Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cilj podnošenja ovog amandmana je da su članu 2. Predloga zakona dodaje tačka 15. koja glasi – Afirmacije stečenih kvalifikacija, kapitalizacija stečenih znanja u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom za razvoj medicinskih centara.

Dugi niz godina, opšta bolnica „Dr Radivoje Simonović“ u Somboru je tavorila. U rad i bolju obučenost specijalista, koji primenu novih znanja, zatim uvođenje novih tehnologija u rad, bivša vlast na čelu sa DS apsolutno je bila inertna, bar što se tiče ove zdravstvene ustanove, a i doma zdravlja koji više nije u sklopu opšte bolnice u Somboru.

Probleme u našem zdravstvu odlično je sagledalo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i otvorilo je put mladim ljudima da se edukuju i završavaju željene specijalizacije.

Ne dajući specijalizacije, bivša vlast je tako ograničavala građanima kvalitet i mogućnost boljeg lečenja. Do pre par godina, prosečna starost specijalista u Somborskoj bolnici bila je oko 60 godina.

Pre tri godine, na inicijativu mladih lekara sa internog odeljenja Somborske bolnice, bio sam u prilici da ministru Lončaru predočim preku potrebu osnivanja sale za katetarizaciju srca na nivou našeg zapadno – bačkog regiona, odnosno okruga.

Nakon uvida u potrebu opšte bolnice, ministar je krajem decembra 2015. godine doneo rešenje, u kojem daje svoju saglasnost da se u Somboru otvori angio sala, koju ne bi koristili samo kardiolozi, već i vaskularni hirurzi i neurolozi i da se na taj način u rad Somborske bolnice može uvesti nova tehnologija.

To se nije realizovalo zbog osporavanja dotadašnjeg direktora koji je bio kadar DS i sve dok nije on skinut i dok ceo projekat nije potpomogla i pokrajinska Vlada, sa nadležnim Sekretarijatom za zdravlje. Za sada je edukaciju završio jedan lekar i on ima svoju ekipu od šest ljudi, koji uspešno vrši katetarizacije srca. Pri kraju edukacije je i drugi kolega.

Znamo da je kod infarkta miokarda najbitnije reagovati u prva dva sata. Sada su i naši građani u istom, ravnopravnom položaju i nisu više građani drugog reda. Nema više dugih lista za čekanje da im se urade intervencija koju, nažalost, mnogi nisu do sada ni dočekali. Sada se sve menja.

Prošle nedelje, tačnije 13. marta u somborskoj bolnici je urađena i prva operacija ugradnje veštačkog kolena, zahvaljujući entuzijazmu jednog mladog kolege koji je po prvi put sa svojom ekipom uradio ovaj zahvat, nakon završene edukacije na Banjici. Ovoj prvoj operaciji prisustvovao je i njegov mentor.

Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravlje, našoj Vladi, koja je donela i donosi ovakve pozitivne mere kojima se poboljšava zdravstvena zaštita naših građana, doprinelo je da su građani sada puno sigurniji u načine i efikasnosti lečenja, sigurniji su u svoje zdravlje. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cilj podnošenja ovog amandmana je da se u članu 3. Predloga zakona dodaje tačka 10. koja glasi – obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara.

U Srbiji su sva znanja koja se stiču na fakultetima u procesu obrazovanja prepoznatljiva i van naše zemlje. Kvalifikacije stečene u našoj zemlji u visoko obrazovnim školskim ustanovama uglavnom su priznate u većini država sveta, a to se pre svega odnosi na priznavanje stečenih znanja na Medicinskom fakultetu.

Diploma stečena obrazovanjem na Medicinskom fakultetu u Srbiji, bilo da je to Novi Sad, Beograd ili Niš je prihvatljiva skoro u celom svetu, tako da naši lekari prilikom odlaska na rad van zemlje ne moraju nostrifikovati diplomu Medicinskog fakulteta.

Oni su pre svega dobrim obrazovnim sistemom, sa vrlo iskusnim nastavničkim lekarskim kadrom, obučeni da prenose znanje i veštine i van zemlje, da posle dobijanja diplome doktora medicine i završene specijalizacije vrše edukaciju kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Naše bolnice su postale dobri poligoni za obuku praktičnih znanja, budućih lekara i medicinskih sestara. Oni njima posle ostaju kao kadar, tu završavaju specijalizacije i afirmišu se kao lekari.

Naši lekari su članovi raznih foruma, usko specijalizovanih grupa za razvoj zdravstva u celini i aktivni su članovi društveno – političkog života Srbije.

Narodna skupština o ovom mandatu ima preko 20 lekara. U srpskom parlamentu već drugi mandat radi poslanička grupa za reproduktivno zdravlje, rodna pitanja i HIV koja je posvećena javnom zagovaranju, zaštiti i promociji ljudskih prava, seksualnih prava, reproduktivnog zdravlja i rodne ravnopravnosti u svim sferama društvenog života, posebno brigom za ranjive populacije. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, cilj podnošenja ovog amandmana je da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 3, koji glasi – NOKS-om se afirmiše sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinskih centara, a tako se vrši i afirmacija zdravlja naših građana.

Znamo da je zdravlje najbitnije za čoveka, a od toga koliko je pojedinac zdrav, zavisi njegovo angažovanje u društvu, na poslu, u porodici. Zato su nam jako važni skrininzi, odnosno preventiva i preventivni pregledi naših građana.

U skladu sa akcijom Besplatni preventivni pregledi koje je pokrenulo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Opšta bolnica „dr Radivoje Simonović“ u Somboru 25. marta ove godine, u periodu od 8.00 do 16.00 časova organizovala je preglede ultrazvuka, preglede mladeža na maligni melanom i ginekološke preglede. Preglede su mogli da obave svi građani Sombora, čak i oni koji nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

Građani Sombora i okolnih mesta su vrlo blagonaklono prihvatili ovu inicijativu Ministarstva zdravlja i u velikom broju su se odazvali ovim besplatnim pregledima, koji pre svega imaju preventivnu svrhu.

Prevencija bolesti je jako bitna, pre svega što se tiče građana, jer nije isto ako se neka bolest otkrije u početnom stadijumu ili kasnije, u završnom stadijumu, kada je vrlo teško postići izlečenje pacijenata, a vrlo je bitna i u finansijskom smislu, jer znamo koliko košta jedno lečenje naših građana, a ovakvim načinom prevencije i ranim otkrivanjem bolesti, u početnom stadijumu, puno brže i efikasnije je lečenje, kao i efekti toga lečenja.

