilo ništa važno i ništa toliko sveto, sve do pitanja njenog opstanka, a kamoli da donosi ovakve značajne zakone za svoja buduća pokoljenja. Hvala.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na dnevnom redu i Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Ovim zakonom, zbog njegovih posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada uređuje se jedan pojednostavljen način radnog angažovanja lica i plaćanja poreza i doprinosa za rad u sektoru poljoprivrede, šumarstva, voćarstva, ribarstva itd.

Treba reći da je poslodavac preduzetnik koji na osnovu ovoga zakona obavlja poslove u navedenim sektorima, a ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Za obavljanje toga posla potrebno mu je angažovanje drugih lica, nadničara, odnosno sezonskih radnika, uz plaćanje nadoknade za obavljeni rad. Radno se mogu angažovati i lica koja su mlađa od 18 godina samo ukoliko su zdravstveno sposobni i ukoliko imaju pismenu saglasnost roditelja. Takođe se mogu angažovati i stranci, koji se u trenutku obavljanja sezonskih poslova nalaze na teritoriji Srbije.

Rad koji se obavlja na mobu ne podleže primeni ovoga zakona. Sezonski poslovi su oni koji se obavljaju samo u određeno vreme, u toku kalendarske godine, kao što su setva, sadnja, okopavanje, žetva, orezivanje voćaka, ispaša itd.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, kojim se uređuje i sistem u oblasti radnih odnosa. Siva ekonomija i neformalno zapošljavanje su vodeći izazovi sa kojima se Srbija suočava. Neprijavljenim radnicima su uskraćena prava iz penzionog i zdravstvenog osiguranja, a država je zakinuta jer ne može da naplati poreze i doprinose.

Kompanije koje posluju legalno imaju daleko veće troškove nego one koje se bave sivom ekonomijom. Porezi se odnose na porez na dohodak građana a doprinosi na penzijsko i zdravstveno osiguranje. Tako poslodavci koji isplaćuju minimalnu cenu rada sezonskim radnicima u proseku moraju da plate državi 10.197 dinara po zaposlenom, računajući poreze i doprinose.

Preduzetnika, i to jakih preduzetnika, u Vojvodini ima sve više. NJima je neophodna sezonska radna snaga. U Vojvodini već duže vreme ne možete naći radnika nadničara jer niko nije zainteresovan za rad. I oni koji hoće da rade, koji su zainteresovani, jednostavno ucenjuju preduzetnike koji im na crno plaćaju 300 dinara na sat.

Nadam se da će primenom ovog zakona sa plaćenim doprinosima i porezom i satnicom od 143 dinara, što nije ni malo, a ni mnogo, dovesti red u ovoj oblasti radih odnosa.

Poslodavac će sezonskog radnika morati da prijavi do deset sati kada počinje da radi i da ga odjavi isto do deset sati dana kada mu prestaje radno angažovanje kod poslodavca. Sezonski radnici mogu tako da rade do šest meseci u toku kalendarske godine, ali taj rad ne mora biti u kontinuitetu.

Za rad se sklapa usmeni dogovor i on ne može da traje duže od 12 sati dnevno uz pauzu od najmanje 30 minuta. Poslodavac svakog meseca mora da obnovi prijavu za svakog sezonskog radnika. Na ovaj način i poslodavac i sezonski radnik će biti motivisani da budu prijavljeni jer će poslodavac smanjiti troškove angažovanja uvođenjem E portala, jer će mu tako mesečni troškovi biti 6.060 dinara, a ne kao u slučaju ugovora o privremenim i povremenim poslovima koji bi bili 11.650 dinara.

Ujedno bih iskoristio priliku da se zahvalim svim koleginicama i kolegama narodnim poslanicima, prijateljima i sugrađanima, mojim Somborcima, koji su me podržali i osudili preteće i uznemirujuće pismo koje je upućeno meni i mojoj porodici i deci jer se zalažem za očuvanje identiteta Bunjevačke nacionalne manjine. Ovo preteće pismo me neće uopšte pokolebati jer zaista smatram da sve nacionalne manjine imaju ista prava i da ne sme da bude nikakve asimilacije jedne manjine nad drugom.

Još jednom, hvala svima na podršci koja mi u ovim trenucima jako puno znači.

Zahvaljujem.

Cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, Srbija je poslednjih godina velikim koracima zagazila na put evropskih integracija sa ciljem da postane uređena zemlja i samim tim dostigne standarde i visoko razvijenih evropskih zemalja. To, pre svega, čini svojim građanima zbog njihovog boljeg i dostojanstvenijeg života

Priznao to neko ili ne, Srbija radi to veoma uspešno na svim poljima, a posebno u oblasti zdravstvene zaštite i razvoja medicinskih centara i domova zdravlja.

Na tom putu lokalne samouprave moraju biti osposobljene u tolikoj meri da mogu svakodnevno podizati svoje kapacitete, da preko svojih organa prate proces evropskih integracija i budu spremne da isprate i sve promene koje ovakve promene i nose sa sobom.