Ovim pregledom obuhvaćeno je 280 ljudi. Kod njih 58 nađene su bolesti u primarnom stadijumu, uglavnom ginekološka stanja i odmah su procesuirane na dalju dijagnostiku i upućene su određenim specijalistima, a jedna osoba je zadržana na bolničkom lečenju.

Isto tako, 20. marta, na Dan borbe protiv raka dojki, održan je preventivni besplatni mamografski pregled dojki naših sugrađanki, u starosnoj dobi od 50 do 69 godina. Slogan ovih pregleda dojki je – Pronađi vreme, prevencija spašava život.

Ovim pregledima se odazvalo 28 žena, od čega je u početnom stadijumu karcinom dojke utvrđen u pet slučajeva. NJima su odmah dati uputi da se jave u onkološki dispanzer, radi daljeg procesuiranja.

Pored toga, vrši se i besplatan pregled na stolicu, na akutno krvarenje, a radi prevencije karcinoma debelog creva.

Cilj naše države je da joj građani ne budu bolesni ili da su manje bolesni nego prethodnih godina. Zato se i rade ovi preventivni pregledi, odnosno skrininzi, kojima treba da se smanjuje sve veći broj karcinoma određenih delova tela i organa, a samim tim i produži život ljudi koji boluju od ove opake bolesti.

Shodno tome, potrebno je nastaviti edukaciju naših građana vezano za njihovo zdravstveno stanje, prevenciju bolesti, kao i saznanja da lakše savladaju sve teškoće nastale usled bolesti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Zakonom o udžbenicima uređuje se pripremanje i odobravanje, zatim izdavanje, povlačenje udžbenika i udžbeničkog kompleta, kao i priručnika i dodatnih nastavnih sredstava za osnovnu i srednju školu. U suštini, udžbenik je osnovno didaktičko oblikovano nastavno sredstvo, koje se koriste u obrazovno vaspitnom radu, a čiji je sadržaj utvrđen planom i programom nastave i učenjem.

Ja ću se danas osvrnuti na udžbenike pisane jezikom pismom nacionalnih manjina, koji su izdati na teritoriji Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na bunjevačku nacionalnu manjinu.

Takav udžbenik može biti prevod odobrenog udžbenika na srpskom jeziku, a može imati dodatak uz udžbenik koji se koristi za realizaciju prilagođenog dela programa nastave, i učenja za one predmete koji su jako bitni i značajni za nacionalnu manjinu. Udžbenici napisani pismom i jezikom nacionalne manjine, su niskotiražni udžbenici, gde su troškovi proizvodnje, odnosno štampanja, kao i zavisni troškovi od maloprodajne cene istih.

Takav udžbenik se izdaje samo u slučaju kada se na jeziku i pismu nacionalne manjine izvodi obrazovno vaspitni rad. Plan udžbenika na jeziku i pismu nacionalne manjine kao i udžbenika za predmet od opšteg interesa za nacionalnu manjinu, na predlog zavoda i nacionalnog saveta nacionalnih manjina, a na predlog dobijenog mišljenja Nacionalno prosvetnog saveta, na kraju donosi ministar.

Nacionalne manjine da bi uopšte bile u prilici da zatraže mogućnost da se na njihovom jeziku i pismu izda udžbenik, moraju prethodno da izvrše standardizaciju jezika. Tako i bunjevačka nacionalna manjina nakon završetka rada na standardizaciji bunjevačkog jezika, dospela do pozicije da se već pišu i štampaju udžbenici za učenike osnovnih škola koji izučavaju predmet bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture.

Za nas bunjevce, standard je nešto što smo propisali kroz rečnik, pravopisni i gramatički priručnik, koji i kakav način, a to pišemo mi bunjevci danas u 21. veku, u našim medijima, knjigama i beletristici, u suštini i na koji način se mi bunjevci obraćamo sadašnjoj vlasti i državnim organima.

Standardi sami po sebi predstavljaju uslove koji se odnose na sadržinu, pedagoško psihološke zahteve, didaktičku i metodičku obradu, ako i jezičke zahteve i izradu grafičko, likovno i tehničku opremljenost udžbenika, a u zavisnosti od oblika medija i namene.

Čitavih 15 godina je bilo potrebno da se proglasi standard bunjevačkog jezika. Priručnik za gramatiku, pravopis i rečnik, trebalo bi da izađu iz štampe do kraja ove godine.

U ovom prvom izdanju rečnika ne nalaze se i reči Somborskih bunjevaca. Za pripremu, pisanje i štampanje ovog izuzetno bitnog dokumenta za nas bunjevce, bilo je potrebno nekoliko godina teško terenskog rada i istraživanja sa najčešće jezičkih pojava, pre svega ikavice, koja je na području Subotice i Sombora, dobro očuvana u smislu korišćenja glagolskih i imenskih nastavaka, kao i načina korišćenja padeža.

Naime, maternji jezik je kamen temeljac za svaku nacionalnu manjinu, pa i tako našu bunjevačku, radi očuvanja nacionalnog identiteta jedne manjine. Kroz istoriju, bunjevci su se nacionalno samoidentifikovali, tako da imamo naš jezik, naš govor i naš prepoznatljiv dijalekt. Bunjevci su na ove prostore došli pre 330 godina, a prva knjiga štampana na bunjevačkom jeziku, štampana je u Rimu, početkom 17. veka.

Mi se trudimo, pošto imamo svoj maternji jezik, u tome ćemo i uspeti, jer želimo da dođemo na najviši lingvistički nivo. Tako da ćemo mi sami bunjevci da se brinemo o našem jeziku i da ga stalno unapređujemo. Dugi niz godina, vršena je asimilacija i osporavanje bunjevaca, kao nacionalne manjine.

Vrhunac te asimilacije i osporavanja, dogodio se 1945. godine, kada je dekretom bunjevcima zabranjeno, da se izjašnjavaju kao bunjevci.

Ukinute su i sve škole koje su postojale na bunjevačkom jeziku, tako da je u mom rodnom mestu Čoloplju ukinuta bunjevačka škola, koju su pohađali moj deda, moja majka do 1945. godine.

Nadležnim službama u pokrajini podneli smo zahtev za ukidanje ovog dekreta. Na ovaj način, našu nacionalnu zajednicu, želimo da stavimo u ravnopravan položaj sa drugim zajednicama.

Sada imamo jezik kao vrstu identifikacije, što je za nas jako bitno i važno. Važno je da se krenulo sa mrtve tačke, tako da što se tiče službenog jezika u ovom trenutku Bunjevački Nacionalni savet kao legitimni predstavnik nas bunjevaca, neće tražiti celovitu nastavu na bunjevačkom jeziku.

Sada i naša deca, naši školarci imaju udžbenike napisane po ovom standardu i na maternjem jeziku.

U danu za glasanje, SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas su na redu tri zakona iz oblasti zdravstva i to dopuna Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, Zakon o medicinskim sredstvima i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Kliničkog centra između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji je donet 10. novembra 2014. godine, a njegova primena je počela 1. januara 2017. godine. U momentu njegovog donošenja utvrđeno je šta čini integrisani zdravstveni informacioni sistem, odnosno IZIS. NJega čine informacioni sistem organizacija zdravstvenog osiguranja, sistem zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica, ali sam IZIS 2014. godine nije bio još uspostavljen.

Zakon je bio nedorečen u smislu što nije sadržavao primedbe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostima. Donošenjem ovoga zakona omogući će se precizno određivanje pravnog lica koje će biti odgovorno za nesmetan rad zdravstvenih ustanova i zdravstvenog sistema u celini, zasnovanog na principima elektronskog poslovanja, a utvrdiće se i njegova obaveza u slučaju povrede bezbednosti podataka, kao i sankcija ukoliko se ne postupa po istom. Ta ustanova koja je odgovorna za navedeno je Zavod za javno zdravlje Srbije osnovan za teritoriju Srbije kao rukovaoca podacima koje čini IZIS.

Inače sam IZIS se organizuje i razvija radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja i podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva, finansiranjem zdravstvene zaštite, kao i funkcionisanje zdravstveno sistema. Baza podataka, odnosno softver na kome se zasniva funkcionisanje IZIS biće postavljen u Zavodu za javno zdravlje i time će se samo poboljšati vođenje zdravstveno-statističkih podataka.

Zavod za javno zdravlje u slučaju da ne bude registar lica obolelih od bolesti od većeg javnog zdravstvenog značaja. Zatim u slučaju da ne dostavlja izveštaja ministarstvu i organima nadležnim za područje zdravstva i ukoliko ne obaveste lica koja na koja se podaci odnose u smislu povrede bezbednosti njihovih podataka biće kažnjeno novčanom iznosu od 50 do 1.000 do dva miliona dinara, a odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi od 30 do 150.000 dinara.

Donošenjem ovoga zakona postiže se osnovni cilj, a to je usklađivanje sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Na taj način se omogućava nesmetano funkcionisanje zdravstvenih ustanova kao i zdravstvenog sistema u celini, tako da će pacijenti koji koriste usluge zdravstvenih ustanova biti u potpunosti pod zaštitom podataka o ličnosti. Time su podaci o zdravstvenom stanju pacijenata podignuti na jedan viši nivo, bar što se tiče zaštite ovih podataka. Treba istaći da primena ovoga zakona ne iziskuje dodatna finansijska sredstva, što je vrlo bitna činjenica.

Što se tiče Zakona o medicinskim sredstvima, njima se uređuju uslovi za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, odnosno stavljanje na tržište i upotrebu u Republici Srbiji. Medicinsko sredstvo može biti opšte, a tu se podrazumeva svaki instrument, aparat ili uređaj, softver, implantat, reagens, materijal i drugi proizvodi koji se koriste samostalno ili u kombinaciji. Pomoćna sredstva za medicinsko sredstvo, odnosno pribor je proizvod koji nije medicinsko sredstvo, ali koga je proizvođač namenio izričito da se koristi u kombinacijama sa medicinskim sredstvom. In vitro dijagnostičko-medicinsko podrazumeva reagense, kalibrator, kontrolni materijal, instrumente i aparaturu kao i softver namenjen za upotrebu u in vitro uslovima za ispitivanje uzoraka.

Implantibilno medicinsko sredstvo je namenjeno da se delimično ili u celosti ugradi u telesni otvor ili ljudsko telo čije je namena da ostane u organizmu i nakon medicinske procedure. Za medicinska sredstva stavljena na tržište EU postoji evropska baza podataka za medicinska sredstva koja centralizuje podatke o registraciji proizvođača tzv.EUDAMED. Članice EU za medicinska sredstva imaju svoje udruženje nadležnih organa tzv. kamp.

Što se tiče razloga za donošenje ovog zakona pre svega je u pitanju usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima EU iz oblasti medicinskih sredstava i to Direktivom za opšta sredstva koja se koriste u humanoj medicini, zatim Direktivom za aktivna implantibilna medicinska sredstva, Direktivnom za in vitro medicinska sredstva i smernicama i vodičima. Shodno tome Agencija je ovlašćena da vrši kontrolu medijskih sredstava u smislu zaštite od postojanja nesigurnih uveženih medicinskih sredstava. Svako sredstvo koje sadrži znak c, znak usaglašenosti može da se stavi u upotrebu.

Radi sprečavanja nastanka ili prevencije nastanka teških posledica po javno zdravlje u slučaju epidemije, Vlada na predlog ministra može da propiše i drugačiji način i uslove za stavljanje na tržište i registraciju medicinskih sredstava za kliničko ispitivanje, proizvodnju i promet, zatim tehničku procenu medicinskih sredstava, obeležavanje, vigilacu, oglašavanje kao i primenu različito standardnih uslova koji su propisani ovim zakonom i propisima donetim za njegovo sprovođenje.

U danu za glasanje SNS će podržati ove zakone. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne usvoji zato što ovim Predlogom zakona o dualnom obrazovanju, koji je Vlada Srbije uputila u skupštinsku proceduru, treba da se omogući jedno efikasnije obrazovanje, kao i zapošljavanje mladih ljudi odmah po završetku srednje škole, a ujedno došlo bi do smanjivanja stope nezaposlenih mladih do 25 godina života, kao i jačanja konkurentnosti privrede Srbije, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou.

Cilj predloga je da se celokupna koncepcija razvojnog sistema obrazovanja i vaspitanja u Srbiji prilagodi vremenu i uslovima u kojima se može odvijati, da učenici mogu da biraju između obrazovnih profila koji u sebi sadrže više veština, a u smislu postizanja optimalnih rezultata u svakoj etapi obrazovanja i vaspitanja, bez obzira da li je u pitanju obrazovanje radi nastavka školovanja ili obrazovanje za stupanje u proces rada. Istovremeno se samim tim se ostvaruje mogućnost kontinuirane provere analize i unapređenja nastavnih sadržaja.