Da ćemo, pre svega, zdravstveni sistem obezbediti novootvorenim zdravstvenim centrima i iste opremiti sa adekvatno savremenom opremom, da ćemo u svakoj lokalnoj samoupravi domove zdravlja osposobiti za pružanje još kvalitetnije i vrhunske zdravstvene usluge, ovakve prazne priče, obećanja, slušali smo sve do 2012. godine od predstavnika bivšeg režima gotovo svakodnevno, ali sve se zadržavalo samo na pustim obećanjima i, prosto rečeno, njihovim lažima.

Nikada nije zabeleženo više afera u zdravstvu, nego u periodu od 2000. do 2012. godine, a u Vojvodini do 2016. godine i sve pod rukovodstvom ministara i pokrajinskih sekretara, tada članova G17 i Demokratske stranke.

Amandmanom koji sam podneo insistira se na razvoj medicinskih centara, koji će se razvijati po evropskim standardima, doprineti sveukupnom planskom razvoju Srbije, jer samo zdrav čovek može svojim predanim radom i angažovanjem dostići nivo visoko razvijenih zemalja, što nam je i cilj zacrtan na putu evropskih integracija. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, imajući u vidu da je zdravlje svih građana Srbije od posebnog državnog interesa, da se ono obezbeđuje samo razvijenim zdravstvenim sistemom i razvijenom zdravstvenom zaštitom, kao i dobro uređenim i opremljenim zdravstvenim centrima i domovima zdravlja, podneo sam amandman kojim sam predložio sledeće, da se u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim se vrši izmena u članu 11. Zakona o lokalnoj samoupravi doda novi stav koji glasi – Realizacijom statuta lokalne samouprave, obezbeđuje se sveukupni planski razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara.

U statutima lokalnih samouprava, domovi zdravlja centrirani su bili i ostali su i sada. Nažalost, u vreme prethodnog režima, a posebno je to iskazano u Vojvodini, o ovom najznačajnijem pitanju građana, a to je njihovo zdravlje, nije se poklanjalo dovoljno pažnje, bolje rečeno, jer je uopšte nije ni bilo.

U prilog ove tvrdnje, podsećam vas na ogromne dugove apoteka sa kojima se susrela Vlada Republike Srbije odmah na početku svog mandata, zbog čega smo ulazeći u apoteke zaticali prazne police, a to bivšu vlast uopšte nije interesovalo. Oni su mislili samo na svoje džepove. Kao što je mnogo toga rešeno od 2012. godine do danas i dolaska na vlast SNS, o čemu svedoče postignuti rezultati koji su u Srbiji značajno pomerili unapred na lestvici sliku o domovima zdravlja, medicinskim centrima širom Srbije, pa tako i u mom Somboru je mnogo bolja, lepša i sasvim drugačija.

Na kraju mog izlaganja, rekao bih da je za svaku pohvalu slika koja je otišla u svet o dodeli 29 savremenih sanitetskih vozila koje je Vlada AP Vojvodine obezbedila i dodelila domovima zdravlja u Vojvodini. Tako rade odgovorni ljudi koji sada vode Vladu i resorno ministarstvo, za razliku od onih koji su Vojvodini do 2016. godine zaboravili na građane, ali ne i na svoje džepove. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima se vrše izmene u članu 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, dodaje se stav 2. koji glasi – saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara.

Amandmanom koji sam podneo dodatno se definiše koordinacija lokalne samouprave i državne uprave u vezi razvoja zdravstvene zaštite građana Srbije. Lokalne samouprave su osnivači ustanova u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koje su od posebnog interesa za svako lokalnu samoupravu, a stepen njihove razvijenosti prvenstveno zavisi od uspostavljenog nivoa saradnje lokalne samouprava, sa Vladom Republike Srbije, državnom upravom i nadležnim ministarstvima.

Prethodni režim nam je ostavio zdravstveni sistem potpuno neuređen, materijalno, tehnički, čak i kadrovski neobezbeđen, sa ogromnim dugovima, sa neadekvatnom opremom, ruiniranim, zapuštenim objektima većine domova zdravlja u lokalnim samoupravama. Takva je situacija bila i u Somboru.

Od 2012. godine, Vlada Republike Srbije na čelo sa našim predsednikom Aleksandrom Vučićem, čini sve ne bi li dovela sistem zdravstvene zaštite na nivo razvijenih zemalja. Sagledavajući šta je od 2012. godine pa do danas urađeno, moram reći da naša Vlada to radi veoma uspešno.

Prioritet ove Vlade i SNS je da svaki čovek u Srbiji ima dostojanstven i pristojan život, koji može ostvariti samo ako je čovek zdrav i zdravstveno sposoban da radi i doprinosi egzistenciji svoje familije, razvoju privrede i sredine u kojoj živi. Dalje, razvoj zdravstvene zaštite i uspešna saradnju sa lokalnom samoupravom svakako da obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, kojoj mi iz SNS i težimo. Hvala.

Hvala.

Ja bih samo rekao da u Srbiji nema diskriminacije.