Ovaj Predlog zakona o obrazovanju je izrađen na osnovu stranih iskustava, pre svega Nemačke, Austrije, a prilagođen je domaćim potrebama. Kompanijama je u interesu da nakon srednje škole dobiju stručni kadar odmah, koji neće ići na tržište rada da se dodatno obučava na raznim kursevima, već da odmah mogu da krenu sa radom. Ukoliko kompanije budu ispoštovale ovaj dogovor i odmah zapošljavale tu decu, to će motivisati mnoge učenike da na taj način ostvare svoj benefit i odluče se za ovakav vid obrazovanja.

Što se tiče procene uvođenja dualnog obrazovanja u obrazovni sistem za potrebe Vojske Srbije, a kojim se predviđa školovanje pet profila u Vazduhoplovnoj akademiji, vi ste, gospodine Šarčeviću i ministar Đorđević, potpisali sporazum o saradnji, kako bi se ovi akademci od naredne školske godine obrazovali po modelu dualnog obrazovanja. Ti momci i devojke će u budućnosti raditi na održavanju MIG-ova 29, novih helikoptera, brinuće o ispravnosti i sigurnosti kako letilica, tako i bezbednosti naših pilota.

Pored ovih, u Akademiji će biti uvedena i dva nova profila, i to je profil tehničara naoružanja i tehničara za municiju i raketne sisteme, a sve ove učenike primaće od naredne školske godine na rad fabrike namenske industrije „Sloboda“, „Crvena zastava“ i „Prvi partizan“.

U sistemu trenutno imamo 1.832 kompanije, što mala i srednja preduzeća, koja su zainteresovana da se uključe u program dualnog obrazovanja. Takođe, i 3.000 dece čeka da se uključi i ovaj vid školovanja.

Znači, uvođenje dualnog obrazovanja je potpuno realno i potrebno je Srbiji. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne usvoji zato što postoji veliko interesovanje, kao i preka potreba za dualnim obrazovanjem u pojedinim resorima privrede koji su zainteresovani za dobijanje gotovih kadrova, koji su im neophodni u procesima proizvodnje.

Pre svega, što se tiče metalne industrije, recimo, Železara Smederevo je zainteresovana za otvaranje smera operatera za preradu metala i ovo zanimanje predstavlja prioritet u školama u Smederevu. Takođe, od nekih najuglednijih kompanija, tekstilna industrija je u pitanju, šest najuglednijih kompanija u Novom Pazaru, naredne školske godine biće uključene u dualno obrazovanje kroz saradnju sa školama u dobijanju gotovih kadrova za dizajn tekstila i kože kroz smer modnog krojača. Tako recimo u oblasti prerade drveta, koje su u profilu operatera za izradu nameštaja, sadržano je više veština, kao zanimanje stolara, dekoratera, tapetara itd. Upravo zahvaljujući zanimanju stolara, dekoratera, tapetara, zahvaljujući saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju i projektom reforme srednjeg obrazovanja, pokrenute su inicijative za uvođenje ovog vida obrazovanja u Srbiji.

Dualno obrazovanje podrazumeva praksu u kompanijama koje bi dobijale osposobljen, adekvatan kadar. Recimo, prošle školske godine, bravari – zavarivači svoje iskustvo i znanje dopunjuju, ne samo u školama, školskim radionicama, već i u pogonima u Kraljevu, Mladenovcu i Obrenovcu, a električari u Lazarevcu i Novom Sadu. Realno, danas dobrih majstora više nemamo. Tu mislim na bravare, zavarivače i električare. Za njima imamo i te kako preku potrebu, jer rade samo stari i iskusni, ali su pri kraju svog radnog veka, a mladi tek trebaju da se obuče. Oni su prva generacija dualnog obrazovanja, onako kako je patentirano u Nemačkoj.

To se kod nas odvija tako što se praktični deo obuke uglavnom obavlja u kompanijama gde ovladavaju veštinama struke, i to u prvoj godini jedan dan, u drugoj godini dva dana, a u trećoj godini tri dana nedeljno. Zbog dobrog i efikasnog funkcionisanja dualnog obrazovanja Srbija mora da ojača svoju privredu, jer se moraju regulisati određene stvari, kao što je mesto učenika i njihova bezbednost u toku boravka u kompaniji, zatim dobri mentori koji će adekvatno prenositi znanje itd.

Kompanije koje prihvate učenike moraju ih kroz rad motivisati na ovaj ili onaj način, da li plaćanjem određenih sredstava učenicima za odrađenu praksu ili da daju neke benefite. To je već pitanje kompanije i njenih mogućnosti. Zbog toga se ceo problem ovakvog načina školovanja spušta na lokal i škole u opštinama u kojima su jake kompanije, tako da svaka kompanija koja želi da se uključi ima prostora da otvori ovakva odeljenja. Hvala.

Poštovana predsednice, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj amandman na član 23. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, bez obzira na predlog poslaničke grupe Dveri, ne bi trebalo da se prihvati. U odnosu na član 89. ovoga zakona, koji govori o delatnostima ustanova u obrazovanju i vaspitanju i mogućnosti upisa stranih državljana, odnosno migranata, oni po ovome članu 23. ostvaruju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na način koji je propisan zakonom za državljane Srbije.

U tom smislu, rekao bih da u Somboru trenutno ima 120 migranata, od čega je 95% porodica sa decom, i to iz Sirije, Iraka, Irana, Palestine i Avganistana, odakle ih je i najviše. Dece školskog uzrasta od prvog do osmog razreda ima 27, i to od prvog do četvrtog 12, a od petog do osmog razreda 15. Dečaka je 16, a devojčica 11.

U odnosu na dosadašnje iskustvo u Srbiji, vezano za obrazovanje migranata, a i sami znate za slučaj Šid, i da se to ponovo ne bi dogodilo, u Somboru, u Subotici i Kikindi primenjuje se metod za obrazovanje ove dece tako da se ona ne vrši u školi, već se odvija u prihvatnim centrima. Za sada prevodioca u prihvatnim centrima nema, već su se učitelji, profesori tako organizovali da idu u paru i da bar jedan od njih dobro govori engleski. Deca uglavnom već znaju engleski, pa tako prevode na arapski onima koji zbog neznanja engleskog jezika ne mogu da prate i da uzmu aktivno učešće u ovim radionicama.

Iz školske uprave, direktori škola su dobili predlog, što se tiče programa rada, da imaju jedan fleksibilan pristup. Oni ne moraju prenositi informacije kao našoj deci i da se počne sa nastavom, pre svega, fizičkog, muzičkog i likovnog obrazovanja. Deca su ove radionice odlično prihvatili i one se odvijaju tri puta nedeljno, i to ponedeljkom, sredom i petkom po jedan i po sat. Nakon dve nedelje rada ovih radionica, deca su prezadovoljna, željna su znanja, a njihovi roditelji i oni sami tražili su da im nastavu produže na svaki dan, da ona bude opširnija sa daleko više podataka i informacija, baš kao što dobijaju i naša deca u školama.

Znači, migranti traže da imaju jedno funkcionalnije obrazovanje i jako su zainteresovani pre svega za prirodne nauke, naročito za matematiku. U Somboru učitelji i profesori iz dve škole, koje su na teritoriji prihvatnog centra, obučavaju decu migrante. To su škola „Ivo Lola Ribar“ gde obučavaju decu od petog do osmog razreda i „Bratstvo i jedinstvo“ gde učitelji prenose svoje znanje deci od prvog do četvrtog razreda.

S obzirom da se u centrima zadržavaju dosta kratko, znači, dva, tri ili najduže šest meseci, migranti baš nisu zainteresovani za učenje srpskog jezika. Komesarijat za izbeglice i lokalna samouprava su obezbedili kompletan nastavni materijal potreban za organizovanje radionica, kao i neophodna nastavna sredstva, kao i tehničku podršku u organizovanju nastavnih aktivnosti. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postupci vantelesne oplodnje temelje se pre svega na poboljšavanju prirodnih oplodnih mogućnosti parova, a usmereni su na ostvarivanje kontakta jajnih ćelija i spermatozoida, skraćujući time put do njihovog spajanja ili dovodeći ih u neposredni kontakt. Suština svih postupaka VTO je izazivanje ovulacije i dopremanje pripremljenog semena u veću ili manju blizinu jajne ćelije u telu, to je tzv. arteficijalna, odnosno intrauterina inseminacija ili inseminacija van žene, odnosno in-vitro inseminacija.

Inseminacija kao intervencija počela je da se primenjuje 40-tih godina prošlog veka, a predstavlja uzimanje semena muškarca i njegovo artificijelno unošenje u cervikalni kanal, u šupljinu materice ili jajovod. Inseminacija se može izvesti spontano u toku prirodnog ciklusa, očekivanog ciklusa ovulacije, određivanja luteinizirajućeg hormona, može se proizvesti uz stimulaciju ovulacije u vreme očekivanja uz nivo luteinizirajućeg hormona i stimulaciju ovulacije uz medikamente i prethodnu pripremu semena u cilju postizanja maksimalnog oplodnog potencijala partnera.

Tajming kod inseminacije je veoma bitan jer se ona radi neposredno pre ili odmah nakon ovulacije, a to se utvrđuje ultrazvučnim pregledom ili nalazom nivoa luteinizirajućeg hormona. To je jednostavna intervencija koja traje od pet do deset minuta, pri čemu se u matericu unese od jedan do 1,5 ml prethodno pripremljenog semena, nakon čega žena leži jedno izvesno vreme i posle dve nedelje se utvrđuje nalazom krvi da li je ona ostala trudna ili ne. Sama inseminacija u lečenju neplodnosti se radi tri do četiri puta i nakon toga parovi se okreću ka vantelesnoj oplodnji.

Napominjem da se vantelesna oplodnja sprovodi tek ako su iskorišćene sve ostale mogućnosti začeća i lečenja steriliteta. Ona je kruna lečenja neplodnosti, a za mnoge parove i jedini put do ostvarivanja roditeljstva. Postoje dva osnovna postupka u vantelesnoj oplodnji, to je klasični metod, odnosno in-vitro fertilizacija, i mikrofertilizacija. U slučaju klasične VTO, i to metodom in-vitro, jajne ćelije se pune većim brojem kvalitetnih spermatozoida i na taj način se vrši inseminacija. Već posle 18 do 24 časa se može utvrditi da li je došlo do fertilizacije. Jedino ako je mogućnost IVF minimalna radi se mikrofertilizacija kojom se povećava šansa parovima uključenim u postupak da se ostvare kao roditelji.

Što se tiče nemogućnosti začeća, ona postoji kako kod muškaraca zbog smanjenog broja pokretnih spermatozoida, zbog lošeg kvaliteta, slabe prodornosti itd, tako postoji i kod žena. Ako je muškarac aspermičan, odnosno postoji totalni izostanak spermatozoida u ejakulatu, vrši se aspiraciona biopsija testisa. Prethodno očišćene jajne ćelije od grozdova dovode se u blizinu spermatozida i vrši se na taj način oplodnja.

Hečing je novi metod kojim se mogu poboljšati šanse za vantelesnu oplodnju kojim se omogućava da jajna ćelija lakše probije opnu oko nje i olakšava se oslobađanje embriona. Od hečinga se odustaje samo ako postoji jedan embrion. Ovu metodu posebno koristimo u poznim reproduktivnim godinama kod starijih od 37 godina života, kod žena koje su iscrpljenih jajnika i onih koje su imale više neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje, tako da hečing povećava šansu trudnoće za 20%. Embriotransfer se može uraditi već nakon 30 sati od intervencije, tako da je ovo još jedan način vantelesne oplodnje.

Za smanjivanje upućivanja na vantelesnu oplodnju vrlo značajno mesto ima i skrining, odnosno redovni preventivni pregled grlića materice. Poznato je da se ovaj karcinom najčešće javlja kod žena u mlađoj životnoj dobi koje se vrlo često još nisu ostvarile kao majke i zbog toga je jako bitno da sve žene redovno odlaze, bar jednom godišnje, na kontrolni pregled kod ginekologa, da im se uradi svaki put bris Papanikolau, ako je potrebno i kolposkopski nalaz.

Vantelesna oplodnja se obavlja kako u državnim, tako i u privatnim bolnicama. Za sada je sa 11 zdravstvenih ustanova ugovoren VTO zato što je u državnim bolnicama lista čekanja jako duga. I pored pomeranja granice za VTO na 42 godine, mlađe osobe vrlo često ne pribegavaju ovom načinu oplodnje. Mnoge lokalne samouprave, pa tako i somborska, izdvaja deo sredstava iz budžeta za parova koji su bili već na VTO, ali po zakonu na to više nemaju pravo. Granica za ovo je 45 godina, tako da je prošle godine somborska lokalna samouprava izdvojila milion dinara za tri bračna para koji su stariji od 42 godine, a mlađi su od 45 i kod jednog je došlo do začeća i oni očekuju blizance, a ova druga dva para su u procesu pripreme za vantelesnu oplodnju.

Po mišljenju Instituta „Batut“, vrlo je opravdano ugovaranje o 3.300 do 4.300 usluga lečenja sa privatnim zdravstvenim ustanovama jer je kapacitet u pet državnih bolnica svega 1.700 postupaka.

Tako da je već tokom ove godine zaključen ugovor sa 11 privatnih klinika, i tako je obezbeđeno da 3.050 parova započne lečenje neplodnosti. U privatnoj ustanovi upućeno je do sada 1.060 parova, od toga je 745 završilo proces vantelesne oplodnje a 70 parova je u postupku biomedicinski potpomognutog oplođenja, dok 245 iz nekog razloga još nije uključeno u procedure.

Što se tiče državnih ustanova, 234 žene je prošle godine zatrudnelo i očekuju prinove, a u privatnim je to bilo 143. Izmenom pravilnika čija je izmena stupila na snagu 25. juna prošle godine, osigurana lica mogu da ostvare pravo na treći pokušaj lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognuto oplođenja na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Tokom prošle godine na području filijale Sombor na obrazac, to je standardni obrazac OLK 11, odnosno na saglasnost lekarske komisije za započinjanje vantelesne oplodnje odlučilo se 69 parova, a 53 para je već u tom procesu. Razlika je nastala u tome što su neki parovi ili odustali jer je potrebna dopuna nalaza koja je dosta kompleksna i tiče se kako muškarac tako i žena.

U prva tri meseca ove godine, 22 para čeka odluku lekarske komisije za upućivanje, a 31 je u procesu vantelesne oplodnje. Obrazac OLK 11 ima važnost trajanja od tri meseca i on se može izdavati više puta. Svaki petak filijale šalju u Republički zavod za zdravstveno osiguranje tabelarni prikaz svih osiguranih lica kojima je izdat ovaj obrazac, a ovim pravilnikom izmenjen je član kojim žena koja već ima potomke može u novoj bračnoj zajednici da zatraži uključivanje u vantelesnu oplodnju ako joj partner nema dece.

I pored svega toga što država pokušava da ovim postupcima poveća natalitet i prirodni priraštaj u Srbiji, procenat uspešnosti vantelesne oplodnje je 33%. Pored ovoga, recimo, malog procenta začeća omogućeno je porodicama da uživaju u roditeljstvu a ženama da se ostvare kao majke.

U danu za glasanja poslanička grupa SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsednice, cenjena gospođo ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati iz razloga što u članu 11. stava 2. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama iz „Službenog glasnika“ Republike Srbije broj 88/11 i 15/16, upravo predviđa da sva druga pitanja od značaja za davanje koncesija za pojedine oblasti iz delatnosti stava 1. ovoga člana mogu da se urede posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast ili delatnost.
Upravo navedeni zakoni je dao mogućnost da se pitanje od značaja za davanje koncesije za upravljanje aerodromima urede posebnim zakonom što se i čini predlogom ovoga zakona. U odnosu na član 1. tačka 2. razlog za donošenje ovog zakona kao posebnog bilo je davanje aerodroma u koncesiju u smislu odredbi Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, gde postoji kooperativni odnos između javnog sektora kojeg zastupa država i privatnog sektora koji u ovom slučaju preuzima upravu nad državnim subjektom, odnosno nad Aerodromom „Nikola Tesla“ s obzirom da je o njemu reč bilo na plenarnoj sednici, u periodu od 20 do 30 godina, pri čemu se očekuje oko deset miliona evra koncesije godišnje plus nekih 400 miliona evra koncesija za naknade.
S obzirom da se očekuje ekspanzija vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji pa i u celom regionu neophodno je pripremiti jedan finansijski okvir za što efikasniju komercijalizaciju aerodroma u Srbiji. Ovim zakonom definisane su delatnosti upravljanja aerodromima kao predmet koncesije gde je upravljanje aerodromima delatnost od opšteg interesa.
Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u toku godine usluži oko pet miliona putnika, pri čemu je u novembru evidentirano 350 hiljada. Među najboljima je u regionu što se tiče poštovanja vremena poletanja i sletanja. U svom uvodnom izlaganju ministarka Mihajlović je nabrojala par aerodroma, a ja bih danas istakao i rekao par reči i o aerodromu u Somboru koji je u prostornom planu Republike Srbije definisan kao namenski za civilne potrebe, a odlukom Vlade od 26. decembra 2002. godine data je saglasnost da se ovaj aerodrom zajedno sa aerodromom Lađevci kod Kraljeva, „Ponikve“ kod Zlatibora, stavi u civilni saobraćaj. Nažalost aerodrom u Somboru još uvek nije dobio ovu namenu.
Hteo bih da kažem još par tehničkih reči o ovom aerodromu. Aerodrom se nalazi u zapadno bačkom okrugu na sedam kilometara od Sombora i devet kilometara od Luke Apatin. Smešten je na 707 hektara od čega je 350 hektara plodna oranica. Realno je očekivati da je za potrebe vojske dovoljno 200 hektara, a da sve ovo ostalo, a shodno i predlogu Zakona o upravljanju aerodromima i uvođenje kategorizacije aerodromskog kompleksa koji obuhvata područje aerodroma iz kojeg je izuzet deo za vojsku i deo zemljišta koji je neophodan za razvoj aerodroma.
Po tome somborski aerodrom ima sve uslove da postane civilni. U tom prostoru se mogu razviti različite aktivnosti, kao što su izgradnja hangara za održavanje aviona, slobodna carinska zona, razvijanje intenzivne poljoprivredne proizvodnje, pre svega, povrtarstva, izgradnja kargo skladišta itd.
Tehnički gledano, na aerodromu Sombor postoji betonska poletna staza koja je dužine 1800 metara sa 60 širine, i pored koje se nalazi i poletna travnata staza 1600 metara puta 150 metara.
Promenili su se uslovi u vazdušnom saobraćaju. Nastaju lou-kost kompanije, kargo saobraćaj je u usponu, kao i broj prevezenih putnika. Ne možemo sada obrazlagati koliko bi to ceo region oživelo i koliki bi se broj radnika zaposlio, a time bi se povećala kupovna moć i bolji život građana regiona.
Inače, somborski aerodrom se smatra kao alternativa aerodroma „Nikola Tesla“. Shodno tome, bilo bi poželjno ponovo inicirati i nastaviti već započete razgovore sa Ministarstvom odbrane i privesti ih kraju, kako bi eventualno i aerodrom u Somboru ušao u koncesioni proces. Hvala lepo.

Hvala. Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas su pred nama dva predloga zakona iz domena poljoprivrede i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i drugi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, naročito u stočarskoj proizvodnji, postiže se veći kvalitet za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja i to na širi krug korisnika. Veoma je dobro što se registrovana poljoprivreda gazdinstva za proizvodnju u stočarstvu proširuje i na kvalitetne tovne bikove, na krave i uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve i kvalitetne priplodne nerastove.
Ovim promenama preciznije se definiše koja to lica imaju pravo na korišćenje tih podsticaja, odnosno preciznije se propisuje koji se podsticaji za pojedine kategorije mogu ostvariti.
Primera radi, podsticaj za tov junadi ostvaruju ona gazdinstva u kojima je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa, prvo vlasništvo lica koja ima pravo na korišćenje ove vrste podsticaja najmanje 185 dana, nakon čega je prodato klanici, ili je namenjeno izvozu.
Sve ove izmene i dopune Zakona o podsticaju u poljoprivredi, ukazuju da se stimuliše povećanje i stabilnost stočarske proizvodnje. Da bi se ovi ciljevi mogli ostvariti, savremeno tržište orjentisana proizvodnja u stočarstvu mora se zasnivati na korišćenju visoko kvalitetnih i specijalizovanih čistih rasa i hibrida i potrebnog genetskog materijala za remont osnovnoga stada u cilju ostvarivanja visokih rezultata u ovoj proizvodnji.
Smatram da ovim zakonom i dopunama Zakona o podsticajima, ipak nisu obuhvaćene autohtone rase, pre svega goveda i ovaca, pa je potrebno da se uvedu podsticaji za njih, zbog čistote i genetike tih rasa. Realno bi bilo da se zakon dopuni da se obuhvati podsticaj za rasu ovaca „Pramenka“. Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju, sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata, sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrim ekonomskim isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrom ekonomskom isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Takođe predlažem da podsticaj obuhvati tov brojlera. Isto tako bi trebalo da premije za mleko za 2017. godinu ostanu na dosadašnjem nivou. To je veoma značajno za tu proizvodnju i da ta premija vodi ka većoj proizvodnji i stabilnosti u proizvodnji mleka.
Sve ove predložene mere iz ovog predloga zakona doprinose poboljšanju stočarske proizvodnje i vode ka većoj stabilnosti i stabilnoj i sigurnoj proizvodnji u stočarstvu.
Što se tiče Predloga zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, isti će omogućiti poštovanje pravila i rokova koji su utvrđeni sporazumima i ostvarenjem cilja, a to je stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, odnosno povlačenje finansijskih sredstva iz pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Korišćenjem ovih sredstava svakako će se povećati standard i konkurentnost u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a to znači da će od toga korist imati srpska poljoprivreda, dok će se administracija istovremeno morati unapređivati, odnosno prilagoditi pravilima koja važe u EU.
Koristeći ove fondove doprineće se tome da mladi ostaju na selu, a ne da odlaze u inostranstvo. Imajući sve ovo u vidu, u danu za glasanje SNS će podržati oba ova predloga zakona. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Ja predlažem da se ovaj amandman ne prihvati zato što ceo zakon, kao svoju temeljnu pretpostavku uzima da počinilac nasilja nije izvršio nikakvo krivično delo, pa je zbog toga uloga javnog tužioca i policajca jako važna u ovom slučaju. Ako je i učinjeno neko krivično delo, onda se to postupa po drugom zakonu, odnosno po Krivičnom zakoniku.
Uzimajući u obzir da je tokom prošle godine usled nasilja stradalo oko 120 žena, jednostavno monstruoznim činovima lišeno je života, što je celokupnu javnost ostavilo u šoku. Ove godine nasilnici su nastavili sa istim radnjama, tako da je do danas ubijeno negde oko 35 žena, a broj onih nad kojima je izvršen bilo kakav oblik nasilja drastično je veći. Veliki deo se ne prijavljuje da bi se nastavilo dalje procesuiranje i počinioci izveli pred lice zakona.
Zbog svega toga, borba za ravnopravnost polova mora biti zajednička, jer ona predstavlja, kao takva, ne samo jedan civilizacijski iskorak, već je utemeljena u našem Ustavu i zakonskim aktima.
Postavlja se pitanje – koliko mi kao civilizovano društvo preko institucija koje se bave ovom problematikom možemo pre svega zaustaviti ovaj požar nasilja koji uzima sve veći mah, koji ima karakteristike širenja i povećavanje broja nasilja nad ženama i porodičnog nasilja?
Tokom prošle godine postavljena je jedna sistemska osnova da se ovi nemili događaji smanje, jer je Ministarstvo pravde načinilo jednu platformu za rešavanje ovog problema, odnosno ovakva sistemska osnova predviđa borbu po dva osnova i to borbu protiv krivičnog dela, protiv polne slobode i krivičnih dela protiv braka i porodice. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Ja predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, jer je neprecizan, jer nisu dovoljno jasno precizirane obaveze koje se odnose na ovlašćena lica, misli se na zdravstvenu, vaspitnu i obrazovnu delatnost.
Treba istaći da žena obično negira bilo kakva postojanja nasilja nad njom, da li iz straha da se ono ne ponovi, da li iz stida da je društvo ne osudi, pa tu postoji jedan kulturološki obrazac – tukao me je moj muž, da li iz bojazni da će joj se porodica raspasti, da li iz straha za sigurnost dece, ali je činjenica da 97% žena, bez obzira na uzrast, obrazovanje, na visinu intelekta, neće priznati, već će reći jednu od onih klasičnih već viđenih rečenica – okliznula sam se niz stepenice, pala sam u kadi i sl. Zbog toga bi lekari koji dođu prvi u kontakt sa zlostavljenom i povređenom ženom, ženom nad kojom je izvršeno nasilje, trebali istog momenta da to i prijave i pozovu policiju koja će slučaj dalje procesuirati.
No, nisu samo žene žrtve porodičnog nasilja. U manjoj meri su zastupljeni i deca i muškarci.
Lekar, najčešće je to povreda lica, vrata i glave, to su obično specijalisti uha, grla i nosa, neurohirurzi, maksiofacijalci, moraju prvi pružiti, osim zdravstvene pomoći, i podršku toj zlostavljenoj ženi. On treba da bude prva linija ohrabrenja da žrtva više ne ćuti, već da prijavljuje postupke zlostavljanja. On bi trebalo da ohrabri i policiju da, bez obzira na težinu nanete povrede, da li je ona lakša ili teža, policija, tužilaštvo, sudija i socijalni radnici moraju stati uz lekare, jer samo jednim sveobuhvatnim pristupom svih navedenih segmenata koji moraju biti sastavni deo jednog tima, uspeha u smanjivanju broja zlostavljanih žena mora biti. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Predlažem da se ovaj amandman ne prihvati zato što se članom 24. Predloga zakona uređuju sva pitanja koja su veoma bitna za prevenciju nasilja, kao i za pružanje zaštite i podrške žrtvi. Tako da, ako postoji zlostavljanje nad ženom, koje se često dešava, svaki grad bi trebalo da ima sigurnu kuću gde bi žena i deca trenutno se smestili, jer mnogi nemaju ni materijalne mogućnosti, a ni stambenog prostora gde bi se mogli izolovati da bi se na taj način rehabilitovali za eventualno samostalna život, kažem eventualno, jer većina njih iz ko zna kojih razloga se vraća u sredinu gde su i doživele nasilje.
Žene u sigurnoj kući treba da ostane sve dok se ne završe sve pravne mogućnosti za kažnjavanje onoga ko je izvršio akt nasilja, odnosno akt agresije. Imajući u vidu sprovođenje postupaka mirovne kulture, u Somboru, gradu iz kog ja dolazim, 2012. godine otvorena je sigurna kuća koja se nalazi u sistemu socijalne zaštite, a kao lokalna usluga, jer grad Sombor je njen osnivač, on finansira zaposlene, a podršku je uradio i daju joj specijalizovani voditelji. Do sada je zbrinuto 60 žena, a samo prošle godine 26. Ostalim sigurnim kućama upravljaju nevladine organizacije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je na redu u ovom skupštinskom domu Zakon o izmenama Zakona o visokom obrazovanju.
Ustavni osnov ovog zakona sadržan je u činjenici da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje između ostalog i sistem u oblasti obrazovanja. Razlog za donošenje ove dopune se ogleda u tome da je doneti Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine, koji je već inače pretrpeo određene izmene i dopune u cilju poboljšanja efikasnosti sistema visokog obrazovanja pa ga je sada potrebno ponovo izmeni i to u oblastima koje govore o ispitnim rokovima i u oblastima finansija, odnosno finansiranja studija iz budžeta, a po isteku trajanja redovnog studiranja.
Ovim izmenama se želi postići pre svega da se starim studentima osnovnih studija produži rok za diplomiranje za dve godine, pri čemu bi se studentima sa medicine taj rok povećao za tri godine. Ovi izmenama bi trebalo dozvoliti studentima magistarskih i doktorskih studija da uspešno završe svoje započete studije. Vrlo često se dešavalo da su se studije odužile iz različitih životnih razloga i okolnosti. Sada ovom izmenom, ako to žele mogu za dve godine da završe svoje studije, diplomiraju i verujem da će sigurno dosta njih iskoristiti ovu priliku.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje u samom početku nije bio za to da se starim postdiplomcima da produžen rok kako bi svoje studije priveli uspešno kraju. Činjenica je da je tu bilo otpora i od strane fakulteta, ali srećom postignut je konsenzus između ministarstva, fakulteta i studentskih želja.
Postignut je konsenzus da studenti koji su upisali prvu godinu studija 2006. do 2014. godine mogu da zadrže pravo na studiranje na budžetu godinu dana po isteku redovnog trajanja studiranja. Studenti prve generacije Bolonje su već iskoristili svoje pravo na mnogim visokoškolskim ustanovama da studije koju traju dva puta duže od godina studentskog programa i da su oni na sopstveni zahtev tu produženu godinu školovanja na budžetu već dobili. No, ako bi sada prihvatili zahtev da se rok produžava i generacijama koje su kasnije upisane, to bi značilo jednu diskriminaciju prema studentima koji su u međuvremenu već reupisali i nastavili studije. Neki ispiti su im priznati, a neke su naknadno dobili u novim programima.
Što se tiče realizacije položenih ispita, svega 10% studenata ostvari svih 60 bodova. Zbog tako malog broja Vlada da ne bi dodatno još finansijski opterećivala studente, prihvatila je predlog da donja granica za finansiranje iz budžeta naredne godine ipak bude 48 bodova.
Fakultetima je data mogućnost da samoinicijativno odrede broj i termine rokova za polaganje ispita. Vrlo je pohvalno što je formirana grupa studenata različitih fakulteta koji bi trebali da analizom prolaznosti predlože ministarstvu šta bi po njihovoj proceni trebalo menjati u aktuelnom Zakonu o visokom obrazovanju. Rad na izmeni tog dokumenta je već počeo i od broja predloženih rešenja zavisiće da li će se u proceduri naći i novi zakon ili će se ići na izmenu postojećeg.
U današnjoj diskusiji ja ne mogu da ne spomenem jednu savremenu obrazovno-naučnu ustanovu čije rast se odvija po uzoru na evropski sistem univerzitetskog obrazovanja, a ta ustanova je Pedagoški fakultet u Somboru. Njegova osnovna delatnost je obrazovanje, a ključna osnova budućeg razvoja fakulteta je sadržana u unapređivanju studenskog programa, osnovnih master i doktorskih studija.
Ovaj fakultet je 2013. godine dobio akreditaciju da izvodi nastavu na sledećim programima, i to na: osnovnim studijama za profile učitelja, vaspitača, dizajnere medija u obrazovanju i bibliotekara. Isto tako, ima i master akademske studije i doktorske akademske studije.
Na prvoj godini je upisano svega 131 student, a 63 studenta očekuju odluku Skupštine o izmene ovog zakona, kako bi nastavili svoje studije.
Još samo par reči da kažem, da Pedagoški fakultet u Somboru je u sastavu Univerziteta u Novom Sadu i nastavio je tradiciju obrazovanja srpskih učitelja u Somboru, koji je otpočeo 1. maja 1778. godine, kada je Avram Razović, sin tadašnjega sveštenika osnovao normu prvu ustanovu za obrazovanje narodnih učitelja na srpskom jeziku, u Hazburškoj monarhiji.
Nakon, gašenja ove škole, 1811. godine, 1812. godine formirana je Prva Srpska preparandija, koja se od 1812. do 1816. nalazi u Sent Andriji i ponovo je 1816. godine prebačena u Sombor. Preparandija je 1920. godine preimenovana u Somborsko državno učiteljsku školu, a sada ovaj ustanova nosi naziv Učiteljski fakultet i 2006. godine je dobila naziv Pedagoški fakultet u Somboru. Pedagoški fakultet u Somboru obeležava ove godine 200 godina od preseljenja preparandije u Sombor. Hvala vam.